Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj: 23

Ивана Митић (Крагујевац)

Јелена Павловић (Ниш)

 

УТИСЦИ СА СЕМИНАРА „СРПСКИ ЈЕЗИК КАО НЕМАТЕРЊИ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ“ (одржан на Филозофском факултету у Нишу од 18. до 26. августа, у организацији ОЕБС-а и Филозофског факултета у Нишу)

 

 

Језик је основа сваког почетка, поретка, човека и света. Језик је мост и медијум, слика живота, обичаја и културе народа који њиме говори.

 

 

То­ком основ­них и ма­стер сту­ди­ја на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Ни­шу при­пре­ма­ни смо за про­фе­со­ре срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти као ма­тер­њег. Ни­смо уче­ни ка­ко да свој пред­мет пре­да­је­мо као не­ма­тер­њи, те је по­ну­да ко­ју смо до­би­ли од ор­га­ни­за­ци­је Ми­си­ја ОЕБС у Ср­би­ји пред­ста­вља­ла пра­ви иза­зов, при­хва­ћен без ика­квог дво­у­мље­ња. Се­ми­нар „Срп­ски је­зик као не­ма­тер­њи у те­о­ри­ји и прак­си“, ко­ји су Ми­си­ја ОЕБС у Ср­би­ји и Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет у Ни­шу ор­га­ни­зо­ва­ли,  отво­рио је по­ла­зни­ци­ма ве­ли­ке мо­гућ­но­сти за да­љи про­фе­си­о­на­ли рад и ка­ри­је­ру (ко­јих, при­зна­је­мо, до са­да ни­смо ни би­ли све­сни).

Пре­пу­ни ути­са­ка и ин­фор­ма­ци­ја же­ли­мо да да­мо пре­глед се­ми­на­ра и свој увид у до­при­нос пре­да­ва­ња ко­ја смо слу­ша­ли. Иако је сва­ко од њих има­ло исти циљ, ни­јед­но ни­је би­ло по­на­вља­ње прет­ход­ног, већ но­ви по­глед ко­ји нас је мо­ти­ви­сао да про­бу­ди­мо у себи са­ми­ма ве­шти­не и иде­је ка­ко да на нај­бо­љи на­чин пре­да­је­мо срп­ски је­зик као не­ма­тер­њи.

Пре­да­ва­ња про­фе­сор­ке Ма­ри­не Ја­њић и про­фе­со­ра Бо­ба­на Ар­се­ни­је­ви­ћа до­при­не­ла су про­ши­ре­њу на­ших те­о­риј­ских зна­ња. Сви зна­мо да је до­бра те­о­риј­ска осно­ва те­мељ за успех сва­ког по­сла, а зна­ње о ме­то­да­ма уче­ња не­ма­тер­њег је­зи­ка до­би­је­на на овом се­ми­на­ру су ба­за на ко­јој ће по­чи­ва­ти на­ше бу­ду­ће пре­да­ва­ње срп­ског као не­ма­тер­њег је­зи­ка. Про­фе­сор­ка Ма­ри­на Ја­њић нас је, кроз пре­да­ва­ње „Ме­то­де у на­ста­ви и уче­њу срп­ског је­зи­ка као не­ма­тер­њег“, упо­зна­ла са ме­то­да­ма ко­је се мо­гу при­ме­ни­ти  у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка као не­ма­тер­њег (АВГС ме­то­да, ко­му­ни­ка­тив­на ме­то­да, на­став­не стра­те­ги­је). Са­ве­ти ко­је је да­ла про­фе­сор­ка Ма­ри­на Ја­њић су за нас би­ли пра­во от­кри­ће и, што је нај­ва­жни­је, они се мо­гу при­ме­ни­ти на на­ста­ву срп­ског као не­ма­тер­њег је­зи­ка.

 Про­фе­сор Бо­бан Ар­се­ни­је­вић је у пре­да­ва­њу „Је­зич­ка ва­ри­ја­ци­ја, ком­па­ра­ци­ја и ти­по­ло­ги­ја у на­ста­ви не­ма­тер­њег је­зи­ка“  го­во­рио о мо­гу­ћим ме­то­да­ма ко­је се ко­ри­сте у на­ста­ви јед­ног је­зи­ка као стра­ног и о ка­рак­те­ри­сти­ка­ма бал­кан­ског је­зич­ког са­ве­за. Про­фе­сор Ар­се­ни­је­вић нам је скре­нуо па­жњу на то ко­ли­ке су ве­зе из­ме­ђу је­зи­ка ко­ји чи­не бал­кан­ски је­зич­ки са­вез, а ко­јих ми ни­смо ни све­сни. Сву­да око нас је кул­тур­но бла­го којe би тре­ба­ло ис­тра­жи­ти, сву­да око нас је скри­ве­на за­јед­нич­ка исто­ри­ја, а уче­ње дру­гог је­зи­ка је нај­бо­љи на­чин да се от­кри­ју скри­ве­не ве­зе из­ме­ђу на­ци­о­нал­них за­јед­ни­ца на Бал­ка­ну.

Нај­дра­го­це­ни­ји део се­ми­на­ра је­сте пре­да­ва­ње „Ути­цај ди­ја­лек­та на по­зна­ва­ње срп­ског је­зи­ка код уче­ни­ка Ал­ба­на­ца. Раз­ра­да пла­на и про­гра­ма на­ста­ве срп­ског као не­ма­тер­њег је­зи­ка код Ал­ба­на­ца“  про­фе­сор­ке Та­тја­не Трај­ко­вић, ко­ја је пре­да­ва­ла срп­ски је­зик као не­ма­тер­њи у гим­на­зи­ји у Пре­ше­ву. Про­фе­сор­ка Трај­ко­вић нам је ука­за­ла да је пр­ви про­блем тај што на­ста­ва срп­ског је­зи­ка као не­ма­тер­њег ни­је при­ла­го­ђе­на сва­кој на­ци­о­нал­ној за­јед­ни­ци по­на­о­соб. По­ну­ди­ла нам је де­та­љан и прак­ти­чан план за до­дат­не ча­со­ве на­ста­ве срп­ског је­зи­ка као не­ма­тер­њег и под­се­ти­ла нас да је ва­жно код уче­сни­ка под­сти­ца­ти уна­пре­ђе­ње ко­му­ни­ка­тив­них мо­гућ­но­сти. На­ве­де­но је у скла­ду са са­вре­ме­ним тен­ден­ци­ја­ма уче­ња је­зи­ка у Евро­пи, где је на­гла­сак на је­зич­кој про­дук­ци­ји и раз­ви­је­ној ко­му­ни­ка­тив­ној ком­пе­тен­ци­ји.

Дру­ги део се­ми­на­ра од­но­сио се на прак­тич­ну об­ра­ду од­ре­ђе­них је­зич­ких је­ди­ни­ца. Про­фе­сор­ка Је­ле­на Сто­шић го­во­ри­ла је о на­ста­ви твор­бе ре­чи при пре­да­ва­њу срп­ског је­зи­ка као не­ма­тер­њег („Твор­ба ре­чи у те­о­ри­ји и на­ста­ви срп­ског је­зи­ка као не­ма­тер­њег“), а про­фе­сор­ка Ире­на Цвет­ко­вић Те­о­фи­ло­вић о мо­гу­ћим на­чи­ни­ма усва­ја­ња лек­си­ке срп­ског је­зи­ка („Усва­ја­ње лек­сич­ког си­сте­ма срп­ског је­зи­ка“). Од обе про­фе­сор­ке чу­ли смо да је ва­жно да уче­ни­ке на­у­чи­мо ре­чи­ма и је­зич­ким обра­сци­ма, ко­ји ће им би­ти од ко­ри­сти у ка­сни­јем ра­ду и при­ват­ном жи­во­ту. На осно­ву са­зна­ња ко­је нам је пре­не­ла проф. Цвет­ко­вић Те­о­фи­ло­вић, о мо­гућ­но­сти­ма из­ра­де функ­ци­о­нал­но-сми­са­о­них та­бе­ла ко­је би са­др­жа­ле спи­сак лек­си­ке и је­зич­ких обра­за­ца ко­ји се ко­ри­сте у сва­ко­днев­ним је­зич­ким си­ту­а­ци­ја­ма, а кроз раз­го­вор са про­фе­сор­ком Ма­јом Ву­кић, до­шли смо до иде­је о из­ра­ди дво­је­зич­ног при­руч­ни­ка-реч­ни­ка.

Дра­го­це­но пре­да­ва­ње про­фе­сор­ке Ву­кић („Си­ту­а­тив­не игре у на­ста­ви срп­ског као не­ма­тер­њег је­зи­ка“) по­мо­гло нам је да схва­ти­мо да мо­ра­мо во­ди­ти ра­чу­на да при на­ста­ви срп­ског је­зи­ка као не­ма­тер­њег уче­ни­ке об­у­ча­ва­мо та­ко да се мо­гу сна­ћи у сва­ко­днев­ним си­ту­а­ци­ја­ма. Пре­да­ва­ње се са­сто­ја­ло из два те­о­риј­ска де­ла („Си­ту­а­тив­не игре у на­ста­ви срп­ског као не­ма­тер­њег је­зи­ка“ и „Об­ра­да на­став­них те­ма из гра­ма­ти­ке си­ту­а­тив­ном игром“) и из две ра­ди­о­ни­це („Ди­ри­го­ва­ни тип си­ту­а­тив­них ига­ра“ и „Си­ту­а­ци­о­на игра са смер­ни­ца­ма“).

На кра­ју се­ми­на­ра, про­фе­сор­ка Ана Роч­ко­ма­но­вић по­де­ли­ла је са на­ма ис­ку­ства из вре­ме­на ка­да је ра­ди­ла као лек­тор у Ве­ли­ком Тр­но­ву у Бу­гар­ској и под­се­ти­ла нас да смо ми ам­ба­са­до­ри сво­је кул­ту­ре и да смо ми жи­ви го­вор­ни­ци стра­ног је­зи­ка, ко­ја су од не­мер­љи­ве вред­но­сти за сва­ко­га ко учи је­дан стра­ни је­зик. Про­фе­сор­ка је кроз пре­да­ва­ње „Ис­ку­ства из на­став­не прак­се уче­ња срп­ског као стра­ног је­зи­ка“ го­во­ри­ла о на­чи­ни­ма мо­ти­ва­ци­је уче­ни­ка у на­ста­ви је­зич­ке кул­ту­ре и ор­га­ни­зо­ва­ла ра­ди­о­ни­це ко­је су се са­сто­ја­ле од ве­жби чи­та­ња и пра­вил­ног из­го­во­ра, стил­ско-ком­по­зи­циј­ских го­вор­них ве­жби и ин­тер­пре­та­ци­је књи­жев­ног де­ла као ви­да го­вор­не ве­жбе.

По­себ­на дра­го­це­ност овог се­ми­на­ра је при­ли­ка да на­у­чи­мо осно­ве ал­бан­ског је­зи­ка. Јо­ва­на Тин­тор је на не­на­ме­тљив, ори­ги­на­лан и, пре све­га, вр­ло про­фе­си­о­на­лан на­чин код нас про­бу­ди­ла же­љу за уче­њем ал­бан­ског је­зи­ка и по­тре­бу за упо­зна­ва­њем ал­бан­ске кул­ту­ре, и омо­гу­ћи­ла нам да, на до­сад нај­о­ри­ги­нал­ни­ји на­чин учи­мо је­дан стра­ни је­зик. На кра­ју, за­хва­љу­ју­ћи пред­став­ни­ци­ма ОЕБС-а, кроз пре­да­ва­ња о ве­шти­на­ма пре­зен­та­ци­је, ко­ја су др­жа­ли Иван Апо­сто­ло­вић и Алек­сеј Сте­па­нов, сте­кли смо не­фор­мал­но обра­зо­ва­ње, ко­је ни­смо има­ли при­ли­ку да до­би­је­мо то­ком ре­дов­ног шко­ло­ва­ња.

Се­ми­нар нам је омо­гу­ћио да ра­сте­мо као лич­но­сти, али и да уви­ди­мо да мо­же­мо ра­ди­ти као је­дан ве­ли­ки тим ко­ји ће оства­ри­ти две ве­ли­ка ци­ља ко­ја су у осно­ви Ми­си­је ОЕБС у Ср­би­ји: кроз уче­ње ал­бан­ског је­зи­ка упо­зна­ће­мо се са тра­ди­ци­јом и кул­ту­ром дру­гог на­ро­да, а уче­ћи уче­ни­ке срп­ском је­зи­ку, омо­гу­ћи­ће­мо им да по­ста­ну ин­те­грал­ни део ши­ре дру­штве­не за­јед­ни­це.

 

1 komentar »

  1. garcinia cambogia…

    Lingvističke aktuelnosti » Утисци са семинара „Српски језик као нематерњи у терији и прак…

    Trackback by garcinia cambogia — July 20, 2014 @ 5:00 pm

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa