Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj: 23

Милица Радовић Тешић: ГРАМАТИЧКИ

И ЛИНГВИСТИЧКИ ПОЈМОВНИК. Учитељски факултет, Универзитет у Београду, Београд, 2011,

165 стр.

 

 

На­ста­нак Гра­ма­тич­ког и лин­гви­стич­ког пој­мов­ни­ка, пре­ма ре­чи­ма ауто­ра, има за циљ да свим уче­сни­ци­ма у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка (уче­ни­ци­ма, сту­ден­ти­ма и на­став­ни­ци­ма) пру­жи на јед­ном ме­сту све ва­жни­је пој­мо­ве и тер­ми­не из про­грам­ских кур­се­ва ко­ји су пред­ви­ђе­ни за усва­ја­ње. Ње­гов зна­чај је уто­ли­ко ве­ћи јер у на­шој ак­ту­ел­ној из­да­вач­кој про­дук­ци­ји не­ма при­год­них при­руч­ни­ка ове вр­сте. 

Са­др­жи­на пој­мов­ни­ка је сле­де­ћа. На­кон Увод­них на­по­ме­на на­во­де се Тер­ми­ни и бли­ски пој­мо­ви. У из­ра­ди овог пој­мов­ни­ка ко­ри­шће­на је рас­по­ло­жи­ва ли­те­ра­ту­ра: гра­ма­ти­ке, реч­ни­ци, ен­ци­кло­пе­ди­је, ко­ји су на­ве­де­ни у Ли­те­ра­ту­ри на кра­ју књи­ге.

Као оквир­ни кор­пус за основ­не гра­ма­тич­ке пој­мо­ве ко­ри­шће­на је гра­ма­тич­ка ли­те­ра­ту­ра ко­ја је на­ме­ње­на уче­ни­ци­ма сред­њих шко­ла и сту­ден­ти­ма учи­тељ­ских и фи­ло­ло­шких фа­кул­те­та. Глав­ни циљ је био из­бор ре­пре­зен­та­тив­них фре­квент­ни­јих тер­ми­на и пој­мо­ва уоп­ште, њи­хо­ва иден­ти­фи­ка­ци­ја, де­скрип­ци­ја и по­ве­зи­ва­ње са слич­ним тер­ми­ни­ма ко­ји се упу­ћи­ва­њем до­во­де у ве­зу. За­ста­ре­ли (до­ма­ћи) тер­ми­ни ни­су узи­ма­ни у об­зир као ни тер­ми­но­ло­шки нео­ло­ги­зми ко­ји још ни­су у са­вре­ме­ним гра­ма­ти­ка­ма по­при­ми­ли оп­шту при­ме­ну. По­ред до­ма­ћих, мно­ги тер­ми­ни ин­тер­на­ци­о­нал­не рас­про­стра­ње­но­сти, на­шли су сво­је ме­сто у овом пој­мов­ни­ку.

ма­ју­ску­ла – ве­ли­ко или ини­ци­јал­но (по­чет­но) сло­во

ко­ре­ла­ти­ван – ко­ји се на­ла­зи у уза­јам­ном од­но­су са не­чим

lan­gu­a­ge – фран­цу­ски тер­мин за спо­соб­ност упо­тре­бе је­зи­ка у из­ра­жа­ва­њу ми­сли и осе­ћа­ња

Осим гра­ма­тич­ких и лин­гви­стич­ких тер­ми­на у пој­мов­ник су уне­те и не­ке од­ред­ни­це не­тер­ми­но­ло­шке при­ро­де, за­ни­мљи­ве за ко­ри­сни­ке из дру­гих раз­ло­га, јер се у кул­ту­ро­ло­шком сми­слу ти­чу срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка и ње­го­вог исто­риј­ског раз­во­ја. Оне се од­но­се на зна­чај­не лин­гви­стич­ке до­га­ђа­је, као што су је­зич­ки до­го­во­ри и сл., ве­за­ни за ре­фор­ме у раз­во­ју срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка, за­тим се ту по­ја­вљу­ју и име­на зна­чај­них срп­ских гра­ма­ти­ча­ра и лин­гви­ста, по­не­ко свет­ско лин­гви­стич­ко име и сл.

Ари­сто­тел (384–322 пре н. е.) – ан­тич­ки грч­ки фи­ло­зоф, уте­ме­љи­тељ кла­сич­не гра­ма­ти­ке

Беч­ки књи­жев­ни до­го­вор (1850) – исто­риј­ски до­го­вор у Бе­чу из­ме­ђу срп­ских (Вук Ка­ра­џић, Ђу­ро Да­ни­чић) и хр­ват­ских (Иван Ку­ку­ље­вић, Иван Ма­жу­ра­нић, Ди­ми­три­је Де­ме­тар и др.) фи­ло­ло­га и књи­жев­ни­ка о за­јед­нич­ком раз­во­ју и при­бли­жа­ва­њу је­зи­ка и пра­во­пи­са Ср­ба и Хр­ва­та.

Пред­ност лек­си­ко­граф­ски пред­ста­вље­ног гра­ма­тич­ког си­сте­ма је­сте упра­во у си­сте­ма­тич­но­сти ал­фа­бет­ски уре­ђе­них пој­мо­ва и у њи­хо­вим са­же­то и екс­пли­цит­но да­тим де­фи­ни­ци­ја­ма. Не­ке де­фи­ни­ци­је се, по по­тре­би, до­дат­но пот­кре­пљу­ју при­ме­ри­ма, чи­ме се олак­ша­ва њи­хо­ва ре­цеп­ци­ја.

Гра­ма­тич­ки и лин­гви­стич­ки пој­мов­ник је, као што је већ по­ме­ну­то, на­ме­њен уче­сни­ци­ма у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка. С об­зи­ром на то да не­ки тер­ми­ни ко­ји­ма се пој­мов­ник ба­ви на­ди­ла­зе са­др­жа­је школ­ских про­гра­ма и ви­ше при­па­да­ју оп­штој лин­гви­стич­кој и ака­дем­ској кул­ту­ри, сре­ћу се у на­уч­ним ра­до­ви­ма и по­зна­ти­јим је­зич­ким ча­со­пи­си­ма, мо­гу би­ти ко­ри­сни и пу­бли­ци по­себ­но за­ин­те­ре­со­ва­ној за ши­ру је­зич­ку про­бле­ма­ти­ку.

 

Сања Миладиновић (Београд)


 

5649 komentara »