Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 22

Мил­иц­а­ ­Стојанови­­ћ (Бео­град)

­

­НАШ Ј­Е­ЗИК XLIII/3–4. Институт за српски ј­ез­ик­ С­АН­У,

Бе­огра­д, 201­2­, ­2­8­0 стр­.

 

 

Овај број ча­со­пи­са Наш је­зик има из­у­зе­тан зна­чај, из­ме­ђу оста­лог, њи­ме се обе­ле­жа­ва осам­де­сет го­ди­на по­сто­ја­ња ове лин­гви­стич­ке пу­бли­ка­ци­је јер је, још дав­не 1932. го­ди­не, Алек­сан­дар Бе­лић по­кре­нуо ње­но из­да­ва­ње. У пр­вом бро­ју Бе­лић из­но­си ци­ље­ве ча­со­пи­са: ши­ре­ње пра­вил­них по­гле­да о на­шем књи­жев­ном је­зи­ку и о је­зи­ку уоп­ште, из­но­ше­ње смет­њи ње­го­ву пра­вил­но­ме раз­вит­ку и пред­ла­га­ње оно­га чи­ме би се ка­ква не­пра­вил­ност или је­зич­ка по­гре­шка мо­гла за­ме­ни­ти (в. А. Бе­лић, „На­ша реч“, Наш је­зик I/1: 1–3). Вре­ме­ном ча­со­пис ме­ња сво­ју ори­јен­та­ци­ју и од ча­со­пи­са ко­ји се ба­ви пре­те­жно је­зич­ком кул­ту­ром окре­ће се об­ја­вљи­ва­њу на­уч­них сту­ди­ја у ко­ји­ма су об­ра­ђе­на раз­ли­чи­та пи­та­ња са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка.

Оче­ки­ва­но, пр­ви сег­мент по­све­ћен је обе­ле­жа­ва­њу го­ди­шњи­це из­да­ва­ња ча­со­пи­са, на­зван је Ју­би­леј и са­др­жи два члан­ка. Уред­ник С. Та­на­сић го­во­ри о ме­сту ча­со­пи­са у из­у­ча­ва­њу и стан­дар­ди­за­ци­ји срп­ског је­зи­ка у тек­сту „Ча­со­пис Наш је­зик и срп­ски стан­дард­ни (књи­жев­ни) је­зик (По­во­дом 80 го­ди­на од по­кре­та­ња)“ (3–10). Он ис­ти­че ве­ли­ку уло­гу и до­при­нос ове лин­гви­стич­ке пу­бли­ка­ци­је у про­у­ча­ва­њу и стан­дар­ди­за­ци­ји срп­ског је­зи­ка и го­во­ри о оства­ри­ва­њу про­гра­ма ча­со­пи­са. Се­кре­тар ре­дак­ци­је М. Спа­со­је­вић,  на осно­ву уви­да у би­бли­о­гра­фи­ју ча­со­пи­са, пра­ти раз­вој ње­го­ве кон­цеп­ци­је („Раз­вој кон­цеп­ци­је и струк­ту­ре ча­со­пи­са Наш је­зик за 80 го­ди­на из­ла­же­ња“, 11–19). Аутор­ка пред­ста­вља ра­зно­вр­сност те­ма об­ра­ђе­них у ча­со­пи­су, исто­ри­јат ру­бри­ка и ука­зу­је на про­ме­ну струк­ту­ре ча­со­пи­са.

Сег­мент Члан­ци до­но­си шест ра­до­ва по­све­ће­них раз­ли­чи­тим те­ма­ма из обла­сти са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка. С. Ри­стић и И. Ла­зић-Ко­њик са лин­гви­стич­ког ста­но­ви­шта раз­ма­тра­ју нео­прав­да­ну упо­тре­бу на­зи­ва јав­но здра­вље и јав­но здрав­ство ко­ји ни­су у ду­ху срп­ског је­зи­ка, а ко­ји су на­ста­ли као из­раз пре­во­ђе­ња ен­гле­ског тер­ми­на, и пред­ла­жу ра­ни­је уста­но­вљен на­зив на­род­но здра­вље („Лин­гви­стич­ки аспек­ти на­зи­ва јав­но од­но­сно на­род­но здра­вље“, 21–25). С. Ми­ло­ра­до­вић у ра­ду „Му­зич­ки гла­го­ли или про­сви­рај да би се усви­рао“ (27–34) да­је при­лог про­у­ча­ва­њу про­фе­си­о­нал­них тер­ми­но­ло­ги­ја и са се­ман­тич­ког аспек­та го­во­ри о гла­го­ли­ма ко­ји при­па­да­ју му­зич­ком жар­го­ну: про­сви­ра­ти / про­сви­ра­ва­ти и усви­ра­ти се / усви­ра­ва­ти се. С. Ста­ној­чић ана­ли­зи­ра уџ­бе­нич­ки дис­курс и ту­ма­чи при­ро­ду и об­лик опи­са са функ­ци­јом де­фи­ни­ци­је уво­де­ћи тер­мин па­ра­де­фи­ни­ци­ја („Дис­курс опи­са са функ­ци­јом де­фи­ни­ци­је“, 35–53). Но­ве ре­чи са су­фик­сом -ина и ње­го­вим ва­ри­јан­та­ма су пред­мет исто­и­ме­ног ра­да С. Но­вок­ме­та (55–67). Ј. Јо­ва­но­вић ис­тра­жу­је ме­ха­ни­зме по­ли­се­ми­је ко­ји омо­гу­ћа­ва­ју на­ста­ја­ње се­кун­дар­них зна­че­ња лек­се­ма из обла­сти ге­о­граф­ске тер­ми­но­ло­ги­је и то пред­ста­вља у члан­ку „Фи­гу­ра­тив­не се­ман­тич­ке ре­а­ли­за­ци­је лек­се­ма ко­је озна­ча­ва­ју ге­о­граф­ске и ат­мос­фер­ске пој­мо­ве у срп­ском је­зи­ку“ (69–87). Те­ма ра­да А. Ран­ђе­ло­вић су ме­та­фо­рич­на зна­че­ња зо­о­ни­ма ко­ја се од­но­се на људ­ске осо­би­не (89–105).

Овај број ча­со­пи­са са­др­жи и оде­љак При­ло­зи, у ко­ме се на­ла­зи рад В. Пав­ко­ви­ћа, ко­ји раз­ма­тра лек­сич­ку гра­ђу из књи­ге пе­сни­ка Л. Ко­сти­ћа До­пу­на Ву­ко­вог рјеч­ни­ка, ко­ју је за штам­пу при­пре­мио Р. Си­мо­но­вић 1913. го­ди­не, а чи­ји је ре­принт иза­шао 2007. год. По­себ­на па­жња по­све­ће­на је гра­ђи ко­ју је Л. Ко­стић цр­пао из про­зе С. Ма­та­ву­ља што се ви­ди и из на­сло­ва „Ко­сти­ће­ви ис­пи­си из Ма­та­ву­ља као до­пу­на Ву­ко­вог рјеч­ни­ка“ (107–117).

Не­из­о­став­на ру­бри­ка На­шег је­зи­ка су и При­ка­зи у ко­ји­ма су пред­ста­вље­на ак­ту­ел­на из­да­ња из обла­сти лин­гви­сти­ке: „Збор­ник ра­до­ва Лек­сич­ки сло­је­ви“ (Р. Дра­ги­ће­вић), Лин­гво­сти­ли­сти­ка књи­жев­ног тек­ста, М. Ко­ва­че­ви­ћа (М. Ни­ко­лић), О ре­чи­ма у срп­ском је­зи­ку (твор­бе­ни и лек­си­ко­граф­ско-лек­си­ко­ло­шки аспек­ти, С. Ри­стић (Д. Ста­нић), „Збор­ник ра­до­ва Књи­жев­ни (стан­дард­ни) је­зик и је­зик књи­жев­но­сти“ (М. Ми­ло­са­вље­вић То­до­ро­вић), „Збор­ник ра­до­ва Са­вре­ме­на про­у­ча­ва­ња је­зи­ка и књи­жев­но­сти III/1“ (А. Ран­ђе­ло­вић).

Нај­ви­ше про­сто­ра у овом бро­ју На­шег је­зи­ка за­слу­же­но за­у­зи­ма Би­бли­о­гра­фи­ја  са ре­ги­стри­ма, у ко­јој су по­пи­са­ни сви об­ја­вље­ни ра­до­ви од по­чет­ка из­ла­же­ња ча­со­пи­са 1932. до по­след­њег бро­ја 2012. год. (141–280). Би­бли­о­гра­фи­ју су ура­ди­ли: В. Жи­ва­но­вић, М. Спа­со­је­вић, Д. Цви­јо­вић и А. Спа­со­је­вић. Нај­пре је дат спи­сак ра­до­ва пре­ма го­ди­шти­ма, хро­но­ло­шки од нај­ста­ри­јег до нај­но­ви­јег бро­ја (141–209). Ти­ме је омо­гу­ћен увид у на­сло­ве чла­на­ка, об­ра­ђе­не те­ме и ја­сно се осли­ка­ва раз­вој ча­со­пи­са. Раз­ре­ше­ни су нео­д­ре­ђе­ни на­сло­ви чла­на­ка, а та­ко­ђе и име­на ско­ро свих ауто­ра ко­ји су се не­пот­пу­но пот­пи­си­ва­ли. Ура­ђе­ни су по­себ­ни ре­ги­стри ру­бри­ка: „Ре­ги­стар из­ла­же­ња ру­бри­ке Је­зич­ке по­у­ке“ (211–215), „Ре­ги­стар из­ла­же­ња ру­бри­ке На­ша по­шта“ (217–218) и „Ре­ги­стар из­ла­же­ња ру­бри­ке Је­зич­ки па­бир­ци“ (219). Дат је „Аутор­ски ре­ги­стар“ у ко­ме су азбуч­ним ре­дом на­ве­де­ни сви ауто­ри ко­ји су об­ја­вљи­ва­ли у ча­со­пи­су и бро­је­ви под ко­ји­ма се у би­бли­о­гра­фи­ји мо­гу на­ћи њи­хо­ви ра­до­ви (221–229). По­се­бан зна­чај и вред­ност има оби­ман Пред­мет­ни ре­ги­стар (231–280) на­стао на осно­ву пој­мо­ва ко­је су из ра­до­ва екс­цер­пи­ра­ли ауто­ри би­бли­о­гра­фи­је (од XXXIV бро­ја ча­со­пи­са оба­ве­зне су кључ­не ре­чи као пра­те­ћи апа­рат ра­да, али су у Ре­ги­стар до­да­те са­мо нај­ин­фор­ма­тив­ни­је). Да би се олак­ша­ла упо­тре­ба Ре­ги­стра, пој­мо­ви у ње­му осим што су по­ре­ђа­ни азбуч­ним ре­дом и  те­мат­ски су гру­пи­са­ни.

Би­бли­о­гра­фи­ја је ура­ђе­на по ме­ђу­на­род­ном стан­дар­ду ISBN (CP), акри­бич­но, пе­дант­но и до­след­но, јед­но­став­на је за упо­тре­бу и ве­о­ма ин­фор­ма­тив­на и ко­ри­сна.

До са­да је об­ја­вље­но пе­де­сет књи­га ча­со­пи­са Наш је­зик, ко­је су из­ла­зи­ле раз­ли­чи­том ди­на­ми­ком. Основ­ни ци­ље­ви ча­со­пи­са од ње­го­вог по­чет­ка би­ли су не­го­ва­ње срп­ског је­зи­ка и по­ди­за­ње је­зич­ке кул­ту­ре и, са за­до­вољ­ством мо­же­мо при­ме­ти­ти, то се успе­шно оства­ру­је већ 80 го­ди­на, што по­твр­ђу­је и овај број. Ча­со­пис одр­жа­ва ви­сок ква­ли­тет ра­до­ва, да­је ве­ли­ки до­при­нос из­у­ча­ва­њу и не­го­ва­њу са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка и за­слу­жно спа­да у нај­зна­чај­ни­је срп­ске лин­гви­стич­ке ча­со­пи­се.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa