Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 25

­М­ариј­а Недељ­ко­вић-Прав­ди­ћ­ (Б­ео­г­рад)

 

Mar­tin J. Ball (Ed.): THE RO­U­TLED­GE HAND­BO­OK OF SO­CI­O­LIN­GU­I­STICS ARO­UND THE WORLD. New York: Ro­u­tled­ge, 2010, 428 pp.

 

 

Со­ци­о­лин­гви­сти­ка об­у­хва­та не са­мо мно­штво кон­це­па­та ко­ји се ти­чу од­но­са је­зи­ка и дру­штва, већ и огро­ман спек­тар при­сту­па да­том од­но­су. У скла­ду са тим, по­не­кад из­гле­да као да се ма­ло то­га де­си­ло у по­је­ди­ним „угло­ви­ма“ со­ци­о­лин­гви­сти­ке, док нам се чи­ни да је у не­ким дру­гим за­бе­ле­жен из­у­зе­тан на­пре­дак. Уред­ник овог При­руч­ни­ка Мар­тин Бол (Mar­tin J. Ball, ви­ше ин­фор­ма­ци­ја о уред­ни­ку мо­же се на­ћи на: http://linguistlist.org/studentportal/linguists/ball.cfmht­tp://l­inguistlist.o­rgstudent­por­ta­llinguist­sba­ll.cfm напи­са­о­ је и уре­дио­ више од 120­ а­кадемс­ки­х­ пу­бл­и­кација, укљу­чуј­ући и К­лин­ичку с­оци­оли­нгвистику (енгл. C­li­nical Soc­io­linguis­ti­c­s) и Приручник­ к­линичке лингв­ис­тике ­(енгл. ­Th­e H­andbook­ of Cl­in­ic­al Lin­gui­st­ics­). ­Бол­ истич­е ­д­а ј­е у­ пит­ању пр­ви ­је­дн­отомн­и зборн­ик акт­уел­ни­х интердис­ци­пл­инарних со­циолин­гви­стичк­их ­истражива­ња ш­иром с­ве­та, за­снованих на при­мер­има из ши­роког р­аспона­ јези­чких и др­уштвени­х ­од­но­са­, ­чији је ц­иљ ­да по­сл­ужи ка­о ­и­зво­р свима ­он­им­а који с­у „д­убље“­ заинте­рес­овани за пр­облеме језика­, ­национ­алног ид­ен­ти­те­та­ и друштв­е­не м­оћи.

При­руч­ник је по­де­љен на пет де­ло­ва, ко­ји су ор­га­ни­зо­ва­ни као ге­о­граф­ске це­ли­не под на­зи­вом: Аме­ри­ке[1] (стр. 5–65), Ази­ја (стр. 65–149), Аустра­ла­зи­ја (стр. 149–185), Афри­ка и Бли­ски ис­ток (стр. 185–257) и Евро­па (стр. 257–413). Овим је обез­бе­ђе­на по­кри­ве­ност свих кон­ти­не­на­та и при­па­да­ју­ћих ре­ги­о­на. Сва­ки део је по­де­љен на по­гла­вља (укуп­но имају 33 по­гла­вља) и пред­ста­вља до­при­нос 50 ауто­ра, ка­ко мла­дих ис­тра­жи­ва­ча, та­ко и већ афир­ми­са­них струч­ња­ка ко­ја се ба­ве раз­ли­чи­тим со­ци­о­лин­гви­стич­ким пи­та­њи­ма у раз­ли­чи­тим де­ло­ви­ма све­та (име­на свих ауто­ра са афи­ли­а­ци­ја­ма на­ве­де­на су на стр. ix–xvii)

Пр­ви део под на­зи­вом Аме­ри­ке по­де­љен је на пет по­гла­вља у ко­ји­ма се про­у­ча­ва­ју кул­тур­не и је­зич­ке ра­зно­ли­ко­сти зе­ма­ља за­пад­не хе­мис­фе­ре под на­зи­вом: „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка у Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма“, „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка у Ка­на­ди“, „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка у Мек­си­ку – де­фи­ни­са­ње но­вих при­о­ри­те­та“, „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка аутох­то­них је­зи­ка у ју­жној Аме­ри­ци“ и „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка Ка­ри­ба“. У овом де­лу При­руч­ни­ка по­се­бан ак­це­нат је ста­вљен на аутох­то­не на­ро­де. У том сми­слу нам се по­себ­но за­ни­мљи­вим учи­ни­ло дру­го по­гла­вље под на­зи­вом „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка у Ка­на­ди“ (стр. 25–34), аутор­ке Елејн Голд (Ela­i­ne Gold) ко­ја да­је кра­так пре­глед со­ци­о­лин­гви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња у да­на­шњој Ка­на­ди, за ко­ју ка­же да је зе­мља са ре­ла­тив­но ма­лим бро­јем ста­нов­ни­ка у од­но­су на про­стор ко­ји за­у­зи­ма, али да је при­том из­у­зет­но „бо­га­та“ је­зи­ци­ма.  У Ка­на­ди по­ред два зва­нич­на је­зи­ка, тзв. ка­над­ског ен­гле­ског и ка­над­ског фран­цу­ског, по­сто­је и мно­ге аутох­то­не по­ро­ди­це је­зи­ка. Аутор­ка на­гла­ша­ва да је по­себ­на област ин­те­ре­со­ва­ња лин­гви­ста у Ка­на­ди под­руч­је ис­тра­жи­ва­ња ста­ту­са, кон­так­та и је­зич­ких ва­ри­је­те­та ка­над­ског ен­гле­ског и ка­над­ског фран­цу­ског, али и пи­та­ња је­зич­ке ре­ви­та­ли­за­ци­је, ви­ше­је­зич­но­сти, по­ве­за­но­сти је­зи­ка и иден­ти­те­та. Аутор­ка ис­ти­че да нај­но­ви­ји ста­ти­стич­ки по­да­ци го­во­ре да ма­тер­њи је­зик сва­ког пе­тог ка­на­ђа­ни­на ни­је ен­гле­ски или фран­цу­ски, што све­до­чи и о то­ме да ви­ше па­жње тре­ба по­све­ти­ти и про­у­ча­ва­њу ути­ца­ја је­зи­ка ими­гра­на­та.

У дру­гом де­лу, под на­зи­вом Ази­ја, на­ла­зи се осам по­гла­вља ко­ји се ба­ве со­ци­о­лин­гви­стич­ким ис­тра­жи­ва­њи­ма у Ки­ни, со­ци­о­лин­гви­сти­ком у ју­жној Ази­ји, со­ци­о­лин­гви­сти­ком  у Ја­па­ну, со­ци­о­лин­гви­сти­ком у Бур­ми, Тај­лан­ду, Кам­бо­џи, Ла­о­су и Ви­јет­на­му, со­ци­о­лин­гви­сти­ком у Ма­ле­зи­ји, Син­га­пу­ру, Ин­до­не­зи­ји, Фи­ли­пи­ни­ма, со­ци­о­лин­гви­стич­ким про­фи­лом Тур­ске, се­вер­ног Ки­пра и дру­гих тур­ских др­жа­ва у цен­трал­ној Ази­ји, со­ци­о­лин­гви­сти­ком на Кав­ка­зу и со­ци­о­лин­гви­сти­ком у иран­ском све­ту. У овом де­лу При­руч­ни­ка пре­о­вла­ђу­је не­ко­ли­ко ва­жних те­ма, од ко­јих се по­себ­но из­два­ја­ју по­ли­ти­ка је­зич­ке стан­дар­ди­за­ци­је, раз­ли­ка из­ме­ђу је­зи­ка и ди­ја­ле­ка­та, ма­њин­ски је­зи­ци и ути­цај им­пе­ри­ја­ли­стич­ких је­зи­ка у бив­шим ко­ло­ни­ја­ма. У по­след­њем по­гла­вљу („Со­ци­о­лин­гви­сти­ка у иран­ском све­ту“), аутор Ви­ли­јам Би­ман (Wil­li­am O. Be­e­man) го­во­ри о не­сла­га­њи­ма из­ме­ђу је­зич­ких струч­ња­ка пер­сиј­ског је­зи­ка ко­ја се од­но­се на ста­тус та­џич­ког и да­ри (ис­точ­ни фар­си) је­зи­ка у од­но­су на мо­дер­ни стан­дард­ни пер­сиј­ски је­зик. Аутор ис­ти­че да му је циљ да ис­тра­жи дру­штве­не и кул­тур­не од­но­се из­ме­ђу ових ва­ри­је­те­та, као и да обез­бе­ди чи­та­о­цу ски­цу раз­во­ја ових ва­ри­је­те­та у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на, на­по­ми­њу­ћи да је лин­гви­стич­ки пеј­заж ре­ги­о­на од­раз сло­же­но­сти дру­штве­ног и исто­риј­ског пеј­за­жа. „Те­шко је пред­ви­де­ти да­љи раз­вој пер­сиј­ског, та­џич­ког и да­ри је­зи­ка, али пре­стро­ја­ва­ње по­ли­тич­ких гра­ни­ца и са­ве­за у це­лом ре­ги­о­ну ће има­ти зна­ча­јан ути­цај на раз­вој свих ових је­зи­ка“ за­кљу­чу­је Би­ман (стр. 147).

Тре­ћи део, под на­зи­вом Аустра­ла­зи­ја, по­де­љен је на че­ти­ри по­гла­вља: „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка у Аустра­ли­ји“, „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка на Но­вом Зе­лан­ду“, „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка на ју­жном Па­ци­фи­ку“ и „Со­ци­о­лин­гви­стич­ка ски­ца Но­ве Гви­не­је“. У овом де­лу При­руч­ни­ка па­жња је усме­ре­на ка ис­тра­жи­ва­њи­ма од­ре­ђе­них ва­ри­је­те­та ен­гле­ског је­зи­ка у од­но­су на ре­ги­о­нал­не стан­дар­де. Марк До­но­хју (Mark Do­no­hue) у по­след­њем по­гла­вљу ис­ти­че да је ре­ги­он Но­ве Гви­не­је по­се­бан због сво­је раз­ли­чи­то­сти, пре све­га због по­сто­ја­ња ви­ше од хи­ља­ду је­зи­ка свр­ста­них у око пе­де­сет је­зич­ких по­ро­ди­ца. Ре­ги­он је про­шао не­ко­ли­ко раз­ли­чи­тих ко­ло­ни­за­ци­ја и по­ли­тич­ки је по­де­љен на два де­ла, где нај­ши­ре ко­ри­шће­ни је­зик има око 200.000 го­вор­ни­ка, а нај­ма­ње ко­ри­шће­ни је­зик око 40. Аутор ис­ти­че да се овај ре­ги­он мо­же сма­тра­ти пра­вом „со­ци­о­лин­гви­стич­ком ла­бо­ра­то­ри­јом“, ко­ја че­ка да бу­де ис­ко­ри­шће­на за про­ве­ру раз­ли­чи­тих те­о­ри­ја и као из­вор ем­пи­риј­ских по­да­та­ка. „Упр­кос ве­ли­ком по­тен­ци­ја­лу, го­то­во сви аспек­ти со­ци­о­лин­гви­стич­ке еко­ло­ги­је Но­ве Гви­не­је че­ка­ју де­таљ­ни­ја ис­тра­жи­ва­ња“, за­кљу­чу­је аутор.

Че­твр­ти део, под на­зи­вом Афри­ка и Бли­ски ис­ток, са­сто­ји се од пет по­гла­вља: „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка у ју­жној Афри­ци: кри­тич­ки пре­глед тре­нут­них ис­тра­жи­ва­ња“, „Со­ци­о­лин­гви­стич­ке сту­ди­је у за­пад­ној и цен­трал­ној Афри­ци“, „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка у ис­точ­ној Афри­ци“, „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка у Изра­е­лу: од хе­бреј­ске хе­ге­мо­ни­је до изра­ел­ског плу­ри­лин­гви­зма“ и „Ара­биј­ска со­ци­о­лин­гви­сти­ка на Бли­ском ис­то­ку и се­вер­ној Афри­ци“. Глав­на област ис­тра­жи­ва­ња овог де­ла При­руч­ни­ка је лин­гви­стич­ко бо­га­ство кон­ти­нен­та, по­себ­но пи­та­ње ви­ше­је­зич­но­сти у од­но­су на зва­нич­но при­зна­те је­зи­ке. Ве­ћи­на ауто­ра ис­ти­че нео­п­ход­ност пре­и­спи­ти­ва­ња по­сто­је­ћих схва­та­ња основ­них кон­цеп­ци­ја је­зич­ке за­јед­ни­це и ди­ја­лек­та на африч­ком кон­ти­нен­ту. У по­гла­вљу „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка у ис­точ­ној Афри­ци“, аутор­ка Кри­сти­на Хи­гинс (Chri­sti­na M. Hig­gins) ис­ти­че да се око 325 раз­ли­чи­тих је­зи­ка го­во­ри у овој обла­сти и да су све че­ти­ри африч­ке је­зич­ке по­ро­ди­це пред­ста­вље­не у овом ре­ги­о­ну (Бу­рун­ди, Ери­тре­ја, Ети­о­пи­ја, Ке­ни­ја, Ру­ан­да, Со­ма­ли­ја, Тан­за­ни­ја и Уган­да). Иако ове на­ци­је не де­ле исту ко­ло­ни­јал­ну исто­ри­ју, за­јед­нич­ко им је то што су све оне на­сле­ди­ле бар по је­дан је­зик бив­шег ко­ло­ни­за­то­ра. Аутор­ка на­гла­ша­ва да је па­жња ис­тра­жи­ва­ча у овој обла­сти у ве­ли­кој ме­ри фо­ку­си­ра­на на со­ци­о­ло­ги­ју је­зи­ка, од­но­сно је­зич­ку по­ли­ти­ку и је­зич­ко пла­ни­ра­ње, је­зик у обра­зо­ва­њу, ви­ше­је­зич­ност и дво­је­зич­ност, а од не­дав­но све ви­ше па­жње се по­све­ћу­је и про­у­ча­ва­њу од­но­са је­зи­ка и по­пу­лар­не кул­ту­ре. Упр­кос то­ме, аутор­ка на­гла­ша­ва да је ве­о­ма ма­ло ра­до­ва об­ја­вље­но, од­но­сно да по­сто­ји по­тре­ба за ве­ћим бро­јем ра­до­ва ко­ји ће се ба­ви­ти про­бле­ми­ма ди­гло­си­је, ре­ги­стар­ске упо­тре­бе, праг­ма­ти­ка, род­но осе­тљи­вог је­зи­ка. У за­кључ­ку се ис­ти­че и да су по­сто­је­ћа ис­тра­жи­ва­ња ве­ћим де­лом де­скрип­тив­на и да се ве­о­ма ма­ло осла­ња­ју на до­ступ­не со­ци­о­лин­гви­стич­ке те­о­ри­ја или при­зна­те ме­то­до­ло­шке при­сту­пе, ка­ко би се уна­пре­ди­ло раз­у­ме­ва­ње од­но­са је­зи­ка и дру­штва.

У по­след­њем, пе­том де­лу При­руч­ни­ка, под на­зи­вом Евро­па, на­ла­зи се је­да­на­ест по­гла­вља ко­ја се ба­ве со­ци­о­лин­гви­сти­ком на не­мач­ком го­вор­ном под­руч­ју, со­ци­о­лин­гви­сти­ком на хо­ланд­ском го­вор­ном под­руч­ју у Евро­пи, со­ци­о­лин­гви­сти­ком у нор­диј­ском ре­ги­о­ну, со­ци­о­лин­гви­сти­ком на Бри­тан­ским остр­ви­ма, со­ци­о­лин­гви­сти­ком у Фран­цу­ској, со­ци­о­лин­гви­сти­ком у Ита­ли­ји, со­ци­о­лин­гви­сти­ком у Шпа­ни­ји и Пор­ту­га­лу, со­ци­о­лин­гви­сти­ком у Ма­ђар­ској, Че­шкој Ре­пу­бли­ци и Пољ­ској, со­ци­о­лин­гви­сти­ком на Бал­ка­ну, со­ци­о­лин­гви­сти­ком у Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји, Укра­ји­ни, Бе­ло­ру­си­ји и Мол­да­ви­ји и раз­во­јем со­ци­о­лин­гви­сти­ке у бал­тич­ким др­жа­ва­ма. Уред­ник При­руч­ни­ка ис­ти­че да се ве­ли­ки број по­гла­вља ко­ји ка­рак­те­ри­ше пе­ти део мо­же при­пи­са­ти то­ме што је европ­ски кон­текст  мно­го де­таљ­ни­је ис­тра­жен у од­но­су на дру­ге ре­ги­о­не све­та. У овом де­лу ауто­ри нас под­се­ћа­ју да је­зик ни­је увек ну­жно по­ве­зан са од­ре­ђе­ним кул­тур­ним иден­ти­те­том, го­во­ре о уло­зи ко­ја је при­па­ла ен­гле­ском је­зи­ку у да­на­шњој Евро­пи, лин­гви­стич­ком и кул­тур­ном бо­гат­ству бив­ших ју­го­сло­вен­ских и со­вјет­ских ре­пу­бли­ка, ути­ца­ју по­ли­тич­ке ре­пре­си­је на је­зич­ку по­ли­ти­ку. У по­гла­вљу под на­зи­вом „Со­ци­о­лин­гви­сти­ка на Бал­ка­ну“ да­је се исто­риј­ски увод о је­зи­ци­ма, на­ро­ди­ма, на­ци­ја­ма и др­жа­ва­ма ко­је су се по­ја­ви­ле у овом ре­ги­о­ну. Ро­берт Грин­берг (Ro­bert D. Gre­en­berg) го­во­ри о мо­де­ли­ма је­зич­ке по­ли­ти­ке ко­је др­жа­ве обич­но ко­ри­сте за упра­вља­ње по­тен­ци­јал­ним је­зич­ким кон­флик­ти­ма, упо­тре­би ових мо­де­ла пу­тем Европ­ске по­ве­ље о ре­ги­о­нал­ним и ма­њин­ским је­зи­ци­ма (енгл. Euro­pean Char­ter on Re­gi­o­nal and Mi­no­rity Lan­gu­a­ges), као и о ра­ти­фи­ка­ци­ји на­ве­де­не по­ве­ље у бал­кан­ским др­жа­ва­ма. По­ре­ђе­њем је­зич­ких по­ли­ти­ка у бал­кан­ским др­жа­ва­ма, аутор до­ла­зи до за­кључ­ка да док су не­ке бал­кан­ске др­жа­ве по­ку­ша­ле да сво­ју је­зич­ку по­ли­ти­ку ускла­де са дру­гим европ­ским др­жа­ва­ма, дру­ге бал­кан­ске др­жа­ве су при­ме­ни­ле је­зич­ку по­ли­ти­ку аси­ми­ла­ци­је или до­ми­на­ци­ја. Аутор на­по­ми­ње да је у не­ким бал­кан­ским др­жа­ва­ма по­гор­шан по­ло­жај ма­њин­ских гру­па у по­гле­ду је­зич­ких пра­ва.

Мо­же­мо за­кљу­чи­ти да При­руч­ник, не са­мо што пру­жа при­каз тре­нут­них и не­дав­них ис­тра­жи­вач­ких трен­до­ва у ме­ђу­на­род­ној со­ци­о­лин­гви­сти­ци, са те­ма­ма ко­је се раз­ли­ку­ју од по­гла­вља до по­гла­вља, у скла­ду са раз­ли­чи­тим ис­тра­жи­вач­ким ин­те­ре­си­ма у раз­ли­чи­тим ре­ги­о­ни­ма, већ и усме­ра­ва ис­тра­жи­ва­че ка те­ма­ма ко­је је нео­п­ход­но по­дроб­ни­је ис­пи­та­ти. При­руч­ник ће не­су­мљи­во да по­пу­ни по­сто­је­ћу „пра­зни­ну“ у со­ци­о­лин­гви­стич­кој ли­те­ра­ту­ри, по­себ­но у ан­гло­фо­ном све­ту, а ње­гов зна­чај огле­да се и у то­ме што мо­же по­слу­жи­ти као пу­то­каз сви­ма они­ма ко­ји су за­ин­те­ре­со­ва­ни за нај­ра­зли­чи­ти­је лин­гви­стич­ке те­ме. Сва­ка­ко тре­ба на­гла­си­ти да у При­руч­ни­ку ни­су по­кри­ве­ни сви ре­ги­о­ни, углав­ном због ма­лог бро­ја спро­ве­де­них ис­тра­жи­ва­ња, као и да је ана­ли­за дис­кур­са за­не­ма­ре­на, од­но­сно из­о­ста­вље­на из при­ка­за по­сто­је­ћих со­ци­о­лин­гви­стич­ких ис­тра­жи­вач­ких трен­до­ва у све­ту. Сма­тра­мо да са прак­тич­ног и те­о­риј­ског аспек­та При­руч­ник тре­ба ко­ри­сти­ти у ком­би­на­ци­ји са дру­гим при­руч­ни­ци­ма ко­ји се ба­ве те­о­риј­ским, ем­пи­риј­ским и ме­то­до­ло­шким раз­во­јем у обла­сти со­ци­о­лин­гви­сти­ке у по­след­њих пе­де­сет го­ди­на, пре све­га са ци­љем пот­пу­ни­јег усме­ре­ња и бо­љег раз­у­ме­ва­ња не­ких од про­бле­ма ко­ји су ов­де из­ло­же­ни[2].

 

 



[1] Тер­мин је ре­ла­тив­но нов и од­но­си се на зе­мље за­пад­не хе­мис­фе­ре. Тер­мин тре­ба раз­ли­ко­ва­ти од тер­ми­на Аме­ри­ка ко­ји се нај­че­шће ко­ри­сти као си­но­ним за Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве.

[2] По ми­шље­њу аутор­ке при­ка­за, по­себ­но за­ни­мљи­ви при­руч­ни­ци из обла­сти со­ци­о­лин­гви­сти­ке су: Co­ul­mas F. (Eds.). (1996). Hand­bo­ok of So­ci­o­lin­gu­i­stics. Blac­kwell, Ox­ford; Wo­dak, R., Johnsto­ne, B., & Kers­will, P. E. (Eds.). (2011). The Sa­ge hand­bo­ok of so­ci­o­lin­gu­i­stics. Sa­ge Pu­bli­ca­ti­ons; Bayley, R., Ca­me­ron, R., & Lu­cas, C. (Eds.). (2013). The Ox­ford hand­bo­ok of so­ci­o­lin­gu­i­stics. Ox­ford Uni­ver­sity Press.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa