Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 22

Дупан Владислав Пажђерски­ ­(Гдањск)

 

BIULETIN RA­DZË­­ZN­Ë­ ­­­KASZËBSCZÉGÒ J­ÃZ­­ËKA.

BIU­­LE­T­YN RADY JĘZYKA KASZUBSKIEGO ­­

[Билтен ­С­авета за кашупски јез­ик]. 201­2, red. nôùkòwi

É. Breza, red.­ tomù­­ B­. Ùg­ò­wskô, Gdu­ńsk­, ­2012­, 349 ­­st­r.

 

 

Као и сва­ке го­ди­не Са­вет за ка­шуп­ски је­зик из­да­је свој Бил­тен, ко­ји су­ми­ра де­лат­ност Са­ве­та за це­лу го­ди­ну. То чи­ни и Бил­тен за 2012. го­ди­ну.

Тра­ди­ци­о­нал­но, Бил­тен се са­сто­ји из два де­ла: 1. са­ве­то­дав­них Од­лу­ка Са­ве­та по­све­ће­них од­ре­ђе­ним је­зич­ким пи­та­њи­ма и углав­ном су нор­ма­тив­ног ка­рак­те­ра, и 2. ре­фе­ра­та и чла­на­ка, углав­ном при­пре­мље­них за за­вр­шну кон­фе­рен­ци­ју Са­ве­та, ко­ја се одр­жа­ва у лет­њим ме­се­ци­ма. Кон­фе­рен­ци­ја је нај­че­шће те­мат­ска, али су при­хва­та­ни и ра­до­ви ко­ји се ти­чу ши­ро­ко схва­ће­не ка­шуп­ске кул­ту­ре.

Де­лат­ност Са­ве­та се у нај­ве­ћој ме­ри кон­цен­три­ше на де­фи­ни­са­ње спе­ци­ја­ли­стич­ке лек­си­ке (пре све­га оне ко­ју ка­шуп­ски је­зик не по­се­ду­је или по­сто­је од­ре­ђе­не сум­ње по том пи­та­њу у ка­шуп­ској јав­но­сти). По­вре­ме­но од­лу­ке Са­ве­та су по­све­ће­не по­је­ди­ним оп­штим го­ру­ћим пи­та­њи­ма не­по­ве­за­ним са лек­си­ком. Због, углав­ном, не­про­фе­си­о­нал­ног ан­га­жма­на (у фи­нан­сиј­ском сми­слу) у ра­ду Са­ве­та и спе­ци­фич­ног са­ста­ва (до­бар део Са­ве­та чи­не на­став­ни­ци, пу­бли­ци­сти, па чак и пред­став­ни­ци ло­кал­не вла­сти, а ма­њи део на­уч­ни­ци), рет­ко су ре­гу­ли­са­на пи­та­ња ко­ја зах­те­ва­ју ве­ћу, ду­жу и ду­бљу ана­ли­зу (нпр. нор­ми­ра­ње ак­цен­та или из­го­во­ра).

Ве­ћи­на од­лу­ка 2012. го­ди­не се од­но­си­ла на:

А. лек­си­ку по­све­ће­ну ка­шуп­ском ре­ли­гиј­ском и оби­чај­ном је­зи­ку (1. лек­си­ка у ве­зи са бра­ком, 2. са хра­мом (цр­квом), 3. са пра­зни­ци­ма, по­стом и ре­ли­гиј­ским жи­во­том, 4. са От­кро­ве­њем, 5. са тра­ди­ци­о­нал­ним пољ­ским оби­ча­ји­ма и при­ват­ним све­ча­но­сти­ма);

Б. гра­ма­тич­ку тер­ми­но­ло­ги­ју (1. флек­си­ја, 2. твор­ба ре­чи).

До­дат­но, до­не­те су две од­лу­ке о ва­жним пи­та­њи­ма ве­за­ним за ка­шуп­ски пра­во­пис:

А. о обе­ле­жа­ва­њу ла­би­ја­ли­за­ци­је у ка­шуп­ским тек­сто­ви­ма,

Б. о при­ме­њи­ва­њу јо­то­ва­ња у ка­шуп­ском је­зи­ку.

А. Јед­на од глав­них ка­рак­те­ри­сти­ка ка­шуп­ског је­зи­ка (тре­ба ре­ћи и из­у­зет­но ле­пих) је­сте че­ста ла­би­ја­ли­за­ци­ја. Она је ве­за­на за два спе­ци­фич­на (ла­би­ја­ли­зо­ва­на) ка­шуп­ска гла­са пи­са­на ò i ù, а чи­та­на као u̯e и u̯ü (u̯u), а ко­ја се по­ја­вљу­ју у из­го­во­ру уме­сто o и u, увек по­сле p, b, m, v (w), f, k, g, h (ch), као и по­сле са­мо­гла­сни­ка: нпр. na pòczątkù [na pu̯eč́­u­ŋt­ku̯ü], kò­òperacjô [ku̯eu̯epe­ra­ci̯ö] итд. Про­блем је у то­ме што по­је­ди­ни го­вор­ни­ци ка­шуп­ског је­зи­ка (углав­ном пред­став­ни­ци ју­жних ди­ја­ле­ка­та, под ути­ца­јем пољ­ског је­зи­ка) не ко­ри­сте ла­би­ја­ли­за­ци­ју у сва­кој при­ли­ци. За­то је до­не­та од­лу­ка да се ла­би­ја­ли­за­ци­ја (из прак­тич­них раз­ло­га) пи­ше сву­да где је то ка­рак­те­ри­стич­но за ка­шуп­ски је­зик, а да је чи­та сва­ко пре­ма сво­јој ди­ја­ле­кат­ској тра­ди­ци­ји.

Б. од­лу­ку о јо­то­ва­њу тре­ба схва­ти­ти у скла­ду са пољ­ском је­зич­ком тра­ди­ци­јом, ко­ја јо­то­ва­ње тре­ти­ра вр­ло ши­ро­ко и оно об­у­хва­та пре све­га пра­ви­ла о пи­са­њу зна­ка j и из­го­ва­ра­ња гла­са ј. У ка­шуп­ској на­род­ној тра­ди­ци­ји је би­ло ка­рак­те­ри­стич­но че­сто за­по­чи­ња­ње са ј свих ре­чи ко­је по­чи­њу на са­мо­гла­сник: Ja­dam, Je­wa, jin­ter­net итд. Ова од­лу­ка то ре­гу­ли­ше, као и не­ка дру­ге на­чи­не при­ме­не ј.

У дру­гом де­лу Бил­те­на су об­ја­вље­ни ра­до­ви на­пи­са­ни спе­ци­јал­но за кон­фе­рен­ци­ју Са­ве­та за ка­шуп­ски је­зик, ко­ја је би­ла одр­жа­на у ју­лу 2012. го­ди­не.

Ре­фе­ра­ти су би­ли по­све­ће­ни

1. је­зи­ку: É. Bréza, Kaszëbsczé lëdowé, li­tur­giczné i lëteracczé pòzwë (swiãtów) Bòżi Matczi (Ка­шуп­ски на­род­ни, ли­тур­гиј­ски и књи­жев­ни на­зи­ви за Бо­го­ро­ди­цу), D. Maj­kòw­sczi, Religijnô sł­o­wi­zna w cząd­nikù Zwónk kaszëbsczi (Ре­ли­гиј­ска лек­си­ка у ча­со­пи­су Ка­шуп­ско звон­це), J. Ze­ni­u­kò­wô, Kôzania w kaszëbsczim jãzëkù i jich ro­la w bùdo­wa­nim apartnégò ùwôż­a­niô kaszëbiznë [Проповеди у ка­шуп­ском је­зи­ку и њи­хо­ва уло­га у из­град­њи ка­шуп­ске је­зич­ке самосвести], D. V. Pa­ždjer­ski, Dalszô robòta nad kaszëbskò-serbsczim sł­o­warzã wëbróné problemë (Да­љи рад на ка­шуп­ско-срп­ском реч­ни­ку – иза­бра­ни про­бле­ми), E. Bre­za, Poc­hod­ze­nie niektórych przysłów pol­skich i kas­zub­skich (По­ре­кло не­ких пољ­ских и ка­шуп­ских по­сло­ви­ца), W. Cho­le­wa, Kil­ka re­flek­sji na te­mat języka kas­zub­ski­e­go (Не­ко­ли­ко ре­флек­си­ја у ве­зи са ка­шуп­ским је­зи­ком), J. Tre­der, La­bi­a­li­za­cja w języku kas­zub­skim (Ла­би­ја­ли­за­ци­ја у ка­шуп­ском је­зи­ку);

2. књи­жев­но­сти: D. Ka­li­now­sczi, Pòezjô kaszëbsczich dëchòwnëch. Mò­żl­ëwòtë i ògrańczenia (По­е­зи­ја ка­шуп­ских све­ште­ни­ка. Мо­гућ­но­сти и огра­ни­че­ња), A. Kùik-Ka­li­now­skô, Midzëreligijné re­la­cje we wspòm­ni­e­ni­o­wi pro­ze Annë Łaj­ming (Ме­ђу­ре­ли­гиј­ски од­но­си у би­о­граф­ској про­зи Ане Лај­минг), W. Lew-Cze­drow­skô, Wi­a­ra w Żëcym i przigòdach Remùsa [Вера у Жи­во­ту и до­жи­вља­ји­ма Ремуса];

3. кул­ту­ри: E. Bùgajnô, W swi­e­ce re­li­gijny pòezji [У све­ту ре­ли­гиј­ске поезије], D. Pi­och, Òdbicé religijnotë Kaszëbów w przësł­o­wi­ach i frazeològiznach [Одраз ре­ли­гиј­но­сти Ка­шу­ба у по­сло­ви­ца­ма и фразеологизмима], K. Ser­kòw­skô, Re­li­gij­nosc Kaszëbów w lëdo­wim kùńszce [Религиозно­ст Ка­шу­ба у на­род­ној уметн­ости], B. Ùgòw­skô, Pòbożnòsc lëdo­wô na Kaszëbach [Народна по­бо­жност на Каш­убима];

4. со­ци­о­ло­шким про­бле­ми­ма: E. Prë­czkòw­sczi, Kaszëbizna w kòscele [Кашу­пски је­зик у цркви], E. Prë­czkòw­sczi, Kòscelnô Kòmisjô KPZ (2004-2007) w pro­ce­su wchô­da­niô kaszëbiznë do li­tur­gii Kòscoła [Црквена ко­ми­си­ја Ка­шуп­ско-при­мор­ског са­ве­за (2004-2007) у про­це­су при­ме­не ка­шуп­ског је­зи­ка у цр­кве­ној литургији], D. Sta­nu­le­wicz, Kaszëbizna jak­no jãzëk re­li­gii pòzdrzatczi młodzëznë [Касшуп­ски је­зик као је­зик ре­ли­ги­је – став омладине].

За нај­но­ви­ји број Бил­те­на је ка­рак­те­ри­стич­но да је у ње­му на­сту­пи­ла, у не­ку ру­ку, „офан­зи­ва” ка­шуп­ског је­зи­ка. За раз­ли­ку од прет­ход­них бро­је­ва, од­лу­ке Са­ве­та за ка­шуп­ски је­зик су углав­ном све пи­са­не ис­кљу­чи­во на ка­шуп­ском је­зи­ку (са под­на­сло­вом на пољ­ском, ма­њим фон­том), а у слу­ча­ју ре­фе­ра­та, они су на по­чет­ку кон­фе­рен­циј­ског бло­ка об­ја­вље­ни на ка­шуп­ском, а на са­мом кра­ју књи­ге њи­хо­ви пре­во­ди на пољ­ском (и то не сви).

­­

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa