Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 25

Мариј­а ­Не­дељковић-Пра­вд­ић­ ­(Београ­д)­

 

Ri­ta C. Ric­hey (Ed.): ENCYCLO­PE­DIA OF TER­MI­NO­LOGY

FOR EDU­CA­TI­O­NAL COM­MU­NI­CA­TI­ONS

AND TEC­HNO­LOGY. Sprin­ger Sci­en­ce Bu­si­ness Me­dia New York, Sprin­ger New York, 2013, (iv − xxxii + 338)

 

 

Нео­п­ход­ност и зна­чај об­ја­вљи­ва­ња Ен­ци­кло­пе­ди­је тер­ми­но­ло­ги­је обра­зов­не ко­му­ни­ка­ци­је и тех­но­ло­ги­је (у да­љем тек­сту са­мо Ен­ци­кло­пе­ди­ја, енгл. Encyclo­pe­dia of Ter­mi­no­logy for Edu­ca­ti­o­nal Com­mu­ni­ca­ti­ons and Tec­hno­logy) про­из­и­ла­зи из са­ме ра­зно­вр­сно­сти, нео­д­ре­ђе­но­сти и не­у­са­гла­ше­но­сти око ту­ма­че­ња кон­цеп­та обра­зов­не тех­но­ло­ги­је, као и из раз­у­ђе­но­сти на­уч­ног и про­фе­си­о­нал­ног под­руч­ја де­ло­ва­ња да­тог кон­цеп­та. У струч­ној ли­те­ра­ту­ри су за­бе­ле­же­не број­не ин­те­лек­ту­ал­не не­до­у­ми­це и раз­ми­мо­и­ла­же­ња у ту­ма­че­њу по­је­ди­них струч­них из­ра­за ве­за­них за ово по­ље, што је да­ље до­при­не­ло ства­ра­њу све­оп­штег не­скла­да њи­хо­вог раз­у­ме­ва­ња, ко­ри­шће­ња и при­ме­не у обра­зов­ном про­це­су. У скла­ду са тим, Ен­ци­кло­пе­ди­ја је по­себ­но зна­чај­на као до­при­нос на­по­ри­ма да се тер­ми­но­ло­ги­ја обра­зов­не ко­му­ни­ка­ци­је и тех­но­ло­ги­је не са­мо де­фи­ни­ше, већ и на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин об­ја­сни. Об­ја­шње­ња, ко­ја су за­сно­ва­на на по­сто­је­ћој на­уч­ној ли­те­ра­ту­ри ве­за­ној за под­руч­је обра­зов­не тех­но­ло­ги­је, ба­ве се опи­сом оби­ма да­тог кон­цеп­та, ал­тер­на­тив­ним по­гле­ди­ма и ту­ма­че­њи­ма струч­них из­ра­за и ве­о­ма че­сто бу­ду­ћим трен­до­ви­ма.

Уред­ни­ца Ен­ци­кло­пе­ди­је, гђа Ри­та Ри­чи (Ri­ta C. Ric­hey, ви­ше ин­фор­ма­ци­ја о уред­ни­ци мо­же се на­ћи на: http://www2.gsu.edu/~wwwi­tr/fe­a­tu­res/le­a­ders/ric­hey.html) про­фе­сор је еме­ри­тус на Др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту Вејн, Де­тро­ит, САД (енгл. Wayne Sta­te Uni­ver­sity, De­tro­it, USA) и чла­ни­ца Удру­же­ња за обра­зов­ну ко­му­ни­ка­ци­ју и тех­но­ло­ги­ју (енгл. The As­so­ci­a­tion for Edu­ca­ti­o­nal Com­mu­ni­ca­ti­ons and Tec­hno­logy). У струч­ној ли­те­ра­ту­ри је, по ре­чи­ма уред­ни­це ове Ен­ци­кло­пе­ди­је, одав­но при­сут­на де­ба­та око ре­чи обра­зов­не тех­но­ло­ги­је, ре­чи ко­је су нео­п­ход­не не са­мо да би се опи­сао ши­рок спек­тар те­о­риј­ских ори­јен­та­ци­ја овог по­ља, већ и њен во­ка­бу­лар ко­ји је под­ло­жан стал­ним про­ме­на­ма. Про­ме­не су од­ре­ђе­не ка­ко по­ја­вом но­вих ре­чи, та­ко и про­ме­ном на­чи­на на ко­ји су де­фи­ни­са­не по­сто­је­ће. Тре­ба на­по­ме­ну­ти и да се цео овај про­цес од­ви­ја упо­ре­до са про­це­сом тех­но­ло­шког на­прет­ка и раз­ли­чи­те гло­бал­не ин­тер­пре­та­ци­је да­тих пој­мо­ва.

У скла­ду са да­тим од­ре­ђе­њи­ма, већ на са­мом по­чет­ку, уред­ни­ца на­по­ми­ње да је Ен­ци­кло­пе­ди­ја по­све­ће­на Од­бо­ру за де­фи­ни­са­ње и тер­ми­но­ло­ги­ју (енгл. The Com­mis­sion on De­fi­ni­tion and Ter­mi­no­logy), ко­ји је 1963. го­ди­не об­ја­вио пр­ву мо­но­гра­фи­ју ко­ја бли­же од­ре­ђу­је не са­мо област ауди­о­ви­зу­ел­не ко­му­ни­ка­ци­је, већ и ње­не кључ­не пој­мо­ве. Мо­но­гра­фи­ја је на­ста­ла као ре­зул­тат Про­јек­та тех­но­ло­шког раз­во­ја на­ци­о­нал­не обра­зов­не асо­ци­ја­ци­је (енгл. The Tec­hno­lo­gi­cal De­ve­lop­ment Pro­ject of the Na­ti­o­nal Edu­ca­tion As­so­ci­a­tion). У том кон­тек­сту, уред­ни­ца ис­ти­че да је зна­чај­но на­по­ме­ну­ти да Ен­ци­кло­пе­ди­ја има у су­шти­ни исте ци­ље­ве као и да­та мо­но­гра­фи­ја: да слу­жи као ре­фе­рен­ца и као на­чин да се бли­же од­ре­де па­ра­ме­три да­тог по­ља ин­те­ре­со­ва­ња. Осни­ва­њем Удру­же­ња за обра­зов­ну ко­му­ни­ка­ци­ју и тех­но­ло­ги­ју ство­ри­ли су се по­треб­ни усло­ви за фор­мал­но де­фи­ни­са­ње да­те ди­сци­пли­не. Вре­ме­ном су и че­ти­ри до­дат­но при­хва­ће­не књи­ге де­фи­ни­ци­ја (1972, 1977, 1994. и 2008. го­ди­не) да­ле не­са­гле­див до­при­нос по­ста­вље­ним ци­ље­ви­ма. Ове де­фи­ни­ци­је су обез­бе­ди­ле ја­сни­је утвр­ђи­ва­ње гра­ни­ца да­те ди­сци­пли­не. Док је мо­но­гра­фи­ја об­ја­вље­на 1963. го­ди­не укљу­чи­ва­ла реч­ник тер­ми­но­ло­ги­је обра­зов­не тех­но­ло­ги­је ко­ја је по­сто­ја­ла у то вре­ме, по­себ­но уло­ге ауди­о­ви­зу­ел­не ко­му­ни­ка­ци­је у обра­зо­ва­њу, ка­сни­је об­ја­вље­ни реч­ни­ци струч­них из­ра­за су об­у­хва­ти­ли и тер­ми­но­ло­ги­ју дру­гих обла­сти, по­пут те­о­ри­ја ко­му­ни­ка­ци­је, ви­зу­ел­них ме­ди­ја, аудио ре­про­дук­ци­је и сл. Од­бор за де­фи­ни­са­ње и тер­ми­но­ло­ги­ју Удру­же­ња за обра­зов­ну ко­му­ни­ка­ци­ју и тех­но­ло­ги­ју се у пе­ри­о­ду од 2009–2012. го­ди­не (спи­сак се­дам­на­ест чла­но­ва од­бо­ра се на­ла­зи на стр. xi-xii) по­све­тио ис­кљу­чи­во об­ја­шње­њу тер­ми­но­ло­ги­је ко­ју сма­тра спор­ном за са­му ди­сци­пли­ну, да би на тај на­чин до­при­не­ли ја­сни­јем де­фи­ни­са­њу на­чи­на на ко­ји са­ма ди­сци­пли­на тре­ба да бу­де схва­ће­на, по­ме­ра­ју­ћи по­ље ин­те­ре­со­ва­ња из­ван гра­ни­ца реч­ни­ка струч­них из­ра­за ка ен­ци­кло­пе­диј­ском фор­ма­ту (де­таљ­ни­је ви­де­ти на стр. xix-xx).

Ен­ци­кло­пе­ди­ја, по ре­чи­ма уред­ни­це, пред­ста­вља не са­мо до­при­нос 72 ауто­ра, ко­ји су на­уч­ни­ци и прак­ти­ча­ри раз­ли­чи­тог спек­тра ин­те­ре­со­ва­ња, спе­ци­ја­ли­за­ци­ја и струч­но­сти у да­том по­љу, већ је и про­из­вод рад­ног од­бо­ра Удру­же­ња за обра­зов­ну ко­му­ни­ка­ци­ју и тех­но­ло­ги­ју (име­на свих ауто­ра са афи­ли­ја­ци­ја­ма ко­ји су да­ли свој до­при­нос на­стан­ку ове Ен­ци­кло­пе­ди­је су на­ве­де­на на стр. xi­ii-xvii). Ен­ци­кло­пе­ди­ју са­чи­ња­ва 186 обим­них ен­ци­кло­пе­диј­ских чланака, ко­ји су гру­пи­са­ни у шест глав­них обла­сти и де­вет­на­ест под­ка­те­го­ри­ја, уз обез­бе­ђи­ва­ње при­ка­за срод­них тер­ми­на. Уред­ни­ца на­гла­ша­ва да су при­ли­ком ода­би­ра чланака ко­ји ће би­ти укљу­че­ни у Ен­ци­кло­пе­ди­ју по­што­ва­ни оп­шти окви­ри те­мат­ског до­ме­на обла­сти. По­ла­зна осно­ва је би­ла, по ре­чи­ма уред­ни­це, ства­ра­ње обим­не ли­сте кључ­них кон­це­па­та да­те обла­сти са отво­ре­ном мо­гућ­но­шћу гру­пи­са­ња у ка­те­го­ри­је где год је то мо­гу­ће. По­том су ауто­ри по­сред­ством тер­ми­но­ло­шке ан­ке­те из­вр­ши­ли се­лек­ци­ју тер­ми­но­ло­ги­је ко­ја ће се на­ћи у Ен­ци­кло­пе­ди­ји. Удру­же­ње за обра­зов­ну ко­му­ни­ка­ци­ју и тех­но­ло­ги­ју се при­ли­ком ода­би­ра тер­ми­но­ло­ги­је ру­ко­во­ди­ло и струч­ном ли­те­ра­ту­ром у овој обла­сти.

Пре­глед са­др­жа­ја от­кри­ва да се у пр­вој обла­сти (Fo­un­da­ti­ons) на­ла­зе ен­ци­кло­пе­диј­ски члан­ци ко­ји су ве­за­ни за oсновну област про­у­ча­ва­ња и прак­се (нпр. обра­зов­ни ме­ди­ји, обра­зов­не тех­но­ло­ги­је, ин­фор­ма­ци­о­не и ко­му­ни­ка­ци­о­не тех­но­ло­ги­је, упра­вља­ње про­јек­ти­ма, се­ми­о­ти­ка), као и чланци ве­за­ни за про­пи­се и стан­дар­де да­тог по­ља (нпр. ин­те­лек­ту­ал­на сво­ји­на, ети­ка, про­фе­си­о­нал­ни стан­дар­ди). У дру­гој обла­сти (In­struc­ti­o­nal De­sign) на­ла­зи се пет под­ка­те­го­ри­ја ен­ци­кло­пе­диј­ских чланака ко­ји су ве­за­ни за уста­но­вља­ва­ње про­це­са и про­це­ду­ра (нпр. си­стем­ски при­ступ), на­став­ног са­др­жа­ја и кон­тек­ста (нпр. ти­по­ви уче­ња), на­став­не стра­те­ги­је – ми­кро и ма­кро (нпр. кон­струк­ти­ви­стич­ки при­ступ, ана­ло­ги­ја, по­врат­на ин­фор­ма­ци­ја) и ка­рак­те­ри­сти­ка уче­ни­ка (нпр. мо­ти­ва­ци­ја, екс­пер­ти­за). Тре­ћа област (Tec­hno­logy & Me­dia) по­де­ље­на је на шест под­ка­те­го­ри­ја чи­ји се чланци ба­ве раз­вој­ним про­це­си­ма и тех­ни­ка­ма (нпр. ани­ма­ци­ја, гра­фи­ка), е-уче­њем (нпр. обра­зо­ва­ње и уче­ње на да­љи­ну), си­му­ла­ци­ја­ма и игра­ма (нпр. вир­ту­ел­ни све­то­ви), ко­му­ни­ка­ци­јом по­сред­ством тех­но­ло­ги­је (нпр. блог), тех­но­ло­шки по­бољ­ша­ним уче­њем (нпр. мул­ти­ме­ди­јал­но уче­ње) и ти­по­ви­ма тех­но­ло­ги­ја (нпр. Web 2.0). Че­твр­та област (Analysis & Eva­lu­a­tion) не­ма под­ка­те­го­ри­је и усме­ре­на је ка ен­ци­кло­пе­диј­ским чланцима ко­ји бли­же од­ре­ђу­ју на­чи­не ана­ли­зе и ева­лу­а­ци­је обра­зов­не тех­но­ло­ги­је и ко­му­ни­ка­ци­је (нпр. ева­лу­а­ци­о­ни мо­де­ли, про­це­на). Пе­та област (Ma­na­ge­ment & Or­ga­ni­za­ti­o­nal Im­pro­ve­ment) по­де­ље­на је на три под­ка­те­го­ри­је ко­је се ба­ве ен­ци­кло­пе­диј­ским чланцима ве­за­ним за упра­вља­ње про­ме­на­ма (нпр. ино­ва­ци­је, ор­га­ни­за­ци­о­на про­ме­на), про­це­си­ма по­бољ­ша­ња пер­фор­ман­си (нпр. упра­вљач­ки си­сте­ми) и упра­вљач­ким си­сте­мом ре­сур­са (нпр. ин­те­гри­са­ни си­сте­ми уче­ња), По­след­ња, ше­ста област (Re­se­arch & The­ory) по­де­ље­на је на три под­ка­те­го­ри­је, где су ен­ци­кло­пе­диј­ски чланци ве­за­ни за те­о­риј­ска усме­ре­ња (нпр. би­хеј­ви­о­ри­зам, кон­струк­ти­ви­зам), ис­тра­жи­вач­ка усме­ре­ња (нпр. раз­вој­но ис­тра­жи­ва­ње) и про­це­се уче­ња (нпр. ког­ни­тив­не стра­те­ги­је).

У окви­ру сва­ке на­ве­де­не обла­сти да­ће­мо при­каз по јед­ног ен­ци­кло­пе­диј­ског члан­ка (уно­са). У од­ред­ни­ци под на­сло­вом „Ети­ка“ из пр­ве обла­сти, аутор Вен­дел Џон­сон (Wen­dell G. Johnson) на­гла­ша­ва да Удру­же­ње за обра­зов­ну ко­му­ни­ка­ци­ју и тех­но­ло­ги­ју пре­по­зна­је зна­чај ети­ке при­ли­ком фор­му­ли­са­ња нај­но­ви­јих де­фи­ни­ци­је пој­ма обра­зов­не тех­но­ло­ги­је. Аутор та­ко­ђе да­је кра­так осврт на етич­ки ко­декс са­мог Удру­же­ња, на­гла­ша­ва­ју­ћи ње­го­ву ори­јен­ти­са­ност ка ци­ље­ви­ма про­гра­ма пост­ди­плом­ских сту­ди­ја у обла­сти обра­зов­не тех­но­ло­ги­је. У од­ред­ни­ци се на­гла­ша­ва и ва­жност етич­ких иза­зо­ва у сфе­ри упо­тре­бе ин­тер­не­та, по­себ­но ка­да го­во­ри­мо о пи­та­њи­ма при­ват­но­сти и ин­те­лек­ту­ал­не сво­ји­не. Аутор ис­ти­че да нај­но­ви­је за­кон­ске ре­гу­ла­ти­ве на­сто­је да урав­но­те­же сло­бо­ду го­во­ра са не­е­тич­ким ко­ри­шће­њем ин­фор­ма­ци­ја (де­таљ­ни­је о ли­те­ра­ту­ри ко­ја је ко­ри­шће­на за пи­са­ње овог члан­ка ви­де­ти на стр. 111–112).

У дру­гој обла­сти, у члан­ку под на­сло­вом „Мо­ти­ва­ци­ја“, Ке­трин Леј (Kat­hryn Ley) мо­ти­ва­ци­ју де­фи­ни­ше на крај­ње јед­но­ста­ван на­чин, као раз­лог због ко­га љу­ди раз­ми­шља­ју и због ко­га се по­на­ша­ју на од­ре­ђе­ни на­чин. Аутор да­ље на­во­ди да се мо­ти­ва­ци­ја мо­же схва­ти­ти и као „скуп ме­ђу­соб­но по­ве­за­них ве­ро­ва­ња и емо­ци­ја ко­је ути­чу и усме­ра­ва­ју по­на­ша­ње“ (Mar­tin and Dow­son, 2009). Мо­ти­ва­ци­ја код уче­ни­ка је, по ми­шље­њу ауто­ра, уну­тра­шњи про­цес ко­ји по­кре­ће де­ло­ва­ње уче­ни­ка и под­сти­че упор­ност да се по­стиг­не од­ре­ђе­ни циљ (Mayer, 2011). У чланку, аутор да­је и кра­так пре­глед на­чи­на на ко­ји се мо­ти­ва­ци­ја схва­та са ста­но­ви­шта ис­тра­жи­ва­ча у обла­сти обра­зо­ва­ња, као и фак­то­ра окру­же­ња ко­ји ути­чу на мо­ти­ва­ци­ју у обра­зов­ном про­це­су. Пред­у­сло­ви за по­сти­за­ње мо­ти­ви­са­но­сти и мо­ти­ва­ци­о­ни ис­хо­ди, по ми­шље­њу ауто­ра мо­гу би­ти олак­ша­ни или оме­те­ни од стра­не на­став­ног про­це­са и тех­но­ло­ги­је ко­ја се ко­ри­сти (де­таљ­ни­је о ли­те­ра­ту­ри ко­ја је ко­ри­шће­на за пи­са­ње овог члан­ка ви­де­ти на стр. 216–217).

У члан­ку „Блог“, ко­ји при­па­да тре­ћој обла­сти, да­ти по­јам се де­фи­ни­ше као вр­ста веб сај­та ко­ји, по ми­шље­њу ауто­ра Ри­чар­да Шви­ра (Ric­hard A. Schwi­er), по­ка­зу­је две кључ­не ка­рак­те­ри­сти­ке: са­сто­ји се од ни­за тек­сту­ал­них уно­са и ла­ко и че­сто се ажу­ри­ра. При том, аутор уно­са на­во­ди, блог мо­же би­ти у фор­ми лич­ног днев­ни­ка где ће се бе­ле­жи­ти кри­ти­ке оног ко је блог по­ста­вио, као и ње­го­ва ис­ку­ства, за­па­жа­ња, про­ми­шља­ња о нај­ра­зли­чи­ти­јим те­ма­ма. Да­кле, са­др­жај бло­га мо­же би­ти лич­ни, кор­по­ра­тив­ни, ор­га­ни­за­ци­о­ни, по­ли­тич­ки или обра­зов­ни. Швир да­ље го­во­ри о ре­чи­ма из­ве­де­ним од име­ни­це блог, пред­но­сти­ма упо­тре­бе бло­га и тех­нич­ким ве­шти­на­ма ко­је „бло­ге­ри“ тре­ба да по­се­ду­ју. У за­кључ­ку, аутор го­во­ри и о кон­зу­мен­ти­ма ове вр­сте веб сај­та (де­таљ­ни­је о ли­те­ра­ту­ри ко­ја је ко­ри­шће­на за пи­са­ње овог члан­ка ви­де­ти на стр. 24–25).

Џејмс Мо­зли (Ja­mes L. Mo­se­ley) при­ли­ком при­ка­за одреднице „Ева­лу­а­ци­ја“ го­во­ри о број­ним де­фи­ни­ци­ја­ма да­тог пој­ма из пер­спек­ти­ве дру­штве­них на­у­ка и раз­ли­чи­тих сег­ме­на­та дру­штва. Мо­зли на­во­ди да је јед­на од нај­ра­ни­јих и нај­че­шће ко­ри­шће­них де­фи­ни­ци­ја овог пој­ма схва­та­ње да је ева­лу­а­ци­ја „про­цес од­ре­ђи­ва­ња за­слу­га, ва­жно­сти или вред­но­сти не­че­га“ (Scri­ven, 1991: 139), ко­ја је си­стем­ски, план­ски и циљ­но од­ре­ђе­на. Аутор овог члан­ка по­том да­је де­таљ­на об­ја­шње­ња три ти­па ева­лу­а­ци­је: фор­ма­тив­не, су­ма­тив­не и кон­фир­ма­тив­не (де­таљ­ни­је о ли­те­ра­ту­ри ко­ја је ко­ри­шће­на за пи­са­ње овог члан­ка ви­де­ти на стр. 112–114).

У пе­тој обла­сти иза­бра­ли смо од­ред­ни­цу „Ино­ва­ци­ја“. Аутор, Мајкл Мо­лен­да (Mic­hael Mo­len­da), на­по­ми­ње да се овај по­јам ни­је на­шао у ра­ним реч­ни­ци­ма струч­них из­ра­за обра­зов­не тех­но­ло­ги­је. По­јам се нај­бо­ље мо­же схва­ти­ти уко­ли­ко се де­фи­ни­ше као тех­но­ло­шки про­из­вод или прак­са чи­ја је ре­ле­вант­ност по­ста­ла очи­глед­ни­ја са на­уч­ним про­ши­ре­њем окви­ра на­став­ног ди­зај­на. По ре­чи­ма ауто­ра, са­да је уоби­ча­је­но да се про­мо­ви­ше усва­ја­ње те­ко­ви­на тех­но­ло­шких ино­ва­ци­ја и те­о­ри­је ино­ва­ци­ја, ко­ју тре­ба ко­ри­сти­ти као оквир за про­у­ча­ва­ње овог тер­ми­на (де­таљ­ни­је о ли­те­ра­ту­ри ко­ја је ко­ри­шће­на за пи­са­ње овог члан­ка ви­де­ти на стр. 152–153).

У члан­ку под на­сло­вом „Кон­струк­ти­ви­зам“, ко­ји смо иза­бра­ли у окви­ру по­след­ње обла­сти, аутор­ка Ким­бер­ли Лен­терс (Kim­berly Len­ters), осла­ња­ју­ћи се на до­стиг­ну­ћа раз­вој­не пси­хо­ло­ги­је, тер­мин ве­зу­је за пој­мо­ве ин­тер­ак­ци­је и уче­ња. Аутор се сла­же са ми­шље­њем да се кон­струк­ти­ви­зам мо­же по­сма­тра­ти као са­вре­ме­на ал­тер­на­ти­ва би­хеј­ви­о­ри­стич­ким кон­цеп­ци­ја­ма уче­ња и на­ста­ве (де­таљ­ни­је о ли­те­ра­ту­ри ко­ја је ко­ри­шће­на за пи­са­ње овог члан­ка ви­де­ти на стр. 63–65).

У Ен­ци­кло­пе­ди­ји су чланци ор­га­ни­зо­ва­ни по абе­цед­ном ре­ду, што умно­го­ме оте­жа­ва ко­ри­шће­ње ен­ци­кло­пе­диј­ских пој­мо­ва на осно­ву шест глав­них обла­сти и де­вет­на­ест под­ка­те­го­ри­ја. Дру­га по­те­шко­ћа ко­ја се мо­же ја­ви­ти при­ли­ком ко­ри­шће­ња Ен­ци­кло­пе­ди­је је ши­рок спек­тар срод­них пој­мо­ва, па се та­ко мо­же де­си­ти да чи­та­лац не са­зна све о те­ми ко­ја га ин­те­ре­су­је, јер ни­је „све­стан“ дру­гих срод­них ен­ци­кло­пе­диј­ских чланака. На кра­ју Ен­ци­кло­пе­ди­је, по­је­ди­ни ауто­ри су да­ли пре­глед до­дат­не ре­ле­вант­не ли­те­ра­ту­ре, за све оне ко­ји су ду­бље за­ин­те­ре­со­ва­ни за по­је­ди­не те­ме.

Сма­тра­мо да Ен­ци­кло­пе­ди­ја, чи­јих смо не­ко­ли­ко чланака ов­де при­ка­за­ли, пред­ста­вља зна­ча­јан до­при­нос у на­по­ри­ма да се са­гле­да­ју сви аспек­ти, ком­плек­сност и по­сто­је­ћи иза­зо­ви ко­ји по­сто­је у обла­сти обра­зов­не ко­му­ни­ка­ци­је и тех­но­ло­ги­је.

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa