Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 21

Би­ља­на Си­ки­мић (Бе­о­град) 

Све­тла­на Ћир­ко­вић: СТЕ­РЕ­О­ТИП ВРЕ­МЕ­НА У ДИС­КУР­СУ РА­СЕ­ЉЕ­НИХ ЛИ­ЦА СА КО­СО­ВА И МЕ­ТО­ХИ­ЈЕ. Бе­о­град, Бал­ка­но­ло­шки ин­сти­тут СА­НУ, 2012, 222 стр. 

 

Ре­зул­та­ти тим­ског те­рен­ског ра­да оба­вље­ног на про­јек­ту Ис­тра­жи­ва­ње сло­вен­ских го­во­ра на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји то­ком 2002. и 2003. го­ди­не (но­си­лац про­јек­та био је Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ, а фи­нан­си­рао га је Уне­ско) овом мо­но­гра­фи­јом до­би­ја­ју јед­ну зна­чај­ну на­уч­ну ва­ло­ри­за­ци­ју. Пре­ли­ми­нар­ни ре­зул­та­ти овог тим­ског ис­тра­жи­ва­ња већ су би­ли ко­ри­шће­ни у кра­ћим, ин­ди­ви­ду­ал­ним лин­гви­стич­ким, ан­тро­по­ло­шким и ет­но­му­зи­ко­ло­шким сту­ди­ја­ма углав­ном са­мих уче­сни­ка про­јек­та и углав­ном на лич­но сни­мље­ном ма­те­ри­ја­лу.Мо­но­гра­фи­ја Све­тла­не Ћир­ко­вић je на­ста­ла на осно­ву док­тор­ске ди­сер­та­ци­је ко­ја је под истим на­сло­вом од­бра­ње­на 2011. го­ди­не на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.  По­де­ље­на је у два де­ла: Те­о­риј­ско ме­то­до­ло­шки оквир (21–77), и Вре­ме у дис­кур­су ра­се­ље­них ли­ца са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је (81–186), сле­де За­кључ­на раз­ма­тра­ња и ис­цр­пан ре­зи­ме на ен­гле­ском је­зи­ку, а снаб­де­ве­на је и ре­ги­стри­ма ауто­ра и пој­мо­ва. Пр­ви део се са­сто­ји из пет по­гла­вља. Пр­во по­гла­вље Те­о­риј­ски оквир са­др­жи пет це­ли­на у ко­ји­ма су да­ти оп­шти по­да­ци о ко­ри­шће­ној те­рен­ској гра­ђи и ди­ги­тал­ном звуч­ном ар­хи­ву у окви­ру ко­га је гра­ђа сме­ште­на, за­тим пре­глед ме­то­до­ло­ги­је ра­да на те­рен­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма ка­ко у лин­гви­сти­ци, та­ко и у ху­ма­ни­стич­ким на­у­ка­ма уоп­ште, и њи­хов зна­чај за ин­тер­ди­сци­пли­нар­на про­у­ча­ва­ња је­зи­ка. На­ве­де­ни су ко­ри­сни по­да­ци о  по­сто­је­ћим аудио кор­пу­си­ма срп­ског је­зи­ка (24–27) и пред­ста­вље­не уоби­ча­је­не ме­то­де тран­скрип­ци­је (27–30). По­гла­вље у те­зи  Основ­не ка­рак­те­ри­сти­ке Кор­пу­са (5255) са­др­жи ин­фор­ма­ци­је да су по­ла­зна осно­ва за ана­ли­зу би­ле 142 стра­не тран­скри­па­та 40 ода­бра­них раз­го­во­ра, по­де­ље­них у 297 „фраг­ме­на­та“ де­фи­ни­са­них те­мом раз­го­во­ра. При­ме­ње­на је и спе­ци­фич­на ме­то­да тран­скрип­ци­је ко­ја се раз­ли­ку­је од уоби­ча­је­не тран­скрип­ци­је за по­тре­бе ди­ја­лек­то­ло­шке ана­ли­зе али и од тран­скрип­ци­је за по­тре­бе ана­ли­зе кон­вер­за­ци­је.Пут до ко­нач­ног об­ли­ко­ва­ња мо­но­гра­фи­је мо­же се озна­чи­ти као еклек­ти­ци­зам нај­ма­ње три лин­гви­стич­ка при­сту­па: кла­си­чан ди­ја­лек­то­ло­шки при­ступ ком­би­но­ван је са кла­сич­ним ет­но­лин­гви­стич­ким на ко­ме је на­ста­ла те­рен­ска гра­ђа (Све­тла­на Ћир­ко­вић је и са­ма при­ме­њи­ва­ла на­у­че­ну те­рен­ску ме­то­ду у ра­ду са ра­се­ље­ним ли­ци­ма и у ко­сов­ско-ме­то­хиј­ским ен­кла­ва­ма), за­тим ши­ро­ко схва­ћен ан­тро­по­ло­шко-лин­гви­стич­ки при­ступ ко­ји при­ме­њу­ју чла­но­ви про­јек­та Бал­ка­но­ло­шког ин­сти­ту­та на ко­ме аутор­ка тре­нут­но ра­ди и као тре­ћи, ког­ни­тив­но-лин­гви­стич­ки при­ступ као над­град­ња на ко­ју је ути­ца­ла са­рад­ња са лин­гвист­ки­њом Љу­ди­ми­лом По­по­вић.Бу­ду­ћи да мо­но­гра­фи­ја Све­тла­не Ћир­ко­вић, у свом ко­нач­ном об­ли­ку пред­ста­вља ког­ни­тив­но­лин­гви­стич­ку ана­ли­зу ко­лек­тив­не пред­ста­ве о вре­ме­ну, у увод­ним по­гла­вљи­ма об­ја­шње­ни су и основ­ни те­о­риј­ски при­сту­пи у ког­ни­тив­ној лин­гви­сти­ци (30–40). Из до­ме­на ког­ни­тив­не лин­гви­сти­ке, аутор­ка пре­у­зма и обра­зла­же сле­де­ће пој­мо­ве: кон­текст, је­зич­ку сли­ку ствар­но­сти/све­та, про­то­тип и сте­ре­о­тип, ка­те­го­ри­за­ци­ју и те­о­ри­ју по­гле­да, пер­спек­ти­ву, окол­ност и тач­ку гле­ди­шта. По­себ­но по­гла­вље по­све­ће­но је пред­ста­вља­њу те­о­риј­ских по­став­ки так­си­сних кон­струк­ци­ја као од­ра­за вре­мен­ске ло­ка­ли­за­ци­је у је­зи­ку, по­чев­ши од Ро­ма­на Ја­коб­со­на, пре­ко Алек­сан­дра Бон­дар­ка, Вик­то­ра Хар­ков­ског сво до ак­ту­ел­них ра­до­ва Људ­ми­ле По­по­вић.У дру­гом по­гла­вљу (Ана­ли­зи­ра­ни кор­пус) раз­ма­тра­ју се спе­ци­фич­не од­ли­ке ода­бра­ног кор­пу­са: за по­тре­бе ра­да пр­вен­стве­но су ко­ри­шће­ни они де­ло­ви раз­го­во­ра са ра­се­ље­ним ли­ци­ма у ко­ји­ма је до­ми­ни­ра­ла те­ма ра­та, за­јед­но са ауто­би­о­граф­ским при­ча­ма, лич­ним ис­по­ве­сти­ма, али и раз­го­во­ри­ма ко­ји се ти­чу тра­ди­циј­ске кул­ту­ре, као и при­ча­ма ве­за­ним за не­дав­ну про­шлост и тре­нут­но ста­ње са­го­вор­ни­ка. По­себ­на па­жња по­све­ће­на је тер­ми­но­ло­шким и пој­мов­ним раз­ја­шње­њи­ма ’на­ра­ти­ва’ и ’дис­кур­са’. У по­гла­вљу При­ме­ње­ни ана­ли­тич­ки при­ступ об­ја­шња­ва се аутор­ки­на од­лу­ка за ин­тер­ди­сци­пли­нар­ни при­ступ гра­ђи ко­ја од ис­тра­жи­ва­ча зах­те­ва ком­плек­сну при­ме­ну по­сту­па­ка ког­ни­тив­не лин­гви­сти­ке, кон­вер­за­ци­о­не ана­ли­зе и дис­курс ана­ли­зе.У пе­том по­гла­вљу, Те­о­риј­ска раз­ма­тра­ња о вре­ме­ну, из­ло­жен је пре­глед лин­гви­стич­ке ли­те­ра­ту­ре ко­ја се ба­вим вре­ме­ном, као и осврт на ли­те­ра­ту­ру из дру­гих ху­ма­ни­стич­ких ди­сци­пли­на (углав­ном су у пи­та­њу зна­чај­не ан­тро­по­ло­шке сту­ди­је), осно­сно пле­ди­ра се на мо­гућ­ност ис­тра­жи­ва­ња фе­но­ме­на вре­ме­на у ин­тер­ди­сци­пли­нар­ном кљу­чу.Дру­ги део мо­но­гра­фи­је (Вре­ме у дис­кур­су ра­се­ље­них ли­ца са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је) та­ко­ђе се са­сто­ји од пет це­ли­на. У пр­вом по­гла­вљу – Вре­мен­ска ли­ни­ја, обра­зло­же­на је по­ла­зна хи­по­те­за ис­тра­жи­ва­ња: на вре­мен­ској ли­ни­ји ра­се­ље­них ли­ца по­сто­ји гра­ни­ца ко­ја де­ли про­шлост од са­да­шњо­сти, та гра­ни­ца је усло­вље­на по­ли­тич­ким до­га­ђа­ји­ма ко­ји су иза­зва­ли ра­се­ља­ва­ње. У окви­ру те­ме ко­ја де­фи­ни­ше ана­ли­зи­ра­ни дис­курс – рат, бом­бар­до­ва­ње, ра­се­ља­ва­ње – вре­ме је пред­ста­вље­но ли­не­ар­но. У сле­де­ћем, тре­ћем по­гла­вљу – Вре­мен­ска гра­ни­ца – аутор­ка по­ла­зи од те­о­ри­је функ­ци­о­нал­но-се­ман­тич­ких ка­те­го­ри­ја и ка­те­го­ри­ју вре­мен­ске гра­ни­це са­гле­да­ва као по­ље у чи­јем се цен­тру на­ла­зе гла­го­ли кре­та­ња. Прин­цип кон­стру­и­са­ња и ис­ка­зи­ва­ња ан­те­ри­ор­но­сти и по­сте­ри­ор­но­сти раз­ма­тран је у од­но­су не лек­се­ме рат и бом­бар­до­ва­ње као ре­фе­рент­не тач­ке, а као сиг­нал вре­мен­ске гра­ни­це уочен је фа­зни гла­гол по­че­ло је. Као сте­ре­о­тип вре­мен­ске гра­ни­це ана­ли­зи­ра­ни су гла­го­ли кре­та­ња, а за­тим и да­тум, дан и го­ди­на.У тре­ћем по­гла­вљу – Пој­мов­на ка­те­го­ри­ја са­да­шњо­сти и ње­на ре­а­ли­за­ци­ја у је­зи­ку – са­да­шњост се од­ре­ђу­је као фраг­мент на вре­мен­ској ли­ни­ји ко­ји об­у­хва­та пе­ри­од из­бе­гли­штва све до тре­нут­ка го­во­ра. У екс­тен­зив­ној ка­те­го­ри­ји са­да­шњо­сти уоче­на је сме­на пер­фек­та и пре­зен­та у за­ви­сно­сти од про­мен­љи­ве ре­фе­рент­не тач­ке кон­цеп­ту­а­ли­за­то­ра: овај вре­мен­ски фраг­мент чи­ни мно­штво рад­њи ко­је се оба­вља­ју у по­себ­ном вре­мен­ском ин­тер­ва­лу. Узи­ма­ју­ћи у об­зир екс­тен­зив­ни ка­рак­тер пој­мов­не ка­те­го­ри­је са­да­шњо­сти, ко­ја у ре­ал­ном вре­ме­ну об­у­хва­та и вре­мен­ски фраг­мент про­шло­сти, упо­тре­ба гла­гол­ских вре­ме­на за из­ра­жа­ва­ње пој­ма ’са­да’ не раз­ли­ку­је се бит­но од њи­хо­ве упо­тре­бе у окви­ру пој­мов­не ка­те­го­ри­је про­шло­сти. Не­у­тра­ли­за­ци­јом гла­гол­ских об­ли­ка за ис­ка­зи­ва­ње са­да­шњо­сти и про­шло­сти функ­ци­ју основ­ног мар­ке­ра пој­ма са­да­шњо­сти  пре­у­зи­ма на се­бе при­лог сад(а). У че­твр­том по­гла­вљу – Пој­мов­на ка­те­го­ри­ја про­шло­сти и ње­на ре­а­ли­за­ци­ја у је­зи­ку – про­шлост је де­фи­ни­са­на као фраг­мент на вре­мен­ској оси ко­ји је са јед­не стра­не озна­чен ра­се­ља­ва­њем. Про­шлост се углав­ном ис­ка­зу­је гла­го­лом у пер­фек­ту, али по­сто­је и при­ме­ри са тран­спо­но­ва­ним пре­зен­том, као и фу­ту­ром пр­вим у функ­ци­ји ис­ка­зи­ва­ња ха­би­ту­ал­них рад­њи у про­шло­сти и фу­ту­ром за да­ва­ње ин­струк­ци­ја. По­себ­на па­жња је по­све­ће­на фор­му­ла­ци­ја­ма пи­та­ња ис­тра­жи­ва­ча ко­ји­ма су ели­ци­ти­ра­ни на­ра­ти­ви усме­ре­ни ка про­шло­сти. У по­след­њем, сра­змер­но крат­ком пе­том по­гла­вљу – Пој­мов­на ка­те­го­ри­ја бу­дућ­но­сти и ње­на ре­а­ли­за­ци­ја у је­зи­ку – по­јам бу­дућ­но­сти код ра­се­ље­них ли­ца је на вре­мен­ској ли­ни­ји огра­ни­чен ре­фе­рент­ном тач­ком го­вор­не си­ту­а­ци­је. Сви до­га­ђа­ји и си­ту­а­ци­је ко­ји су сме­ште­ни по­сле мо­мен­та го­во­ра при­па­да­ју пој­мов­ној ка­те­го­ри­ји бу­дућ­но­сти. Схва­та­ње бу­дућ­но­сти из­ра­жа­ва се гла­го­лом у об­ли­ку фу­ту­ра пр­вог ко­ји из­ме­шта рад­њу у бу­ду­ћи план без од­ре­ђе­не хро­но­ло­шке тач­ке: бу­дућ­ност се ви­ди као раз­ли­ве­на и нео­д­ре­ђе­на пој­мов­на ка­те­го­ри­ја. Ма­ло­број­ност при­ме­ра са ка­те­го­ри­јом бу­дућ­но­сти аутор­ка ту­ма­чи ин­ци­јал­ним огра­ни­че­њи­ма са­мог кор­пу­са усме­ре­ног на ре­кон­струк­ци­ју про­шло­сти.Ме­та­фо­рич­ки ре­че­но, ова мо­но­гра­фи­ја има и свог ’ко­а­у­то­ра’ а то је цео ис­тра­жи­вач­ки тим оку­пљен на по­ме­ну­том про­јек­ту Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ чи­ји је ру­ко­во­ди­лац би­ла Ста­на Ри­стић, а ко­ји су чи­ни­ле две гру­пе ис­тра­жи­ва­ча: лин­гви­сти и ан­тро­по­ло­зи са те­рен­ским ис­ку­ством (Ра­ди­во­је Мла­де­но­вић, Со­фи­ја Ми­ло­ра­до­вић, Са­ња Зла­та­но­вић, Ма­ри­ја Илић, Ми­лош Лу­ко­вић) и тим мла­дих ис­тра­жи­ва­ча ко­ји су 2002. го­ди­не упра­во би­ли ди­пло­ми­ра­ли (Дра­га­на Рат­ко­вић, Бо­ја­на Ми­ло­са­вље­вић, Дра­га­на Ра­до­ва­но­вић, Вла­дан Јо­ва­но­вић, Бра­ни­мир Стан­ко­вић и мно­ги дру­ги).У ан­тро­по­ло­шко лин­гви­стич­ком кљу­чу мо­гло би се го­во­ри­ти и о дру­гом ко­а­у­то­ру’, а то су са­го­вор­ни­ци ко­ји су ис­тра­жи­ва­че при­хва­ти­ли у сво­јим но­вим или при­вре­ме­ним до­мо­ви­ма, од­но­сно у из­бе­глич­ким цен­три­ма у Ра­дин­цу, Ко­ви­ну, Не­го­ти­ну, Ка­лу­ђе­ри­ци, Вра­њу, Бо­ру, као и ак­ти­ви­сти ор­га­ни­за­ци­је Здра­во да сте“ ко­ји су по­мо­гли у ус­по­ста­вља­њу кон­та­ка­та. Оста­је отво­ре­но пи­та­ње ме­ста ди­ја­лек­то­ло­ги­је у окви­ру мо­но­гра­фи­је: у ана­ли­тич­ком де­лу се по­вре­ме­но ре­фе­ри­ше на нај­зна­чај­ни­је ди­ја­лек­то­ло­шке мо­но­гра­фи­је го­во­ра Ко­со­ва и Ме­то­хи­је (Ра­ди­во­ја Мла­де­но­ви­ћа, Сло­бо­да­на Ре­ме­ти­ћа, Пр­во­сла­ва Ра­ди­ћа, Ми­ле­те Бу­ку­ми­ри­ћа), али ни­је дат и њи­хов кри­тич­ки пре­глед.У ко­нач­ном об­ли­ко­ва­њу мо­но­гра­фи­је из­о­стао је кор­пус тран­скри­па­та аудио-гра­ђе  при­ку­пље­не у окви­ру про­јек­та Ис­тра­жи­ва­ње сло­вен­ских го­во­ра на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји (2002–2003) на осно­ву ко­јих је на­ста­ла мо­но­гра­фи­ја, би­ло би ве­о­ма зна­чај­но ка­да би се ови тек­сто­ви об­ја­ви­ли у по­себ­ној мо­но­граф­ској пу­бли­ка­ци­ји. 

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa