Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 22

Ђорђе Оташевић (Београд)

 

 

WWW.SRPSKIJEZIK.COM

 

 

Aутори овог сај­та су мр Ми­ло­рад Си­мић и Вла­ди­мир Си­мић. Ко­ри­сни­ци мо­ра­ју би­ти ре­ги­стро­ва­ни, али је ре­ги­стра­ци­ја бес­плат­на. При­ли­ком ула­ска на сајт по­ја­вљу­је се по­чет­на стра­на на срп­ском је­зи­ку, а мо­гу­ће је иза­бра­ти и вер­зи­ју на ен­гле­ском. По­чет­на стра­на је иста као и стра­на ко­ја се по­ја­вљу­је ка­да се иза­бе­ре оп­ци­ја Реч­ни­ци.

Ко­ри­сни­ци­ма сто­је на рас­по­ла­га­њу, ка­ко је на по­чет­ној стра­ни на­ве­де­но, Реч­ник срп­ског је­зи­ка са 307.000 ре­чи, Пра­во­пи­сни реч­ник срп­ско­га је­зи­ка са 123.000 ре­чи (при­ка­зан је у Лин­гви­стич­ким ак­ту­ел­но­сти­ма 21), РАС ко­рек­тор са 3.250.000 об­ли­ка ре­чи, РАС кон­вер­тор, Ен­ци­кло­пе­диј­ски ла­тин­ско-срп­ски ви­ше­је­зич­ки ме­ди­цин­ски реч­ник (про­мо­тив­но). Про­гра­ми су до­ступ­ни са свих уре­ђа­ја ко­ји има­ју ве­зу са ин­тер­не­том. Од­ред­ни­це у на­ве­де­ним реч­ни­ци­ма мо­гу се пре­тра­жи­ва­ти без огра­ни­че­ња. Про­гра­ми из па­ке­та РАС мо­гу се ко­ри­сти­ти у огра­ни­че­ном оби­му – до 5.400 слов­них зна­ко­ва.

Реч­ник срп­ског је­зи­ка на­стао је ди­ги­та­ли­за­ци­јом oсамнаест до са­да об­ја­вље­них то­мо­ва Реч­ни­ка срп­ско­хр­ват­ског књи­жев­ног и на­род­ног је­зи­ка, ко­ји из­да­је Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти од 1959. го­ди­не (пр­ва вер­зи­ја овог реч­ни­ка об­у­хва­та­ла је ди­ги­та­ли­зо­ва­ни са­др­жај пр­вих ше­сна­ест то­мо­ва јер 17. и 18. том Реч­ни­ка СА­НУ у то вре­ме још ни­су би­ле об­ја­вље­ни), те три по­след­ња то­ма Реч­ни­ка срп­ско­хр­ват­ско­га књи­жев­ног је­зи­ка Ма­ти­це срп­ске. Са­др­жи „срп­ски је­зич­ки кор­пус од пре­ко 11.000.000 пре­тра­жи­вих об­ли­ка ре­чи, са из­во­ри­ма ко­ји по­кри­ва­ју два ве­ка срп­ске исто­ри­је“. Ове реч­ни­ке мр Ми­ло­рад Си­мић ди­ги­та­ли­зо­вао је пре ви­ше го­ди­на, а вер­зи­ја ко­ја је на сај­ту има број­не пред­но­сти у од­но­су на прет­ход­не вер­зи­је. Мо­гу­ће је пре­тра­жи­ва­ње не са­мо од­ред­ни­ца већ и по­до­дред­ни­ца, гра­ма­ти­ке, гра­ма­тич­ких скра­ће­ни­ца, тер­ми­но­ло­шких скра­ће­ни­ца, скра­ће­ни­ца дис­ква­ли­фи­ка­ти­ва и ли­ми­та­то­ра, скра­ће­ни­ца су­бјек­тив­ног од­но­са, скра­ће­ни­ца је­зи­ка и ети­мо­ло­ги­је, де­фи­ни­ци­ја, бро­ја зна­че­ња, окви­ра упо­тре­бе, при­ме­ра, из­во­ра и оста­лог. Ка­да се уку­ца тра­же­на реч, пре­ко от­при­ли­ке три че­твр­ти­не ши­ри­не екра­на по­ја­вљу­је се ком­пле­тан са­др­жај од­ре­ђе­не од­ред­ни­це из Реч­ни­ка СА­НУ или из Реч­ни­ка Ма­ти­це срп­ске, док се са ле­ве стра­не по­ја­вљу­је спи­сак свих од­ред­ни­ца ко­ја у се­би са­др­же ту реч.  За од­ред­ни­цу дан, на при­мер, по­ја­вљу­је се Дан же­на, Дан по­бе­де, Дан по­бје­де, Дан Ре­пу­бли­ке, Да­на­јац, да­нај­ски, да­нак, да­нас, да­нас уве­че, да­нас ују­тру, Да­нац, да­нач­ни, да­на­шњи, да­на­шњи­ца, да­на­шњост, дан­гу­ба, дан­гу­бан, дан­гу­би­ти, дан­гу­би­ца. Ова вер­зи­ја Реч­ни­ка има и мо­гућ­ност пре­тра­жи­ва­ња a ter­go. Уз исту за­да­ту реч по­ја­ви­ће се: Аран­ђе­лов­дан и Аран­ђе­лов дан, Ар­хан­ђе­лов­дан и Ар­хан­ђе­лов дан, Ва­рин­дан и Ва­рин дан, Ва­си­ли­јев­дан и Ва­си­ли­јев дан, Ва­си­љев­дан и Ва­си­љев дан, дан1, дан2, дан, Ђур­ђев­дан и Ђур­ђев дан, Иг­ња­ти­јев­дан и Иг­ња­ти­јев дан, Иг­ња­тов­дан и Иг­ња­тов дан, Или­јин­дан и Или­јин дан, Илин­дан и Илин дан, Је­ре­ми­јев­дан и Је­ре­ми­јев дан, Је­ре­мин­дан и Је­ре­мин дан, Јо­вањ­дан и Јо­вањ дан, Јур­јев­дан и Јур­јев дан, Кр­стов­дан и Кр­стов дан, Мар­ков­дан и Мар­ков дан.

За раз­ли­ку од Реч­ни­ка срп­ског је­зи­ка ко­ји је на­стао ди­ги­та­ли­за­ци­јом ком­плет­ног са­др­жа­ја од­ре­ђе­них то­мо­ва Реч­ни­ка СА­НУ и Реч­ни­ка Ма­ти­це срп­ске (без ком­би­но­ва­ња њи­хо­вих реч­нич­ких чла­на­ка, та­ко да се уз од­ред­ни­це од а до оцарити по­ја­вљу­ју ис­кљу­чи­во реч­нич­ки члан­ци из Реч­ни­ка СА­НУ, а уз од­ред­ни­це ко­је су по азбу­ци на­кон то­га ја­вља­ју се реч­нич­ки члан­ци из Реч­ни­ка Ма­ти­це срп­ске) Ме­ди­цин­ски реч­ник је ве­ро­ват­но ура­ђен ко­ри­шће­њем ви­ше из­во­ра, при че­му ни­је­дан из­вор ни­је ди­ги­та­ли­зо­ван цео, а по­да­ци из раз­ли­чи­тих реч­ни­ка ком­би­ну­ју се у истом реч­нич­ком члан­ку. Ен­ци­кло­пе­диј­ски ла­тин­ско-срп­ски ме­ди­цин­ски реч­ник Ми­о­дра­га Р. Ода­ви­ћа не­сум­њи­во је био нај­ва­жни­ји из­вор, али се ве­ли­ки број од­ред­ни­ца ко­је са­др­жи овај реч­ник не на­ла­зи у Ме­ди­цин­ском реч­ни­ку (мо­гу­ће је да је на сајт ста­вље­на не­пот­пу­на про­мо­тив­на вер­зи­ја, ко­ја слу­жи да се по­тен­ци­јал­ни куп­ци пу­не вер­зи­је упо­зна­ју с овим реч­ни­ком), а реч­нич­ки члан­ци са­др­же и по­дат­ке ко­јих у Ода­ви­ће­вом реч­ни­ку не­ма (у Про­све­ти­ном из­да­њу из 2002. го­ди­не) обич­но је то пре­вод од­ред­ни­це на не­мач­ки, ен­гле­ски, фран­цу­ски и ита­ли­јан­ски је­зик. Мо­гућ­но­сти пре­тра­жи­ва­ња су ма­ње не­го код Реч­ни­ка срп­ског је­зи­ка, али су још увек им­пре­сив­не (од­ред­ни­це, по­до­дред­ни­це, си­но­ни­ми, упу­ће­ни­це, скра­ће­ни­це, ре­ла­ци­о­не скра­ће­ни­це).

РАС ко­рек­тор ра­ди с фај­ло­ви­ма у .rtf фор­ма­ту и уни­ко­ду.

Хи­фе­на­тор је још у при­пре­ми.

У одељ­ку Про­из­во­ди ну­ди се ку­по­ви­на ли­цен­ци за ви­ше про­гра­ма и ди­ги­та­ли­зо­ва­них реч­ни­ка: Про­грам­ски па­кет РАС, РАС РТФ хи­фе­на­тор, Пра­во­пи­сни реч­ник, Срп­ски рјеч­ник Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа (ди­ги­та­ли­зо­ва­на вер­зи­ја че­твр­тог др­жав­ног из­да­ња), Рјеч­ник из књи­жев­них ста­ри­на срп­ских Ђу­ре Да­ни­чи­ћа, Ла­тин­ско-срп­ски реч­ник Јо­ва­на Ђор­ђе­ви­ћа, Срп­ско-ру­мун­ски реч­ник Ми­ле­та То­ми­ћа, Ита­ли­јан­ско-срп­ски и Срп­ско-ита­ли­јан­ски по­слов­ни реч­ник Мир­ја­не Ко­со­вић (у јед­ној про­грам­ској це­ли­ни), Срп­ско-ита­ли­јан­ски оп­шти реч­ник Мир­ја­не Ко­со­вић, Ла­тин­ско-срп­ски ме­ди­цин­ски ен­ци­кло­пе­диј­ски реч­ник Ми­о­дра­га Ода­ви­ћа, Ге­о­граф­ска ен­ци­кло­пе­ди­ја на­се­ља Ср­би­је (ди­ги­та­ли­зо­ва­но ко­ри­го­ва­но из­да­ње исто­и­ме­не ен­ци­кло­пе­ди­је Ге­о­граф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду). Реч­ник срп­ског је­зи­ка ко­ри­сти се ис­кљу­чи­во пре­ко сај­та и не мо­же да се ку­пи.

Ко­ри­сни­ци мо­гу да оста­ве сво­је ко­мен­та­ре на сај­ту.

Сајт www.srpskijezik.com на­ме­њен је нај­ши­рем кру­гу ко­ри­сни­ка. Ње­го­ви са­др­жа­ји се не по­кла­па­ју с дру­гим (за са­да још увек вр­ло ма­ло­број­ним) је­зич­ким сај­то­ви­ма и вр­ло је ве­ро­ват­но да ће уско­ро би­ти је­дан од нај­по­се­ће­ни­јих срп­ских сај­то­ва те вр­сте.

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa