Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Bibliografije, Broj: 22

Весна Ђорђевић (Београд)

 

КОНЦЕПТУАЛНЕ МЕТАФОРЕ И СКРИВЕНА ИДЕОЛОГИЈА У ПОЛИТИЧКОМ ДИСКУРСУ: КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА НАЦИЈЕ/ЗАЈЕДНИЦЕ И МЕТАФОРЕ КАО СРЕДСТВО ЗА ОПРАВДАВАЊЕ РАТА[1]

 

 

Пој­мов­не ме­та­фо­ре у по­ли­тич­ком дис­кур­су, њи­хо­ва спо­соб­ност да пре­не­су од­ре­ђе­не иде­о­ло­шке ста­во­ве, осве­тле је­дан аспект пој­ма а за­там­не дру­ги, пред­мет су ра­до­ва ко­је, овом при­ли­ком, у фор­ми ко­мен­та­ри­са­не би­бли­о­гра­фи­је, пред­ста­вља­мо. Усред­сре­ди­ли смо се на оне ра­до­ве ко­ји ана­ли­зи­ра­ју ме­та­фо­ре ко­ји­ма се кон­цеп­ту­а­ли­зу­је на­ци­ја/за­јед­ни­ца и на оне чи­ји су пред­мет ме­та­фо­ре као сред­ство да се убла­же или чак оправ­да­ју раз­ло­зи за рат и на­си­ље.

 

Кључ­не ре­чи: пој­мов­не ме­та­фо­ре, по­ли­тич­ки дис­курс, кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­ја на­ци­је/за­јед­ни­це, ме­та­фо­ре као сред­ство за оправ­да­ва­ње ра­та.

 

 

У ко­мен­та­ри­са­ној би­бли­о­гра­фи­ји Кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­ја ими­гра­на­та у по­ли­тич­ком дис­кур­су (Đor­đe­vić 2012) пред­ста­ви­ли смо ра­до­ве ко­ји се ба­ве пој­мов­ним ме­та­фо­ра­ма за кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­ју ими­гра­на­та у по­ли­тич­ком дис­кур­су и по­ка­зу­ју ка­ко се пу­тем ме­та­фо­ре мо­гу пре­не­ти/са­кри­ти од­ре­ђе­не иде­о­ло­ги­је. Овај рад је на­ста­вак по­ме­ну­тог ис­тра­жи­ва­ња, јер се ра­до­ви ко­ји ће овом при­ли­ком би­ти пред­ста­вље­ни та­ко­ђе ба­ве пој­мов­ним ме­та­фо­ра­ма и иде­о­ло­ги­ја­ма ко­је оне со­бом мо­гу да но­се. 

Пред­мет овог ра­да је­су пој­мов­не ме­та­фо­ре у по­ли­тич­ком дис­кур­су, и то пој­мов­не ме­та­фо­ре ко­ји­ма се кон­цеп­ту­а­ли­зу­је на­ци­ја/за­јед­ни­ца и пој­мов­не ме­та­фо­ре чи­ја је функ­ци­ја да се убла­же или чак оправ­да­ју раз­ло­зи за рат и на­си­ље. Наш циљ је да ра­до­ве ко­ји се ба­ве овом про­бле­ма­ти­ком пред­ста­ви­мо у фор­ми ко­мен­та­ри­са­не би­бли­о­гра­фи­је. 

 

 

КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА НАЦИЈЕ/ЗАЈЕДНИЦЕ

 

Lu, W. L. & Ahrens, K. (2008). Ideological influence on BUILDING metaphors in Taiwanese presidential speeches. Discourse & Society, 19, 383-408.

Овај рад ана­ли­зи­ра кон­цеп­ту­ал­ну ме­та­фо­ру ЗЕ­МЉА ЈЕ ГРА­ЂЕ­ВИ­НА на кор­пу­су  тај­ван­ских пред­сед­нич­ких го­во­ра ка­ко би по­ка­зао на­чин на ко­ји пред­сед­ни­ци ко­ри­сте ову ме­та­фо­ру (или ње­не ва­ри­јан­те) у раз­ли­чи­те иде­о­ло­шке свр­хе. Ме­та­фо­ра ЗЕ­МЉА ЈЕ ГРА­ЂЕ­ВИ­НА раз­ви­ја се у ПРЕ­ЦИ СУ ГРА­ДИ­ТЕ­ЉИ и ПРО­ШЛОСТ ЈЕ ТЕ­МЕЉ ГРА­ЂЕ­ВИ­НЕ, а ја­вља се и ме­та­фо­ра КО­МУ­НИ­СТИ СУ РУ­ШИ­ТЕ­ЉИ (ЗЕ­МЉЕ) и КО­МУ­НИ­СТИЧ­КА ПРЕ­ВЛАСТ ЈЕ ДЕ­СТРУК­ЦИ­ЈА. Ку­о­ми­танг пред­сед­ни­ци ко­ри­сте ове ме­та­фо­ре као ре­то­рич­ке стра­те­ги­је ко­је им­пле­мен­ти­ра­ју њи­хо­ву иде­о­ло­ги­ју је­дин­ства Ки­не и Тај­ва­на (ме­та­фо­ра ЗЕ­МЉА ЈЕ ГРА­ЂЕ­ВИ­НА ево­ци­ра не­ка­да­шњу сла­ву Ки­не, а КО­МУ­НИ­СТИ СУ РУ­ШИ­ТЕ­ЉИ (ЗЕ­МЉЕ) се од­но­си на ко­му­ни­стич­ку пре­власт над Ки­ном, ко­ја је до­ве­ла до от­це­пље­ња). Пред­сед­ник Де­мо­крат­ске про­гре­сив­не пар­ти­је из­бе­га­ва ове ме­та­фо­ре, јер ње­го­ва по­ли­ти­ка за­го­ва­ра не­за­ви­сност Тај­ва­на. Уоча­ва се ма­ни­пу­ла­ци­ја ме­та­фо­ра­ма за­рад на­ме­та­ња од­го­ва­ра­ју­ће иде­о­ло­ги­је и по­ли­тич­ке пред­но­сти.

 

Bha­tia, A. (2007). Re­li­gi­o­us me­tap­hor in the di­sco­ur­se of il­lu­sion: Ge­or­ge W. Bush and Osa­ma bin La­den. World En­glis­hes, 26 (4), 507-524.

Слу­же­ћи се ана­ли­зом ме­та­фо­ра, овај рад по­сма­тра и по­ре­ди го­во­ре Џор­џа Бу­ша и Оса­ме бин Ла­де­на. Ана­ли­за је по­ка­за­ла ка­ко обо­ји­ца по­ли­ти­ча­ра ко­ри­сте го­то­во иден­тич­на је­зич­ка сред­ства ко­ји­ма оства­ру­ју две су­бјек­тив­не и су­прот­ста­вље­не вер­зи­је ствар­но­сти на ре­ла­ци­ји „ми“ и „дру­ги“. На­ци­о­нал­но „ја“ је но­си­лац свих по­зи­тив­них вред­но­сти, а „дру­ги“ не­га­тив­них. Овај ан­та­го­ни­зам оли­чен је у „ре­ли­ги­о­зним” ме­та­фо­ра­ма ко­ји­ма се со­ци­о­по­ли­тич­ка пи­та­ња кон­цеп­ту­а­ли­зу­ју као ре­ли­ги­о­зни до­га­ђа­ји: екс­пло­а­ти­ше се кон­цеп­ти­ма до­бро и зло, све­тлост и та­ма, рај и па­као и др. По Бу­шу, БИН ЛА­ДЕН ЈЕ ВО­ЂА АР­МИ­ЈЕ АН­ТИ­ХРИ­СТА ПРО­ТИВ БО­ГА; Бин Ла­ден раз­ви­ја сли­чан сце­на­рио: БУШ И ЊЕ­ГО­ВИ СЛЕД­БЕ­НИ­ЦИ ЈЕ­СУ НЕ­ВЕР­НИ­ЦИ. По­ка­за­но је ка­ко љу­ди ко­ји су у по­зи­ци­ји да ути­чу на дру­штво ко­ри­сте слич­на ре­то­рич­ка сред­ства за ма­ни­пу­ла­ци­ју, по­ку­ша­ва­ју­ћи да на­мет­ну соп­стве­но ви­ђе­ње ствар­но­сти као исти­ни­то и објек­тив­но. Њи­хо­ви го­во­ри пред­ста­вља­ју „дис­кур­се илу­зи­ја“, ко­ји, у за­ви­сно­сти од со­ци­о­кул­тур­не по­зи­ци­је, мо­гу има­ти ви­ше зна­че­ња.

 

Mu­solff, A. (2004). Me­tap­hor and Po­li­ti­cal Di­sco­ur­se: Ana­lo­gi­cal Re­a­so­ning in De­ba­tes abo­ut Euro­pe. Ba­sing­sto­ke, En­gland: Pal­gra­ve-Mac­mil­lan.

Аутор про­у­ча­ва бри­тан­ски и не­мач­ки јав­ни дис­курс на те­му европ­ске ин­те­гра­ци­је и ис­тра­жу­је ве­зу из­ме­ђу ме­та­фо­рич­ких сце­на­ри­ја и по­ли­тич­ких ста­во­ва. Дво­је­зич­ни кор­пус је по­ка­зао да се у овим две­ма зе­мља­ма ЕУ нај­пре кон­цеп­ту­а­ли­зу­је као ПО­РО­ДИ­ЦА. Уз ову ме­та­фо­ру ве­ли­ку фре­квент­ност има и ме­та­фо­ра ДР­ЖА­ВА ЈЕ ОСО­БА. По­ли­тич­ки ста­во­ви и за­кључ­ци од­ви­ја­ју се по ме­та­фо­рич­ком сце­на­ри­ју НА­ЧИ­НИ ПУ­ТО­ВА­ЊА. Раз­ли­ке у ста­во­ви­ма Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Не­мач­ке пре­ма кон­цеп­ту ЕУ у ве­зи су са раз­ли­ка­ма у по­и­ма­њу ко­ор­ди­ни­ра­ног кре­та­ња, схва­та­њи­ма ко­ји је нај­е­фи­ка­сни­ји на­чин од­ла­га­ња пре­пре­ка на пу­ту и ко­ја је нај­по­жељ­ни­ја бр­зи­на кре­та­ња. Из­вор­ни до­ме­ни ЖИ­ВОТ-ТЕ­ЛО-ЗДРА­ВЉЕ пре­сли­ка­ва­ју се на циљ­не до­ме­не ДР­ЖА­ВА, ДР­ЖАВ­НЕ ИН­СТИ­ТУ­ЦИ­ЈЕ, УНИ­ЈА, КОН­ТРО­ЛА. По сце­на­ри­ју ЕКО­НО­МИ­ЈА ЈЕ ЗДРА­ВЉЕ др­жа­ве чла­ни­це ЕУ се кон­цеп­ту­а­ли­зу­ју као ЗДРА­ВЕ или БО­ЛЕ­СНЕ ОСО­БЕ. При­ли­ком ана­ли­зе ме­та­фо­рич­ког ма­пи­ра­ња тре­ба во­ди­ти ра­чу­на и о исто­риј­ском кон­тек­сту. Та­ко се мо­же по­сма­тра­ти ка­ко се ме­та­фо­ра раз­ви­ја: по­ли­тич­ка си­ту­а­ци­ја дик­ти­ра про­ме­ну не­ких ме­та­фо­рич­ких сце­на­ри­ја. Ана­ли­зи­ра­ју­ћи сце­на­рио ИЗ­ГРАД­ЊА ЗА­ЈЕД­НИЧ­КЕ КУ­ЋЕ у раз­ли­чи­тим фа­за­ма про­це­са европ­ске ин­те­гра­ци­је, по­ка­зу­је се ка­ко по­ли­тич­ки раз­ло­зи мо­ти­ви­шу по­ја­ву но­вих, оп­ти­ми­стич­них (СТА­ВИ­ТИ НО­ВИ КРОВ) или пе­си­ми­стич­них (ХА­ОС НА ГРА­ДИ­ЛИ­ШТУ ЕУ) суб­сце­на­ри­ја. Аутор на­во­ди да ве­за из­ме­ђу из­вор­ног и циљ­ног до­ме­на укљу­чу­је не са­мо тран­сфер се­ман­тич­ких струк­ту­ра, већ и емо­тив­них и вред­но­сних аспе­ка­та. За­кљу­чу­је да су по­ли­тич­ке скло­но­сти обе­ле­же­не ме­та­фо­рич­ким сце­на­ри­ји­ма ко­ји уокви­ру­ју раз­у­ме­ва­ње циљ­ног до­ме­на.

 

 

МЕТАФОРЕ ЗА ОПРАВДАВАЊЕ РАТА

  

Ferrari, F. (2007). Metaphor at work in the analysis of political discourse: investigating a ‘preventive war’ persuasion strategy. Discourse & Society, 18, 603-625.

Циљ овог ра­да је да дâ оквир за кри­тич­ку ана­ли­зу по­ли­тич­ког дис­кур­са за­сно­ва­ну на ме­та­фо­ра­ма, на осно­ву ко­је ће би­ти уоче­не стра­те­ги­је убе­ђи­ва­ња и ма­ни­пу­ла­ци­је ко­је по­сто­је у са­мом дис­кур­су. Пред­мет ана­ли­зе је­су Бу­шо­ва јав­на обра­ћа­ња на­ци­ји (2001–2004) ко­ја се ти­чу „пре­вен­тив­ног“ ра­та у Ира­ку. У овом ра­ду ме­та­фо­ра се по­ве­зу­је с емо­ци­ја­ма и као та­ква она је фун­да­мен­тал­но убе­ђи­вач­ко сред­ство у тек­сто­ви­ма. Иде­о­ло­шке осно­ве Бу­шо­вих го­во­ра под­ра­зу­ме­ва­ју кон­фликт­ни оквир (под­ра­зу­ме­ва две су­прот­ста­вље­не стра­не: ми : они = до­бро : зло), а глав­на убе­ђи­вач­ка стра­те­ги­ја је­сте стра­те­ги­ја стра­ха (им­пли­ци­ра ме­та­фо­рич­но по­зи­ци­о­ни­ра­ње стра­ха и по­ве­ре­ња из­ван и уну­тар Аме­ри­ке). Кон­фликт­ни оквир гра­де емо­ци­је бе­са, на­де, по­но­са и пре­зи­ра, ко­је се ис­ка­зу­ју ме­та­фо­рич­ки. Стра­те­ги­ја стра­ха ре­а­ли­зо­ва­на је укљу­чи­ва­њем спа­ци­јал­них ме­та­фо­ра и пој­ма са­др­жа­те­ља, где се оно што је уну­тра при­ка­зу­је као бли­ско, а оно што је спо­ља, исто­вре­ме­но је и ван за­ко­на. Оправ­да­ње ра­та за­сно­ва­но је на стра­ху и кон­струк­ци­ји уну­тра­шњег про­сто­ра ко­ји тре­ба да се за­шти­ти. Страх и по­ве­ре­ње су два ли­ца исте пер­су­а­сив­не стра­те­ги­је (стра­те­ги­је стра­ха), а уну­тра и ван су две стра­не истог про­сто­ра (про­сто­ра стра­ха). Ме­та­фо­ра се по­ка­зу­је као по­вла­шће­но ког­ни­тив­но ору­ђе за кон­стру­и­са­ње дис­курс­них стра­те­ги­ја ко­ји­ма се на­ме­ћу и оправ­да­ва­ју из­бо­ри по­ли­ти­ча­ра.

 

Ga­vriely-Nu­ri, D. (2008). The ‘me­tap­ho­ri­cal an­ni­hi­la­tion’ of the Se­cond Le­ba­non War (2006) from the Isra­e­li po­li­ti­cal di­sco­ur­se. Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 19, 5-20.

Ин­те­ре­су­ју­ћи се за пи­та­ње ка­ко ме­та­фо­ре функ­ци­о­ни­шу као сред­ства за оправ­да­ва­ње ра­та и ле­ги­ти­ма­ци­ју на­си­ља, Ga­vriely-Nu­ri ис­тра­жу­је изра­ел­ски по­ли­тич­ки дис­курс то­ком 33 да­на Дру­гог ли­бан­ског ра­та (2006). Де­фи­ни­ше по­јам me­tap­ho­ri­cal an­ni­hi­la­tion као дис­курс­ну стра­те­ги­ју ко­јом се си­сте­ма­тич­но ко­ри­сти фик­си­ра­ни низ ме­та­фо­ра да би се ис­кљу­чио пред­мет/су­бје­кат, до­га­ђај или си­ту­а­ци­ја, и то за­там­њи­ва­њем ње­го­вих основ­них ка­рак­те­ри­сти­ка, а на­гла­ша­ва­њем или ства­ра­њем дру­гих. Ме­та­фо­рич­ко оправ­да­ва­ње ра­та оства­ре­но је по­мо­ћу че­ти­ри до­ми­нант­не ме­та­фо­ре: РАТ ЈЕ ЖЕН­СКИ ПО­САО, РАТ ЈЕ МЕ­ДИ­ЦИ­НА, РАТ ЈЕ ПО­САО И РАТ ЈЕ СПОРТ. Ове ме­та­фо­ре по­слу­жи­ле су за кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­ју ра­та као при­род­ног ста­ња ства­ри, уоби­ча­је­ног до­га­ђа­ја у изра­ел­ском днев­ном жи­во­ту, ра­зум­ну ак­ци­ју са ко­јом ве­ћи­на Изра­е­ла­ца мо­же да се иден­ти­фи­ку­је и да је оправ­да. Обич­ност ра­та за­там­њу­је по­сле­ди­це ра­та (смрт, жа­лост, бол, уни­шта­ва­ње).  Ефи­ка­сност упо­тре­бе ових ме­та­фо­ра огле­да се у њи­хо­вом бр­зом пре­ла­ску из по­ли­тич­ког дис­кур­са у раз­го­вор­ни је­зик.

 

La­koff, G. (1991). The Me­tap­hor System Used to Ju­stify War in the Gulf, Jo­ur­nal of Ur­ban and Cul­tu­ral Stu­di­es, 2(1), 59-72.

Пр­во­бит­на вер­зи­ја овог ра­да би­ла је елек­трон­ска по­ру­ка у ко­јој аутор по­зи­ва на пре­и­спи­та­ва­ње За­лив­ског ра­та и уло­ге САД у ње­му.[2] Рад је ор­га­ни­зо­ван као дво­дел­на ди­ску­си­ја на те­му ме­та­фо­рич­ке кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­је кри­зе у За­ли­ву: пр­ви део при­ка­зу­је до­ми­нант­не ме­та­фо­ре ко­ји­ма су по­ли­ти­ча­ри и ме­ди­ји пред­ста­вља­ли овај рат; у дру­гом де­лу ме­та­фо­ре се пре­во­де на кон­крет­ни ни­во – прет­по­ста­вља­ју се зна­че­ња и скри­ве­не иде­о­ло­ги­је ко­је со­бом но­се и ре­ла­ти­ви­зу­је се сли­ка ра­та (раз­ло­зи и по­сле­ди­це) пред­ста­вље­на јав­но­сти. ДР­ЖА­ВА ЈЕ ОСО­БА: ЗДРА­ВЉЕ ЈЕ ЕКО­НО­МИ­ЈА ДР­ЖА­ВЕ, а МОЋ ДР­ЖА­ВЕ ЈЕ ВОЈ­НА СИ­ЛА. Сце­на­рио бај­ке био је до­ми­нан­тан ме­та­фо­рич­ки сце­на­рио на За­па­ду: ју­на­ци су др­жа­ве, Аме­ри­ка је хе­рој, Ку­вајт је жр­тва, а Ирак је не­при­ја­тељ-де­мон. Пред­сед­ник Буш је овај сце­на­рио раз­ви­јао на два на­чи­на. Пр­во, као са­мо­од­брам­бе­ни сце­на­рио: САД су хе­рој, САД и дру­ге ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­не зе­мље су жр­тве, Ирак је не­при­ја­тељ ко­ји жр­тва­ма пре­ти смр­ћу (угро­жа­ва­њем еко­ном­ског здра­вља). Овај сце­на­рио ни­је при­хва­ћен, јер је им­пли­ци­рао да су ма­те­ри­јал­не по­тре­бе вред­ни­је од жи­во­та. Дру­ги сце­на­рио је спа­си­лач­ки: САД су хе­рој, Ку­вајт је жр­тва, Ирак је не­при­ја­тељ, чи­ји је зло­чин си­ло­ва­ње и кид­на­по­ва­ње. Овај сце­на­рио је био мо­рал­но оправ­да­ње за од­ла­зак у рат. Да­ље, аутор је кри­тич­ки ана­ли­зи­рао по­став­ку ра­та (Ко је ко­ли­ко по­бед­ник, а ко ко­ли­ко жр­тва?), скри­ве­ну иде­о­ло­ги­ју у ме­та­фо­рич­ком из­ра­жа­ва­њу (Шта се за­там­њу­је ме­та­фо­ром ДР­ЖА­ВА ЈЕ ОСО­БА) и по­сле­ди­це ра­та (Шта је по­бе­да у За­лив­ском ра­ту?). По­зи­ва на кри­тич­ки при­ступ ме­та­фо­ра­ма ко­је се ко­ри­сте у по­ли­тич­ком дис­кур­су.

 

 

***

Ме­та­фо­ре осве­тља­ва­ју је­дан аспект пој­ма, али мо­гу да за­там­не дру­ге. Та­ко ме­та­фо­ре ДР­ЖА­ВА ЈЕ ОСО­БА, ЕУ ЈЕ ПО­РО­ДИ­ЦА и ЗЕ­МЉА ЈЕ ГРА­ЂЕ­ВИ­НА за­кла­ња­ју чи­ње­ни­цу да за­јед­ни­цу чи­не по­је­дин­ци и да по­тре­бе на­ци­је/за­јед­ни­це ни­су исто што и по­тре­бе љу­ди ко­ји их чи­не. По­мо­ћу ме­та­фо­ре не­га­тив­не по­ја­ве по­пут ра­та мо­гу да се оправ­да­ју или убла­же, та­ко што ће се о ра­ту го­во­ри­ти (и ми­сли­ти) као о спорт­ској игри или по­слу, а су­прот­на стра­на при­ка­зи­ва­ти као де­мон, па је је­ди­но ра­ци­о­нал­но бо­ри­ти се про­тив ње­га.

 

 

 

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:

 

Bha­tia, A. (2007). Re­li­gi­o­us me­tap­hor in the di­sco­ur­se of il­lu­sion: Ge­or­ge W. Bush and Osa­ma bin La­den. World En­glis­hes, 26 (4), 507-524.

http://web.eb­sco­host.com.proxy.kob­son.nb.rs:2048/ehost/pdfvi­e­wer/pdfvi­e­wer?hid=112&sid=525ae185-f5a1-441e-b401-26277086d2e1%40ses­si­on­mgr104&vid=3

 

Đor­đe­vić, V. (2012). Kon­cep­tu­a­li­za­ci­ja imi­gra­na­ta u po­li­tič­kom dis­kur­su (ko­men­ta­ri­sa­na bi­bli­o­gra­fi­ja). Лин­гви­стич­ке ак­ту­ел­но­сти, 20, 103–113. Бе­о­град: Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ

 

Fer­ra­ri, F. (2007). Me­tap­hor at work in the analysis of po­li­ti­cal di­sco­ur­se: iin­ve­sti­ga­ting a ‘pre­ven­ti­ve war’ per­su­a­sion stra­tegy. Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 18, 603-625. http://das.sa­ge­pub.com/con­tent/18/5/603

 

Ga­vriely-Nu­ri, D. (2008). The ‘me­tap­ho­ri­cal an­ni­hi­la­tion’ of the Se­cond Le­ba­non War (2006) from the Isra­e­li po­li­ti­cal di­sco­ur­se. Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 19, 5-20. http://das.sa­ge­pub.com/con­tent/19/1/5

 

La­koff, G. (1991). The Me­tap­hor System Used to Ju­stify War in the Gulf, Jo­ur­nal of Ur­ban and Cul­tu­ral Stu­di­es, 2(1), 59-72. http://www2.iath.vir­gi­nia.edu/six­ti­es/HTML_docs/Texts/Scho­larly/La­koff_Gulf_Me­tap­hor_1.html

 

Lu, L. W. & Ahrens, K. (2008). Ide­o­lo­gi­cal in­flu­en­ce on BU­IL­DING me­tap­hors in Ta­i­wa­ne­se pre­si­den­tial spe­ec­hes. Di­sco­ur­se & So­ci­ety, 19, 383-408. http://das.sa­ge­pub.com/con­tent/19/3/383

 

Cap, Pi­o­tr. (2006). Me­tap­hor and Po­li­ti­cal Di­sco­ur­se: Ana­lo­gi­cal Re­a­so­ning in De­ba­tes Abo­ut Euro­pe by An­dre­as Mu­solff. Jo­ur­nal of Prag­ma­tics, 38 (3), 460–463.

 

Mu­solff, A. (2004). Me­tap­hor and Po­li­ti­cal Di­sco­ur­se: Ana­lo­gi­cal Re­a­so­ning in De­ba­tes abo­ut Euro­pe. Ba­sing­sto­ke, En­gland: Pal­gra­ve-Mac­mil­lan.

 

 



[1] Рад је настао у оквиру пројекта Опис и стандардизација савременог српског језика (178021), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

[2] До­ступ­но на: http://govt.eser­ver.org/gulf-war/me­tap­hor-and-war-in-gulf.txt

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa