Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 21

Софија Милорадовић: МУЗИЧКИ ЖАРГОН МЛАДИХ И МОЛОДЕЖНЫЙ МУЗЫКАЛЬНЫЙ СЛЕНГ. Етнографски институт САНУ, Београд, 2012, 306 стр. 

 

Ако је­зик ни­је er­gon већ ener­gia, ка­ко ка­же Хум­болт, жар­гон је ве­ро­ват­но ње­гов нај­е­нер­гич­ни­ји сег­мент. По­ред жар­го­ни­за­ма ко­ји су у ши­рој упо­тре­би и по­зна­ти ши­рој пу­бли­ци, по­сто­је и они ко­ји су ве­за­ни за не­ку од­ре­ђе­ну стру­ку или сфе­ру. Сва­ка­ко да је му­зи­ка јед­на од обла­сти у ко­јој се раз­вио вр­ло спе­ци­фи­чан „ши­фар­ник“.  Аутор књи­ге Му­зич­ки жар­гон мла­дих, Со­фи­ја Ми­ло­ра­до­вић, то по­ку­ша­ва да де­ши­фру­је по­мо­ћу обим­ног ма­те­ри­ја­ла, при че­му срп­ске му­зич­ке жар­го­ни­зме по­ре­ди са ру­ским. Уоча­ва­ју се раз­ли­ке у по­и­ма­њу тог на­из­глед истог све­та, све­та му­зи­ке. Му­зи­ка је­сте уни­вер­зал­ни је­зик, али очи­то има ра­зно­род­не ди­ја­лек­те. Књи­га је по­де­ље­на на сле­де­ће де­ло­ве: Пре­лу­диј (за­пра­во, пред­го­вор књи­ге, са очи­том асо­ци­ја­ци­јом на му­зич­ки тер­мин), Увод­ни так­то­ви о жар­го­ну и око ње­га, Ле­ди­ло свор­ка у Бе­о­гра­ду, Жар­гон­ско се­ћа­ње: Све би­ло је му­зи­ка, Гњат ве­се­лу­ху у Мо­скви, Обрат­ни му­зич­ки по­глед на жар­го­ни­зме, Слич­но­сти и раз­ли­ке: му­зич­ки жар­гон мла­дих и мо­ло­де­жњи му­зи­кал­њи сленг и За­вр­шни то­но­ви, а на кра­ју су да­ти при­ло­зи. Све је очи­глед­но фи­но укло­пље­но у му­зич­ки во­ка­бу­лар, са до­зом жар­гон­ске сло­бо­де из­ра­жа­ва­ња, што књи­зи да­је до­дат­ну гип­кост и ди­на­ми­ку. Аутор­ка нај­пре да­је де­фи­ни­ци­ју жар­го­на, и још не­ке те­о­риј­ске по­дат­ке, на­во­ди и ва­жну на­по­ме­ну шта би био иде­а­лан при­пад­ник омла­дин­ског со­ци­јал­ног стра­ту­ма (осо­ба уз­ра­ста из­ме­ђу 15 и 25 го­ди­на, код ру­ских на­уч­ни­ка ва­ри­ра и до 35), а све то по­вла­чи за со­бом и од­ре­ђе­не нор­ме по­на­ша­ња, оде­ва­ња, об­ли­ко­ва­ња фри­зу­ре, му­зич­ки укус, итд; аутор­ка ис­ти­че да јој је на­ме­ра да про­на­ђе злат­ну сре­ди­ну из­ме­ђу жар­го­на као је­зи­ка стру­ке и је­зи­ка ули­це (ци­ти­ра Дра­го­сла­ва Ан­дри­ћа и ње­го­во за­па­жа­ње о осци­ли­ра­њу жар­го­на из­ме­ђу та два ни­воа упо­тре­бе). У дру­гом по­гла­вљу, на­во­ди је­зич­ке по­дат­ке ве­за­не за твор­бу ре­чи уну­тар жар­гон­ске му­зич­ке лек­си­ке, при­ме­тив­ши да има мно­го ви­ше из­ве­де­них лек­се­ма од не­из­ве­де­них и да као се­ман­тич­ки цен­тар мо­же би­ти узе­та и до­ма­ћа и стра­на осно­ва. По­сто­је раз­ли­ке из­ме­ђу срп­ске и ру­ске жар­гон­ске лек­си­ке, и ло­ги­ке по ко­јој је она на­ста­ја­ла, што се мо­же ви­де­ти, на при­мер, код на­зи­ва за ди­ско­те­ку: па­рил­ка (ру­ски, на­ста­ло асо­ци­ја­ци­јом пре­гре­ва­ње/пре­зно­ја­ва­ње у за­тво­ре­ном про­сто­ру) или пот­ник (опет са асо­ци­ја­ци­јом на зно­је­ње). У Обрат­ном му­зич­ком по­гле­ду, аутор­ка да­је не­ке па­ра­ле­ле, па кон­ста­ту­је да се и у срп­ском и у ру­ском је­зи­ку лек­се­ме из сфе­ре му­зи­ке ко­ри­сте и у раз­ли­чи­тим вул­гар­ним зна­че­њи­ма, али и у зна­че­њи­ма ко­ја по­кри­ва­ју сфе­ру бли­ско­сти, ерот­ског и сл. У на­чи­ну ка­ко се гра­де жар­го­ни­зми, про­на­ла­зе се и слич­но­сти, што аутор ис­пи­ту­је у по­гла­вљу Слич­но­сти и раз­ли­ке. У За­вр­шним то­но­ви­ма су­ми­ра „са­унд­скејп“ књи­ге.При­ло­зи су нај­жи­вљи део књи­ге јер је ту сме­штен и ма­ли реч­ник бе­о­град­ског омла­дин­ског му­зич­ког жар­го­на, исто је учи­ње­но и са ру­ским је­зи­ком, а ту су и из­во­ди из реч­ни­ка жар­го­на (они ко­ји се од­но­се на му­зи­ку, сва­ка­ко) Дра­го­сла­ва Ан­дри­ћа, као и Бо­ри­во­ја и На­та­ше Гер­зић. Оби­ље ових жар­го­ни­за­ма ни­је нам по­зна­то „на пр­ву“, а је­дан ни­је еви­ден­ти­ран: фол­кер­ка, у зна­че­њу „осо­ба жен­ског по­ла ко­ја се оде­ва и по­на­ша као тур­бо фолк зве­зде или слу­ша ту вр­сту му­зи­ке“. Но, на­ве­де­на је фол­ку­ша, у зна­че­њу „жен­ска осо­ба ко­ја из­во­ди фолк му­зи­ку“. Ово, сва­ка­ко, не зна­чи да је вред­ност књи­ге на би­ло ко­ји на­чин ма­ња; жар­го­ни­зми се ме­ња­ју, сме­њу­ју, и не­мо­гу­ће је об­у­зда­ти их све на јед­ном ме­сту. Жар­го­ни­зам по­ка­зу­је по­не­кад и со­ци­о­кул­тур­ну мо­ду, па је та­ко, твр­ди аутор, блу­зер ско­ро иш­че­зао из упо­тре­бе јер је блуз му­зи­ка ко­ју ре­ђе слу­ша­ју ге­не­ра­ци­је по­сле 80-их. На­жа­лост, леп­ше би би­ло да су не­ки дру­ги жар­го­ни­зми рет­ки, по­пут тих ве­за­них за тур­бо фолк, ипак, на сву сре­ћу, ни­су рет­ки они ко­ји се од­но­се на рок…Ли­те­ра­ту­ра ко­ју аутор­ка на­во­ди бо­га­та је и ин­фор­ма­тив­на, а тра­га­ју­ћи, на при­мер, за спре­гом из­ме­ђу му­зи­ке и до­ди­ра, од­но­сно тра­га­ју­ћи за раз­ло­гом за­што се – ка­ко она на­во­ди – Ра­ве­лов Бо­ле­ро че­сто ко­ри­сти као му­зич­ка по­за­ди­на стра­стве­них филм­ских сце­на при­зи­ва и Еп­штеј­но­ву из­ван­ред­ну књи­гу Фи­ло­зо­фи­ја те­ла. За крај, оно што је Еј­ми Вај­нха­ус ко­ло­кви­јал­но на­зва­ла outro (као за­вр­шну ну­ме­ру свог ал­бу­ма Frank), а че­му је су­прот­но in­tro или пре­лу­ди­јум, ре­ћи ће­мо да је ди­хо­то­ми­ја ко­ју по­ми­ње Бу­гар­ски – је­зик : кул­ту­ра и жар­гон : не­кул­ту­ра ов­де успе­шно са­вла­да­на, у ко­рист злат­не сре­ди­не, што је и би­ла ауто­ро­ва на­ме­ра. Уоста­лом, зар они го­во­ри ко­ји „ву­ку“ на Coc­kney не зву­че жи­во­пи­сни­је од тзв. BBC En­glish-a?  

Со­фи­ја Жив­ко­вић (Бе­о­град) 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa