Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Osvrti, Broj: 25

Ра­да Сти­јо­вић: ЈЕ­ЗИЧ­КИ СА­ВЕТ­НИК. Чи­го­ја штам­па, Бе­о­град, 2012,

259 стр.

 

­

Стал­на је по­тре­ба срп­ског је­зи­ка за ком­пе­тент­ним ауто­ри­ма на по­љу је­зич­ке кул­ту­ре као и по­тре­ба за но­вом и пре све­га ак­ту­ел­ном ли­те­ра­ту­ром. Је­дан од та­квих ауто­ра упра­во је Ра­да Сти­јо­вић, ду­го­го­ди­шњи са­рад­ник Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ, а ње­на књи­га Је­зич­ки са­вет­ник упра­во је јед­на од оних пре­ко по­треб­них раз­во­ју и кул­ту­ри срп­ског је­зи­ка. Књи­га пред­ста­вља кон­ти­ну­и­тет ис­тра­жи­ва­ња прак­тич­них про­бле­ма ко­ји се ја­вља­ју у срп­ском је­зи­ку, у ње­го­вој го­вор­ној и пи­са­ној фор­ми.

На та­кав на­чин, је­зич­ким по­ја­ва­ма Ра­да Сти­јо­вић на­ста­вља да при­ла­зи и у сво­јој нај­но­ви­јој књи­зи под на­сло­вом Је­зич­ки са­вет­ник. Иако је аутор­ка до­ка­за­ни лин­гви­ста ко­ји се оства­ру­је у раз­ли­чи­тим обла­сти­ма лин­гви­сти­ке, ве­ли­ки је до­при­нос срп­ској (је­зич­кој) кул­ту­ри то што она сво­ја зна­ња пре­но­си ши­ро­кој пу­бли­ци ко­јој је­зик ни­је стру­ка. Те­ме об­ра­ђе­не у Је­зич­ком са­вет­ни­ку ти­чу се ак­ту­ел­них је­зич­ких про­бле­ма: од пра­во­пи­са, пре­ко фо­нет­ских и мор­фо­ло­шких пра­ви­ла, твор­бе ре­чи и лек­си­ке, до сло­же­ни­јих пи­та­ња син­так­се, ка­кво је пи­та­ње кон­гру­ен­ци­ја и сл.

У пр­вом по­гла­вљу, под на­сло­вом Ка­ко се пи­ше? (7–32), да­те су на­по­ме­не у ве­зи са про­ме­на­ма у пра­во­пи­су ко­је до­но­си Пра­во­пис срп­ско­га је­зи­ка Ма­ти­це срп­ске из 2010. го­ди­не (ПМС 2010) у од­но­су на из­да­ње из 1993. го­ди­не. Аутор­ка ука­зу­је на нај­бит­ни­ја пра­ви­ла ко­ја се од­но­се на упо­тре­бу ве­ли­ког сло­ва, пи­са­ња име­на пра­зни­ка, спо­је­ног и одво­је­ног пи­са­ња ре­чи, скра­ће­ни­ца. Дру­го по­гла­вље, Ка­ко гла­си? (33–62), до­но­си пре­ко че­тр­де­сет кра­ћих тек­сто­ва о пра­вил­ном пи­са­њу и из­го­во­ру по­је­ди­них ре­чи. Не­до­у­ми­це су углав­ном по­сле­ди­ца гла­сов­них ал­тер­на­ци­ја и адап­та­ци­је стра­не лек­си­ке, а у тре­ћем по­гла­вљу, Ка­ко се ме­ња? (63–92), да­ју се нор­ма­тив­не пре­по­ру­ке ко­је се ти­чу мор­фо­ло­шког ни­воа. Че­твр­то по­гла­вље, Ка­ко се гра­ди? (93–110), по­све­ће­но је твор­би ре­чи, а у пе­том по­гла­вљу, Шта зна­чи и ка­ко се упо­тре­бља­ва? (111–146), аутор­ка скре­ће па­жњу на стил­ски мар­ки­ра­ну лек­си­ку, као и но­ви­је ква­ре­ње је­зи­ка, пре све­га у ме­ди­ји­ма, ко­је се ја­вља као по­сле­ди­ца екс­пан­зи­је стра­них ре­чи и/или као по­сле­ди­ца њи­хо­ве не­а­де­кват­не упо­тре­бе. Ве­о­ма је до­бро што се аутор­ка не ба­ви са­мо нор­ма­ма, већ и че­стим и рас­про­стра­ње­ним за­блу­да­ма ра­ши­ре­ним под ути­ца­јем ло­ше ли­те­ра­ту­ре. Ше­сто по­гла­вље, Има­те ли не­ки пред­лог? (147–155), об­је­ди­њу­је про­бле­ме ко­је се ти­чу од­го­ва­ра­ју­ће упо­тре­бе пред­ло­га и пред­ло­шких из­ра­за. Пред­мет по­гла­вља Ка­ко се ка­же? (156–167) је­су кал­ко­ви, упо­тре­ба ло­ших и не­до­вољ­но пре­ци­зних спо­је­ва ре­чи (тај не­ки, сва­шта не­што, за­то јер), а по­гла­вље Ка­ко се сла­же? (170–174) ба­ви се кон­гру­ен­ци­јом с бро­је­ви­ма, па­у­кал­ним и пар­ти­тив­ним син­таг­ма­ма, збир­ним бро­је­ви­ма, где су и нај­те­жа пра­ви­ла кон­гру­ен­ци­је у срп­ском пред­ста­вље­на пит­ко и са­же­то. По­след­ње по­гла­вље у овој књи­зи, Ко­ји је то об­лик? (175–190), углав­ном се ти­че рек­ци­је. На кра­ју књи­ге на­ла­зи се Ре­ги­стар пој­мо­ва (191–217) и Са­др­жај (219–225).

Иако су не­ки од је­зич­ких про­бле­ма об­ра­ђе­них у при­руч­ни­ку Ра­де Сти­јо­вић у ра­ни­јој ли­те­ра­ту­ри би(ва)ли по­ми­ња­ни, из­у­зет­но је ко­ри­сно то што су при­ме­ри но­ви и стил­ски ра­зно­вр­сни, што су ар­гу­мен­ти за од­ре­ђе­на пра­ви­ла ја­сно и за­ни­мљи­во пре­до­че­ни и по­све­до­че­ни стил­ски од­го­ва­ра­ју­ћим при­ме­ри­ма. Ра­да Сти­јо­вић је нор­ма­ти­ви­ста с да­ром до­брог лин­гви­стич­ког пред­ви­ђа­ња и са ви­зи­јом о то­ме ка­кав би срп­ски је­зик тре­ба­ло да бу­де у бу­дућ­но­сти. О то­ме го­во­ри и ње­но не­ли­бље­ње да се у ши­ре­њу и раз­во­ју је­зич­ке кул­ту­ре ко­ри­сти свим сред­стви­ма ко­му­ни­ка­ци­је: не­по­сред­но, ма­сов­ним ме­ди­ји­ма и ин­тер­не­том.

 

Марин­а Н­иколић ­(Б­ео­град)­

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa