Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Osvrti, Broj: 14

Anke Levin-Steinmann: THEMATISCHES PHRASEOLOGISCHES WÖRTERBUCH DER RUSSISCHEN SPRACHE BESCHREIBUNG UND CHARAKTERISIERUNG DES MENSCHEN. Harrassowitz verlag, Wiesbaden, 1999, Тематический фразеологический словарь русского языка (описание и характеристика человека).

Тематски фразеолошки речник руског језика др Анке Левин-Штајнман са Универзитета у Лајпцигу резултат је рада на пројекту који је финансијски помогао Немачки истраживачки фонд (DFG). Дело је настало у руској средини, уз свесрдну подршку професора и сарадника Института руског језика РАН у Москви.

Истраживачи се последњих година све више окрећу теоријским аспектима фразеологије из угла језичке слике света. У овој књизи ауторка је покушала да своја когнитивна теоријска знања преточи у фразеографску праксу. Да је реч о значајном доприносу науци говори и чињеница да су фразеолошки идеографски речници права реткост.

Речник садржи око 750 тематски репрезентативних фразеологизама (у овај број не улазе варијантни облици). Фразеологизми се веома лако проналазе захваљујући индексу дескриптора. У речнику се наводе семантички односи који постоје између појединих фразеологизама и фразеолошких група, описује се комуникативна ситуација употребе тих јединица. О функционисању фразеологизама у језику говори њихово семантичко окружење, граматичка и синтаксичка карактеристика, могућа пропустљивост фразеолошког састава, редослед компонената и акценат. У речнику се наводи и контекст употребе фразеологизама.

Др Анке Левин-Штајнман је веома добро решила питање одабира грађе. Како се према неким истраживачима око 70% фразеолошког фонда једног језика односи на карактеристике човека, ауторка се одлучила да се усредсреди на две у комуникативном смислу најзанимљивије групе фразеологизама. Прву групу чине фразеологизми који описују стање човека, а другу фразеологизми који означавају неку радњу, активност односно процесуалност. Међутим, испоставило се да је ово сужење грађе недовољно. Грађа би и даље била веома обимна. Превелики обим речника би засигурно отежао његово руковање, а поставило би се и питање сложеније структурације грађе. Ауторка је решила да изврши ексцерпцију фразеологизама прве групе.

Под карактеристикама човека ауторка подразумева “совокупность характеризующих его временных или устойчивых признаков и тем самым составляющих его индивидуальность, которые могут, в частности, определить его поведение или отношение к другим людям”. Особине чине индивидуалне црте и друштвене карактеристике човека. Таксони прве групе су “Спољашњост”, “Стање”, “Квалитет”, “Способности”, “Карактер”. Таксони друге групе су “Значење”, “Позиција”, “Мишљење људи о неком”. Између таксона често постоје додирне тачке у садржинском смислу. У речник нису ушли застарели фразеологизми (ауторка је спровела анкету међу испитаницима између 20-35 и 60-70 година који су одређивали да ли се неки фразеологизам данас употребљава или не).

Важан допринос фразеологији и фразеографији представља ауторово указивање на постојање међу одговарајућим фразеологизмима антонимских односа. Од посебног значаја је антонимија међу дескрипторима. Ауторка издваја две групе фразеологизама с обзиром на стилистички аспекат. У првој групи “стилистическая оценка обусловлена значением сценария фразеологического образа, ср.: мама уронила (кого) (’очень глупый’)”, а у другој групи “она вызывается оценкой, относящейся к отдельному компоненту фразеологизма и переносимой на весь фразеологизм в целом, ср.: рожей не вышел, при чем обе разновидности могут встречаться вместе, напр.: рожа кирпича просит (у кого) в значении ‘очень некрасивый’.” Највећи број фразеологизама употребљава се у усменом говору, па самим тим се они мање или готово уопште не срећу у писаном говору. За неке фразеологизме даје се илустративни материјал у виду вештачких примера. Од нарочите помоћи су били студенти филолози који су “образовали по два контекста для нескольких списков фразеологизмов”.

Речник се састоји од две главе: “Идивидуалне црте” и “Друштвена карактеристика”. Прва глава се састоји од пет (”внешность, способности, состояние, характер, качества”) , а друга од три поглавља (”значение, мнение людей о ком-л. и положение”). Свако поглавље се дели на теме (поглавље “способности”, теме “Умственные способности”, “умения”, “физические способности”) У два поглавља теме се даље деле на подтеме (нпр. тема “умственные способности”, подтеме “интеллект”, “степень сообразительности”, “обладание знаниями”, “степень проницательности”, “способность памяти”). На списак тема указују “Садржај” и “Индекс тема” на крају речника. Трећи индекс је “Индекс фразеологизама”. Фразеолошки материјал је распоређен по зонама. У првој речничкој зони осим података о фразеолошком материјалу даје се преглед дискриптора, наводи се максимум једна варијанта било које фразеолошке компоненте, затим се дају синоними, антонимски односи између фразеологизама. У другој зони даје се “описание данных ФЕ в алфавитном порядке выделенных компонентов”. У трећој зони се указује на синонимске и антонимске односе између јединица (”Ср. язык отнялся (у кого), язык прилип (присох) к гортани (у кого), проглотить язык и за словом в карман не лезть; *Услышав это, он был ошеломлен. Словно язык отнялся // Но за словом в карман не полез. В данных контекстах прош. вр. при употр. ФЕ за словом в карман не лезть является обязательным, чтобы вступить в антонимические отношения с данным синонимическим рядом”). Четврта зона је необавезна и у њој се дају минимум два примера контекстуалне употребе фразеологизма који не улазе у антонимске односе са другим јединицама па нису ни наведени у трећој зони.

Истраживачки рад др Анке Левин-Штајнман заслужује сваку похвалу. У теоријско-методолошком и практичном смислу реч је о јединственом у немачкој славистици фразеографском подухвату.

Јован Ајдуковић (Београд)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa