Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 25

Ђорђ­е О­ташеви­ћ (­Београ­д)

 

La­na Hu­de­ček, Ma­ja Mat­ko­vić, Igor Ću­tuk (prir.):

JE­ZIČ­NI PRI­RUČ­NIK CO­CA-CO­LE HBC HR­VAT­SKA

HR­VAT­SKI JE­ZIK U PO­SLOV­NOJ KO­MU­NI­KA­CI­JI.

Co­ca-Co­la HBC Hr­vat­ska d.o.o., Za­greb, 20122, 272 str.

 

­

Ни­је чест слу­чај да не­ка ком­па­ни­ја об­ја­ви је­зич­ки при­руч­ник, а још је ре­ђе да та­ква пу­бли­ка­ци­ја бу­де на­гра­ђе­на. Је­зич­ки при­руч­ник Ко­ка-ко­ле до са­да је до­био три на­гра­де – 2012. го­ди­не При­руч­ник и ње­го­ви ауто­ри до­би­ли су при­зна­ње ча­со­пи­са Је­зик и фон­да­ци­је „Др Иван Шре­тер“, у апри­лу 2013. го­ди­не При­руч­ник је осво­јио Grand Prix Хр­ват­ске удру­ге за од­но­се с јав­но­шћу, у ка­те­го­ри­ји ве­ли­ких пред­у­зе­ћа, а у ју­ну исте го­ди­не на­гра­ђен је Европ­ском на­гра­дом за дру­штве­но од­го­вор­но по­сло­ва­ње за Хр­ват­ску. ­

При­пре­ма При­руч­ни­ка тра­ја­ла је од 2008. до 2011. го­ди­не, ка­да је об­ја­вље­но ње­го­во пр­во из­да­ње. Име­на ауто­ра ни­су на­ве­де­на на ко­ри­ца­ма књи­ге већ на кра­ју књи­ге. Књи­гу су при­ре­ди­ле Ла­на Ху­де­че и Ма­ја Мат­ко­вић, уз са­рад­њу Иго­ра Ћу­ту­ка. Раз­лог за из­ра­ду овог при­руч­ни­ка, ка­ко се на­во­ди у пред­го­во­ру, је­сте по­ди­за­ње ни­воа је­зич­ке кул­ту­ре у ком­па­ни­ји Ко­ка-ко­ла и из­ван ње, тј. у ме­ђу­соб­ној по­слов­ној ко­му­ни­ка­ци­ји ње­них рад­ни­ка те ко­му­ни­ка­ци­ји рад­ни­ка пред­у­зе­ћа са свим ње­го­вим куп­ци­ма и по­тро­ша­чи­ма, али и по­ди­за­ње ни­воа је­зич­ке кул­ту­ре у по­слов­ној ко­му­ни­ка­ци­ји уоп­ште. При­руч­ник је прак­тич­но је­зич­ко по­ма­га­ло, вр­ста је­зич­ког са­вет­ни­ка, на­ста­ло на те­ме­љу збир­ке тек­сто­ва ко­ји су лек­то­ри­са­ни то­ком две го­ди­не. Збир­ку тек­сто­ва чи­не до­пи­си свих вр­ста, про­па­ганд­ни и мар­ке­тин­шки ма­те­ри­ја­ли, пла­ка­ти, ле­ци, са­оп­ште­ња за ме­ди­је итд. По­што је реч­ник на­стао на осно­ву кон­крет­ног ма­те­ри­ја­ла, из­бор ре­чи пред­ста­вље­них у реч­ни­ку од­ре­ђен је ствар­ним кор­пу­сом тек­сто­ва.

При­руч­ник се са­сто­ји од три основ­на де­ла: у пр­вом, те­о­риј­ског де­лу, по је­зич­ким ни­во­и­ма су об­у­хва­ће­ни сви ва­жни­ји про­бле­ми уоче­ни у кор­пу­су тек­сто­ва по ко­ме је при­руч­ник на­стао; у дру­гом де­лу, реч­нич­ком – абе­цед­ним ре­дом су на­ве­де­не ре­чи и из­ра­зи, и то та­ко да је с ле­ве стра­не да­та реч с ко­јом је по­ве­зан не­ки од упо­треб­них про­бле­ма, а с де­сне стра­не пред­лог ре­ше­ња тог про­бле­ма; у тре­ћем де­лу су до­да­ци ко­ји по­ма­жу у ре­ша­ва­њу сва­ко­днев­них про­бле­ма пи­са­не ко­му­ни­ка­ци­је.

Пр­ва гла­ва те­о­риј­ског де­ла по­све­ће­на је ад­ми­ни­стра­тив­ном функ­ци­о­нал­ном сти­лу: Funk­ci­o­nal­ni sti­lo­vi stan­dard­no­ga je­zi­ka (стр. 10–11), Po­želj­ne zna­čaj­ke ad­mi­ni­stra­tiv­no­ga sti­la (11), Upro­sje­če­nost je­zi­ka po­slov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je (11–12), Je­zič­ne ne­pra­vil­no­sti u ad­mi­ni­stra­tiv­no­me sti­lu (12–13), Ustroj­stva ko­ja tre­ba iz­bje­ga­va­ti u ad­mi­ni­stra­tiv­no­me sti­lu (13–18), Či­ta­nje elek­tro­nič­kih adre­sa (19–21), Ana Hor­vat, vo­di­telj slu­žbe za na­ba­vu /Ana Hor­vat, vo­di­te­lji­ca slu­žbe za na­ba­vu (22–24), Re­kla­me i je­zič­na pra­vil­nost (25–26). У дру­гој гла­ви се го­во­ри о ути­ца­ју ен­гле­ског је­зи­ка (27–57): Ve­li­ko i ma­lo slo­vo (32–34), Pi­sa­nje red­no­ga bro­ja (34), De­ci­mal­na toč­ka ili za­rez (35), Spoj­ni­ca i cr­ti­ca (35–36), Pi­sa­nje raz­ma­ka (36–37), Pi­sa­nje eg­zo­ti­za­ma (38), Pre­u­zi­ma­nje en­gle­skih kra­ti­ca i po­kra­ta (38–41), Ustroj­stva po­put Avo­no­va kre­ma, Pa­na­so­ni­cov te­le­vi­zor (42–45), Gla­gol­ske do­pu­ne (46), Pa­siv (46–47), Osta­la če­sta ustroj­stva pre­u­ze­ta iz en­gle­sko­ga (48), La­žni pri­ja­te­lji (49–52), Upo­ra­ba an­gli­za­ma/in­ter­na­ci­o­na­li­za­ma umje­sto bo­lje do­ma­će ri­je­či (52–55), Upo­ra­ba en­gle­skih na­zi­va u hr­vat­sko­me na­zi­vlju (55–57). У тре­ћој гла­ви су на­ве­де­на оста­ла че­ста од­сту­па­ња од је­зич­ких пра­ви­ла (58–131): Pra­vo­pis (58–89), Tvor­ba ri­je­či (90–101), Po­ve­zi­va­nje ri­je­či u sku­pi­ne i re­če­ni­ce (101–128), Ri­je­či (128–131).

На стра­ни­ци ко­ја прет­хо­ди реч­ни­ку (132) ве­ли­ким је сло­ви­ма, пре­ко це­ле стра­не, на­пи­са­но: Ri­ječ­nik je na­mi­je­njen jed­no­stav­no­mu da­va­nju ja­sna sa­vje­ta. Ре­чи и из­ра­зи на­ве­де­ни у реч­ни­ку услов­но се мо­гу свр­ста­ти у две гру­пе. У пр­вој гру­пи су нај­че­шће на­зи­ви ко­ји се ко­ри­сте у по­слов­ној ко­му­ни­ка­ци­ји пред­у­зе­ћа ко­ја се ба­ве мар­ке­тин­гом. Ти су на­зи­ви углав­ном из под­руч­ја мар­ке­тин­га, еко­но­ми­је, ме­наџ­мен­та и ин­фор­ма­ти­ке. Ме­ђу њи­ма је огро­ман број ен­гле­ских ре­чи. Дру­гу гру­пу чи­не ре­чи и из­ра­зи с ко­ји­ма је по­ве­зан не­ки од оп­ште­је­зич­ких про­бле­ма.

Речни­к ­је­ врло је­дноста­ван за ­коришћењ­е.­

adap­ta­ci­ja 1. > pri­la­go­đi­va­nje: adap­ta­ci­ja na no­ve rad­ne uvje­te > pri­la­go­đi­va­nje no­vim rad­nim uvje­ti­ma; 2. do­bro: adap­ta­ci­ja sta­na

ad­dress bo­ok > adre­sar

ade­kva­tan > pri­kla­dan, pri­mje­ren, od­go­va­ra­ju­ći: ade­kvat­no iz­lo­že­ni pro­iz­vo­di > pri­mje­re­no iz­lo­že­ni pro­iz­vo­di

.­..­

či­stiona >­ č­istionica ­( v. točku 3­.3­.4.)

či­tak; ‘ko­ji je sa­dr­žaj­no jed­no­sta­van i ra­zu­mljiv’: či­tak tekst

či­ta­oc > či­ta­lac (G či­ta­o­ca, mn. N či­ta­o­ci, G či­ta­la­ca) > či­ta­telj ( v. toč­ku 3.3.2.)

či­tav niz > niz; Od­mor ima či­tav niz po­zi­tiv­nih uči­na­ka na or­ga­ni­zam. > Od­mor ima niz po­zi­tiv­nih uči­na­ka na or­ga­ni­zam. (v. toč­ku 1.5.1.)

či­tljiv; ‘ko­ji se la­ko mo­že či­ta­ti zbog ob­li­kov­ne jed­no­stav­no­sti slo­va, zna­ko­va itd.’: či­tljiv za­pis

 

Иако овај реч­ник ни­је пра­во­пис, у ње­му се на­ла­зе и ре­чи ко­је су по­ве­за­не с не­ким пра­во­пи­сним про­бле­мом. Ме­ри­ло за се­лек­ци­ју увр­ште­них ре­чи и ов­де је био кор­пус. На­ве­де­не су ре­чи за ко­је по­сто­је број­не по­твр­де по­гре­шног пи­са­ња (обич­но се ра­ди о пи­са­њу ије/је или нео­бе­ле­жа­ва­њу не­ке од гла­сов­них про­ме­на). На­ве­де­не ре­чи се на­во­де без об­ја­шње­ња (нпр. у реч­ни­ку пи­ше pot­pred­sjed­nik, be­žič­ni, cje­nov­ni, bes­cje­nje а не ус­по­ста­вља­ју се по­гре­шни ли­ко­ви с ко­јих се упу­ћу­је на тач­не).

Реч­ник по­вре­ме­но пре­ки­да­ју оп­шир­ни ко­мен­та­ри о по­је­ди­ним ре­чи­ма и из­ра­зи­ма:

ar­hiv ‘usta­no­va ili od­jel u ko­je­mu se ču­va­ju do­ku­men­ti’

ar­hi­va ‘skup do­ku­me­na­ta’

Ri­je­či po­put ar­hiv i ar­hi­va zo­vu se pa­ro­ni­mi­ma. To su ri­je­či slič­no­ga iz­ra­za, tj. ri­je­či ko­je slič­no zvu­če, a ima­ju raz­li­či­to zna­če­nje te ko­je se upra­vo zbog svo­je iz­ra­zne slič­no­sti ne­ri­jet­ko upo­tre­blja­va­ju jed­na umje­sto dru­ge. Ta­kve su ri­je­či mi­li­jun­ti i mi­li­jun­ski, elek­tron­ski i elek­tro­nič­ki, in­for­ma­cij­ski i in­for­ma­tič­ki i mno­ge dru­ge. Ta­kve se ri­je­či oso­bi­to če­sto upo­tre­blja­va­ju jed­na umje­sto dru­ge kad su im i zna­če­nja bli­ska, kao što je slu­čaj s ri­je­či­ma ar­hiv i ar­hi­va. Ri­ječ ar­hiv tre­ba upo­tre­blja­va­ti kad je ri­ječ o usta­no­vi ili odje­lu u ko­je­mu se ču­va­ju do­ku­men­ti, a ri­ječ ar­hi­va u zna­če­nju ‘skup do­ku­me­na­ta’. Da­kle, u ar­hi­vu se ču­va­ju ar­hi­ve (140).

­

eg­ze­ku­ci­ja 1. > iz­ved­ba; eg­ze­ku­ci­ja na tr­ži­štu > iz­ved­ba na tr­ži­štu, pro­daj­na iz­ved­ba; 2. ima­ti eg­ze­ku­ci­ju > pro­da­ti: Ove smo go­di­ne ima­li eg­ze­ku­ci­ju od 25.000 u.c. > Ove smo go­di­ne pro­da­li 25 ti­su­ća san­du­ka. (v. toč­ku 2.12.)

Pre­ma lat. ex­se­qui ‘iz­ve­sti, iz­vr­ši­ti’, eg­ze­ku­ci­ja zna­či ovr­ha, za­plje­na du­žni­ko­ve imo­vi­ne, ali i pro­vo­đe­nje smrt­ne ka­zne. U hr­vat­sko­me tu ri­ječ ne tre­ba upo­tre­blja­va­ti iz­van tih kon­tek­sta, ne­go ju je bo­lje za­mi­je­ni­ti ko­jom od spo­me­nu­tih hr­vat­skih ri­je­či ili iz­ra­za. En­gle­ska ri­ječ exe­cu­ti­on i hr­vat­ska ri­ječ eg­ze­ku­ci­ja la­žni su pri­ja­te­lji u kon­tek­stu: Ove smo go­di­ne ima­li eg­ze­ku­ci­ju od 25 ti­su­ća san­du­ka. Ta bi re­če­ni­ca tre­ba­la gla­si­ti: Ove smo go­di­ne pro­da­li 25 ti­su­ća san­du­ka. Ri­je­či eg­ze­ku­ci­ja ne tre­ba pri­da­va­ti no­va zna­če­nja su­klad­na zna­če­nji­ma ko­ja ima en­gle­ska ri­ječ exe­cu­ti­on pa ne tre­ba go­vo­ri­ti npr. o eg­ze­ku­ci­ji na tr­ži­štu, ne­go o iz­ved­bi na tr­ži­štu ili pro­daj­noj iz­ved­bi (163).

­

ener­get­ski 1. ‘ko­ji se od­no­si na ener­gi­ju’ > ener­gij­ski: ener­get­ski na­pi­tak > ener­gij­ski na­pi­tak; 2. ‘ko­ji se od­no­si na ener­ge­ti­ku’ > ener­ge­tič­ki: ener­get­ski pri­ruč­nik > ener­ge­tič­ki pri­ruč­nik

energy drink > ener­gij­ski na­pi­tak

Pri­djev ener­get­ski če­sto se, go­to­vo u pra­vi­lu, upo­tre­blja­va ta­mo gdje bi tre­ba­lo upo­tre­blja­va­ti pri­djev ener­gij­ski, tj. u zna­če­nju ‘ko­ji se od­no­si na ener­gi­ju’ ili ta­mo gdje bi tre­ba­lo upo­tre­blja­va­ti pri­djev ener­ge­tič­ki, tj. u zna­če­nju ‘ko­ji se od­no­si na ener­ge­ti­ku’. Pri­djev ener­gij­ski tvo­ren je pre­ma pra­vi­li­ma hr­vat­ske tvor­be od ri­je­či ener­gi­ja, a pri­djev ener­ge­tič­ki od ri­je­či ener­ge­ti­ka. Pri­djev ener­get­ski ni­je na­či­njen u skla­du s pra­vi­li­ma hr­vat­ske tvor­be i, iako je ri­ječ o pri­dje­vu ko­ji se ve­o­ma če­sto upo­tre­blja­va u oba zna­če­nja, ne tre­ba ga upo­tre­blja­va­ti ni u jed­no­me od njih. Po­gre­šno je sto­ga go­vo­ri­ti o ener­get­sko­me na­pit­ku jer je to na­pi­tak ko­ji da­je ener­gi­ju, tj. ener­gij­ski na­pi­tak, a po­gre­šno je go­vo­ri­ti i o ener­get­sko­me pro­ra­ču­nu jer je ri­ječ o pro­ra­ču­nu na­pra­vlje­nu u skla­du s pra­vi­li­ma ener­ge­ti­ke, da­kle o ener­ge­tič­ko­me pro­ra­ču­nu. Go­vo­ri­ti o ener­get­sko­me pro­ra­ču­nu ili ener­get­sko­me pri­ruč­ni­ku jed­na­ko je po­gre­šno kao go­vo­ri­ti o ma­te­mat­sko­me pri­ruč­ni­ku ili ma­te­mat­sko­mu pro­ra­ču­nu, na­i­me od ime­ni­ca na -ika (ma­te­ma­ti­ka, in­for­ma­ti­ka, me­ha­ni­ka itd.) pri­djev se iz­vo­di na­stav­kom -čki (ma­te­ma­tič­ki, in­for­ma­tič­ki, me­ha­nič­ki itd.) uz ve­o­ma ri­jet­ke iz­nim­ke (npr. kao pri­djev iz­ve­den od fi­zi­ka če­šće se upo­tre­blja­va pri­djev fi­zi­kal­ni ne­go pri­djev fi­zič­ki) ko­je su uglav­nom po­slje­di­ca na­sto­ja­nja da se iz­bjeg­ne dvo­znač­nost (ri­ječ fi­zič­ki već zna­či tje­le­sni, pa se ta­ko raz­li­ku­je fi­zič­ki rad i fi­zi­kal­ni za­kon. Ne­ma me­đu­tim je­zič­nih raz­lo­ga da i od ri­je­či fi­zi­ka pri­djev ne bu­de fi­zič­ki). (165)

На кра­ју при­руч­ни­ка су че­ти­ри до­дат­ка: Ži­vo­to­pis i po­slov­no pi­smo (256–262), Ta­bli­ca ime­na rob­nih mar­ka (263), Ta­bli­ca pri­dje­va iz­ve­de­nih od ime­na rob­nih mar­ka (264–268), Če­tve­ro­ra­zin­ski ustroj Co­ca-Co­le HBC Hr­vat­ska (269–272).­

На са­мом кра­ју, на јед­ној стра­ни­ци (273), на­ве­ден је спи­сак ко­ри­сних је­зич­ких мо­но­гра­фи­ја, при­руч­ни­ка и реч­ни­ка (нпр. An­te Ba­bić: En­gle­sko-hr­vat­ski eko­nom­ski rječ­nik, La­na Hu­da­ček, Mi­li­ca Mi­ha­lje­vić i Lu­ka Vu­ko­je­vić (ur.): Hr­vat­ski je­zič­ki sa­vjet­nik, An­de­la Fran­čić, La­na Hu­da­ček, Mi­li­ca Mi­ha­lje­vić: Nor­ma­tiv­nost i vi­še­funk­ci­o­nal­nost u hr­vat­sko­me stan­dard­nom je­zi­ku, Ni­ves Opa­čić, Ja­smi­na Ni­kić-Iva­ni­še­vić: Je­zi­ko­mjer. Vo­dič za iz­bje­ga­va­nje naj­če­šćih po­gre­ša­ka u hr­vat­skom stan­dard­nom je­zi­ku, Ni­ves Opa­čić: Re­ci mi to krat­ko i ja­sno – hr­vat­ski za nor­mal­ne lju­de итд.).

Иако је при­руч­ник јед­но­ста­ван за ко­ри­шће­ње и ра­зу­мљив и љу­ди­ма без по­себ­ног лин­гви­стич­ког обра­зо­ва­ња, а њи­ма је и на­ме­њен, не­сум­њи­во се ра­ди о ко­ри­сној и озбиљ­ној лин­гви­стич­кој пу­бли­ка­ци­ји.

­

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa