Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 22

­Ива­на­­ Б­о­јо­вић (Бео­гр­ад)

 

­ПР­ЕВ­ОД­­ИЛАЦ,­­ Ч­АСОПИС УДРУЖЕЊА НАУЧНИХ

И СТРУЧНИХ ПРЕ­ВОД­ИЛАЦА СРБИЈ­Е, 3-4/2­012. 1­60­­ стр.

­

Овај број пред­ста­вља, у ства­ри, збор­ник ра­до­ва са бе­о­град­ског пре­во­ди­лач­ког са­ве­то­ва­ња у ко­ме су об­ја­вље­ни ма­те­ри­ја­ли раз­ли­чи­те са­др­жи­не (при­каз ра­да ску­па, по­здрав­ни го­во­ри, ре­фе­ра­ти, ди­ску­си­ја и за­кључ­ци).

Увод­ник до­но­си текст о обе­ле­жа­ва­њу три­де­сет го­ди­на по­сто­ја­ња ча­со­пи­са и ње­го­ве ва­жно­сти, је­дин­стве­но­сти и ори­ги­нал­но­сти на овим про­сто­ри­ма. По­ред број­них пи­та­ња ве­за­них за те­о­ри­ју и прак­су пре­во­ђе­ња, овај ча­со­пис ба­ви се и ва­жним те­ма­ма из срод­них обла­сти, пре све­га из ср­би­сти­ке и при­ме­ње­не лин­гви­сти­ке.

Пре­ма ре­чи­ма З. Јо­ва­но­ви­ћа, да­нас је Пре­во­ди­лац во­де­ће гла­си­ло овог про­фи­ла не са­мо у зе­мља­ма бив­ше СФРЈ не­го и на це­лом Бал­ка­ну и ју­го­и­сточ­ној Евро­пи… упр­кос чи­ње­ни­ци да пре­во­ди­ла­штво ни дан-да­нас ни­је за­шти­ће­но као про­фе­си­ја, чак и та­мо где по­сто­ји ви­со­ко­школ­ско обра­зо­ва­ње пре­во­ди­лач­ких про­фи­ла и фор­мал­но ака­дем­ско зва­ње.

Чла­нак Ми­о­дра­га Си­би­но­ви­ћа Пре­вод и кул­ту­ра да­нас го­во­ри о на­шим пре­во­ди­лач­ким удру­же­њи­ма, тран­зи­ци­о­ним про­ме­на­ма и гло­бал­ној кри­зи са ко­јом се су­сре­ће­мо још од кра­ја 80-их го­ди­на. Кр­ше­ње пре­во­ди­лач­ких аутор­ских пра­ва по­ста­ло је све уче­ста­ли­ја по­ја­ва, а аутор на­во­ди и при­ме­ре за та­ко од­ва­жанчин.

У члан­ку О ви­со­ко­школ­ском обра­зо­ва­њу пре­во­ди­ла­ца аутор На­де­жда Ви­на­вер го­во­ри о по­тре­би за уса­вр­ша­ва­њем пре­во­ди­ла­ца и осни­ва­њем ви­со­ко­школ­ске уста­но­ве. Чи­ње­ни­ца је да пре­во­ди­лач­ки ка­дро­ви не­до­ста­ју не са­мо у свим сло­је­ви­ма др­жав­не ад­ми­ни­стра­ци­је, већ и у мно­гим на­уч­ним гра­на­ма.

Ауто­ри Зо­ри­ца Ко­ва­че­вић и Бра­ни­слав Ива­но­вић раз­ма­тра­ју ван­тек­сту­ал­не фак­то­ре у но­ви­јим тран­сла­то­ло­шким сту­ди­ја­ма, ка­ко би и гла­сио на­зив њи­хо­вог члан­ка. Ана­ли­зи­ра­ју се са­мо не­ки од си­ту­а­ци­о­них фак­то­ра ко­ји су од из­у­зет­ног зна­ча­ја за струч­но/услу­жно пре­во­ђе­ње (вр­ста тек­ста ко­ји се пре­во­ди, кул­ту­ро­ло­шки кон­текст ко­ји се од­но­си на чи­та­о­це пре­во­да, пи­та­ње ме­ди­ја пу­тем ког се од­ви­ја про­цес пре­во­ђе­ња, пре­во­ди­о­че­ва уме­шност, ква­ли­тет тек­ста на по­ла­зном је­зи­ку и сл.).

Кри­сти­не Шприн­гер пи­ше о аустриј­ском си­сте­му ли­цен­ци­ра­ња суд­ских ту­ма­ча у члан­ку Си­ту­а­ци­ја суд­ских пре­во­ди­ла­ца и ту­ма­ча у Аустри­ји.

О кри­те­ри­ју­ми­ма и на­чи­ни­ма име­но­ва­ња суд­ских пре­во­ди­ла­ца пи­ше и Ми­о­драг М. Вук­че­вић, у исто­и­ме­ном члан­ку.

Пи­та­њи­ма ен­гле­ског је­зи­ка и на­чи­ни­ма пре­во­ђе­ња струч­них тек­сто­ва ба­ви се Би­ља­на Пу­шо­ња у тек­сту Од­сту­па­њу од стан­дар­да у струч­ним тек­сто­ви­ма при пре­во­ђе­њу на ен­гле­ски је­зик, а аутор Би­ља­на Чу­бро­вић го­во­ри о Не­ким аспек­ти­ма пре­во­ђе­ња ен­гле­ских тер­ми­на из обла­сти фо­не­ти­ке и фо­но­ло­ги­је.

За­ми­мљи­ва је про­бле­ма­ти­ка ко­је се до­та­као аутор Фо­ти­ни Апо­сто­лу, а ве­за­на је за про­бле­ме пре­во­ђе­ња тек­сто­ва за др­жав­не слу­жбе у Грч­кој. Због све ве­ћег при­ли­ва ими­гра­на­та, и ста­ва ко­ји др­жав­не слу­жбе има­ју пре­ма стран­цу као ко­ри­сни­ку услу­га др­жав­них слу­жби, чи­ње­ни­ца је да мо­ра до­ћи до по­бољ­ша­ња ква­ли­те­та пре­во­да, јер је­ди­но та­ко мо­же до­ћи до су­штин­ског и ци­ља­ног ко­ри­шће­ња пре­во­ђе­ња, ва­жног за функ­ци­о­ни­са­ње др­жав­них слу­жби.

У члан­ку Ква­ли­тет пре­во­да у све­тлу стан­дар­да о пре­во­ђе­њу DIN EN 15038 глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ча­со­пи­са Пре­во­ди­лац Зо­ран Р. Јо­ва­но­вић ба­ви се пој­мо­ви­ма: стан­дар­ди­за­ци­ја, пре­во­ди­лач­ке услу­ге, пре­во­ди­лач­ке ком­пе­тен­ци­је, пре­во­ди­лач­ки про­цес, про­ве­ра и ква­ли­тет пре­во­да и мно­гим слич­ним те­ма­ма. Аутор ка­же да у обла­сти пре­во­ђе­ња по­сто­ји стан­дард DIN EN 15038, ко­ји се при­ме­њу­је од 2006. го­ди­не, а код нас је по­знат под име­ном 9001-2008. Ка­да је реч о ква­ли­те­ту пре­во­да, аутор на­во­ди пет пре­во­ди­лач­ких ком­пе­тен­ци­ја: тра­дук­то­ло­шку, је­зич­ко-тек­сту­ал­ну, ис­тра­жи­вач­ку, ко­му­ни­ко­ло­шку и струч­ну и раз­ма­тра сва­ку од њих.

             У члан­ку Ути­цај гло­ба­ли­за­ци­је на пре­во­ђе­ње и ту­ма­че­ње Бран­ки­ца Бо­јо­вић пи­ше о то­ме ко­ли­ко гло­ба­ли­за­ци­ја и аспек­ти пре­во­ђе­ња ути­чу на пој­мо­ве кул­ту­ро­ло­шке ко­му­ни­ка­ци­је и о ен­гле­ском је­зи­ку као гло­бал­ном је­зи­ку, са­да­шњем лин­гви­стич­ком ауто­ри­те­ту, због ути­ца­ја љу­ди ко­ји њи­ме го­во­ре.

Аутор тек­ста Ми­лош Д. Ђу­рић у члан­ку Кре­и­ра­ње спе­ци­ја­ли­зо­ва­них гло­са­ра и пре­во­ђе­ње струч­них тер­ми­на ис­пи­ту­је из­ве­сне им­пли­ка­ци­је кре­и­ра­ња спе­ци­ја­ли­зо­ва­них гло­са­ра и пре­во­ђе­ња ен­гле­ских, фран­цу­ских и срп­ских струч­них тер­ми­на. Да­је пред­лог за но­ви на­чин кре­и­ра­ња спе­ци­ја­ли­зо­ва­них гло­са­ра, кла­си­фи­ку­је их у за­ви­сно­сти од исто­риј­ског и са­вре­ме­ног кон­тек­ста, и пру­жа јед­ну кон­тра­стив­ну ана­ли­зу ен­гле­ских, фран­цу­ских и срп­ских од­ред­ни­ца спе­ци­ја­ли­зо­ва­них гло­са­ра.

Је­дан од нај­за­ни­мљи­ви­јих те­сто­ва је­сте Пре­во­ђе­ње за филм и те­ле­ви­зи­ју Зо­ре Ча­вић Илић, ше­фа Пре­во­ди­лач­ке слу­жбе РТС-а у пен­зи­ји. Аутор пи­ше вр­ло де­таљ­но о на­чи­ни­ма пре­во­ђе­ња раз­ли­чи­тих вр­ста тек­сто­ва на фил­му и у по­зо­ри­шту. Ако је, на при­мер, на про­гра­му де­ло му­зич­ке са­др­жи­не, пре­во­ди­лац је ду­жан да по­шту­је му­зич­ку фра­зу у окви­ру ко­је је сме­штен и сам текст. Ако су ди­ја­ло­зи у слен­гу, или је у пи­та­њу спе­ци­фич­на лек­си­ка, он­да је тре­ба вер­но и тач­но про­ту­ма­чи­ти. Вул­гар­но­сти ва­ља пре­ве­сти у соп­стве­ном је­зи­ку и вр­ло од­ме­ре­но.

У ру­бри­ци Хро­ни­ка сле­де: из­ве­штај са 42. Ме­ђу­на­род­ног на­уч­ног са­стан­ка сла­ви­ста у Ву­ко­ве да­не, за­тим из­ве­штај са 12. Ме­ђу­на­род­не кон­фе­рен­ци­је о те­о­ри­ји пре­во­ђе­ња у Пе­тро­гра­ду и при­лог о Ме­ђу­на­род­ној на­уч­ној кон­френ­ци­ји на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.

Ру­бри­ка Ин­фор­ма­тив­ни бил­тен до­но­си текст о до­де­ли ви­со­ког ме­ђу­на­род­ног при­зна­ња про­то­ђа­ко­ну Ра­до­ми­ру Ра­ки­ћу, ду­го­го­ди­шњем слу­жбе­ни­ку Срп­ске па­три­јар­ши­је и бив­шем лек­то­ру на бо­го­слов­ским фа­кул­те­ти­ма у Бе­о­гра­ду и Фо­чи, и да­нас на Ака­де­ми­ји за цр­кве­ну умет­ност и кон­вер­за­ци­ју. На кра­ју сле­ди оба­ве­ште­ње и по­зив пре­во­ди­о­ци­ма, пре све­га, и свим ака­дем­ским гра­ђа­ни­ма слич­них афи­ни­те­та, ко­ји же­ле да уче­ству­ју на Бе­о­град­ском ме­ђу­на­род­ном ску­пу сеп­тем­бра ме­се­ца те­ку­ће го­ди­не.­

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa