Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 25

Татја­на Г. ­Тр­ајковић­ (­Ниш)

­

ЗБО­РИК РА­ДО­ВА СА МЕ­ЂУ­НА­РОД­НОГ НА­УЧ­НОГ

СКУ­ПА „ПУ­ТЕ­ВИ И ДО­МЕ­ТИ ДИ­ЈА­ЛЕ­КАТ­СКЕ

ЛЕК­СИ­КО­ГРА­ФИ­ЈЕ“, 12–13. АПРИ­ЛА 2013. ГО­ДИ­НЕ.

Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет у Ни­шу, Ниш, 2014.

 

 

У из­да­њу Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Ни­шу иза­шао је збор­ник ра­до­ва ко­ји но­си на­зив ме­ђу­на­род­ног на­уч­ног ску­па одр­жа­ног 12–13. апри­ла 2013. го­ди­не на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Ни­шу. Скуп је ор­га­ни­зо­вао Де­парт­ман за срп­ски је­зик Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Ни­шу, а по­др­жан је од стра­не Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ.

Збор­ник са­др­жи 37 ра­до­ва 38 ауто­ра из Ср­би­је и ино­стран­ства (из Ма­ке­до­ни­је, Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Бу­гар­ске, Ру­му­ни­је и Пољ­ске). Сви ра­до­ви оку­пље­ни су око исте, на­сло­вље­не те­ме, али је њи­хо­ва ужа те­ма­ти­ка ра­зно­вр­сна. Ауто­ри су се ба­ви­ли ди­ја­ле­кат­ском лек­си­ко­гра­фи­јом, али су ту те­му по­сма­тра­ли из раз­ли­чи­тих угло­ва. Та­ко у збор­ни­ку на­ла­зи­мо оно­ма­стич­ке, ети­мо­ло­шке, ет­но­лин­гви­стич­ке, ан­тро­по­ло­шке те­ме, раз­ма­тра се лек­си­ка град­ског го­во­ра и иди­о­лек­та, књи­жев­ног де­ла, ча­со­пи­са и но­ви­на, не­ки ра­до­ви по­све­ће­ни су исто­риј­ској лек­си­ко­гра­фи­ји, ди­ја­ле­кат­ским реч­ни­ци­ма дру­гих сло­вен­ских је­зи­ка и, на­рав­но, про­бле­му из­ра­де ди­ја­ле­кат­ских реч­ни­ка. У том сми­слу да­ће­мо и пре­глед ра­до­ва из овог збор­ни­ка.

Про­блем из­ра­де ди­ја­ле­кат­ских реч­ни­ка за­сту­пљен је у ра­до­ви­ма Сло­бо­да­на Ре­ме­ти­ћа,  Не­дељ­ка Бог­да­но­ви­ћа, Ма­ри­не Ју­ри­шић, Љи­ља­не Не­дељ­ков, Ра­де Сти­јо­вић, Љу­би­са­ва Ћи­ри­ћа.

Проф. Сло­бо­дан Ре­ме­тић је у ра­ду Шта оче­ку­јем(о) од ди­ја­ле­кат­ског реч­ни­ка? из­нео сво­ја схва­та­ња о ми­ни­мал­ним и мак­си­мал­ним зах­те­ви­ма ди­ја­ле­кат­ских реч­ни­ка. Из при­зме ис­ку­сног на­уч­ног рад­ни­ка ко­ји је са­ра­ђи­вао са ауто­ри­ма ди­ја­ле­кат­ских реч­ни­ка, он из­но­си сво­је убе­ђе­ње у из­ве­сност ра­да на бу­ду­ћем Реч­ни­ку при­зрен­ско-ти­моч­ких го­во­ра. Проф. Не­дељ­ко Бог­да­но­вић већ на­сло­вом ра­да  Отво­ре­на пи­та­ња из­ра­де ди­ја­ле­кат­ских реч­ни­ка, од­ре­ђу­је фо­кус сво­је те­ме. Аутор пре­тре­са пи­та­ња ко­ја се на­ме­ћу у про­це­су из­ра­де ди­ја­ле­кат­ских реч­ни­ка: свр­ха и зна­чај, ве­ро­до­стој­ност, пла­ни­ра­ње и из­ра­да, из­бор ди­ја­ле­кат­ске ба­зе, из­во­ри гра­ди­ва, азбуч­ник, из­бор об­ли­ка и зна­че­ња ре­чи за азбуч­ник, лек­си­ко­граф­ски по­сту­пак, тех­нич­ка пре­зен­та­ци­ја, но­ве тех­но­ло­ги­је, ева­лу­а­ци­ја, тра­ди­ци­ја срп­ске и сло­вен­ске ди­ја­ле­кат­ске лек­си­ко­гра­фи­је, ди­ја­ле­кат­ска лек­си­ко­гра­фи­ја као из­бор­ни пред­мет на сту­ди­ја­ма ср­би­сти­ке. Ма­ри­на Ју­ри­шић (Из­ра­да је­дин­стве­ног реч­ни­ка при­зрен­ско-ти­моч­ке ди­ја­ле­кат­ске обла­сти) ука­зу­је на пред­но­сти из­ра­де је­дин­стве­ног реч­ни­ка при­зрен­ско-ти­моч­ке ди­ја­ле­кат­ске обла­сти. Аутор­ка да­је и пред­лог ко­ји се ти­че фор­ми­ра­ња прин­ци­па из­ра­де, а од­но­си се на ис­ку­ства у ра­ду на Реч­ни­ку срп­ских го­во­ра Вој­во­ди­не. Љу­би­сав Ћи­рић, у ра­ду Обим ди­фе­рен­ци­ја­ци­је и ме­ра ег­зем­пли­фи­ка­ци­је у ди­ја­ле­кат­ским реч­ни­ци­ма,  ана­ли­зи­ра по­јам ди­фе­рен­ци­јал­ног у ди­ја­лек­ту јед­ног кра­ја у од­но­су на стан­дард­ни срп­ски је­зик као и пи­та­ње нео­п­ход­ног бро­ја при­ме­ра ко­ји по­твр­ђу­ју еле­мен­те ди­фе­рен­ци­ја­ци­је. Ра­да Сти­јо­вић (Ди­ја­ле­кат­ски реч­ни­ци и гра­ма­ти­ка) го­во­ри о гра­ма­тич­ким ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је тре­ба да са­др­жи ди­ја­ле­кат­ски реч­ник ка­ко би се лек­се­ме мо­гле што пот­пу­ни­је об­ја­сни­ти. По­себ­на па­жња при­да­је се об­ра­ди ре­флек­сив­них и не­ре­флек­сив­них гла­гол­ских фор­ми, ис­ка­зи­ва­њу гла­гол­ске рек­ци­је, об­ра­ди трп­них и рад­них гла­гол­ских при­де­ва, обе­ле­жа­ва­њу мно­жин­ских зна­че­ња гра­див­них и ап­страк­тих име­ни­ца и по­је­ди­них ком­па­ра­ти­ва. У ра­ду Мо­дел за из­ра­ду ре­ги­о­нал­ног реч­ни­ка тра­ди­ци­о­нал­не кул­ту­ре Љи­ља­не Не­дељ­ков го­во­ри се о струк­тур­ним и се­ман­тич­ким осо­би­на­ма ди­ја­ле­кат­ског реч­ни­ка. Ну­де се ре­ше­ња у по­гле­ду кон­цеп­ци­је и из­бо­ра лек­се­ма за реч­ник ко­ји би тре­ба­ло да бу­де од­раз кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­је све­та у тра­ди­ци­о­нал­ној кул­ту­ри не­ког кра­ја.

Те­мом лек­си­ко­граф­ских при­сту­па у ди­ја­ле­кат­ским реч­ни­ци­ма ба­ви­ле су се Мир­ја­на Илић и Та­ња Ми­ло­са­вље­вић. Мир­ја­на Илић (Раз­вој лек­си­ко­граф­ских де­фи­ни­ци­ја у реч­ни­ци­ма ЈИ Ср­би­је) освр­ће се на две гру­пе ди­ја­ле­кат­ских реч­ни­ка ју­го­и­сточ­не Ср­би­је (ста­ри­ји и но­ви­ји) и на раз­ли­ке ме­ђу њи­ма у по­гле­ду лек­си­ко­граф­ских по­сту­па­ка. У ра­ду Та­ње Ми­ло­са­вље­вић  (По­ступ­ци лек­си­ко­гра­фи­са­ња ва­ри­је­те­та у но­ви­јим ди­ја­ле­кат­ским ре­ни­ци­ма) раз­ма­тра­ни су на­чи­ни ре­ша­ва­ња фо­нет­ских, мор­фо­ло­шких, се­ман­тич­ких ва­ри­јан­ти и син­таг­мат­ских спо­је­ва и из­ра­за у три реч­ни­ка са раз­ли­чи­тих ди­ја­ле­кат­ских под­руч­ја, а об­ја­вље­них у пр­вој де­це­ни­ји овог ве­ка.

Лек­си­ка гра­да те­ма је ра­да Гор­да­не Дра­гин  Ста­тус лек­си­ке го­во­ра Но­вог Са­да. Она утвр­ђу­је раз­ли­ке из­ме­ђу лек­си­ке Но­вог Са­да и лек­си­ке ње­го­вог ди­ја­ле­кат­ског за­ле­ђа, а он­да раз­ма­тра мо­гућ­ност из­ра­де ди­ја­ле­кат­ског реч­ни­ка го­во­ра Но­вог Са­да.

Лек­си­ка иди­о­лек­та ин­спи­ри­са­ла је Жар­ка Бо­шња­ко­ви­ћа (Лек­си­ко­ло­шко-лек­си­ко­граф­ски при­ступ ’спе­ци­фич­ној’ лек­си­ци), ко­ји је раз­ма­трао ста­тус лек­си­ке по­је­дин­ца у лек­си­ко­ло­ги­ји и лек­си­ко­гра­фи­ји срп­ског је­зи­ка и ис­та­као по­тре­бу за ње­ном об­ра­дом и пу­бли­ко­ва­њем.

О спе­ци­фич­ној ве­зи реч­ни­ка и ње­го­вог ауто­ра пи­са­ла је проф. Јор­да­на Мар­ко­вић. У свом ра­ду Ди­ја­ле­кат­ски реч­ник као сли­ка сво­га ауто­ра ана­ли­зи­ра реч­ни­ке кроз при­зму њи­хо­вих ауто­ра до­ла­зе­ћи до за­кључ­ка да аутор јед­ног реч­ни­ка тре­ба би­ти ди­ја­лек­то­лог са обу­ком из лек­си­ко­гра­фи­је, али и да се та­кав по­сао мо­ра ра­ди­ти тим­ски у свим ета­па­ма.

Пре­гле­де лек­си­ко­граф­ских ра­до­ва о срп­ским ди­ја­лек­ти­ма да­ли су Ми­ле­та Бу­ку­ми­рић (о КР ди­ја­лек­ту на КиМ) и Бран­ки­ца Мар­ко­вић (о лек­си­ко­гра­фи­ји у Вој­во­ди­ни). Проф. Ми­ле­та Бу­ку­ми­рић, на­жа­лост, ни­је до­че­као одр­жа­ва­ње овог ску­па као ни об­ја­вљи­ва­ње свог по­след­њег на­уч­ног ра­да Лек­си­ко­гра­фи­ја ко­сов­ско-ре­сав­ских го­во­ра на под­руч­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. У ра­ду су да­ти  пре­глед и ана­ли­за ра­до­ва ко­ји су се ба­ви­ли лек­си­ком ко­сов­ско-ре­сав­ских го­во­ра на тлу Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Бран­ки­ца Мар­ко­вић (Ди­ја­ле­кат­ска лек­си­ко­гра­фи­ја у Вој­во­ди­ни) пра­ти до­са­да­шња ис­тра­жи­ва­ња из обла­сти ди­ја­ле­кат­ске лек­си­ко­гра­фи­је у Вој­во­ди­ни и да­је хро­но­ло­шки пре­глед ди­ја­ле­кат­ских реч­ни­ка об­ја­вље­них у пе­ри­о­ду од 1891. до 2012. го­ди­не.

О ди­ја­ле­кат­ској лек­си­ко­гра­фи­ји дру­гих сло­вен­ских је­зи­ка пи­са­ли су: Sta­ni­sł­awа Ni­e­br­ze­gow­ska-Bartmińskа, Го­це Цве­та­нов­ски и Fe­liks Czyżew­ski. Sta­ni­sł­awа Ni­e­br­ze­gow­ska-Bartmińskа (Сло­ва­рь на­род­ных сте­ре­о­ти­пов и сим­во­лов – про­ект и ре­а­ли­за­ция) пред­ста­ви­ла је из­ра­ду лу­блин­ског ет­но­лин­гви­стич­ког Реч­ни­ка сте­ре­о­ти­па и на­род­них сим­бо­ла (Sł­ow­nik ste­re­otypów i symbo­li lu­dowych), ко­ји је за­ми­шљен као ре­кон­струк­ци­ја на­род­не сли­ке све­та и чо­ве­ка. Го­це Цве­та­нов­ски (Око­лу ра­бо­та­та на Реч­ни­кот се­вер­но­то ма­ке­дон­ско на­реч­је (РСМН)) опи­сао је рад на Реч­ни­ку се­вер­ног ма­ке­дон­ског ди­ја­лек­та, ко­ји би тре­ба­ло да об­у­хва­ти лек­сич­ки фонд од око 10000 ре­чи. Fe­liks Czyżew­ski (Sł­ow­nic­two gwar ukra­i­ń­skich po­ł­ud­ni­o­we­go pod­la­sia (wschod­ni­ej pol­ski) a po­trzby leksyko­gra­fii gwa­ro­wej) из­нео је циљ, ме­то­де и из­во­ре у ра­ду на Реч­ни­ку го­во­ра Ју­жног Под­ле­сја у лу­бин­ској сре­ди­ни, ко­ји са­др­жи лек­си­ку ру­ског ет­ни­ку­ма на те­ри­то­ри­ји за­пад­но од др­жав­не гра­ни­це Пољ­ске са Укра­ји­ном.

Ма­ри­о­ла Мо­стов­ска и Ва­лен­ти­на Бонд­жо­ло­ва  (Ди­а­лект­ни ду­ми в Бъл­гар­ско-пол­ския реч­ник на раз­го­вор­на­та лек­си­ка) са­гле­да­ва­ле су ме­сто ди­ја­ле­кат­ске лек­си­ке у пр­вом то­му Бу­гар­ко-пољ­ског реч­ни­ка раз­го­вор­не лек­си­ке.

Оно­ма­стич­ке те­ме об­ра­ђи­ва­ле су: Ане­лия Ва­си­ле­ва Пет­ко­ва, Јо­ван­ка Ра­дић и Та­тја­на Трај­ко­вић. Ане­лия Ва­си­ле­ва Пет­ко­ва (Ди­а­лект­на лек­си­ка и то­по­ни­ми) ана­ли­зи­ра ди­ја­ле­кат­ску лек­си­ку у дво­сло­жним то­по­ни­ми­ма обла­сти Пле­вен­ско. Циљ ра­да је си­сте­ма­ти­за­ци­ја ових ре­чи и раз­гра­ни­ча­ва­ње до­ма­ће и ту­ђе лек­си­ке. Јо­ван­ка Ра­дић (О фор­ма­ци­ја­ма са су­фик­сом -ица и ан­тро­по­ни­мом у осно­ви (ди­ја­лек­то­ло­шки, оно­ма­стич­ки, ло­гич­ко-гра­ма­тич­ки и „фе­ми­ни­стич­ки“ аспект)) утвр­ђу­је вред­но­сти, ди­ја­ле­кат­ске раз­ли­ке, пра­вил­но­сти упо­тре­бе и раз­ли­ке у ста­ту­су оно­ма­стич­ких из­ве­де­ни­ца са су­фик­сом -ица. У ра­ду Оно­ма­стич­ка гра­ђа у ди­ја­ле­кат­ским реч­ни­ци­ма ју­го­и­сточ­не Ср­би­је, Та­тја­на Трај­ко­вић по­сма­тра по­ло­жај оно­ма­стич­ких је­ди­ни­ца у по­сто­је­ћим ди­ја­ле­кат­ским реч­ни­ци­ма ју­го­и­сточ­не Ср­би­је и отва­ра пи­та­ње де­фи­ни­са­ња од­но­са пре­ма њи­ма као пре­ма реч­нич­ким од­ред­ни­ца­ма.

Ети­мо­ло­шком ана­ли­зом и аре­ал­ном лин­гви­сти­ком ба­ви­ли су се Све­тла­на Дав­ко­ва Ѓеор­ги­е­ва и Мар­јан Мар­ко­виќ. Све­тла­на Дав­ко­ва Ѓеор­ги­е­ва (Сло­вен­ски и не­сло­вен­ски лек­сич­ки еле­мен­ти и ма­ке­дон­ски­от ди­ја­лек­тен аре­ал (лек­сич­ко-се­ман­тич­ка сфе­ра на по­ку­ќ­нин­ски пред­ме­ти и по­сат­ки) ту­ма­чи сло­вен­ске и не­сло­ве­ске сло­је­ве у ма­ке­дон­ској ди­ја­ле­кат­ској лек­си­ци и утвр­ђу­је да њи­хов аре­ал за­ви­си од вре­ме­на ка­да је лек­си­ка по­зајм­ље­на, као и да је не­сло­вен­ски на­нос, уко­ли­ко је но­ви­ји, фре­квент­ни­ји на је­зич­кој пе­ри­фе­ри­ји. Мар­јан Мар­ко­виќ (Ети­мо­ло­шка ана­ли­за на на­зи­ви­те за мо­лив и хар­ти­ја во сло­вен­ски­те ди­ја­лек­ти (спо­ред ма­те­ри­ја­лот од Оп­што­сло­вен­скит лин­гви­стич­ки атлас)) ба­ви се ети­мо­ло­шком ана­ли­зом и ге­о­граф­ском ди­стри­бу­ци­јом лек­се­ма мо­лив и хар­ти­ја на сло­вен­ској те­ри­то­ри­ји.

Ет­но­ли­гви­сти­ка за­о­ку­пља­ла је аутор­ке Ми­ли­цу Ми­мо­вић и Ми­ља­ну-Рад­ми­лу Ус­ка­ту. Ми­ли­ца Ми­мо­вић (При­лог тер­ми­но­ло­ги­ји го­ди­шњих оби­ча­ја у Бр­ња­ку) да­ла је при­лог ет­но­ди­ја­ле­кат­ском лек­си­ко­ну об­ра­ђи­ва­њем на­зва­ња за го­ди­шње оби­ча­је у Бр­ња­ку, се­лу из обла­сти Ибар­ског Ко­ла­ши­на. Ми­ља­на-Рад­ми­ла Ус­ка­ту (О ка­ра­шев­ском об­ре­ду и тер­ми­но­ло­ги­ји кр­ште­ња) опи­са­ла је ка­ра­шев­ски об­ред кр­ште­ња и упо­ре­ђу­је га са об­ре­дом код Ср­ба и Ру­му­на. У ра­ду се из­но­си и тер­ми­но­ло­ги­ја кр­ште­ња.

Ан­тро­по­ге­о­граф­ска лек­си­ка те­ма је ра­да Ане Са­вић Гру­јић Не­га­тив­на но­ми­на­ци­ја чо­ве­ка мо­ти­ви­са­на го­во­ром, у ко­ме су ана­ли­зи­ра­не лек­се­ме ко­ји­ма се озна­ча­ва не­га­тив­на но­ми­на­ци­ја му­шких ли­ца при че­му је из­вор гра­ђе био још нео­бја­вље­ни Ан­тро­по­ге­о­граф­ски реч­ник при­зрен­ско-ти­моч­ког го­во­ра Не­дељ­ка Бог­да­но­ви­ћа.

О лек­си­ци у књи­жев­ном де­лу пи­са­ли су Го­луб Ја­шо­вић и Дра­га­на Ра­до­ва­но­вић. Го­луб Ја­шо­вић ана­ли­зи­ра и кла­си­фи­ку­је лек­сич­ки ма­те­ри­јал из збир­ке пе­са­ма „Стра­о­ри“ и упо­ре­ђу­је га са гра­ђом у Реч­ни­ку ко­сов­ско-ме­то­хи­ског ди­ја­лек­та Гли­ше Еле­зо­ви­ћа. Дра­га­на Ра­до­ва­но­вић  (Ком­пле­мен­тар­ност реч­ни­ка и ли­те­рар­них при­ча о ре­чи­ма) упо­ре­ђу­је рад пи­са­ца ро­ма­на-реч­ни­ка са ра­дом лек­си­ко­ло­га и лек­си­ко­гра­фа и ис­ти­че зна­чај обе­ју гру­па.

Лек­си­ка у ча­со­пи­си­ма и но­ви­на­ма би­ла је те­ма ра­до­ва Ма­ри­не Ја­њић и Сре­те Та­на­си­ћа. Ма­ри­на Ја­њић  (Праг­ма­тич­ки при­ступ ди­ја­ле­кат­ској лек­си­ци у но­ви­на­ма Врањ­ским) ба­ви­ла се пи­та­њем за­сту­пље­но­сти ди­ја­ле­кат­ске лек­си­ке у не­дељ­ни­ку Врањ­ске ис­пи­ту­ју­ћи од­нос пре­ма ди­ја­ле­кат­ској лек­си­ци од стра­не но­си­ла­ца стан­дард­ног је­зи­ка и пред­став­ни­ка ди­ја­лек­та. Проф. Сре­то Та­на­сић (Ди­ја­ле­кат­ска лек­си­ка у На­шем је­зи­ку) ана­ли­зи­ра за­сту­пље­ност лек­си­ке из на­род­них го­во­ра и циљ ње­не упо­тре­бе у ча­со­пи­су Наш је­зик.

Исто­риј­ска лек­си­ко­гра­фи­ја те­ма је ра­до­ва На­де­жде Јо­вић и Ка­ти­це Трај­ко­ве. На­де­жда Јо­вић (О кон­цеп­ци­ји те­мат­ског реч­ни­ка Хи­лан­дар­ског ме­ди­цин­ског ко­дек­са) раз­ма­тра иде­ју о из­ра­ди те­мат­ског реч­ни­ка Хи­лан­дар­ског ме­ди­цин­ског ко­дек­са, што би обо­га­ти­ло по­сто­је­ћу гра­ђу исто­риј­ских реч­ни­ка и по­ну­ди­ло дра­го­це­не по­дат­ке ди­ја­ле­кат­ској лек­си­ко­ло­ги­ји. Ка­ти­ца Трај­ко­ва  (Лек­си­ка­та на Ста­ни­сла­во­ви­от при­лог во Реч­ни­кот на цр­кве­но­сло­вен­ски­от ја­зик од ма­ке­донб­ска ре­дак­ци­ја) ана­ли­зи­ра зна­че­ње и фре­квен­ци­ју лек­сич­ких је­ди­ни­ца из Ста­ни­сла­во­вог про­ло­га, ко­ји пред­ста­вља је­дан од из­во­ра за из­ра­ду Реч­ни­ка цр­кве­но­сло­вен­ског је­зи­ка ма­ке­дон­ске ре­дак­ци­је.

Сво­је­вр­сној ком­па­ра­ти­ви­сти­ци у ци­љу ус­по­ста­вља­ња исто­риј­ских ве­за при­сту­пи­ли су  Дра­го­љуб Пе­тро­вић и Ми­хај Ра­дан. Дра­го­љуб Пе­тро­вић (Ди­ја­ле­кат­ска реч као те­мељ исто­риј­ског пам­ће­ња) сво­јим ра­дом пре­до­ча­ва ге­о­граф­ски рас­по­ред по­је­ди­них лек­се­ма (му­ка, же­луд, дуб) у оп­ште­сло­вен­ском, бал­кан­ском и уну­тар­срп­ском кон­тек­сту уз на­во­ђе­ње ви­ше оно­ма­стич­ких чи­ње­ни­ца са па­ра­ле­ла­ма у ру­мун­ском, абан­ском, грч­ком и бу­гар­ском је­зи­ку. Ми­хај Ра­дан (Ди­ја­ле­кат­ска лек­си­ка и ре­кон­струк­ци­ја не­ка­да­шњег пред­ми­гра­ци­о­ног ди­ја­ле­кат­ског ста­ња (на при­ме­ри­ма лек­си­ке ка­ра­шев­ских, при­зрен­ско-ти­моч­ких и ко­сов­ско-ре­сав­ских го­во­ра) по­ве­зу­је ди­ја­ле­кат­ску лек­си­ку ка­ра­шев­ских, при­зрен­ско-ти­моч­ких и ко­сов­ско-ре­сав­ских го­во­ра с ци­љем да се ука­же на чи­ње­ни­цу да су ка­ра­шев­ски и дру­ги срп­ски го­во­ри са под­уч­ја Ба­на­та не­ка­да би­ли у са­ста­ву пред­ми­гра­ци­о­ног ис­точ­ног што­кав­ског ди­ја­ле­кат­ског ти­па.

И про­зо­ди­ја је би­ла те­ма ра­до­ва о лек­си­ко­гра­фи­ји. Њо­ме су се ба­ви­ли Алек­сан­дра Лон­чар Ра­и­че­вић и Ни­ко­ла Ра­мић. Алек­сан­дра Лон­чар Ра­и­че­вић, у ра­ду Си­ла­зни ак­цен­ти ван пр­вог сло­га (ди­ја­ле­кат – стан­дард), ана­ли­зи­ра­ла је ак­це­нат­ски мо­дел у ре­чи­ма стра­ног по­ре­кла у сва­ко­днев­ној ко­му­ни­ка­ци­ји у го­во­ри­ма ужич­ког кра­ја. Ни­ко­ла Ра­мић (По­ли­се­ми­ја и се­ман­тич­ка ди­фе­рен­ци­ра­ња у ди­ја­лек­ти­ма) ука­зао је на не­ке раз­ло­ге због че­га је иди­о­мат­ске ка­рак­те­ри­сти­ке ди­ја­лек­та ко­је су из сфе­ре лек­си­ко­на те­же иден­ти­фи­ко­ва­ти не­го оне ко­је до­ла­зе из дру­гих сфе­ра је­зич­ког си­сте­ма.

Твор­бом од­ре­ђе­не гру­пе ди­ја­ле­кат­ске лек­си­ке ба­ви­ли су се Ди­ја­на Цр­њак и Вла­ди­слав Ма­ри­нов. Ди­ја­на Цр­њак  (Су­фик­сал­на твор­ба зо­о­ни­ма у па­стир­ској лек­си­ци лак­та­шког кра­ја) об­ра­ди­ла је су­фик­сал­ну твор­бу зо­о­ни­ма у па­стир­ској лек­си­ци лак­та­шког кра­ја и та­кве из­ве­де­ни­це упо­ре­ди­ла са ста­њем у стан­дард­ном срп­ском је­зи­ку. Вла­ди­слав Ма­ри­нов (Хи­брид­ни гла­го­ли във вла­шкия ди­а­лект в гр. Бре­го­во (Ви­дин­ско)) ана­ли­зи­ра адап­та­ци­ју гру­пе гла­го­ла обра­зо­ва­них од сло­вен­ске (бу­гар­ске) осно­ве и ру­мун­ског су­фик­са -esc (оби­ческ) у го­во­ру Гр. Бре­го­ва у ви­дин­ској обла­сти.

Збор­ник „Пу­те­ви и до­ме­ти ди­ја­ле­кат­ске лек­си­ко­гра­фи­је“ зна­ча­јан је при­лог ус­по­ста­вља­њу мо­де­ла за из­ра­ду јед­ног ди­ја­ле­кат­ског реч­ни­ка. По­гле­ди, иде­је и су­ге­сти­је, про­и­за­шле из ис­ку­ства ре­но­ми­ра­них струч­ња­ка из зе­мље и ино­стран­ства, пред­ста­вља­ју ва­жна упут­ства у ра­ду да­на­шњих мла­ђих и бу­ду­ћих ди­ја­лек­то­ло­га  лек­си­ко­ло­га.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa