Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 22

­На­т­аш­а Мил­ано­в ­(Беогр­ад)

 

Т­­ЕО­ЛИНГВИ­С­ТИ­КА :­ МЕЂУ­­НА­РОДН­И ТЕМА­­ТСК­И

ЗБОРН­И­К Р­АД­ОВА­. Пр­а­во­славни­ Бо­го­сл­овски ­ф­а­култет – Институт за тео­ло­шк­а ­и­­ст­раж­­ива­њ­а, Беог­рад, ­2­0­12,­­ 49­6 с­тр.

 

­

Ме­ђу­на­род­ни те­мат­ски збор­ник Те­о­лин­гви­сти­ка, на­стао у окви­ру про­јек­та „Срп­ска те­о­ло­ги­ја у ХХ ве­ку: фун­да­мен­тал­не прет­по­став­ке те­о­ло­шких ди­сци­пли­на у европ­ском кон­тек­сту – исто­риј­ска и са­вре­ме­на пер­спек­ти­ва“, са­др­жи ода­бра­не ра­до­ве и рас­пра­ве те­о­лин­гви­ста из Ру­си­је, Укра­ји­не, Грч­ке, Бу­гар­ске, Пољ­ске, Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Цр­не Го­ре, Ср­би­је. У срп­ској лин­гви­сти­ци, пре­ма ре­чи­ма при­ре­ђи­ва­ча, до­сад ни­је обра­ћа­на по­себ­на па­жња на те­о­лин­гви­стич­ка про­у­ча­ва­ња, ко­ја се мо­гу сре­сти у фраг­мен­ти­ма, па је циљ збор­ни­ка афир­ма­ци­ја те­о­лин­гви­сти­ке као лин­гви­стич­ке ди­сци­пли­не и раз­вој ин­те­ре­со­ва­ња те­о­лин­гви­ста за про­бле­ме ин­тер­ак­ци­је те­о­ло­ги­је и лин­гви­сти­ке.[1]

Осим пред­го­во­ра (7–9), у збор­ни­ку су се на­шла 43 ра­да, раз­вр­ста­на у три те­мат­ске це­ли­не. Пред­мет ана­ли­зе су сви је­зич­ки ни­вои са­крал­ног тек­ста, по­сма­тра­ни и син­хро­ниј­ски и ди­ја­хро­ниј­ски: фо­нет­ски, про­зо­диј­ски, мор­фо­ло­шки, твор­бе­ни, син­так­сич­ки, стил­ски, ко­му­ни­ка­тив­ни итд. По­себ­но по­гла­вље збор­ни­ка по­све­ће­но је пре­во­ђе­њу са­крал­них тек­сто­ва и у ди­ја­хро­ниј­ској и у син­хро­ниј­ској пер­спек­ти­ви.

Пр­ву те­мат­ску це­ли­ну чи­не ра­до­ви об­је­ди­ње­ни на­сло­вом Са­крал­ни је­зик, дис­курс, со­ци­о­лект, стил, где се раз­ли­чи­тим, че­сто мо­дер­ним лин­гви­стич­ким ме­то­да­ма ана­ли­зи­ра­ју зна­чај­на те­о­лин­гви­стич­ка пи­та­ња: је­зич­ке и стил­ске осо­бе­но­сти цр­кве­них тек­сто­ва, зна­чај гра­ма­тич­ких осо­бе­но­сти цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка за ис­ка­зи­ва­ње ва­жних бо­го­слов­ских ста­во­ва, ме­ђу­соб­ни од­нос са­крал­не ко­му­ни­ка­ци­је у раз­ли­чи­тим пра­во­слав­ним зе­мља­ма, као и пи­та­ња са­вре­ме­ног раз­во­ја те­о­лин­гви­сти­ке. У овом по­гла­вљу об­је­ди­ње­но је 20 ра­до­ва: „По­ль­ская те­о­лин­гви­сти­ка на ру­бе­же ХХ–ХХI сто­ле­тий“ А. Га­дом­ског (13–27), „Цер­ков­но­сла­вян­ский язык: функ­ци­о­ни­ро­ва­ние и раз­ви­тие“ Г. А. Ни­ко­ла­је­ва (28–37), „Бо­го­слов­ские аспек­ты цер­ков­но­сла­вян­ской грам­ма­ти­ки“ ко­а­у­то­ра Б. Е. Хлеб­ни­ко­ва и В. И. Су­пру­на (38–48), „О са­крал­ној се­ман­ти­ци срп­ско­сло­вен­ских сло­же­ни­ца ви­со­ког сти­ла“ З. Ни­ки­то­вић (49–65), „Uwa­gi o modyfi­ka­cji mor­fo­fo­netycznej we wczesnych cer­ki­ew­no­sł­o­wa­ń­skich tł­u­mac­ze­ni­ach Ksi­ę­gi Psalmów“ А. Шулц (66–77), „Ин­то­на­ци­он­но-зву­ко­вая ор­га­ни­за­ция со­вре­мен­ной ду­хов­ной ре­чи“ О. А. Про­хва­ти­ло­ве (78–90), „Грам­ма­ти­че­ские осо­бен­но­сти со­вре­мен­ной ре­чи пра­во­слав­ных ве­ру­ю­щ­их на рус­ском язы­ке“ И. В. Бу­га­је­ва (91–101), „Нор­ме вер­бал­ног ко­му­ни­ка­циј­ског по­на­ша­ња у пра­во­слав­ном со­ци­о­лек­ту срп­ског и ру­ског је­зи­ка“ К. Кон­ча­ре­вић (102–115), „Је­зик по­ка­ја­ња“ Р. Ба­јић-Ле­ву­шки­не (116–128), „Za­gad­ni­e­nie ce­re­mo­nii w sze­sna­sto- i si­e­dem­na­sto­wi­ecznym pi­ś­mi­en­nic­twie re­li­gijnym pro­te­stantów ja­ko spór o język sa­kralny“ И. Ви­њар­ске-Гор­ске (129–142), „Ре­ли­ги­о­зные кон­цеп­ты в те­о­лин­гви­сти­че­ском пред­ста­вле­нии“ В. И. Постоваловe (143–152), „На­ци­о­нал­на ети­ке­та и кул­ту­ра у кон­цеп­ти­ма не­ких ре­чи срп­ског је­зи­ка“ С. Ри­стић (153–166), „Ис­то­рия сло­ва ве­щь в бо­го­слов­ском дис­кур­се“ је­ро­мо­на­ха Фи­ла­ре­та (167–174), „О лек­се­ма­ма ’Бог’, ’ђа­во’, ’ан­ђео’ и ’је­ван­ђе­ље’ у срп­ским на­род­ним по­сло­ви­ца­ма“ Ј. Јо­ва­но­вић Си­мић (175–181), „Styl re­li­gijny we współc­ze­snej polsczyźnie – uwa­gi fi­lo­lo­ga“ М. Вој­так (182–191), „Ком­по­зи­ци­ја на­уч­них ра­до­ва из обла­сти те­о­ло­ги­је“ И. Кне­же­вић (192–199), „Цер­ков­ный ка­лен­да­рь как жа­нр ре­ли­ги­о­зно­го язы­ка: по­пыт­ка ге­но­ло­ги­че­ско­го опи­са­ния“ Ј. Ј. По­ља­ко­ве (200–208), „Ре­ли­ги­о­зные осо­бен­но­сти ав­тор­ско­го сти­ля И. А. Бу­ни­на“ Н. В. Ја­бло­нов­ске (209–218) и рад „Язык или язы­ки ре­ли­гии? Со­су­щ­е­ство­ва­ние двух ко­дов в ре­ли­ги­о­зной жи­зни Вер­ши­ны – по­ль­ской де­рев­ни в Си­би­ри“ М. Глу­шков­ског (219–227).

Дру­го по­гла­вље, Са­крал­ни текст и жа­нр, об­у­хва­та 11 те­мат­ски срод­них ра­до­ва у ко­ји­ма се, по­ла­зе­ћи од гра­ђе ко­ју пру­жа­ју раз­ли­чи­ти ста­ри и но­ви тек­сто­ви са­крал­ног ти­па (у ко­је спа­да­ју и тек­сто­ви за­сно­ва­ни на прет­хри­шћан­ској ре­ли­гиј­ској тра­ди­ци­ји), али и на осно­ву ан­ке­ти­ра­ња го­вор­ни­ка–вер­ни­ка, раз­ма­тра­ју раз­ли­чи­ти ни­вои цр­кве­ног је­зи­ка. Ово по­гла­вље са­др­жи сле­де­ће ра­до­ве: „О фо­ль­кло­ри­за­ции не­тран­сфир­ми­ро­ван­ных би­бле­й­ских из­ре­че­ний“ В. Зан­гли­ге­ра (241–252), „Ка­да је пр­ви пут слу­же­на све­та Ли­тур­ги­ја на сло­вен­ском је­зи­ку?“ П. Пи­пе­ра (253–264), „’Чем бли­же к Бо­гу, тем бо­ль­ше про­ти­во­ре­чий’: ри­то­ри­че­ские фор­мы вы­ра­же­ния ан­ти­но­мий в хри­сти­ан­ской ли­тур­ги­че­ской по­э­зии“ О. В. Че­ве­ле (265–278), „Лек­си­че­ские осо­бен­но­сти со­вре­мен­но­го ака­фи­ста“ М. Н. Го­ли­ка (279–285), „Ка­те­го­рия те­мы в пра­во­слав­ной про­по­ве­ди“ Т. В. Иц­ко­вич (286–301), „Ин­фи­ни­тив в ре­ли­ги­о­зных тек­стах де­рев­не­верх­не­мец­ко­го пе­ри­о­да“ Л. А. Дол­го­по­ло­ве (302–313), „Си­сте­ма до­ми­нант в язы­ке про­по­ве­дей ар­хи­ман­дри­та Иоан­на (Кер­сть­ян­ки­на)“ Н. Н. Ни­чик (314–318), „Срп­ски је­зик у вре­ме­ну Ар­се­ни­ја Га­го­ви­ћа и је­зич­ке од­ли­ке не­ких ње­го­вих пи­са­ма“ Ј. Сто­ја­но­вић (319–325), „Z dzi­ejów ko­lędy i pa­sto­ra­ł­ki pol­ski­ej“ А. Лу­то-Ка­мињ­ске (326–341), „Основ­не цр­те ми­сте­риј­ских кул­то­ва“ ко­а­у­то­ра Ј. Фе­мић-Ка­са­пас и Д. Ка­са­па­са (342–348), „Лек­си­ка мо­ти­ва по­ка­ја­ња код Џо­на До­на и све­тог Је­фре­ма Си­риј­ског“ А. Је­кић (349–161).

У окви­ру тре­ће те­мат­ске це­ли­не, Про­бле­ми пре­во­ђе­ња, пред­ста­вље­ни су ра­до­ви у ко­ји­ма се ана­ли­зи­ра­ју те­шко­ће ко­је се у са­вре­ме­ној пре­во­ди­лач­кој прак­си, али и у исто­риј­ском кон­тек­сту ја­вља­ју при­ли­ком пре­во­ђе­ња са­крал­них тек­сто­ва, пред­ста­вља­ју се лин­гви­стич­ке осо­бе­но­сти по­је­ди­них пре­вод­них де­ла, као и лек­си­ко­граф­ски про­бле­ми у ве­зи са об­ра­дом са­крал­не лек­си­ке, при­сут­ни то­ком из­ра­де дво­је­зич­них реч­ни­ка. Ово по­гла­вље до­но­си сле­де­ћих 12 чла­на­ка: „Ди­а­хро­ния ре­ли­ги­о­зно­го тек­ста на фо­не ис­то­рии пе­ре­во­да“ Н. Г. Ни­ко­ла­је­ве (365–376), „Се­ман­ти­ка лек­се­ме τύπος у по­сла­ни­ца­ма све­тог апо­сто­ла Па­вла: од­нос грч­ког из­во­ра пре­ма ла­тин­ском и сло­вен­ским пре­во­ди­ма“ ко­а­у­то­ра З. Ран­ко­ви­ћа и М. Ве­шо­ви­ћа (377–381), „Ка­си­ји­на бо­жић­на сти­хи­ра и њен сло­вен­ски пре­вод“ К. Си­ми­ћа (382–393), „Лин­гви­стич­ке и стил­ске осо­бе­но­сти у је­зи­ку Ву­ко­ва пре­во­да Но­вог за­вје­та“ ко­а­у­то­ра Р. Си­ми­ћа и Ј. Јо­ва­но­вић Си­мић (394–401), „Сло­во­о­бра­зо­ва­те­ль­ные осо­бен­но­сти no­mi­na ab­strac­ta и no­mi­na agen­tis в древ­не­верх­не­не­мец­ком пе­ре­во­де еван­ге­ль­ской гар­мо­нии Та­ти­а­на“ А. С. Ку­ли­ги­на (402–410), „Współc­ze­sne pr­ze­kłady Pi­sma Świ­ę­ta­go na język pol­ski wo­bec tradycji polszczyzny bi­blij­nej“ С. Ко­зја­ре (411–419), „За­мет­ки о рус­ской ре­ли­ги­о­зой лек­си­ке в дву­хя­зыч­ной лек­си­ко­гра­фии“ Р. Ле­виц­ког (420–428), „Са­крал­на лек­си­ка као пред­мет лек­си­ко­граф­ске об­ра­де у пре­вод­ним реч­ни­ци­ма (лин­гво­кул­ту­ро­ло­шки аспект)“ ко­а­у­то­ра М. Ра­до­ва­но­ви­ћа и К. Кон­ча­ре­вић (429–441), „Sta­ro­pol­ski pr­ze­kład Ko­ra­nu ja­ko orygi­nal­ne źródło fi­lo­lo­gic­zne“ Ч. Ла­пи­ча (442–450), „Hi­sto­ria stwor­ze­ni­a­ś­wi­a­ta we­dł­ug rę­ko­pi­su Ta­tarów Wi­el­ki­e­go Ksi­ęst­wa Li­tew­ski­e­go z XVI­II wi­e­ku“ И. Ра­ди­чев­ске (451–460), „Wybory tran­sla­tor­skie, szyli spo­soby od­da­wa­nia no­mi­na­cji ani­o­łów oraz innych is­tot duc­howych w pol­skich pr­ze­kł­a­dach Bi­blii i Ko­ra­nu“ Ј. Кул­виц­ке-Ка­мињ­ске (461–474), „Пе­ре­кла­ди Ко­ра­ну укра­їн­сь­кою мо­вою“ Н. Да­ни­љук (475–481) и рад К. Кон­ча­ре­вић „Уме­сто по­го­во­ра: Пер­спек­ти­ве срп­ске те­о­лин­гви­сти­ке“ (482–496).

Ме­ђу­на­род­ни те­мат­ски збор­ник Те­о­лин­гви­сти­ка, до­но­се­ћи ра­до­ве ко­ји се ти­чу раз­ли­чи­тих лин­гви­стич­ких ни­воа са­крал­ног је­зи­ка, омо­гу­ћа­ва да­ље из­у­ча­ва­ње ове, на на­шем под­руч­ју за са­да не­до­вољ­но ис­тра­же­не лин­гви­стич­ке ди­сци­пли­не, и под­сти­че да­ље ин­те­ре­со­ва­ње за ин­тер­ак­ци­ју те­о­ло­ги­је и фи­ло­ло­ги­је. При­ме­ње­ним ме­то­да­ма ана­ли­зе, те­о­риј­ским при­сту­пом, као и на­чи­ном пре­зен­то­ва­ња ре­зул­та­та ис­тра­жи­ва­ња пру­жа се зна­ча­јан до­при­нос афир­ми­са­њу те­о­лин­гви­сти­ке као на­уч­не ди­сци­пли­не ко­ја је у успо­ну и пру­жа се под­стрек за њен да­љи раз­вој.

 



[1] Ово је, иначе, друга свеска тематског зборника Теолингвистика. Прва је објављена 2008. у Симферопољу, као резултат сарадње пољских и украјинских теолингвиста, уз учешће аутора из Србије и Русије.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa