Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 21

Мир­ја­на Ада­мо­вић (Бе­о­град) 

РУ­СИ­СТИ­КА: ЯЗЫК, КУ­ЛЬ­ТУ­РА, ПЕ­РЕ­ВОД : СБОР­НИК ДО­КЛА­ДОВ ЮБИ­ЛЕ­Й­НОЙ МЕ­ЖДУ­НА­РОД­НОЙ НА­УЧ­НОЙ КОН­ФЕ­РЕН­ЦИИ (СО­ФИ­Й­СКИЙ УНИ­ВЕР­СИ­ТЕТ ИМ. СВ. КЛИ­МЕН­ТА ОХРИД­СКО­ГО, 23–25 НО­Я­БРЯ 2011 Г.) / РЕД. А. А. ГРА­ДИ­НА­РО­ВА, Р. А.СПА­СО­ВА. Со­фия, Из­ток–За­пад, 2012, 602 стр. 

 

При­каз збор­ни­ка ра­до­ва Ру­си­сти­ка: язык, ку­ль­ту­ра, пе­ре­вод са ју­би­лар­не ме­ђу­на­род­не кон­фе­рен­ци­је за­по­че­ће­мо крат­ком ин­фор­ма­ци­јом о до­га­ђа­ју чи­је је обе­ле­жа­ва­ње и из­ро­ди­ло овај збор­ник.По­во­дом сто­го­ди­шњи­це из­у­ча­ва­ња ру­ског је­зи­ка, као и 65-го­ди­шњи­це по­сто­ја­ња сме­ра „Ру­ска фи­ло­ло­ги­ја“ на Со­фиј­ском уни­вер­зи­те­ту „Св. Кли­мент Охрид­ски“ од 23. до 25. но­вем­бра 2011. го­ди­не би­ла је одр­жа­на ме­ђу­на­род­на кон­фе­рен­ци­ја на ко­јој су на­сту­пи­ли ру­си­сти из ве­ли­ког бро­ја зе­ма­ља са сво­јим ре­фе­ра­ти­ма. Упра­во ти ре­фе­ра­ти су и штам­па­ни у збор­ни­ку.У збор­ни­ку је штам­па­но 89 на­уч­них ра­до­ва уче­сни­ка из Бу­гар­ске, Ру­си­је, Ср­би­је, Бе­ло­ру­си­је, Ру­му­ни­је, Грч­ке, Че­шке, Пољ­ске, Гру­зи­је и Ја­па­на.На са­мом по­чет­ку збор­ни­ка штам­па­на су пле­нар­на из­ла­га­ња ис­так­ну­тих ру­си­ста: Ра­ле­ва Ц. Х. „Пре­да­ва­ње и ис­тра­жи­ва­ње ру­ског је­зи­ка на Со­фиј­ском уни­вер­зи­те­ту: тра­ди­ци­је и са­вре­ме­но ста­ње“; Кри­син Л. П. „Лек­си­ко­граф­ско пред­ста­вља­ње не­нор­ми­ра­них под­си­сте­ма са­вре­ме­ног ру­ског је­зи­ка“; Зан­гли­гер В. Ф. „Кон­цепт „ра­бо­та, труд“ у ру­ској је­зич­кој све­сти“; Па­влов­ска Е. Ј. „Ли­це­вој ле­то­пи­сни свод дру­ге по­ло­ви­не 16. ве­ка – уни­кат­ни спо­ме­ник ста­ро­ру­ске књи­жев­но­сти“.Оста­ли ра­до­ви штам­па­ни у збор­ни­ку су по­де­ље­ни у сле­де­ће те­мат­ске це­ли­не:1.      Ру­ски је­зик у по­ре­ђе­њу са бу­гар­ским и дру­гим сло­вен­ским је­зи­ци­ма. Ком­па­ра­тив­но-кон­фрон­та­ци­о­ни опис је­зич­ких си­сте­ма и њи­хо­вог функ­ци­о­ни­са­ња. Уза­јам­ни ути­цај је­зи­ка.У овој те­мат­ској це­ли­ни штам­па­но је 17 ра­до­ва. Ра­до­ви се ба­ве нај­ра­зли­чи­ти­јим про­бле­ми­ма, ме­ђу ко­ји­ма мо­же­мо из­дви­ји­ти сле­де­ће: про­бле­ма­ти­ка је­зич­ке кон­так­то­ло­ги­је у ру­ском ин­тер­нет дис­кур­су ко­јом се ба­ви Ај­ду­ко­вић Ј. у свом ре­фе­ра­ту „Не­ко­то­рые аспек­ты адап­та­ции кон­так­то­лек­сем под вли­ни­ем серб­ско­го язы­ка в рус­ском ин­тер­нет-дис­кур­се“; хо­мо­но­ми­јом по­врат­них гла­го­ла у ру­ском и бу­гар­ском је­зи­ку ба­ви се Ата­на­со­ва И. А. у ра­ду „Бол­гар­ско-рус­ская омо­ни­мия во­зврат­ных гла­го­лов“, фра­зе­о­ло­ги­ји у ру­ском и бу­гар­ском је­зи­ку по­све­ће­ни су ра­до­ви Ва­си­ље­ве С. Г. „Фра­зе­о­се­ман­ти­че­ское по­ле ин­те­лек­ту­а­ль­но­го и эмо­ци­о­на­ль­но­го со­сто­ния су­бъ­ек­та в рус­ском и бол­гар­ском язы­ках“, Ге­ор­ги­је­ве С. И. „О на­ци­о­на­ль­ной спе­ци­фи­ке фра­зе­о­ло­ги­че­ских фон­дов рус­ско­го и бол­гар­ско­го язы­ков“, Ма­сло­ве А. Ј. „Фра­зе­о­ло­ги­че­ские еди­ни­цы с ком­по­нен­том „на­и­ме­но­ва­ние же­нщ­ин“ и их се­ман­ти­че­ский по­тен­ци­ал (на ма­те­ри­а­ле рус­ско­го и бол­гар­ско­го язы­ков)“; ка­рак­те­ри­сти­ке по­слов­ног сти­ла у ру­ском и срп­ском је­зи­ку опи­су­је Ђа­па-Иве­тић В. у ра­ду „Не­ко­то­рые осо­бен­но­сти офи­ци­а­ль­но-де­ло­во­го сти­ля в рус­ском и серб­ском язы­ках“; се­ман­тич­ком ка­те­го­ри­јом нео­че­ки­ва­но­сти ба­ви се Кер­кез Д. у свом ра­ду „Пред­ло­жно-па­де­жные кон­струк­ции, вы­ра­жа­ю­щ­ие нео­жи­дан­но­сть в рус­ском язы­ке (в срав­не­нии с серб­ским язы­ком)“; де­вер­ба­тив­не при­де­ве у ру­ском и срп­ском је­зи­ку опи­су­је Ма­рић Б. у ра­ду „От­гла­го­ль­ные при­ла­га­те­ль­ные в рус­ском и серб­ском язы­ках: син­так­си­че­ская де­ри­ва­ция“.2.      Је­ди­ни­це раз­ли­чи­тих је­зич­ких ни­воа у ру­ском је­зи­ку са гле­ди­шта њи­хо­ве струк­ту­ре, се­ман­ти­ке и функ­ци­ја.У овој те­мат­ској це­ли­ни штам­па­на су че­ти­ри ра­да, ме­ђу ко­ји­ма би­смо из­дво­ји­ли рад Вој­во­дић Д. по­све­ћен ана­ли­зи аспек­ту­ал­но-тем­по­рал­ног ком­плек­са ре­че­ни­це-ис­ка­за са аспек­та те­о­ри­је функ­ци­о­нал­не гра­ма­ти­ке.3.      Ко­му­ни­ка­тив­но-праг­ма­тич­ки при­ступ про­у­ча­ва­њу и опи­су ру­ског је­зи­ка.У овој те­мат­ској це­ли­ни штам­па­но је се­дам ра­до­ва, а у њи­ма се раз­ма­тра­ју: го­вор­на ети­ке­ци­ја, омла­дин­ски жар­гон, со­ци­јал­на опо­зи­ци­ја ми – они са лек­сич­ког аспек­та и дру­ге те­ме.4.      Ког­ни­тив­но-кон­цеп­ту­ал­ни при­ступ про­у­ча­ва­њу и опи­су ру­ског је­зи­ка. Про­бле­ми лин­гво­кул­ту­ро­ло­ги­је.У овој те­мат­ској це­ли­ни штам­па­но је де­вет ра­до­ва у ко­ји­ма се ана­ли­зи­ра­ју кон­цеп­ти „ро­ди­на“, „зе­мля“, „зо­ло­то“, „со­ве­сть“.5.      Про­бле­ми пре­во­ђе­ња и сти­ли­сти­ке.У овој те­мат­ској це­ли­ни штам­пан је два­де­сет је­дан рад у ко­ји­ма ауто­ри раз­ма­тра­ју про­бле­ма­ти­ку пре­во­ђе­ња ре­клам­них сло­га­на (Би­ро­ва И. Л. „О язы­ке ре­клам­ных сло­га­нов и о по­ис­ке пе­ре­вод­ных со­о­твет­ствий“), пре­во­ђе­ња лин­гви­стич­ких тер­ми­на (Гво­здо­вич Г. А. „К во­про­су о пе­ре­во­ди­мо­сти лин­гви­сти­че­ских тер­ми­нов на ма­те­ри­а­ле рус­ско­го и бол­гар­ско­го язы­ков“), ан­гли­ци­за­ма у ру­ском је­зи­ку (Гво­здо­вич Е. Н. „Ан­гло­я­зыч­ные за­им­ство­ва­ния в рус­ском язы­ке“), кул­тур­ној адап­та­ци­ји тек­ста при­ли­ком пре­во­ђе­ња и др.6.      Ста­ро­ру­ска књи­жев­ност и њен је­зик.У овој те­мат­ској це­ли­ни штам­па­но је пет ра­до­ва, у ко­ји­ма се из­ме­ђу оста­лог раз­ма­тра­ју лин­гви­стич­ка, ме­тод­ска и тех­нич­ка пи­та­ња ства­ра­ња и ко­ри­шће­ња кор­пу­са сред­њо­ве­ков­них сло­вен­ских тек­сто­ва.7.      Ру­ски је­зик као стра­ни. Упо­тре­ба но­вих ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја. Про­бле­ми те­сти­ра­ња.У овој те­мат­ској це­ли­ни штам­па­но је три­на­ест ра­до­ва у ко­ји­ма се ана­ли­зи­ра­ју ак­ту­ел­ни про­бле­ми и пи­та­ња на­ста­ве ру­ског је­зи­ка као стра­ног (ка­ко у ино­сло­вен­ској сре­ди­ни, та­ко у не­сло­вен­ској сре­ди­ни), а то су пи­та­ња ме­ђу­је­зич­ке хо­мо­ни­ми­је (Ада­мо­вић М. „Ме­жъ­я­зы­ко­вые омо­ни­мы и па­ро­ни­мы в про­цес­се пре­по­да­ва­ния РКИ в серб­ской сре­де“), је­зич­ки порт­фо­лио и ни­вои вла­да­ња је­зи­ком (Ан­др­ју­ши­на Н. П. „Тре­бо­ва­ния по рус­ско­му язы­ку как ино­стран­но­му: про­бле­ма опи­са­ния уров­ней вла­де­ния“), ана­ли­зе уџ­бе­ни­ка ру­ског је­зи­ка као стра­ног (Ги­нић Ј. „Про­со­ди­че­ские еди­ни­цы и при­зна­ки в ком­плек­те учеб­ни­ков рус­ско­го язы­ка Род­ни­чок I – VI­II клас­сы во­сь­ми­лет­ней шко­лы в шко­лах Сер­бии“), фра­зе­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла у на­ста­ви РКИ (Ли­тви­но­ва Г. М. „К во­про­су о пре­по­да­ва­нии фра­зе­о­ло­ги­че­ских еди­ниц в кур­се РКИ“), ру­ског је­зи­ка као је­зи­ка стру­ке и дру­гим те­ма­ма. 8.      Ру­ска књи­жев­ност и кул­ту­ра.У овој те­мат­ској це­ли­ни штам­па­но је де­вет ра­до­ва, по­све­ће­них раз­ли­чи­тим те­ма­ма, као што је ана­ли­за ру­ске књи­жев­но­сти у стра­ном, не­ру­ском кул­тур­ном про­сто­ру, ана­ли­за по­је­ди­них књи­жев­них де­ла ру­ских пи­са­ца и пе­сни­ка, са­вре­ме­ној ру­ској дра­ма­тур­ги­ји и др.У за­кључ­ку би­смо ис­та­кли ак­ту­ел­ност те­ма ко­ји­ма се ауто­ри ба­ве, до­ми­на­ци­ју ком­па­ра­тив­но-кон­фрон­та­ци­о­ног про­у­ча­ва­ња ру­ског и дру­гих сло­вен­ских је­зи­ка, про­бле­ма­ти­ке пре­во­да и сти­ли­сти­ке и ру­ског је­зи­ка као стра­ног. Ква­ли­тет пред­ста­вље­ног збор­ни­ка чи­не ме­тод­ска и про­блем­ска ра­зно­вр­сност, а то су кључ­ни за­хва­ти ко­ји се ти­чу про­бле­ма ве­за­них за раз­ли­чи­те је­зич­ке ни­вое и ди­сци­пли­не – уз њи­хо­во при­род­но про­жи­ма­ње и ме­ђу­за­ви­сност, као и раз­ли­чи­ти аспек­ти по­сма­тра­ња је­зич­ких ен­ти­те­та ко­ји се ана­ли­зи­ра­ју. Ра­до­ви у овом збор­ни­ку све­до­че о уза­јам­ном де­ло­ва­њу уни­вер­зал­них прин­ци­па и по­је­ди­нач­них пра­ви­ла. 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa