Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 21

Ивана Маринковић Мандић (Београд) 

ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ФИЛОЛОГИЈУ И ЛИНГВИСТИКУ LIV/2. Матица српска – одељење за књижевност и језик, Нови Сад, 2011.* 

 

Но­ви број ча­со­пи­са Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку LIV/2 до­но­си но­ва ис­тра­жи­ва­ња и за­ни­мљи­ве оп­сер­ва­ци­је са­вре­ме­них до­ма­ћих и стра­них лин­гви­ста из обла­сти те­о­ри­је је­зи­ка, ди­ја­хро­ни­је, фо­не­ти­ке, мор­фо­ло­ги­је, син­так­се, ди­ја­лек­то­ло­ги­је, фра­зе­о­ло­ги­је, је­зич­ке кон­так­то­ло­ги­је, ког­ни­тив­не лин­гви­сти­ке итд. Ча­со­пис је по­де­љен у три струк­тур­не це­ли­не: члан­ци и рас­пра­ве (18 аутор­ских ра­до­ва), хро­ни­ка (јед­на хро­ни­ка), кри­ти­ке и при­ка­зи (шест при­ка­зних ра­до­ва). Пр­ви чла­нак, то­риј­ске при­ро­де, Bri­efly on the use of the hi­sto­ri­o­graphy of lin­gu­i­stic or Le­a­ve struc­tu­ra­lism alo­ne! (7–13) из­но­си нам ста­во­ве ауто­ра Бо­ху­ми­ла Ви­ки­пе­ла (Bo­hu­mil Vykypěl) о про­бле­ми­ма про­у­зро­ко­ва­ним за­не­ма­ри­ва­њем већ по­сто­је­ћих ис­тра­жи­ва­ња у лин­гви­сти­ци при­ли­ком об­ра­де ка­кве те­ме. Ма­ри­ја Вуч­ко­вић ра­дом Пра­сло­вен­ско гне­здо *gъb- / *gyb- / *gub- у све­тлу те­о­ри­је про­то­ти­па (15–29) чи­та­о­ци­ма пре­до­ча­ва не­до­след­ност ту­ма­че­ња лек­се­ма ко­је при­па­да­ју да­том псл. гне­зду у реч­ни­ци­ма пра­сло­вен­ског је­зи­ка. Сло­бо­дан Па­вло­вић у члан­ку Ди­стри­бу­ци­ја ен­кли­ти­ка у ста­ро­срп­ским по­ве­ља­ма и пи­сми­ма XII и XI­II ве­ка (31–52) раз­ма­тра по­зи­ци­ју ен­кли­ти­ка на кор­пу­су нај­ста­ри­јих по­слов­но-прав­них ак­та на­ста­лих (у пе­ри­о­ду крај XII XI­II ве­ка. Фи­лип Мин­лос (Phi­lip Min­los) у ра­ду So­me con­tra­ver­si­es con­cer­ning pos­se­si­ve pro­noun pla­ce­ment in Old Rus­sian (53–58) ис­пи­ту­је ли­не­ар­ни по­ло­жај при­свој­них за­ме­ни­ца у имен­ској фра­зи на гра­ђи од не­ко­ли­ко ста­ро­ру­ских спо­ме­ни­ка. Ја­ни­са Ка­кри­ди­са (Yan­nis Ka­kri­dis) у члан­ку Dvo­gla­sna reč ili di­ja­log? Trak­ta­ti Gri­go­ri­ja Pa­la­me O is­ho­đe­nju Sve­to­ga du­ha u srp­sko­slo­ven­skom pre­vo­du 14. ve­ka (5970) ин­те­ре­су­је скри­ве­ни ди­ја­ло­ги­зам трак­та­та Гри­го­ри­ја Па­ла­ме О ис­хо­ђе­њу Све­то­га ду­ха (са­чу­ван у ру­ко­пи­су Де­ча­ни 88) ко­ји се по­сти­же и мар­ке­ром la­ti­ninq/pa­la­ma уоче­ном на мар­ги­ни ру­ко­пи­са. Ана­ли­зом фо­нет­ских, мор­фо­ло­шких и син­так­сич­ких осо­бе­но­сти хи­лан­дар­ског пре­во­да Зе­мљо­рад­нич­ког за­ко­на, аутор­ка На­та­ша Дра­гин у ра­ду Зе­мљо­рад­нич­ки за­кон у хи­лан­дар­ском ру­ко­пи­су из XV ве­ка (71–90) по­ка­зу­је да је овај све­тов­ни за­кон пи­сан ви­со­ким сти­лом срп­ско­сло­вен­ског је­зи­ка. Аутор­ка Ма­ри­на Ку­ре­ше­вић у ра­ду Ис­ка­зи­ва­ње фу­ту­ра у Срп­ској Алек­сан­дри­ди (91–107) ана­ли­зи­ра на­чи­не ис­ка­зи­ва­ња фу­ту­ра у срп­ском сред­ње­ве­ков­ном ро­ма­ну Срп­ска Алек­сан­дри­да. На ме­то­да­ма екс­пе­ри­мен­тал­не фо­не­ти­ке за­сни­ва се ис­тра­жи­ва­ње Ду­го­у­зла­зни ак­це­нат у но­во­сад­ском го­во­ру: фо­нет­ске ка­рак­те­ри­сти­ке и фо­но­ло­шка ин­тер­пре­та­ци­ја (109–133) Де­ја­на Сре­до­је­ви­ћа и Љи­ља­не Су­бо­тић. Рад Ма­је Мар­ко­вић Pro­zo­dij­ski tran­sfer u uče­nju stra­nog je­zi­ka: tem­po­ral­ne ka­rak­te­ri­sti­ke (135–146) ба­ви се про­у­ча­ва­њем раз­ли­ка из­ме­ђу тем­по­рал­них ка­рак­те­ри­сти­ка срп­ског и ен­гле­ског је­зи­ка на осно­ву аку­стич­ких свој­ста­ва ен­гле­ског је­зи­ка ко­ји ко­ри­сте из­вор­ни го­вор­ни­ци и сту­ден­ти ен­гле­ског је­зи­ка ко­ји­ма је срп­ски ма­тер­њи је­зик.Ста­на Ри­стић ра­дом Гла­го­ли са зна­че­њем по­сте­пе­но­сти (147–159) по­ка­зу­је оп­ште се­ман­тич­ко-гра­ма­тич­ке ка­рак­те­ри­сти­ке гла­го­ла са зна­че­њем по­сте­пе­но­сти. Ива­на Ан­то­нић у ра­ду Син­так­са и се­ман­ти­ка пред­ло­га пре­ма (161–178) по­сма­тра мор­фо­ло­шка, син­так­сич­ка, син­так­сич­ко-се­ман­тич­ка и се­ман­тич­ка обе­леж­ја пред­ло­га пре­ма као струк­тур­ног еле­мен­та предлошк­e па­де­жне фор­ме мор­фо­ло­шки син­кре­ти­зо­ва­ног об­ли­ка да­тив / ло­ка­тив у срп­ском књи­жев­но­је­зич­ком стан­дар­ду. У ин­те­ре­сант­ном ра­ду Рек­ци­ја име­ни­ца ко­му­ни­ка­тив­ног зна­че­ња (179–190) Гор­да­на Штр­бац опи­су­је име­ни­це ко­ји­ма је у осно­ви гла­гол са зна­че­њем ко­му­ни­ка­тив­не ак­тив­но­сти. Сне­жа­на Пе­тро­вић у ис­тра­жи­ва­њу Тур­ци­зми у цр­но­гор­ским на­род­ним го­во­ри­ма (1) (191–197) са фо­нет­ског, се­ма­тич­ког, твор­бе­ног и ети­мо­ло­шког аспек­та ана­ли­зи­ра тур­ци­зме из цр­но­гор­ских на­род­них го­во­ра. Ма­ри­на Ју­ри­шић ра­дом Про­стор­на зна­че­ња ана­ли­тич­ких кон­струк­ци­ја са пред­ло­гом по у го­во­ру Гор­ње Пчи­ње (199–206) по­ка­зу­је да спа­ци­јал­на ана­ли­тич­ка кон­струк­ци­ја са пред­ло­гом по мо­же ис­ка­за­ти зна­че­ње ди­фу­зне ин­ди­рек­тив­но­сти, пер­ла­тив­но­сти и адла­тив­но­сти. Сав­ка Бла­го­је­вић у члан­ку „Ми као „ми или „ми као „ја: пр­во ли­це мно­жи­не као екс­по­нент ауто­ро­вог при­су­ства у ака­дем­ском пи­са­ном дис­кур­су (207–218) на кор­пу­су ака­дем­ских чла­на­ка ен­гле­ских и срп­ских ауто­ра из три ака­дем­ске ди­сци­пли­не ис­пи­ту­је упо­тре­бу лич­не за­ме­ни­це „ми као екс­по­нен­та ауто­ро­вог при­су­ства у тек­сту. Лек­сич­ка не­га­ци­ја у срп­ском и ма­ђар­ском је­зи­ку (219–235) ауто­ра Еди­те Ан­дрић има за циљ да чи­та­о­ци­ма пред­ста­ви на­чи­не ис­ка­зи­ва­ња не­га­ци­је на лек­сич­ком ни­воу два ра­зно­род­на је­зи­ка. Рад аутор­ки Дра­га­не Дроб­њак и Сне­жа­не Гу­ду­рић Фра­зе­ми из се­ман­тич­ког по­ља смрт’ у фран­цу­ском и срп­ском је­зи­ку (237–246) ана­ли­зи­ра фран­цу­ске и срп­ске фра­зе­ме из се­ман­тич­ког по­ља ’смрт’. У ра­ду Со­ње Фи­ли­по­вић-Ко­ва­че­вић An­gli­ci­zmi kao me­đu­je­zič­ki poj­mov­ni amal­ga­mi (247–263) раз­ма­тра­ју се ан­гли­ци­зми као по­себ­на вр­ста лек­сич­ког фон­да ко­ја од­ра­жа­ва кон­такт два­ју је­зи­ка, срп­ског и ен­гле­ског. Хро­ни­ка у овом бро­ју Збор­ни­ка Ма­ти­це срп­ске за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку по­све­ће­на је жи­во­ту и ра­ду проф. Ил­се Ле­хи­сте. Би­бли­о­гра­фи­ју ове аутор­ке дао је Вејлс Бра­у­ни (Wayles Brow­ne) у хро­ни­ци In me­mo­ri­am Il­se Le­hi­ste (1922–210) (265–269).У де­лу збор­ни­ка по­све­ће­ном кри­ти­ка­ма и при­ка­зи­ма са­зна­је­мо о нај­но­ви­јим до­ма­ћим и стра­ним пу­бли­ка­ци­ја­ма. О нај­но­ви­јим струч­ним из­да­њи­ма ин­фор­ми­шу нас: Би­ља­на Ми­шић Илић Men­ta­li­stič­ka te­o­ri­ja zna­če­nja Ray Jac­ken­doff. Me­a­ning and the Le­xi­con: The Pa­ral­lel Ar­chi­tec­tu­re 1975–2010. Ox­ford: Ox­ford Uni­ver­sity Press, 2010, 485 str.; Ду­шан­ка Зве­кић Ду­ша­но­вић Björn Han­sen, Fer­di­nand de Haan (eds.), Mo­dals in the Lan­gu­a­ges of Euro­pe: A Re­fe­ren­ce Work; Ма­ри­на Ку­ре­ше­вић – San­dra Bir­zer. Рус­ское де­е­при­ча­стие. Про­цес­сы грам­ма­ти­ка­ли­за­ции и лек­си­ка­ли­за­ции. Мüchen – Ber­lin: Ver­lag Ot­to  Sa­gner, 2010, 284 str.; Вик­тор Са­вић Řec­ko-sta­ro­slo­věnský in­dex. In­dex ver­bo­rum gra­e­co-pa­la­e­o­slo­ve­ni­cus; Ива­на Ла­зић-Ко­њик го­во­ри о прет­по­след­њој књи­зи Ста­не Ри­стић Мо­ди­фи­ка­ци­ја зна­че­ња и лек­сич­ки мо­ди­фи­ка­то­ри у срп­ском је­зи­ку, док Ру­жи­ца Фар­ма­ков­ски пред­ста­вља мо­но­гра­фи­ју Рај­не Дра­ги­ће­вић Вер­бал­не асо­ци­ја­ци­је кроз срп­ски је­зик и кул­ту­ру.Овај број Збор­ни­ка Ма­ти­це срп­ске за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку пред­ста­вља струч­но, ре­ле­вант­но лин­гви­стич­ко шти­во ко­је осве­тља­ва раз­ли­чи­те је­зич­ке про­бле­ме. Ауто­ри раз­ли­чи­те лин­гви­стич­ке ори­јен­та­ци­је све­о­бу­хват­но и про­ниц­љи­во про­у­ча­ва­ју те­ме ко­је су пред­мет њи­хо­вих ис­тра­жи­ва­ња, та­ко да мо­же­мо са си­гур­но­шћу ре­ћи да ова­кви бро­је­ви ча­со­пи­са за ко­рак на­пред по­ме­ра­ју гра­ни­це у из­у­ча­ва­њу је­зи­ка.
 



* Шира верзија овог приказа биће објављена у часопису Српски језик XVII, Београд, 2013. 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa