Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 21

Ђор­ђе Ота­ше­вић (Бе­о­град) 

ПРА­ВО­ПИ­СНИ РЕЧ­НИК СРП­СКО­ГА ЈЕ­ЗИ­КА. Ср­бо­соф, ди­ги­тал­но из­да­ње. 

 

Сви до­са­да­шњи пра­во­пи­си и пра­во­пи­сни реч­ни­ци иза­зи­ва­ли су ве­ли­ку па­жњу јав­но­сти, што је и ра­зу­мљи­во јер су то је­зич­ки при­руч­ни­ци ко­је ко­ри­сти нај­ве­ћи број љу­ди. Пра­во­пи­сни реч­ник срп­ско­га је­зи­ка пред­у­зе­ћа Ср­бо­соф си­гур­но не­ће би­ти из­у­зе­так – не са­мо због то­га што је ово пр­ви ди­ги­тал­ни пра­во­пи­сни реч­ник. Реч­ник је, очи­глед­но, ра­ђен ве­о­ма ду­го и па­жљи­во. Про­јек­том је ру­ко­во­дио углед­ни срп­ски лек­си­ко­граф мр Ми­ло­рад Си­мић. Пра­во­пи­сни реч­ник са­др­жи 123.309 де­таљ­но об­ра­ђе­них и ак­цен­то­ва­них ре­чи. Ура­ђен је на осно­ву Реч­ни­ка Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти и Реч­ни­ка Ма­ти­це срп­ске и по­сто­је­ће пра­во­пи­сне ли­те­ра­ту­ре, као и ви­ше те­рен­ских ан­ке­та с це­ле те­ри­то­ри­је срп­ско­га је­зи­ка. Прин­ци­пи ко­јих су се ауто­ри др­жа­ли у пра­во­пи­сном уре­ђи­ва­њу реч­ни­ка на­ве­де­ни су у Пред­го­во­ру:„1. Пра­во­пис мо­ра очу­ва­ти кон­ти­ну­и­тет са ра­ни­јом пра­во­пи­сном прак­сом и мо­ра би­ти у са­гла­сју са ка­пи­тал­ним лек­си­ко­граф­ским из­да­њи­ма, уко­ли­ко се у тим из­да­њи­ма ни­је про­ву­кла очи­глед­на гре­шка.2. Пра­во­пис мо­ра има­ти за по­ла­зи­ште це­ло­вит је­зик: исто­ри­јат пи­са­ња од­ре­ђе­не ре­чи и ста­ње на це­лој је­зич­кој те­ри­то­ри­ји и мо­ра има­ти у ви­ду да­ле­ко­се­жност при­ме­не не­ког пра­во­пи­сног пра­ви­ла.3. Пра­во­пис се мо­ра ру­ко­во­ди­ти прин­ци­пом до­след­но­сти и из­бе­га­ва­ти из­у­зет­ке и дво­ја­ка ре­ше­ња.Не­до­пу­ште­но је оста­вља­ти ко­ри­сни­ку да би­ло шта ре­ша­ва по лич­ном је­зич­ком осе­ћа­њу, осим ду­бле­та, где свак мо­же да би­ра из­ме­ђу до­зво­ље­них ре­ше­ња.4. Пра­во­пис мо­ра би­ти це­ло­вит, мо­ра по­кри­ти све по­сто­је­ће пра­во­пи­сне про­бле­ме.5. Пра­во­пис мо­ра би­ти отво­рен и мо­ра има­ти пра­те­ћа из­да­ња ко­ја ће ре­ша­ва­ти но­ве пра­во­пи­сне про­бле­ме.Ди­ги­тал­на из­да­ња и ин­тер­нет-ко­му­ни­ка­ци­ја омо­гу­ћу­ју стал­но ажу­ри­ра­ње пра­во­пи­са: до­пу­ну но­вим ре­чи­ма, ре­ша­ва­ње не­ре­ше­них про­бле­ма и стал­ну ве­зу са ко­ри­сни­ци­ма про­гра­ма.6. Пра­во­пис мо­ра би­ти ја­сан, ра­зу­мљив, јед­но­ста­ван и еко­но­ми­чан, та­ко да је ње­го­ва ре­ше­ња мо­гу­ће про­ве­ри­ти у сва­ком по­је­ди­нач­ном слу­ча­ју.7. Реч ко­ја се пред­ла­же мо­ра би­ти из­го­вор­љи­ва, об­лич­ки и гра­ма­тич­ки ја­сно од­ре­ђе­на.8. На­кнад­но нор­ми­ра­ње и ис­пра­вља­ње ре­чи ко­је су већ ушле у срп­ски је­зик (од­но­сно у реч­ни­ке) про­ти­ви се до­брим оби­ча­ји­ма ко­ји вла­да­ју у свим је­зи­ци­ма све­та, а ин­си­сти­ра­ње на њи­ма пред­ста­вља мал­тре­ти­ра­ње пи­сме­них љу­ди.9. При пра­во­пи­сном нор­ми­ра­њу стра­не ре­чи ко­ја ула­зи у срп­ски је­зик пр­ви за­да­так је да се та реч укло­пи у срп­ске је­зич­ке обра­сце. Од спо­ред­ног је зна­ча­ја ка­ко се та реч пи­ше или из­го­ва­ра у из­вор­ном је­зи­ку.10. Пра­во­пис се не мо­же на­ме­та­ти де­кре­том ин­сти­ту­ци­ја и мо­ра као за­кон ићи на струч­ну јав­ну рас­пра­ву.“У пи­са­њу стра­них ре­чи у Пра­во­пи­сном реч­ни­ку су пред­ло­же­на сле­де­ћа пра­ви­ла ко­ја су, ка­ко се на­во­ди, већ при­ме­њи­ва­на у ка­пи­тал­ним реч­ни­ци­ма и у пра­во­пи­си­ма пре 1993. го­ди­не. 1. Као сло­же­ни­це тре­ба пи­са­ти син­таг­ме, сло­же­ни­це и по­лу­сло­же­ни­це из стра­них је­зи­ка: би­зни­смен (енгл. bu­si­ness-man),  брејк­денс (енгл. bre­ak-dan­ce), бу­ги­ву­ги (енгл. bo­o­gie wo­o­gie), ва­тер­по­ло (енгл. wa­ter po­lo), ви­кенд (енгл. we­ek-end), гол­ге­тер (енгл. goal-get­ter), ер­кон­дишн (енгл. air-con­di­tion), ло­ка­ут (енгл. lock-out), лонг­плеј (енгл. long play), мју­зик­хол (енгл. mu­sic-hall), но­ка­ут (енгл. knock-out), нок­да­ун (енгл. knock-down), Њу­јорк (енгл.

New York), фок­сте­ри­јер (енгл. fox ter­ri­er), аба­жур (фр. abat-jo­ur), аван­гар­да (фр. avant-gar­de), аван­сце­на (фр. avant-sce­ne), ан­гро (фр. en gros), ан­фас (фр. en fa­ce), гар­де­ро­ба (фр. gar­de-ro­be), ад­ми­рал­штаб (нем. Ad­mi­ral­stab), ге­не­рал­штаб (нем. Ge­ne­ral­stab), кла­вир­шти­мер (нем. Kla­vi­er­stim­mer), цех­мај­стор, цех­ме­штар, цик­цак, ала­бу­ка (тур. al­lak-bul­lak), алај­бег (тур. alay-beg), алај­ча­уш (тур. alay + çavuş), бар­јак­тар (bayrak dar), Ка­ле­мег­дан (ka­le meyda­nı). Пре­ма овим сло­же­ни­ца­ма тре­ба пи­са­ти и но­ве син­таг­мат­ске и по­лу­сло­же­нич­ке спо­је­ве из стра­них је­зи­ка. 2. Као сло­же­ни­це тре­ба пи­са­ти ве­зе де­ло­ва стра­них, не­са­мо­стал­них ре­чи (у пр­вом де­лу), тзв. пре­фик­со­и­де – би­ло да су ак­цен­то­ва­ни или не­ак­цен­то­ва­ни – са са­мо­стал­ним ре­чи­ма (у дру­гом де­лу): авио-, агро-, аеро-, ал­ко-, ан­ти-, ар­хи-, аудио- (са име­ни­ца­ма), аустро- (сло­же­ни­це и по­лу­сло­же­ни­це), ауто- (сам), гео-, де­ми-, де­мо-, де­ци-, евро-, еко-, екс­тра-, елек­тро-, ен­до-, енер­го-, ет­но-, ар­дио-, ква­зи-, ки­ло- (сло­же­ни­це и по­лу­сло­же­ни­це), ко­смо-, кон­тра-, кси­ло-, ло­го-,  ми­кро-, ми­ли-, мо­но-, мор­фо-, мо­то- (сло­же­ни­це и тро­дел­не по­лу­сло­же­ни­це), мул­ти-, на­но-, нар­ко-, не­кро-, нео-, не­у­ро-, ни­тро-, па­ра-, па­то-, пе­ри-, пи­ро-, по­ли-, пор­но-, пост-, пси­хо-, ре­тро-, ро­то-, су­пер- (сло­же­ни­це; одво­је­но као прид. не­пром.), те­ле-, тер­мо-, те­тра-, транс-, тур­бо-, ул­тра-, фолк-, хек­са-, хи­дро-, хи­пер-, хро­мо- чу­кун- и др. У пи­са­њу по­лу­сло­же­ни­ца у Пра­во­пи­сном реч­ни­ку су се др­жа­ли пра­ви­ла из Пра­во­пи­са 1960.У по­је­ди­ним слу­ча­је­ви­ма ауто­ри Пра­во­пи­сног реч­ни­ка се ни­су сла­га­ли са ре­ше­њи­ма из по­сто­је­ћих пра­во­пи­са или реч­ни­ка и та­да су, иза зна­ка ♦, на­во­ди­ли сва та ре­ше­ња. Нпр.: 

ĕвиокāрта ж (ген. мн. ĕвиокарāтā); ♦  П 1960, 1993, 2010: авио-кар­та; в. на­по­ме­ну под авио-. 

Англĭкāнскā цĺква; ♦ П 2010: ан­гли­кан­ска цр­ква; исп. цр­ква (пра­ви­ло о пи­са­њу ве­ли­ког сло­ва).На­по­ме­на: Ве­ро­ват­но ома­шка. Иг­но­ри­са­ти. 

астрàгāн-кľзно; ♦ П 1993: астра­ган кр­зно (пред­ност одво­је­ном пи­са­њу); П 2010: астра­ган кр­зно.На­по­ме­на: По­што астра­ган по­сто­ји као са­мо­стал­на реч, бо­ље је пи­са­ти са цр­ти­цом. 

За све ко­ри­сни­ке ово је из­у­зет­но ва­жно и прак­тич­но, а лин­гви­сти­ма омо­гу­ћу­је да на јед­ном ме­сту на­ђу исто­ри­јат пи­са­ња не­ке ре­чи.Нор­ма­тив­на стра­на срп­ске ак­цен­ту­а­ци­је ве­о­ма је ком­пли­ко­ва­на, што се ја­сно ви­ди из ре­зул­та­та ан­ке­те ко­ју су ауто­ри Пра­во­пи­сног реч­ни­ка спро­ве­ли ме­ђу, углав­ном, са­рад­ни­ци­ма Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ. Ан­ке­та је да­та са­мо као илу­стра­ци­ја сло­же­но­сти нор­ма­тив­не про­бле­ма­ти­ке. Нпр.: 

ĕрхетĮп, архетīпови (Ру­жи­ца–Пље­вља, Ми­ли­ца–Пи­ва, На­та­ша– Ива­њи­ца, Ра­мић–Лив­но, Јо­шић–Ба­ња­лу­ка, Бо­ја­на–Бе­о­град)àрхетĮп, архетīпови (На­та­ша–Ва­ље­во, Те­шић–Ље­штан­ско, Ми­ло­рад–Оба­ди)àрхетĮп, архетĭпови (Мир­че­та–Бу­ко­ви­ца)àрхетĮп, àр­хе­ти­по­ви (Ра­дој­ка–Ник­шић)вijдовĸд, ĸда (Ми­ли­ца–Пи­ва, Ра­дој­ка–Ник­шић, На­та­ша–Ива­њи­ца, На­та­ша–Ва­ље­во, Бо­ја­на–Бе­о­град, Ни­ко­ла–Лив­но, Јо­шић–Ба­ња­лу­ка; РСА­НУ (као спо­ред­ни))вķдовĸд, -ĸда м (Ми­ло­рад–Оба­ди)вijдовод, -во­да (Ру­жи­ца–Пље­вља, Мир­че­та–Бу­ко­ви­ца, Те­шић–Ље­штан­ско; РСА­НУ).вijдото­к (Ру­жи­ца–Пље­вља, Мир­че­та–Бу­ко­ви­ца, На­та­ша–Ива­њи­ца, На­та­ша–Ва­ље­во, Те­шић–Ље­штан­ско, РСА­НУ)вijдотĸк, -то­ка (Ми­ли­ца–Пи­ва, Јо­шић–Ба­ња­лу­ка)вijдотĸк, ĸка (Ра­дој­ка–Ник­шић, Бо­ја­на–Бе­о­град, Ни­ко­ла–Лив­но)вķдотĸк, -тĸка (Ми­ло­рад–Оба­ди)водķто­к м (РСА­НУ) 

Ко­ри­шће­ње Пра­во­пи­сног реч­ни­ка ве­о­ма је ла­ко, бр­зо и ефи­ка­сно. За то су за­слу­жна и од­лич­на ди­зај­нер­ска и софт­вер­ска ре­ше­ња. За све оне ко­ји за пи­са­ње ко­ри­сте ком­пју­тер, Пра­во­пи­сни реч­ник срп­ско­га је­зи­ка пред­у­зе­ћа Ср­бо­соф пред­ста­вља дра­го­це­ну и не­за­ме­нљи­ву алат­ку. 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa