Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 24

 

Ђор­ђе Ота­ше­вић (Бе­о­град)

 

Ran­ko Ma­ta­so­vić: JE­ZIČ­NA RA­ZNO­LI­KOST SVI­JE­TA : POD­RI­JE­TLO, RAZ­VI­TAK, IZ­GLE­DI. Al­go­ri­tam, Za­greb, 20112, 283 стр.

 

 

Под­сти­цај за пи­са­ње ове књи­ге Ран­ко Ма­та­со­вић, ка­ко у пред­го­во­ру на­во­ди, до­био је од свог, та­да ше­сто­го­ди­шњег, си­на ко­ји га је пи­тао за­што љу­ди го­во­ре раз­ли­чи­тим је­зи­ци­ма (стр. 9). Ма­та­со­вић ни­је знао од­го­вор на ово пи­та­ње што је, ка­ко ка­же, ба­ци­ло сум­њу на сми­сле­ност ње­го­вог ба­вље­ња лин­гви­сти­ком. „Ako lin­gvi­sti ni­su u sta­nju pru­ži­ti ja­san od­go­vor na to, na­iz­gled naj­jed­no­stav­ni­je od svih pi­ta­nja o je­zi­ku, ta­da se mo­že po­sum­nja­ti ka­kvo­ga smi­sla ima nji­ho­vo raz­gla­ba­nje da­le­ko slo­že­ni­jih spe­ci­ja­li­stič­kih pi­ta­nja o to­me ka­ko se, pri­mje­ri­ce, us­po­sta­vlja e-ko­man­da u sin­tak­tič­kim struk­tu­ra­ma, ka­kvi su od­ra­zi in­do­e­u­rop­skih la­rin­ga­la u pra­sla­ven­sko­me, ili u če­mu se sa­sto­je raz­li­ke iz­me­đu hr­vat­sko­ga i srp­sko­ga je­zi­ka“ (стр. 9). Ова књи­га је на не­ки на­чин од­го­вор на то пи­та­ње.

За шест го­ди­на, ко­ли­ко је про­те­кло из­ме­ђу об­ја­вљи­ва­ња пр­вог и дру­гог из­да­ња ове књи­ге, у све­ту је, по ауто­ро­вој про­це­ни, из­у­мр­ло пе­де­се­так је­зи­ка, од ко­јих ве­ћи­на ни­ка­да ни­је би­ла опи­са­на ни­ти де­таљ­но до­ку­мен­то­ва­на. „Us­pr­kos za­stra­šu­ju­ćem tem­pu ko­jim iz­u­mi­ru je­zi­ci svi­je­ta, je­zič­na ra­zno­li­kost svi­je­ta i da­lje je za­di­vlju­ju­ća po­ja­va, a ba­vlje­nje njo­me ni­je iz­gu­bi­lo svoj smi­sao“ (стр. 13). У дру­гом из­да­њу су ис­пра­вље­не сит­ни­је гре­шке, би­бли­о­гра­фи­ја је до­пу­ње­на но­вим на­сло­ви­ма, а по­је­ди­на по­гла­вља су до­жи­ве­ла и зна­чај­не из­ме­не – на­ро­чи­то по­гла­ве о је­зич­кој ра­зно­ли­ко­сти све­та по­што је у вре­ме­ну из­ме­ђу два из­да­ња ове књи­ге до­шло до ва­жних от­кри­ћа на по­љу ге­не­ти­ке и па­ле­о­ан­тро­по­ло­ги­је.

Књи­га са­др­жи се­дам гла­ва:

Увод  (Је­зич­на ра­зно­ли­кост; Об­ли­ци је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти),

Под­ри­је­тло је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти (Би­о­ло­шке и дру­штве­не прет­по­став­ке је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти; Ево­лу­ци­ја чо­вје­ка и ево­лу­ци­ја је­зи­ка; Ка­ко је на­стао је­зик, ка­ко су на­ста­ли је­зи­ци?; За­што је је­зик до­бар за нас?; Ево­лу­ци­ја и функ­ци­ја је­зи­ка),

Гра­ни­це је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти (Уни­вер­зал­на гра­ма­ти­ка?; Сег­мен­ти и ди­стинк­тив­на оби­љеж­ја; Слог; На­гла­сак; Мор­фем, ко­ри­јен, афик­си; Ри­јеч; Вр­сте ри­је­чи; Гра­ма­тич­ке ка­те­го­ри­је; Ар­гу­мен­ти и пре­ди­ка­ти; Кон­сти­ту­ен­ти (фра­зе, син­так­тич­ке ску­пи­не); Гра­ма­тич­ке ре­ла­ци­је; Ин­фор­ма­циј­ска струк­ту­ра; Струк­ту­ра лек­си­ко­на; За­кљу­чак: ко­ли­ко се је­зи­ци мо­гу раз­ли­ко­ва­ти?),

Раз­ви­так је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти (Је­зич­на кар­та сви­је­та; Ка­ко се је­зи­ци ми­је­ња­ју?; Мо­де­ли ге­нет­ске срод­но­сти; Гла­сов­не и мор­фо­ло­шке по­ду­дар­но­сти; Огра­ни­че­ња по­ред­бе­не ме­то­де; На­сље­ђи­ва­ње и по­су­ђи­ва­ње; Ма­кро­а­рее и ди­стри­бу­ци­ја ти­по­ло­шке ра­зно­ли­ко­сти),

Лин­гви­стич­ка по­ви­јест сви­је­та (Ван из Афри­ке; Ју­жна Ази­ја; Аустра­ли­ја и Но­ва Гви­не­ја; Ис­точ­на Ази­ја; Аме­ри­ка; Оце­а­ни­ја; Еуро­па – на­црт за је­зич­ну по­ви­јест),

Ру­ше­ње ба­би­лон­ског тор­ња, или бу­дућ­ност је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти (Из­у­ми­ра­ње је­зи­ка; Ожи­вља­ва­ње је­зи­ка; Ма­ли и ве­ли­ки је­зи­ци; Свјет­ски је­зи­ци и је­зич­на бу­дућ­ност сви­је­та),

За­кљу­чак.

На кра­ју књи­ге на­ве­ден је спи­сак ко­ри­шће­не ли­те­ра­ту­ре (стр. 263–274) и ре­ги­стар (стр. 275–283).

У по­гла­вљу „Об­ли­ци је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти“ Ма­та­со­вић на­во­ди три вр­сте је­зич­ке ра­зно­ли­ко­сти: ап­со­лут­ну, ге­нет­ску и ти­по­ло­шку. На­ве­де­ни су ин­те­ре­сант­ни по­да­ци о ап­со­лут­ној је­зич­кој раз­но­ли­ко­сти, до­би­је­ни де­ље­њем бро­ја је­зи­ка на од­ре­ђе­ном про­сто­ру с ње­го­вом по­вр­ши­ном. у Афри­ци, на при­мер, на 20.244.030 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра го­во­ри се око 800 је­зи­ка, што да­је је­зич­ку ра­зно­ли­кост од 25.305 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра по је­зи­ку. Исти број је­зи­ка го­во­ри се и на Па­пуи Но­вој Гви­не­ји, али на по­вр­ши­ни од 462. 840 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра што да­је ра­зно­ли­кост од са­мо 579 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра по је­зи­ку. Под­руч­је нај­ве­ће је­зич­ке ра­зно­ли­ко­сти на све­ту је ар­хи­пе­лаг Ва­ну­а­ту, где са­мо 150.000 љу­ди го­во­ри чак 105 је­зи­ка, на по­вр­ши­ни од 12.190 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра, што да­је ра­зно­ли­кост од са­мо 81 ква­драт­ни ки­ло­ме­тар по је­зи­ку.

У гла­ви „Под­ри­је­тло је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти“ аутор на­во­ди раз­ли­чи­та ми­шље­ња о ево­лу­ци­ји чо­ве­ка и на­стан­ку и ево­лу­ци­ји је­зи­ка. Број­не те­о­ри­је о ево­лу­ци­ји је­зи­ка Ма­та­со­вић раз­вр­ста­ва у че­ти­ри гру­пе, на осно­ву два па­ра­ме­тра: те­о­ри­је кон­ти­ну­и­те­та, те­о­ри­је дис­кон­ти­ну­и­те­та, ин­те­гра­тив­не те­о­ри­је, се­па­ра­тив­не те­о­ри­је (стр. 53–57).

Ве­ћи­на љу­ди не мо­же ни да прет­по­ста­ви ко­ли­ко се ме­ђу­соб­но је­зи­ци мо­гу раз­ли­ко­ва­ти. У гла­ви „Гра­ни­це је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти“ (стр. 63–106) Ма­та­со­вић ис­црп­но и си­сте­мат­ски на­во­ди раз­ли­ке ме­ђу је­зи­ци­ма све­та, али и уни­вер­зал­не ка­те­го­ри­је ко­је по­сто­је у свим је­зи­ци­ма.

Гла­ва „Раз­ви­так је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти“ (стр. 107–152) до­но­си пре­глед је­зич­ких по­ро­ди­ца и је­зи­ка уну­тар њих. Број на­ве­де­них по­ро­ди­ца и је­зи­ка знат­но је ве­ћи је не­го у уџ­бе­ни­ци­ма оп­ште лин­гви­сти­ке. По­ред ин­до­е­вроп­ских је­зи­ка, ко­ји су обич­но де­таљ­но пред­ста­вље­ни у мно­гим код нас об­ја­вље­ним лин­гви­стич­ким пу­бли­ка­ци­ја­ма, Ма­та­со­вић ре­ла­тив­но ис­црп­но (с об­зи­ром да се не ра­ди о мо­но­гра­фи­ји о је­зич­ким по­ро­ди­ца­ма) опи­су­је и све оста­ле је­зич­ке по­ро­ди­це.

Ши­ре­ње љу­ди из Афри­ке, где је, ка­ко се да­нас ве­ру­је, у ге­нет­ском сми­слу на­ста­ла људ­ска вр­ста пре око 150.000–100.000 го­ди­на, а са њи­ма и је­зикâ, по дру­гим кон­ти­нен­ти­ма пред­ста­вље­но је у гла­ви „Лин­гви­стич­ка по­ви­јест сви­је­та“ (стр. 153–226). Ар­хе­о­ло­ги­ја и ан­тро­по­ло­ги­ја не мо­гу да по­твр­де да је ије­дан при­пад­ник мо­дер­не људ­ске вр­сте (ho­mo sa­pi­ens sa­pi­ens) на­пу­стио Афри­ку све до от­при­ли­ке пре 70.000 го­ди­на па је вр­ло ве­ро­ват­но да су се на африч­ком тлу мо­ра­ли већ та­да раз­ви­ти мно­ги је­зи­ци. У прет­по­став­ка­ма о ми­гра­ци­ја­ма љу­ди и раз­во­ју је­зи­ка на свим кон­ти­нен­ти­ма ве­ли­ки зна­чај се при­да­је ре­зул­та­ти­ма нај­но­ви­јих ге­нет­ским ис­тра­жи­ва­ња.

Је­зи­ци из­у­ми­ру от­кад по­сто­је, а узро­ци ко­ји до то­га до­во­де ве­о­ма су раз­ли­чи­ти и број­ни, о че­му се го­во­ри у пр­вом по­гла­вљу гла­ве   „Ру­ше­ње ба­би­лон­ског тор­ња, или бу­дућ­ност је­зич­не ра­зно­ли­ко­сти“ (227–258). Су­прот­на по­ја­ва, ожи­вља­ва­ње је­зи­ка, не­у­по­ре­ди­во је ре­ђа. Као је­ди­ни слу­чај ожи­вља­ва­ња мр­твог је­зи­ка на­во­ди се при­мер древ­ног хе­бреј­ског у об­ли­ку са­вре­ме­ног иври­та, ко­ји је слу­жбе­ни је­зик Изра­е­ла. Ка­да је осно­ван Изра­ел, хе­бреј­ски је­зик, не­што по­јед­но­ста­ље­не фо­но­ло­ги­је и син­так­се, по­стао је слу­жбе­ни је­зик но­ве др­жа­ве. На­кон све­га не­ко­ли­ко ге­не­ра­ци­ја то је био ма­тер­њи је­зик мно­гим го­вор­ни­ци­ма, а да­нас хе­бреј­ским (иври­том) као ма­тер­њим је­зи­ком го­во­ри ве­ћи­на је­вреј­ских ста­нов­ни­ка Изра­е­ла. Не­што је ви­ше при­ме­ра успе­шне ре­ви­та­ли­за­ци­је из­у­ми­ру­ћих је­зи­ка – у књи­зи се на­во­де при­ме­ри ожи­вља­ва­ња ир­ског, вел­шког и ба­скиј­ског је­зи­ка. По­след­ње по­гла­вље ове гла­ве по­све­ће­но је тзв. свет­ским је­зи­ци­ма, од ла­тин­ског и ман­да­рин­ског ки­не­ског, до да­нас до­ми­нант­ног ен­гле­ског. На кра­ју књи­ге Ма­та­со­вић по­ста­вља спе­ку­ла­тив­но пи­та­ње: „Ho­će li pre­vlast en­gle­sko­ga po­tra­ja­ti, ili će se da­na­šnja glo­bal­na do­mi­na­ci­ja to­ga je­zi­ka po­ka­za­ti tek pro­la­znom mo­dom, ko­ja je tra­ja­la ne­ko­li­ko ljud­skih po­ko­lje­nja, ali će se u po­vi­je­snim raz­mje­ri­ma ipak po­ka­za­ti be­zna­čaj­nom?“ (стр. 255). На­кон из­но­ше­ња раз­ли­чи­тих ми­шље­ња о раз­во­ју и бу­дућ­но­сти ен­гле­ског је­зи­ка, аутор за­кљу­чу­је: „Me­đu­tim, iako ni­je vje­ro­jat­no da će glo­bal­na pre­vlast en­gle­sko­ga pre­sta­ti u do­gled­no vri­je­me, ne­ma ni­ti raz­lo­ga za strah da će en­gle­ski ‘pro­gu­ta­ti’ dru­ge je­zi­ke sred­nje ve­li­či­ne kao što su hr­vat­ski, dan­ski, la­o­ski ili vo­lof. Oso­bi­to su si­gur­ni oni je­zi­ci ko­ji iza se­be ima­ju dr­ža­vu, što zna­či voj­sku, bi­ro­kra­ci­ju i obra­zov­ni su­stav. Ta­ko­đer je ma­lo vje­ro­jat­no da će pre­vlast en­gle­sko­ga je­zi­ka u svi­je­tu tra­ja­ti znat­no du­lje od pre­vla­sti dru­gih svjet­skih je­zi­ka ko­je smo su­sre­li u ovom po­gla­vlju. Je­zi­ci ni­su pri­rod­ne si­le, već kon­ven­ci­je ko­ji­ma se lju­di slu­že u me­đu­sob­nom spo­ra­zu­mi­je­va­nju. A o to­me ka­ko će se spo­ra­zu­mi­je­va­ti, i že­le li to uop­će či­ni­ti, lju­di mo­gu od­lu­či­va­ti sa­mi“ (стр. 257).

 Пи­са­ти син­те­тич­ка де­ла да­нас ни­је ни­ма­ло ла­ко јер је ко­ли­чи­на об­ја­вље­них ра­до­ва у то­ку са­мо јед­не го­ди­не огром­на. Ма­та­со­ви­ћа књи­га је због то­га ве­ли­ким де­лом ну­жно за­сно­ва­на на се­кун­дар­ној ли­те­ра­ту­ри а не на ауто­ро­вим лич­ним про­у­ча­ва­њи­ма. Аутор је ко­ри­стио обим­ну ли­те­ра­ту­ру и сва де­ла су на­ве­де­на у фу­сно­та­ма, ко­јих је две­ста се­дам­де­сет осам. Ово­ли­ки број фу­сно­та не ума­њу­је чи­тљи­вост ове књи­ге јер чи­та­лац не­за­ин­те­ре­со­ван за ду­бље про­у­ча­ва­ње об­ра­ђе­них те­ма јед­но­став­но мо­же да их пре­ско­чи. Књи­га је на­ме­ње­на ка­ко лин­гви­сти­ма та­ко и љу­ди­ма дру­гих про­фе­си­ја ко­је ин­те­ре­су­ју је­зик и лин­гви­сти­ка („ova knji­ga ni­je za­mi­šlje­na kao uvod u lin­gvi­sti­ku, već je, što­vi­še, na­mi­je­nje­na i či­ta­te­lji­ma ko­ji ne zna­ju go­to­vo ni­šta o toj zna­no­sti“ – стр. 63). Је­дан број ко­ри­шће­них лин­гви­стич­ких тер­ми­на украт­ко је де­фи­ни­сан у са­мој књи­зи. Иако је ово озбиљ­на на­уч­на мо­но­гра­фи­ја, опре­мље­на стан­дар­ном на­уч­ном апа­ра­ту­ром, пи­са­на је ра­зу­мљи­во и за­ни­мљи­во та­ко да ће је чи­та­лац не­ра­до ис­пу­сти­ти из ру­ку пре не­го што до­ђе до по­след­ње стра­не.

 

8 komentara »

  1. louboutin paris site officiel…

    脌 75 ans, Jill Kinmont Boothe, dont la r茅cup茅ration d’un accident de ski qui lui a laiss茅 un t茅trapl茅gique a fait l’objet du film 1975 L’Autre c么t茅 de la montagne et de son ‘78 suite. Jeux olympiques d’hiver ‘56. Trois jours apr…

    Trackback by louboutin paris site officiel — September 21, 2014 @ 7:10 pm

  2. nike air jordan 11 hk…

    “But this way, I have no regrets,” Iwaisako says. “I got the best of both worlds.”…

    Trackback by nike air jordan 11 hk — September 25, 2014 @ 1:29 am

  3. montre hermes nomade oman…

    «Les entreprises dépendent"…

    Trackback by montre hermes nomade oman — September 25, 2014 @ 4:17 pm

  4. louboutin homme vert cerise…

    I like Derek Alexander bags a lot. They’re very classic and not at all blingy, but since it’s a Canadian company, you may want to check if the purses can be shipped south of the border.Henri Bendel and more coming to the Forum Shops at Caesars…

    Trackback by louboutin homme vert cerise — September 25, 2014 @ 10:23 pm

  5. celine tupperware…

    I think it is really a personal choice and how you weigh purchases. I always weigh purchases based on the individual purchase, so not is a diaper bag worth x, but is this diaper bag worth x? For me personally I would look at the bag and decide if I can…

    Trackback by celine tupperware — September 28, 2014 @ 11:02 am

  6. borse prada pattina…

    http://www.ebay.fr/sch/sis.html?_nkw=jupon+blanc+XIXeme+coton+rustique+effet+de+rayures+collection+folklore…

    Trackback by borse prada pattina — September 28, 2014 @ 10:19 pm

  7. mulberry bags alexa ellesse pena-vega…

    A York County deputy who shot a 70 year old man reaching for his cane during a traffic stop last month broke down in tears as other officers arrived. .Fashion Design BA Honours…

    Trackback by mulberry bags alexa ellesse pena-vega — September 30, 2014 @ 5:58 am

  8. hermes 2015…

    N盲chstes Mal, wenn Sie planen einen Angelausflug oder Florida Urlaub sind, sollten Neapel. Beiseite einen Tag, um einige gro脽e Charter-Angeln, die Sie nie vergessen werden zu tun. Ich kann mir nicht vorstellen, dass jemand nicht in den Genuss ein s…

    Trackback by hermes 2015 — October 1, 2014 @ 11:27 pm

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa