Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 25

Ивана Бојовић (Београд)

 

Ђор­ђе Ота­ше­вић: ГРА­ЂА ЗА ЛЕК­СИ­КО­ЛО­ШКУ

И МЕ­ТА­ЛЕК­СИ­КО­ГРАФ­СКУ БИ­БЛИ­О­ГРА­ФИ­ЈУ.

„Ал­ма“, Бе­о­град, 2014, 217 стр.

 

 

Би­бли­о­гра­фи­ја са­др­жи ра­до­ве об­ја­вље­не до 2000. го­ди­не. Пре­у­зе­та је (и дру­га­чи­је пред­ста­вље­на) це­ло­куп­на гра­ђа Дан­ка Шип­ке, ко­ја об­у­хва­та ра­до­ве пу­бли­ко­ва­не до 1988. го­ди­не (ова би­бли­о­гра­фи­ја об­ја­вље­на је 2007. го­ди­не под на­зи­вом При­ло­зи за гра­ђу лек­си­ко­ло­шке и ме­та­лек­си­ко­граф­ске би­бли­о­гра­фи­је и са­др­жи 760 би­бли­о­граф­ских је­ди­ни­ца). Би­бли­о­гра­фи­ја се са­сто­ји из два де­ла: Азбуч­не би­бли­о­гра­фи­је (стр. 7–167) и Ре­ги­стра (стр. 169–215).

Азбуч­на би­бли­о­гра­фи­ја са­др­жи 1638 би­бли­о­граф­ских је­ди­ни­ца (мо­но­гра­фи­ја, збор­ни­ка, чла­на­ка и при­ка­за). Би­бли­о­граф­ске је­ди­ни­це су сло­же­не пре­ма пре­зи­ме­ну ауто­ра. 1601 је­ди­ни­ца на­пи­са­на је ћи­ри­ли­цом, без об­зи­ра на ори­ги­нал­но пи­смо, док је 37 је­ди­ни­ца да­то ла­ти­ни­цом (стр. 164–167) – јер је име или пре­зи­ме ауто­ра са­др­жа­ва­ло ла­ти­нич­ка сло­ва ко­ја не по­сто­је у срп­ској ла­ти­ни­ци па је тран­сли­те­ра­ци­ја у срп­ску ћи­ри­ли­цу би­ла не­мо­гу­ћа (нпр. Dezsö László).

Ре­ги­стар са­др­жи:

а) лек­си­ко­ло­шке и ме­та­лек­си­ко­граф­ске тер­ми­не, као и тер­ми­не дру­гих на­у­ка

лек­си­ко­граф­ска де­фи­ни­ци­ја – 150, 272, 279

реч­нич­ка гра­ђа – 190

рек­циј­ски реч­ник – 568, 992

Реч­ник Ву­ка Ка­ра­џи­ћа – 83, 233, 306, 330, 369, 493, 527, 553, 559, 569, 646, 843, 889, 911, 1140, 1052, 1108, 1182, 1282, 1283, 1303, 1338, 1482, 1496, 1502, 1555, 1559, 1607, 1630

се­ман­ти­ка – 150, 309, 399, 430, 447, 645, 838, 1107, 1161, 1291

се­ман­ти­ка гла­го­ла – 719, 1365

се­ман­ти­ка пред­ло­га – 587

се­ман­тич­ка де­ви­ја­ци­ја – 953

се­ман­тич­ка ди­фе­рен­ци­ја­ци­ја – 911

се­ман­тич­ка ин­тер­фе­рен­ци­ја – 953

се­ман­тич­ка ка­те­го­ри­ја – 1057

се­ман­тич­ка мо­ти­ва­ци­ја – 583

се­ман­тич­ка мул­ти­ва­лен­ци­ја – 954

се­ман­тич­ка пе­ри­фе­ри­ја – 1152

се­ман­тич­ка под­ре­ђе­ност лек­си­ко­на осмо­го­ди­шња­ка – 551

се­ман­тич­ка по­зи­ци­ја – 271

се­ман­тич­ка по­ме­ра­ња – 1576

се­ман­тич­ка струк­ту­ра – 672, 730

се­ман­тич­ки – 246

се­ман­тич­ки мо­дел де­фи­ни­ци­је при­де­ва – 1243

се­ман­тич­ки по­мак – 173

се­ман­тич­ки слој – 15

се­ман­тич­ки хи­брид – 785

се­ман­тич­ко ва­ри­ра­ње – 269

се­ман­тич­ко је­згро – 1152, 1156

се­ман­тич­ко мо­де­ли­ра­ње – 1241

се­ман­тич­ко по­зајм­љи­ва­ње – 1085

се­ман­тич­ко по­ље – 592

стан­дар­ди­за­ци­ја тер­ми­но­ло­ги­је – 164, 253, 630, 1304

По­је­ди­не су је­ди­ни­це ве­о­ма де­таљ­не:

гра­ма­тич­ке ин­фор­ма­ци­је у дво­је­зич­ним реч­ни­ци­ма – 1624

лек­сич­ка про­бле­ма­ти­ка се­вер­не Шај­ка­шке – 240

лек­сич­ко-син­так­сич­ка струк­ту­ра кле­тве – 909

мо­дел „осо­ба + пси­хич­ка или мо­рал­на осо­би­на” – 1223

б) име­на и пре­зи­ме­на љу­ди ко­ји се ја­вља­ју у на­зи­ву ра­да

Гор­тан-Премк Да­рин­ка – 9, 429

Да­рин­ка Гор­тан-Премк – 9, 429

Пе­тар II Пе­тро­вић Ње­гош – 204, 315, 317, 319, 835, 839, 850, 1202, 1203, 1251, 1332, 1350, 1423, 1430, 1481

Ње­гош Пе­тар II Пе­тро­вић – 204, 315, 317, 319, 835, 839, 850, 1202, 1203, 1251, 1332, 1350, 1423, 1430, 1481

в) мор­фе­ме, ре­чи, син­таг­ме и из­ра­зе о ко­ји­ма се у ра­ду го­во­ри и ко­ји су на­ве­де­ни у ње­го­вом на­зи­ву

же­же­но зла­то – 776

ко­шта­ти као све­тог Пе­тра кај­га­на – 29, 328

ру­жи­ца­ло – 1275

с(а)- – 301

стрж- – 616, 943

су­во зла­то – 776

Три­пут мје­ри, а јед­ном си­је­ци. – 1575

хи­дро­ним „Је­рез“ – 941

хи­дро­ним грз- – 940

Чуд­на по­па је­ди га не би­ли – 835

г) на­зи­ве књи­га, нај­че­шће реч­ни­ка, мо­но­гра­фи­ја и књи­жев­них де­ла

Азбуч­ник срп­ских сред­њо­ве­ков­них књи­жев­них пој­мо­ва – 110, 638, 1491

Ан­тро­по­ни­ми­ја Бо­ке Ко­тор­ске (од пр­вих пи­са­них спо­ме­ни­ка до кра­ја XIX ви­је­ка) – 981, 1520

Дер­виш и смрт – 1029

Лич­на име­на у ста­ро­сло­вен­ском је­зи­ку – 133

Нај­ва­жни­ји опи­сни реч­ни­ци су у ре­ги­стру на­ве­де­ни ви­ше пу­та: 

Реч­ник СА­НУ – 274, 887, 893, 926, 929, 1040, 1049, 1162, 1169, 1183, 1208, 1262, 1345, 1460, 1461

Реч­ник Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти – 274, 887, 893, 926, 929, 1040, 1049, 1162, 1169, 1183, 1208, 1262, 1345, 1460, 1461

Реч­ник срп­ско­хр­ват­ског књи­жев­ног и на­род­ног је­зи­ка – 274, 887, 893, 926, 929, 1040, 1049, 1162, 1169, 1183, 1208, 1262, 1345, 1460, 1461.

Огром­на ве­ћи­на је­ди­ни­ца на­ве­де­них у Ре­ги­стру на­пи­са­на је ћи­ри­ли­цом (стр. 169–214). Јед­на реч је на­пи­са­на грч­ким ал­фа­бе­том (άνδράχνη), а де­вет­на­ест ре­чи и из­ра­за ла­ти­ни­цом (Ad ca­len­das gra­e­cas, gra­pe-fru­it, ju­gla­re­sco, play off, Scha­u­spiel…).

Иако ће Ота­ше­ви­ће­ва би­бли­о­гра­фи­ја, као и Шип­ки­на, об­ја­вље­на се­дам го­ди­на ра­ни­је, би­ти од не­сум­њи­ве ко­ри­сти лек­си­ко­ло­зи­ма и лек­си­ко­гра­фи­ма, до пот­пу­не лек­си­ко­ло­шке и ме­та­лек­си­ко­граф­ске би­бли­о­гра­фи­је оста­ло је још до­ста по­сла. По­треб­но је до­пу­ни­ти би­бли­о­гра­фи­ју до 1988. го­ди­не по­да­ци­ма из још јед­ног бро­ја ча­со­пи­са и збор­ни­ка. Из би­бли­о­гра­фи­је од 1989. до 2000. го­ди­не из­о­ста­вље­не су мо­но­гра­фи­је и ра­до­ви о фра­зе­о­ло­ги­ји (што, не­сум­њи­во, спа­да у ову би­бли­о­гра­фи­ју, али је аутор, ве­ро­ват­но, же­лео да то об­ја­ви као за­себ­ну би­бли­о­гра­фи­ју). По­што је од две­хи­ља­ди­те го­ди­не про­шло до­ста вре­ме­на, сва­ка­ко би тре­ба­ло по­пи­са­ти и ра­до­ве об­ја­вље­не на­кон то­га. Ота­ше­ви­ће­ва би­бли­о­гра­фи­ја са­др­жи ра­до­ве с про­сто­ра не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је – уко­ли­ко су об­ја­вље­ни до 1991. го­ди­не, те ра­до­ве пу­бли­ко­ва­не у Ср­би­ји, Цр­ној Го­ри и Ре­пу­бли­ци Срп­ској од 1992. до 2000. го­ди­не. Иако до са­да ни­је об­ја­вље­на пот­пу­на би­бли­о­гра­фи­ја лек­си­ко­ло­шких и ме­та­лек­си­ко­граф­ских ра­до­ва пу­бли­ко­ва­них у Хр­ват­ској на­кон рас­па­да СФРЈ, на ин­тер­не­ту је мо­гу­ће на­ћи до­ста по­да­та­ка о ра­до­ви­ма об­ја­вље­ним у хр­ват­ским ча­со­пи­си­ма, као и пу­не вер­зи­је мно­гих од тих ра­до­ва (пр­вен­стве­но на пор­та­лу Хр­чак) па би за на­ше лин­гви­сте и ти би­бли­о­граф­ски по­да­ци би­ли ко­ри­сни. ­

Ин­те­ре­сант­но је да се Шип­ки­на и Ота­ше­ви­ће­ва би­бли­о­гра­фи­ја струк­тур­но ве­о­ма раз­ли­ку­ју. Д. Шип­ка је је­ди­ни­це раз­вр­стао по обла­сти­ма (ди­ја­ле­кат­ска лек­си­ко­ло­ги­ја, ди­ја­ле­кат­ска ме­та­лек­си­ко­гра­фи­ја, ди­ја­ле­кат­ска тер­ми­но­ло­ги­ја, ети­мо­ло­ги­ја, ети­мо­ло­ги­ја и ди­ја­лек­то­ло­ги­ја, ет­но­ло­шка лек­си­ко­ло­ги­ја, фра­зе­о­ло­ги­ја, фра­зе­о­ло­ги­ја у лек­си­ко­гра­фи­ји, фра­зе­о­ло­ги­ја и ми­то­ло­ги­ја, фра­зе­о­ло­ги­ја и се­ман­ти­ка, хо­мо­ни­ми­ја и ам­би­гви­тет, исто­риј­ска лек­си­ко­ло­ги­ја, је­зик пи­са­ца итд.), а у ре­ги­стру је на­вео име­на ауто­ра увр­ште­них ра­до­ва. Ђ. Ота­ше­вић је кре­нуо су­прот­ним пу­тем. У пр­вом де­лу је­ди­ни­це су раз­вр­ста­не пре­ма пре­зи­ме­ну ауто­ра, а по­да­ци о обла­сти­ма, о лек­си­ко­ло­шким и ме­та­лек­си­ко­граф­ским тер­ми­ни­ма, те о ре­чи­ма, из­ра­зи­ма и мор­фе­ма­ма о ко­ји­ма се у ра­до­ви­ма го­во­ри – на­ве­де­ни су у ре­ги­стру. Иако оба ова на­чи­на омо­гу­ћу­ју ко­ри­сни­ку да ла­ко до­ђе до же­ље­не ин­фор­ма­ци­је, мо­жда не би би­ло ло­ше да се у сле­де­ћој књи­зи гра­ђе за лек­си­ко­ло­шку и ме­та­лек­си­ко­граф­ску би­бли­о­гра­фи­ју оба ова на­чи­на ком­би­ну­ју. И још не­што и не нај­ма­ње зна­чај­но – на­ред­на књи­га би­бли­о­граф­ске гра­ђе мо­ра­ла би да об­у­хва­ти све ви­ше на­ве­де­но, без об­зи­ра на обим, јер би об­ја­вљи­ва­ње не­ко­ли­ко за­себ­них би­бли­о­гра­фи­ја оте­жа­ло на­ла­же­ње же­ље­них по­да­та­ка.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa