Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 22

­Ср­ето ­­Танас­ић­ (­Б­ео­град­)

­

С­­ЛА­ВИСТ­ИКА­ ХVI. С­л­авистичко друштво Србије

–­ Фи­лолошки фа­ку­лт­ет, ­Бе­о­­град, ­20­12­, ­72­9­­ с­тр­.

 

­

На­ста­вља се тра­ди­ци­ја уред­ног из­ла­же­ња ча­со­пи­са Сла­ви­сти­ка. На­и­ме, већ по­чет­ком 2013. го­ди­не, на отва­ра­њу ја­ну­ар­ског ску­па сла­ви­ста пред­ста­вље­на је ше­сна­е­ста књи­га ово­га ча­со­пи­са. Исти­на, са­рад­ни­ци и чи­та­о­ци овог ча­со­пи­са већ су би­ли на­ви­кли да га до­би­ју пре од­ла­ска на љет­њи рас­пуст. Овај, ше­сна­е­сти број, за 2012. го­ди­ну, не­што ка­сни­је је из­и­шао из штам­пе. Раз­лог за то је сва­ка­ко и у то­ме што је 2011. го­ди­не из­не­на­да пре­ми­нуо про­фе­сор Бо­го­љуб Стан­ко­вић, по­кре­тач и ду­го­го­ди­шњи глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Сла­ви­сти­ке. Ка­ко је про­фе­сор Стан­ко­вић био и ду­го­го­ди­шњи пред­сед­ник Сла­ви­стич­ког дру­штва Ср­би­је, ко­је је и из­да­вач Сла­ви­сти­ке, све ње­го­ве оба­ве­зе па­ле су нео­че­ки­ва­но на пле­ћа ње­го­вог пр­вог са­рад­ни­ка у Дру­штву, про­фе­со­ра Пе­тра Бу­ња­ка. Овај, ше­сна­е­сти, број по­све­ћен је се­ћа­њу на про­фе­со­ра Бо­го­љу­ба Стан­ко­ви­ћа. У Увод­ној ре­чи, из­ме­ђу оста­лог сто­ји: „Има­ју­ћи у вдду ве­ли­ки до­при­нос про­фе­со­ра Стан­ко­ви­ћа сла­ви­стич­кој на­у­ци, пре све­га лин­гви­стич­кој ру­си­сти­ци, дво­је­зич­ној лек­си­ко­гра­фи­ји, исто­ри­ји сла­ви­сти­ке и сла­ви­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји, а на­да­све са­мом Сла­ви­стич­ком дру­штву Ср­би­је, би­ло је пред­ло­га да му се у не­кој од ра­ни­јих при­год­них при­ли­ка јед­но го­ди­ште ча­со­пи­са уре­ди као Festschrift. До то­га из раз­ли­чи­тих раз­ло­га ни­је до­шло. По­сле из­не­над­не смр­ти на­шег уред­ни­ка, јед­на од пр­вих од­лу­ка Упра­ве Дру­штва и Уред­ни­штва Сла­ви­сти­ке би­ла је упра­во та да се Бо­го­љу­бу Стан­ко­ви­ћу по­све­ти ју­би­лар­ни L скуп сла­ви­ста (10–13. ја­ну­а­ра 2012) и ова, XVI књи­га на­шег пе­ри­о­ди­ку­ма – не, на­жа­лост, ви­ше у част и с до­брим же­ља­ма, већ у спо­мен, с ту­гом и за­хвал­но­шћу“. Сти­ца­јем окол­но­сти на ко­је се ни­је мо­гло ути­ца­ти, про­фе­со­ру Стан­ко­ви­ћу се по­све­ћу­је ју­би­лар­ни – пе­де­се­ти скуп срп­ских сла­ви­ста и ода­је при­зна­ње за по­кре­та­ње и уре­ђи­ва­ње пет­на­ест го­ди­шта ча­со­пи­са Сла­ви­сти­ка.

Овај број Сла­ви­сти­ке има и са­др­жај ди­је­лом при­ла­го­ђен на­мје­ни – при­је ра­до­ва са на­уч­ног ску­па он до­но­си не­ко­ли­ко ра­до­ва по­све­ће­них Бо­го­љу­бу Стан­ко­ви­ћу. Пр­ви рад је из пе­ра Бог­да­на Тер­зи­ћа, Бо­го­љу­бо­вог ду­го­го­ди­шњег ко­ле­ге и при­ја­те­ља, и – про­фе­со­ра са сту­ди­ја ру­си­сти­ке, из че­га се ла­ко да за­кљу­чи­ти и о ка­квом ра­ду је ри­јеч. Сли­је­ди Би­бли­о­гра­фи­ја Бо­го­љу­ба Стан­ко­ви­ћа, од Пе­тра Бу­ња­ка и Ане Го­лу­бо­вић. На­де­жда Ла­и­но­вић Сто­ја­но­вић је на­пи­са­ла рад До­при­нос проф. др Бо­го­љу­ба Стан­ко­ви­ћа раз­во­ју ни­шке ру­си­сти­ке, са емо­тив­ном но­том, али и са мно­го по­да­та­ка, ко­ји нам от­кри­ва­ју с ко­ли­ко до­бре во­ље, сна­ге и ре­зул­та­та се Бо­го­љуб Стан­ко­вић ан­га­жо­вао у Ни­шу, гра­ду из ког је за­по­чео ње­гов пут у сви­јет сла­ви­сти­ке. Да и ни­је ра­дио и дје­ло­вао у Бе­о­гра­ду, по ово­ме што је у Ни­шу ра­дио и ура­дио, ње­го­во мје­сто би оста­ло трај­но у исто­ри­ји срп­ске сла­ви­сти­ке. У овом одељ­ку је рад ауто­ра овог освр­та До­при­нос Бо­го­љу­ба Стан­ко­ви­ћа про­у­ча­ва­њу асин­де­ти­зма.

И блок ко­ји до­но­си ра­до­ве с на­уч­ног ску­па за­по­чи­ње под­сје­ћа­њем на Бо­го­љу­ба Стан­ко­ви­ћа. То је рад Пе­тра Бу­ња­ка 50. скуп сла­ви­ста у зна­ку се­ћа­ња на Бо­го­љу­ба Стан­ко­ви­ћа. За­тим сле­де сје­ћа­ња уче­сни­ка пр­вог ску­па сла­ви­ста. Бог­дан Тер­зић је дао при­лог под на­сло­вом Мо­јих пе­де­сет ску­по­ва сла­ви­ста, Дра­ган Не­дељ­ко­вић – Сми­сао за тра­ја­ње, а Ви­то­мир Ву­ле­тић свој при­лог је на­сло­вио Сла­ви­стич­ким пу­тем. Ре­фе­ра­ти и са­оп­ште­ња са ску­па по­ди­је­ље­ни су у три гру­пе: I. ра­до­ви ко­ји се ти­чу сло­вен­ске је­зич­ке про­бле­ма­ти­ке, II. ра­до­ви ко­ји се ба­ве књи­жев­но­шћу сло­вен­ских нaрода и III. ра­до­ви ко­ји се ба­ве ме­то­ди­ком на­ста­ве и уџ­бе­ни­ци­ма сло­вен­ских је­зи­ка. По­том сли­је­де ра­до­ви са срп­ско-че­шког ко­ло­кви­ју­ма, ко­ји је одр­жан 11. ја­ну­а­ра у окви­ру ово­га ску­па: Ko­lo­kvi­um Br­noBĕl­grad Ко­ло­кви­јум Бр­но–Бе­о­град.

Пр­ви дио до­но­си нај­ви­ше ре­фа­ра­та и са­оп­ште­ња – два­де­сет три. Ово по­гла­вље ча­со­пи­са за­по­чи­ње ра­дом Пре­дра­га Пи­пе­ра Пер­спек­ти­ве срп­ске сла­ви­сти­ке. Око дви­је тре­ћи­не ра­до­ви су од до­ма­ћих сла­ви­ста, ко­ји пи­шу углав­ном о раз­ли­чи­тим је­зич­ким пи­та­њи­ма по­је­ди­них сло­вен­ских (ис­точ­них и за­пад­них) је­зи­ка у по­ре­ђе­њу са срп­ским, два ра­да се ба­ве пи­та­њи­ма срп­ског је­зи­ка (Ми­тре Ре­љић и Бран­ка То­шо­ви­ћа). Дру­го по­гла­вље, по­све­ће­но пи­та­њи­ма сло­вен­ских књи­жев­но­сти, са­др­жи че­тр­на­ест ра­до­ва, а за­по­чи­ње ра­дом Бог­да­на Ко­са­но­ви­ћа Ка­да су и ка­ко Ср­би пре­во­ди­ли Пу­шки­на. У оста­лим ра­до­ви­ма раз­ма­тра­ју се раз­ли­чи­та пи­та­ња из по­је­ди­них сло­вен­ских књи­жев­но­сти – опет за­пад­но­сло­вен­ских и ис­точ­но­сло­вен­ских књи­жев­но­сти. Са­мо је аутор јед­ног ра­да из Мо­скве, сви дру­ги су са уни­вер­зи­те­та у Ср­би­ји. Тре­ће по­гла­вље за­по­чи­ње ра­дом Ву­чи­не Ра­и­че­ви­ћа Основ­ни за­да­ци ди­дак­тич­ко-ме­то­дич­ке при­пре­ме бу­ду­ћих про­фе­со­ра ру­ског је­зи­ка, а ту је још де­сет ра­до­ва – се­дам из Ср­би­је, а по је­дан из Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Цр­не Го­ре и Ру­си­је.

Тра­ди­ци­о­нал­но, у окви­ру ја­ну­ар­ског на­уч­ног ску­па сла­ви­ста по­себ­но се ор­га­ни­зу­је раз­го­вор по­све­ћен јед­ном од сло­вен­ских је­зи­ка и књи­жев­но­сти. Овај пут су то че­шки је­зик и књи­жев­ност. Ре­фе­ра­ти и са­оп­ште­ња об­ја­вље­ни су у по­ме­ну­том по­гла­вљу Ко­ло­кви­јум Бр­но–Бе­о­град. Ово по­гла­вље Сла­ви­сти­ке до­но­си де­вет ра­до­ва; че­ти­ри се ти­чу књи­жев­них пи­та­ња, че­ти­ри се од­но­се на је­зич­ку про­бле­ма­ти­ку, а у јед­ном ра­ду се го­во­ри о исто­ри­ји и струк­ту­ри че­шког књи­жног фон­да на Ка­те­дри за сла­ви­сти­ку Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду.

Сли­је­ди оде­љак у ча­со­пи­су под на­сло­вом Сла­ви­стич­ки на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки про­јек­ти (На­уч­ни члан­ци и рас­пра­ве), у ко­ме се об­ја­вљу­је де­вет ра­до­ва до­ма­ћих и ино­стра­них сла­ви­ста. Дру­ги део на­сло­ва (у за­гра­ди), да­кле, го­во­ри пре­ци­зни­је о че­му је ов­дје ри­јеч, не пред­ста­вља­ју се ту не­чи­ји на­уч­ни про­јек­ти, већ се об­ја­вљу­ју ра­до­ви из обла­сти ко­јим се по­је­ди­ни ауто­ри ба­ве, а ко­ји ни­су са­оп­ште­ни на на­уч­ном ску­пу.

У овом бро­ју Сла­ви­сти­ке има одје­љак на­сло­вљен Сла­ви­стич­ка ба­шти­на, у ко­ме се до­но­си је­дан при­лог, ауто­ра Пе­тра Бу­ња­ка, под на­сло­вом Пи­сма Ки­ри­ла Та­ра­нов­ског Ђор­ђу Жи­ва­но­ви­ћу (1960–1962), ко­ја је чу­ве­ни сла­ви­ста слао из Лос Ан­ђе­ле­са, пре­пи­ска зна­чај­на за исто­ри­ју срп­ске сла­ви­сти­ке и ши­ре. Сле­де­ће по­гла­вље но­си на­слов У све­ту сла­ви­стич­ке ли­те­ра­ту­ре, у ко­ме до­ма­ћи и стра­ни сла­ви­сти при­ка­зу­ју два­на­ест дје­ла из обла­сти сла­ви­сти­ке, об­ја­вље­на у Ср­би­ји и не­ким дру­гим зе­мља­ма.

Сле­де­ће по­гла­вље, под на­сло­вом Из сла­ви­стич­ког жи­во­та, има два ди­је­ла. У пр­вом ди­је­лу го­во­ри се о не­ким ак­ту­ел­но­сти­ма у сви­је­ту сла­ви­сти­ке – о до­дје­ли на­гра­де „Па­вле Ивић“ за нај­бо­љу књи­гу у 2011. го­ди­ни Рад­ми­ли Циц­мил Ре­ме­тић, у сле­де­ћем при­ло­гу се го­во­ри о XII Кон­гре­су МА­ПР­ЈА­Ла у Шан­га­ју 10–15. ма­ја 2011, тре­ћи нас из­ве­шта­ва о ру­си­стич­кој кон­фе­рен­ци­ји у Со­фи­ји 23–25. но­вем­бра 2011. го­ди­не. У дру­гом ди­је­лу се до­но­си хро­ни­ка у ве­зи с ра­дом Сла­ви­стич­ког дру­штва Ср­би­је и ње­го­вих по­дру­жни­ца у Ни­шу, Но­вом Са­ду и Бе­о­гра­ду.

У овом бро­ју Сла­ви­сти­ке у ру­бри­ци In me­mo­ri­am Да­ра Да­мља­но­вић и Ксе­ни­ја Кон­ча­ре­вић су на­пи­са­ле не­кро­лог Оли­ве­ри Ми­шков­ски-Ђор­ђе­вић, а Иво По­спи­шил не­кро­лог Сла­во­ми­ру Вол­љма­ну.

Ка­ко се ви­ди, но­ви број Сла­ви­сти­ке, пр­ви уре­ђен без ру­ко­вод­не уло­ге ње­ног осни­ва­ча про­фе­со­ра Стан­ко­ви­ћа, и струк­ту­ром и са­др­жа­јем се не раз­ли­ку­је од прет­ход­них. У пр­вом ре­ду тре­ба по­хва­ли­ти ор­га­ни­за­то­ра пе­де­се­тог ску­па сла­ви­ста и уред­ни­ка Сла­ви­сти­ке да се и у ор­га­ни­за­ци­ји ску­па не осје­ти гу­би­так Бо­го­љу­ба Стан­ко­ви­ћа, да се и пу­бли­ка­ци­ја при­пре­ми и ква­ли­тет­но и при­год­но. Овај број ча­со­пи­са са­чу­ва­ће трај­ну успо­ме­ну на ње­ног осни­ва­ча. Бу­ду­ћи да ча­со­пис иде у све зна­чај­ни­је сла­ви­стич­ке цен­тре да­нас, ча­со­пис ће све­до­чи­ти и о за­слу­га­ма про­фе­со­ра Стан­ко­ви­ћа за срп­ску и свет­ску сла­ви­сти­ку, али и о при­ме­ре­ном ге­сту ње­го­вих ко­ле­га и на­след­ни­ка у Бе­о­гра­ду. С дру­ге стра­не, тре­ба ис­та­ћи да овај број Сла­ви­сти­ке обо­га­ћу­је на­шу сла­ви­стич­ку ри­зни­цу ври­јед­ним ра­до­ви­ма. Он нам отва­ра про­зор у мно­ге сла­ви­стич­ке цен­тре, што је ње­го­ва стал­на за­слу­га – од са­мог осни­ва­ња. То је по­себ­но зна­чај­но кад су у пи­та­њу мла­ђи сла­ви­сти ко­ји пре­ко са­др­жа­ја ко­ји се по­ја­вљу­ју у Сла­ви­сти­ци мо­гу ви­де­ти гдје се шта ра­ди у оној на­уч­ној обла­сти ко­јом се и они ба­ве. Та­ко­ђе, пре­ко са­др­жа­ја овог ча­со­пи­са и сла­ви­сти у дру­гим сла­ви­стич­ким цен­три­ма сти­чу увид у не­што од оног што се ра­ди у на­шим сла­ви­стич­ким цен­три­ма.

На осно­ву овог кра­ћег уви­да у са­др­жај и струк­ту­ру ше­сна­е­стог бро­ја Сла­ви­сти­ке мо­же се за­кљу­чи­ти да је ри­јеч о ври­јед­ном при­ло­гу ко­јим се обо­га­ћу­је на­ша на­уч­на сре­ди­на. Ри­јеч је, да­кле, о обим­ном ча­со­пи­су ко­ји на пре­ко се­дам­сто стра­ни­ца до­но­си ра­зно­вр­сне при­ло­ге по­све­ће­не сло­вен­ским је­зи­ци­ма и књи­жев­но­сти­ма ко­ји ће на­ћи чи­та­о­це ме­ђу сла­ви­сти­ма раз­ли­чи­тих усмје­ре­ња.­

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa