Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 21

Даринка Гортан-Премк (Београд) 

Рајна Драгићевић: ЛЕКСИКОЛОГИЈА И ГРАМАТИКА У ШКОЛИ : МЕТОДИЧКИ ОГЛЕДИ. Београд, Учитељски факултет, 2012, 241 стр. 

 

Рај­на Дра­ги­ће­вић ви­ше­го­ди­шњи је про­фе­сор лек­си­ко­ло­ги­је на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду; она је и аутор уни­вер­зи­тет­ског уџ­бе­ни­ка из лек­си­ко­ло­ги­је, као и два­ју уџ­бе­ни­ка срп­ско­га је­зи­ка за основ­не шко­ле. А ови су Ме­то­дич­ки огле­ди, ка­ко би се пре­ма на­чи­ну пи­са­ња мо­гло за­кљу­чи­ти, на­ста­ли из ње­не по­тре­бе да се о пред­ме­ту ко­ји пре­да­је бри­не и ста­ра на свим ни­во­и­ма, од уни­вер­зи­тет­ског до ни­воа основ­не шко­ле. Та­ко су ов­де пред­ло­же­не и да­те ме­то­дич­ке про­це­ду­ре про­из­и­шле из на­уч­них по­став­ки, те има­мо, на не­ки на­чин, на­у­ку пре­то­че­ну у ме­то­ди­ку, што, на жа­лост, ни­је, бар код нас, чест слу­чај; че­шће се, да та­ко ка­же­мо, ме­то­ди­ка пре­та­че у ме­то­ди­ку.Књи­га са­др­жи пет оде­ља­ка, од ко­јих су дру­ги и тре­ћи са по  ви­ше чла­на­ка (од­но­сно пре­да­ва­ња одр­жа­них на­шим про­фе­со­ри­ма и  стра­ним сту­ден­ти­ма): I. УВОД­НА РАЗ­МА­ТРА­ЊА, II. НА­СТА­ВА СРП­СКОГ ЈЕ­ЗИ­КА (1. Кул­ту­ра из­ра­жа­ва­ња у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка, 2. Раз­у­ме­ва­ње значењa ре­че­ни­це: ве­жба­ња, 3. Ути­цај по­ли­се­ми­је на твор­бу ре­чи: ме­то­дич­ки аспект, 4. Лек­сич­ки од­но­си и по­ли­се­ми­ја: ме­то­дич­ки аспект, 5. Лек­си­ко­ло­ги­ја у на­ста­ви: лек­сич­ко бо­га­ће­ње, 6. Јед­но­је­зич­ки реч­ни­ци у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка, 7. Твор­ба ре­чи у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка, 8. Па­ро­ни­ми­ја у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка, 9. Про­ве­ра зна­ња из лек­си­ко­ло­ги­је: где гре­ше уче­ни­ци, а где на­став­ни­ци, 10. На­ста­ва гра­ма­ти­ке у че­твр­том раз­ре­ду основ­не шко­ле, 11. Ти­пич­не гре­шке уче­ни­ка сте­че­не у пр­вом кру­гу усва­ја­ња гра­ди­ва у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка), III. УЏ­БЕ­НИ­ЦИ ЗА НА­СТА­ВУ СРП­СКОГ ЈЕ­ЗИ­КА (1. Ка бо­љим уџ­бе­ни­ци­ма за срп­ски је­зик, 2. Ду­шан Ра­до­вић о уџ­бе­ни­ци­ма, 3. Мој пр­ви уџ­бе­ник, 4. О свом уџ­бе­ни­ку: Срп­ски је­зик за че­твр­ти раз­ред основ­не шко­ле), IV. НА­СТА­ВА СРП­СКОГ ЈЕ­ЗИ­КА КАО СТРА­НОГ (Лин­гво­кул­ту­ро­ло­шки при­ступ у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка као стра­ног), V. УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕТ­СКА НА­СТА­ВА (Уло­га про­фе­со­ра на са­вре­ме­ном уни­вер­зи­те­ту), и на кра­ју  ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА, ИН­ДЕКС, БИ­БЛИ­О­ГРАФ­СКА БЕ­ЛЕ­ШКА, РЕ­ЗИ­МЕ, SUM­MARY.Те­ма­ма из свих ових чла­на­ка Рај­на Дра­ги­ће­вић при­сту­па као озби­љан на­уч­ник и про­фе­сор, ка­кву смо је и зна­ли, и као та­лен­то­ван ме­то­ди­чар, што смо сад ви­де­ли.У Увод­ним раз­ма­тра­њи­ма аутор­ка го­во­ри уоп­ште о ме­то­ди­ци као иза­зо­ву, на­ро­чи­то о иза­зо­ву ко­ји пред­ста­вља тра­же­ње на­чи­на да се уче­ни­ци­ма пре­до­че ап­стракт­ни еле­мен­ти ап­стракт­ног је­зич­ког си­сте­ма, по­себ­но њи­хо­ва уза­јам­на умре­же­ност, за­тим кри­тич­ки го­во­ри о уџ­бе­ни­ци­ма и про­гра­ми­ма, као и рас­по­ре­ђи­ва­њу гра­ди­ва у њи­ма, да­ље – о од­ре­ђи­ва­њу ме­ре у об­ра­ди по­је­ди­них пој­мо­ва, па још да­ље – о ква­ли­те­ту уџ­бе­ни­ка, и  на кра­ју – о на­ста­ви срп­ског је­зи­ка, о на­ста­ви срп­ског је­зи­ка као стра­ног и о уни­вер­зи­тет­ској на­ста­ви.У огле­ди­ма са­ку­пље­ним под на­сло­вом На­ста­ва срп­ског је­зи­ка ин­си­сти­ра се на функ­ци­о­нал­ном при­сту­пу је­зи­ку у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка. Пред­ла­же се за­о­крет од ап­стракт­ног гра­ма­тич­ког при­сту­па ко­ји је сам се­би свр­ха ка упо­тре­би је­зи­ка, тј. ка уна­пре­ђи­ва­њу је­зич­ких спо­соб­но­сти уче­ни­ка. У мно­гим огле­ди­ма пред­ла­жу се кон­крет­на ве­жба­ња ко­ја слу­же за лек­сич­ко бо­га­ће­ње уче­ни­ка, за раз­вој спо­соб­но­сти гра­ђе­ња ис­прав­них ре­че­ни­ца, за раз­у­ме­ва­ње сло­же­них ре­че­ни­ца, за са­ста­вља­ње тек­ста од за­да­тог је­зич­ког ма­те­ри­ја­ла, за раз­у­ме­ва­ње тек­ста и уна­пре­ђи­ва­ње спо­соб­но­сти ре­зи­ми­ра­ња тек­ста. Аутор­ка из­но­си и кри­тич­ки суд о за­да­ци­ма у не­ким до­са­да­шњим те­сто­ви­ма из обла­сти лек­си­ко­ло­ги­је и пред­ла­же за­дат­ке ко­ји­ма би се зна­ње уче­ни­ка оце­њи­ва­ло свр­сис­ход­ни­је.  По­гла­вље Уџ­бе­ни­ци за на­ста­ву срп­ског је­зи­ка до­но­си кри­тич­ки осврт аутор­ке на соп­стве­не уџ­бе­ни­ке, али и пред­ло­ге за уна­пре­ђи­ва­ње уџ­бе­нич­ког тек­ста у ко­јем се об­ра­ђу­је гра­ма­ти­ка срп­ског је­зи­ка. Ја­сно је да на­ста­ва срп­ског је­зи­ка као стра­ног зах­те­ва по­се­бан ме­то­дич­ки апа­рат, а на ње­га се Рај­на Дра­ги­ће­вић освр­ће у по­гла­вљу На­ста­ва срп­ског је­зи­ка као стра­ног. Аутор­ка је по­себ­но за­ин­те­ре­со­ва­на за за­дат­ке ко­је има на­став­ник срп­ског је­зи­ка као стра­ног ка­да тре­ба стран­ци­ма да при­бли­жи зна­че­ња оних лек­се­ма ко­је по­се­ду­ју се­ме ко­лек­тив­не екс­пре­си­је, тј. обо­га­ће­не су кул­ту­ро­ло­шким на­но­сом.   Ову крат­ку ин­фор­ма­ци­ју за­вр­ши­ћу освр­том на по­след­њи чла­нак Уло­га про­фе­со­ра на са­вре­ме­ном уни­вер­зи­те­ту. „Ин­спи­ра­ци­ју за овај рад и под­стрек да из­не­сем сво­је ми­шље­ње о уло­зи про­фе­со­ра на са­вре­ме­ном уни­вер­зи­те­ту, ка­же аутор­ка, на­шла сам у чи­ње­ни­ци да се на­ла­зим на по­ло­ви­ни рад­ног ве­ка и да јед­ну гру­пу мо­јих ко­ле­га са Ка­те­дре за срп­ски је­зик Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду чи­не мо­ји про­фе­со­ри, чи­јих се пре­да­ва­ња још увек жи­во се­ћам, а дру­гу гру­пу пред­ста­вља­ју мо­ји бив­ши сту­ден­ти, са­да аси­стен­ти, чи­ја ра­до­зна­ла пи­та­ња на ча­со­ви­ма и од­го­во­ре на ис­пи­ти­ма та­ко­ђе до­бро пам­тим. Та­ква по­зи­ци­ја омо­гу­ћа­ва ми, чи­ни се, да до­не­кле објек­тив­но осмо­трим уни­вер­зи­тет­ску на­ста­ву с обе стра­не ка­те­дре – из угла сту­ден­та и из угла про­фе­со­ра (стр. 209)“.Ево не­ких схва­та­ња Рај­не Дра­ги­ће­вић.Пр­во. Про­фе­сор је ду­жан да на пре­да­ва­њи­ма ука­же сту­ден­ти­ма на кон­ти­ну­и­тет на­уч­не ми­сли, на уло­гу сво­јих про­фе­со­ра у ства­ра­њу те на­уч­не ми­сли. „Ова­кав при­ступ ни­је са­мо ствар етич­ког од­но­са пре­ма прет­ход­ни­ци­ма већ пред­ста­вља објек­ти­ван при­ступ про­це­су на­ста­ја­ња на­уч­них чи­ње­ни­ца (стр. 210)“.Дру­го. „Ва­жан за­да­так сва­ког уни­вер­зи­тет­ског про­фе­со­ра је­сте да из­гра­ди сво­је на­ста­вља­че (стр. 210)“.Тре­ће. Про­фе­сор је ду­жан да у то­ку тра­ја­ња кур­са ко­ји др­жи по­ред оп­ште на­уч­не ми­сли сту­ден­те упо­зна са сво­јим на­уч­ним ин­те­ре­со­ва­њи­ма и са сво­јим на­уч­ним ра­дом, као и са нај­ва­жни­јим је­ди­ни­ца­ма из сво­је би­бли­о­гра­фи­је. И ту аутор­ка на­во­ди ре­чи Јо­ва­на Цви­ји­ћа „уче­ни­ци тре­ба да ви­де на про­фе­со­ру бор­бу и на­по­ре око ре­ша­ва­ња про­бле­ма и тра­же­ња исти­не (стр. 218)“. Да­ље, „Уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор тре­ба­ло би да бу­де је­дан од нај­ве­ћих струч­ња­ка за да­ту област у сво­јој зе­мљи и стал­но би мо­рао би­ти све­стан те чи­ње­ни­це. Због то­га би мо­рао да се тру­ди да оправ­да ме­сто ко­је за­у­зи­ма и да сво­јим стал­ним уса­вр­ша­ва­њем по­ка­же да за­слу­жу­је сво­ју по­зи­ци­ју (стр. 218)“.Књи­га Рај­не Дра­ги­ће­вић Лек­си­ко­ло­ги­ја и гра­ма­ти­ка у шко­ли пред­ста­вља ко­ри­стан при­руч­ник на­ме­њен на­став­ни­ци­ма срп­ског је­зи­ка, пи­сци­ма уџ­бе­ни­ка, али и са­ста­вља­чи­ма пла­но­ва и про­гра­ма за на­ста­ву срп­ског је­зи­ка.  

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa