Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj: 22

Марија Добрикова (Братислава)

 

ПРОФЕСОР ПАВОЛ ЖИГО – ЈУБИЛАРНИ ПОРТРЕТ СЛОВАЧКОГ ЛИНГВИСТЕ

 

 

Проф. др Па­вол Жи­го (25. 4. 1953) сту­ди­рао је сло­ва­ки­сти­ку и ру­си­сти­ку (1972–1977) на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та Ј. А. Ко­мен­ског у Бра­ти­сла­ви, а вре­ме од 1975. до 1976. го­ди­не про­вео је на Др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту у Тби­ли­си­ју, где је сту­ди­рао сло­вач­ки, ру­ски и гру­зиј­ски је­зик. На Ка­те­дри сло­вач­ког је­зи­ка сво­је al­ma ma­ter по­чео је ра­ди­ти од­мах по за­вр­шет­ку сту­ди­ја 1977. го­ди­не. Исте го­ди­не по­чи­ње ње­гов бо­га­ти на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки рад, а ње­го­ва би­бли­о­гра­фи­ја да­нас са­др­жи ви­ше од 400 је­ди­ни­ца. Срж тог ра­да пред­ста­вља­ју пу­бли­ка­ци­је об­ја­вље­не у зе­мљи и ино­стран­ству, углав­ном усме­ре­не на исто­ри­ју и раз­вој сло­вач­ког књи­жев­ног је­зи­ка, оно­ма­сти­ку, сла­ви­сти­ку и ди­ја­лек­то­ло­ги­ју, као и број­на уче­шћа на до­ма­ћим и стра­ним кон­фе­рен­ци­ја­ма.

У сво­јим на­уч­ним ра­до­ви­ма и сту­ди­ја­ма с по­чет­ка по­све­ћу­је се про­бле­ма­ти­ци ре­че­нич­не струк­ту­ре, по­себ­но вре­мен­ским аспек­ти­ма ре­че­ни­це у са­вре­ме­ном, али, пре све­га, у прек­њи­жев­ном сло­вач­ком је­зи­ку. Син­те­зу свог ис­тра­жи­ва­ња у овој обла­сти пред­ста­вио је у мо­но­гра­фи­ји Kategória ča­su v slo­ven­skom jazyku (1997). Ни­је се по­све­тио са­мо про­у­ча­ва­њу гра­ма­тич­ког раз­во­ја сло­вач­ког је­зи­ка и про­це­са фор­ми­ра­ња гла­гол­ске, већ и ис­тра­жи­ва­њу име­нич­ке флек­си­је у  раз­во­ју сло­вач­ког и сло­вен­ских је­зи­ка, ко­је је су­ми­рао у књи­зи Analógie a anomálie v substantívnej deklinácii slo­vanských jazykov (2012). Ова пи­та­ња обич­но ис­пи­ту­је с те­о­риј­ског ста­но­ви­шта у окви­ру про­јек­та чи­ји је циљ от­кри­ва­ње прин­ци­па гра­ђе­ња, функ­ци­о­ни­са­ња и раз­во­ја је­зи­ка, чи­ме си­сте­ма­тич­но раз­ви­ја лин­гви­стич­ка ис­тра­жи­ва­ња у Сло­вач­кој, на при­мер, као ко­а­у­тор ко­лек­тив­них мо­но­гра­фи­ја Princípy stavby, vývi­nu a fun­go­va­nia slo­ven­činy (1999), Princípy jazyka (2003), као глав­ни ис­тра­жи­вач на про­јек­ту Кон­вер­ген­ци­је, ди­вер­ген­ци­је и тра­ди­ци­ја у раз­во­ју сло­вен­ских је­зи­ка (2006–2008), или у мо­но­гра­фи­ји Historická a areálová lin­gvi­sti­ka (2011)..

Као ви­со­ко­школ­ски про­фе­сор пре­да­је исто­риј­ске лин­гви­стич­ке ди­сци­пли­не – Исто­ри­ја сло­вач­ког књи­жев­ног је­зи­ка, Ста­ри сло­вач­ки и че­шки, Раз­вој сло­вач­ког је­зи­ка и ди­ја­лек­то­ло­ги­ја, Исто­риј­ска и аре­ал­на лин­гви­сти­ка, Осно­ве сла­ви­сти­ке и Ак­ту­ел­не кон­цеп­ци­је сло­вач­ке мор­фо­ло­ги­је. Об­ја­вио је уни­вер­зи­тет­ске уџ­бе­ни­ке De­jiny spi­sov­nej slo­ven­činy (2002, 2006, 2011) и Príručka k dejinám spi­sov­nej slo­ven­činy (1999, 2004), ко­је је на­пи­сао за­јед­но с про­фе­со­ром Ру­дол­фом Крај­чо­ви­чем. Пре­вео је и при­пре­мио за штам­пу че­твр­ту све­ску спи­са Па­во­ла Јо­зе­фа Ша­фа­ри­ка  Slo­vanský národopis (1995). Био је из­да­вач де­ла O úho­roch a včelách. Slo­venský včelár (1990), сло­вач­ког пи­сца про­све­ти­тељ­ства, све­ште­ни­ка и ен­то­мо­ло­га – пче­ла­ра Ју­ра­ја Фан­дли­ја. По­во­дом 1150 го­ди­на од до­ла­ска сло­вен­ских апо­сто­ла св. Кон­стан­ти­на и Ме­то­ди­ја у Ве­ли­ку Мо­рав­ску, био је из­да­вач ре­пре­зен­та­тив­не пу­бли­ка­ци­је пи­са­них спо­ме­ни­ка из исто­риј­ског ве­ли­ко­мо­рав­ског  пе­ри­о­да Na písme zo­sta­lo. Do­ku­menty Ve­ľ­kej Mo­ravy (2013).

Про­фе­сор Па­вол Жи­го сво­јим про­фе­си­о­нал­ним за­ни­ма­њем за ди­ја­лек­то­ло­ги­ју, раз­вој је­зи­ка и аре­ал­ну лин­гви­сти­ку до­при­но­си раз­во­ју ка­ко сло­вач­ке, та­ко и сло­вен­ске исто­риј­ске лин­гви­сти­ке и ди­ја­лек­то­ло­ги­је. Од 1987. био је ко­а­у­тор шест то­мо­ва ме­ђу­на­род­ног про­јек­та Общ­е­сла­вян­ский лин­гви­сти­че­ский атлас, на из­ра­ди ко­је­га је укљу­че­на и Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти. Па­вол Жи­го, ко­ји на том про­јек­ту уче­ству­је и пред­се­да­ва ра­чу­нар­ском сек­ци­јом и члан је фо­нет­ско-гра­ма­тич­ке сек­ци­је, тре­нут­но је од­го­вор­ни уред­ник за при­пре­му све­ске Deklinácia substantív. 

Про­фе­сор Жи­го по­ред ра­да у на­ста­ви и на­уч­но­и­стра­жи­вач­ког ра­да оба­вљао је и оба­вља  раз­ли­чи­те функ­ци­је на ка­те­дри и фа­кул­те­ту, у ре­дак­ци­ја­ма ча­со­пи­са, у на­уч­ним ко­ми­си­ја­ма и дру­штви­ма. Ње­го­ва на­уч­на и на­став­на ори­јен­та­ци­ја се од по­чет­ка раз­ви­ја­ла у бли­ској ве­зи с на­уч­но­и­стра­жи­вач­ким про­јек­ти­ма Ин­сти­ту­та за сло­вач­ки је­зик Љ. Шту­ра Сло­вач­ке ака­де­ми­је на­у­ка (Jazyko­vedný ústav Ľ. Štúra Slo­ven­skej akadémie vied). Би­ло је за­то пи­та­ње вре­ме­на и при­род­ног раз­во­ја ка­да ће по­ста­ти рад­ник ове ака­дем­ске ин­сти­ту­ци­је – у Ин­сти­ту­ту за сло­вач­ки је­зик по­чео је да ра­ди 2004. го­ди­не, на­кон три го­ди­не по­стао је за­ме­ник ди­рек­то­ра, а од 2010. је на ме­сту ди­рек­то­ра.

По­во­дом 60. ро­ђен­да­на ува­же­ног про­фе­со­ра и на­уч­ни­ка Па­во­ла Жи­га, искре­но же­лим да ње­гов по­слов­ни и при­ват­ни жи­вот пра­те са­мо по­вољ­не окол­но­сти ка­ко би мо­гао још до­при­не­ти на по­љу на­у­ке и обра­зо­ва­ња, ужи­ва­ти у успе­ху сво­јих ко­ле­га, при­ја­те­ља и уче­ни­ка, као и у до­бром здра­вљу у кру­гу нај­бли­жих.

Ad multos annos!­

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa