Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Pregledni članci, Broj: 25

УДК 811.163.41‘243(075)

 

Ђорђ­е ­Оташе­ви­ћ ­(Б­еоград)

­

ПРИ­РУЧ­НИ­ЦИ ЗА НА­СТА­ВУ СРП­СКОГ ЈЕ­ЗИ­КА

КАО СТРА­НОГ

 

 

У ра­ду се да­је кра­так пре­глед уџ­бе­ни­ка и при­руч­ни­ка за срп­ски као стра­ни је­зик. До да­нас је об­ја­вље­но мно­го уџ­бе­ни­ка, при­руч­ни­ка и реч­ни­ка, али мно­го то­га још увек не­до­ста­је. На при­мер: раз­ли­чи­те збир­ке но­вин­ских тек­сто­ва, збир­ке књи­жев­них тек­сто­ва, раз­ли­чи­те збир­ке струч­них тек­сто­ва, при­руч­ник го­вор­не ети­ке­ци­је, раз­ли­чи­ти реч­ни­ци (илу­стро­ва­ни, школ­ски, ак­це­нат­ски, ко­ло­ка­циј­ски итд.), збир­ке „аутор­ских” за­го­не­та­ка (укр­ште­не ре­чи, осмо­смер­ке, ис­пу­њаљ­ке, ре­бу­си итд.), збир­ка анег­до­та, ви­це­ва, афо­ри­за­ма и ка­ри­ка­ту­ра итд.

Кључне речи: српски језик као страни, уџбеници, приручници, речници

 

 

Срп­ски, од­но­сно срп­ско­хр­ват­ски је­зик, па­жњу стра­них лин­гви­ста при­вла­чио је, пре све­га, као је­дан од сло­вен­ских је­зи­ка, ин­те­ре­сан­тан и ко­ри­стан за из­у­ча­ва­ње упо­ред­не сло­вен­ске и ин­до­е­вроп­ске гра­ма­ти­ке, ка­сни­је и оп­ште лин­гви­сти­ке. По­што ни­ка­да ни­је био је­дан од тзв. „свет­ских” је­зи­ка, ње­го­во пре­да­ва­ње и уче­ње као стра­ног је­зи­ка, све до дру­ге по­ло­ви­не два­де­се­тог ве­ка, би­ло је скром­но по оби­му. У XIX ве­ку уџ­бе­ни­ци и при­руч­ни­ци нај­че­шће су би­ли не­ко­мер­ци­јал­на ма­ло­ти­ра­жна из­да­ња, обич­но „ре­зул­тат лич­не ини­ци­ја­ти­ве, на­ме­ње­ни са­мо­у­ци­ма ко­ји че­сто по­сто­је са­мо у ауто­ро­вој ма­шти”[1].

По­сле Дру­гог свет­ског ра­та сер­бо­кро­а­ти­сти­ка се ши­ри по европ­ским и ва­не­вроп­ским уни­вер­зи­те­ти­ма. По­што је број сту­де­на­та обич­но вр­ло ма­ли, не­ма мо­гућ­но­сти за об­ја­вљи­ва­ње по­себ­них уџ­бе­ни­ка и при­руч­ни­ка, при­ла­го­ђе­них го­вор­ни­ци­ма од­ре­ђе­ног је­зи­ка. Нај­че­шће се ко­ри­сте уџ­бе­ни­ци об­ја­вље­ни у Ју­го­сла­ви­ји ма­да је по­след­њих че­тр­де­се­так го­ди­на из­да­то ви­ше уни­вер­зи­тет­ских уџ­бе­ни­ка и при­руч­ни­ка, пр­вен­стве­но гра­ма­ти­ка и реч­ни­ка. По­след­њих два­де­се­так го­ди­на мно­ге од ино­стра­них ка­те­да­ра су се уга­си­ле, би­ло због сма­ње­ног ин­те­ре­со­ва­ња сту­де­на­та, би­ло због про­ме­ње­не по­ли­ти­ке ма­тич­них зе­ма­ља. На­кон рас­па­да СФРЈ до­шло је и до про­ме­на у на­зи­ву је­зи­ка ко­ји се учи на ино­стра­ним уни­вер­зи­те­ти­ма[2]. Си­ту­а­ци­ја је ве­о­ма раз­ли­чи­та, од зе­мље до зе­мље, али је у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва срп­ски је­зик (под овим на­зи­вом) ло­ше про­шао[3].

Осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка у Ју­го­сла­ви­ји је би­ло ви­ше хи­ља­да стра­них сту­де­на­та, нај­ви­ше из арап­ских зе­ма­ља и Грч­ке, али је њи­хов број с по­чет­ком рас­па­да СФРЈ и от­по­чи­ња­ња ра­то­ва по­стао сим­бо­ли­чан.

Срп­ски је­зик као стра­ни да­нас се учи у Ср­би­ји и у ино­стран­ству.

  1. у ино­стран­ству га уче:

    1. фи­ло­ло­зи (на уни­вер­зи­те­ти­ма)

    2. сту­ден­ти не­фи­ло­ло­шких фа­кул­те­та (на уни­вер­зи­те­ти­ма)

    3. по­том­ци на­ших исе­ље­ни­ка (на уни­вер­зи­те­ти­ма или кур­се­ви­ма ко­је ор­га­ни­зу­ју удру­же­ња на­ших исе­ље­ни­ка и цр­ква)

    4. ди­пло­ма­те (у спе­ци­јал­ним шко­ла­ма стра­них је­зи­ка при ми­ни­стар­стви­ма ино­стра­них по­сло­ва, на уни­вер­зи­те­ту, на кур­се­ви­ма или при­ват­но)

    5. љу­ди раз­ли­чи­тих про­фе­си­ја и ин­те­ре­со­ва­ња – фа­сци­ни­ра­ни, на при­мер, на­шим ма­на­сти­ри­ма, ле­по­том Ср­би­је, или због крат­ко­трај­не лет­ње љу­ба­ви итд. (на кур­се­ви­ма или са­мо­стал­но).

  1. У Ср­би­ји га уче:

    1. ди­пло­мат­ско-кон­зу­лар­но осо­бље (на кур­се­ви­ма или при­ват­но)

    2. тр­го­вин­ски пред­став­ни­ци  (на кур­се­ви­ма или при­ват­но)

    3. но­ви­на­ри  (на кур­се­ви­ма или при­ват­но)

    4. сту­ден­ти не­фи­ло­ло­шких фа­кул­те­та (на кур­се­ви­ма, рет­ко при­ват­но)

    5. брач­ни парт­не­ри ди­пло­мат­ско–кон­зу­лар­ног осо­бља, тр­го­вин­ских пред­став­ни­ка и но­ви­на­ра (на кур­се­ви­ма или при­ват­но)

    6. стран­ци – брач­ни парт­не­ри Ср­ба (на кур­се­ви­ма, при­ват­но или уз по­моћ брач­ног парт­не­ра).

      Уку­пан број љу­ди ко­ји да­нас учи срп­ски је­зик као стра­ни ни­је ве­ли­ки, а они, да про­бле­ми с на­ста­вом и уџ­бе­ни­ци­ма бу­ду још ве­ћи, ме­ђу­соб­но се раз­ли­ку­ју пре­ма ма­тер­њем је­зи­ку, лин­гви­стич­ком обра­зо­ва­њу  (мо­гу има­ти со­лид­но лин­гви­стич­ко обра­зо­ва­ње, или скром­но лин­гви­стич­ко зна­ње, обич­но ве­за­но за гра­ма­ти­ку ма­тер­њег је­зи­ка или сте­че­но при уче­њу не­ког од „свет­ских” је­зи­ка, или су без лин­гви­стич­ких зна­ња), ни­воу је­зич­ког зна­ња ко­ји же­ле да до­стиг­ну, ко­ли­чи­ни вре­ме­на ко­ју су спрем­ни да уло­же у уче­ње и др.

      Пре­ма ни­воу је­зич­ког зна­ња ко­је же­ле да до­стиг­ну мо­гу се гру­бо по­де­ли­ти у че­ти­ри гру­пе:

  1. они ко­ји же­ле да овла­да­ју је­зи­ком, теч­но го­во­ре, ак­тив­но ко­ри­сте је­зик, упо­зна­ју ње­го­ву струк­ту­ру итд. (лин­гви­сти, пре­во­ди­о­ци)

  2. да со­лид­но го­во­ре је­зик, али је ак­це­нат на спе­ци­фич­ној упо­тре­би

    1. ди­пло­ма­те – да чи­та­ју но­ви­не, гле­да­ју те­ле­ви­зи­ју, слу­ша­ју ра­дио, раз­го­ва­ра­ју са Ср­би­ма о по­ли­ти­ци, еко­но­ми­ји и сл.

    2. но­ви­на­ри – слич­но као и ди­пло­ма­те (за но­ви­на­ре ма­ле и си­ро­ма­шне зе­мље, а ми ме­ђу њих спа­да­мо, ин­те­ре­сант­не су обич­но у вре­ме ве­ли­ких дру­штве­них пре­ви­ра­ња или за вре­ме ра­то­ва)

    3. тр­го­вин­ски пред­став­ни­ци – струч­ни тер­ми­ни и из­ра­зи ве­за­ни за оно што про­да­ју или ку­пу­ју

    4. сту­ден­ти не­фи­ло­ло­шких фа­кул­те­та – струч­на тер­ми­но­ло­ги­ја 

  3. да стек­ну скром­но „оп­ште” зна­ње (брач­ни парт­не­ри на­ших исе­ље­ни­ка у ино­стран­ству, њи­хо­ва де­ца, ту­ри­сти, сту­ден­ти не­фи­ло­ло­зи на ино­стра­ним уни­вер­зи­те­ти­ма)

  4. да стек­ну скром­но оп­ште зна­ње уз мо­гућ­ност ко­ри­шће­ња у спе­ци­фич­не свр­хе (љу­би­тељ ма­на­сти­ра, да би се раз­у­ме­ла слу­жба у цр­кви итд.)

    Да би се за­до­во­љи­ле њи­хо­ве по­тре­бе, нео­п­ход­но је мно­го раз­ли­чи­тих уџ­бе­ни­ка и при­руч­ни­ка. Уџ­бе­ни­ци и при­руч­ни­ци мо­гу би­ти за стран­це уоп­ште (Јон­ке и др. 1979а, Јон­ке и др. 1979б, Ву­ја­ди­но­вић и Ву­ка­ди­но­вић 1983, Пе­тро­вић и Ду­дић 1989, Ћо­рић 1989, Кра­ји­шник 1998, Јо­ка­но­вић-Ми­хај­лов и Лом­пар 2001, Ви­ћен­ти­је­вић и Жи­ва­нић 2003, Ми­ли­ће­вић-До­бро­ми­ров, Ћук и Ра­ду­ло­вић 2006 итд.),  или за го­вор­ни­ке од­ре­ђе­ног је­зи­ка (Куљ­ба­кин 1920, Дур­ко­вич 1936, Игов 1959, Кру­ков­ска 1985, Зен­чук, Јо­ка­но­вић-Ми­хај­лов и Кир­шо­ва 1986, Ба­бић С. 1983, Ба­бић С. 1989, Ба­бић С. 1991, Ца­нић и Ће­ћез-Иљу­кић 2006 итд.). Уџ­бе­ни­ци и при­руч­ни­ци об­ја­вље­ни у Ср­би­ји спа­да­ју у обе гру­пе. У ино­стран­ству, по пра­ви­лу, ра­ђе­ни су за го­вор­ни­ке од­ре­ђе­ног је­зи­ка.

    Нај­ве­ћи број уџ­бе­ни­ка за­сно­ван је на „гра­ма­тич­ко-пре­вод­ној” ме­то­ди ма­да ме­ђу њи­ма по­сто­је знат­не раз­ли­ке. Од ше­зде­се­тих го­ди­на до да­нас по­ја­ви­ло се са­мо не­ко­ли­ко уџ­бе­ни­ка ба­зи­ра­них на раз­ли­чи­тим „аси­ми­ла­тив­ним” ме­то­да­ма, аудио-ви­зу­ел­ној и аудио-ви­зу­ел­ној гло­бал­но струк­ту­рал­ној ме­то­ди (Јон­ке и др. 1979а, Јон­ке и др. 1979б, Ђу­кић 1995, Ота­ше­вић 1995).

    Ме­ђу при­руч­ни­ци­ма за на­ста­ву срп­ског је­зи­ка као стра­ног да­ле­ко су нај­број­ни­ји реч­ни­ци. За тзв. свет­ске је­зи­ке, на­ро­чи­то ен­гле­ски, по­сто­ји ве­ли­ки број раз­ли­чи­тих дво­је­зич­них и ви­ше­је­зич­них реч­ни­ка. Ве­ћи­на њих је об­ја­вље­на у Ср­би­ји и њи­хо­ви са­ста­вља­чи су нај­че­шће има­ли у ви­ду ко­ри­сни­ке ко­ји­ма је срп­ски ма­тер­њи је­зик. Са мно­гим „ма­њим” је­зи­ци­ма си­ту­а­ци­ја је са­свим дру­га­чи­ја. Уко­ли­ко и по­сто­ји реч­ник, обич­но је то оп­шти реч­ник ма­њег оби­ма. Гра­ма­тич­ки реч­ни­ци за стран­це су ма­ло­број­ни (Пе­тро­вић и Ду­дић 1989, Ота­ше­вић 2001, Ота­ше­вић 2006, Ота­ше­вић 2008б, Ба­бић Б. 2011).

    Гра­ма­ти­ке срп­ског је­зи­ка као стра­ног ре­ла­тив­но су број­не. Об­ја­вљи­ва­не су мно­го че­шће у ино­стран­ству, за го­вор­ни­ке од­ре­ђе­ног је­зи­ка, не­ка­да као за­себ­не књи­ге, не­ка­да као до­да­так на кра­ју уџ­бе­ни­ка. Гра­ма­ти­ке за стран­це уоп­ште су рет­ке, али две по­сто­је­ће (Мра­зо­вић и Ву­ка­ди­но­вић 1990, Клајн 2006) ура­ђе­не су ве­о­ма озбиљ­но. Сту­ден­ти­ма ср­би­сти­ке, као и не­фи­ло­ло­зи­ма са со­лид­ни­јим лин­гви­стич­ким обра­зо­ва­њем, на рас­по­ла­га­њу сто­је број­не кон­тра­стив­не мо­но­гра­фи­је, сту­ди­је и члан­ци.

    Бу­ран раз­вој ту­ри­зма у де­це­ни­ја­ма по­сле Дру­гог свет­ског ра­та до­во­дио је сва­ке го­ди­не у СФРЈ ве­ли­ки број стра­них ту­ри­ста што је под­ста­кло чак и ве­ли­ке европ­ске и свет­ске из­да­ва­че да об­ја­ве мно­штво кон­вер­за­циј­ских при­руч­ни­ка. Та­ко је, на при­мер, швај­цар­ски Бер­лиц (Ber­litz) у сво­јој пре­по­зна­тљи­вој еди­ци­ји ту­ри­стич­ких при­руч­ни­ка об­ја­вио чак де­се­так књи­жи­ца за ту­ри­сте ко­ји пу­ту­ју у Ју­го­сла­ви­ју. Слич­ни при­руч­ни­ци из­да­ју се и код нас. Иако ова­ква из­да­ња ту­ри­сти­ма, ве­ро­ват­но, мо­гу би­ти од по­мо­ћи, у на­ста­ви стра­них је­зи­ка мо­гућ­ност њи­хо­вог ко­ри­шће­ња је огра­ни­че­на.

     Оста­лих при­руч­ни­ка го­то­во да и не­ма. Збир­ка књи­жев­них тек­сто­ва (од­ло­ма­ка из обим­ни­јих књи­жев­них де­ла, крат­ких при­ча и пе­са­ма) ко­ју је при­ре­ди­ла С. Ба­бић (Ба­бић С. 1983) одав­но је рас­про­да­та, а у њој, сем то­га, не­ма књи­жев­них де­ла на­ста­лих у по­след­ње че­ти­ри де­це­ни­је (пр­во из­да­ње је пре­штам­па­ва­но без из­ме­на). У Ср­би­ји се тре­нут­но, ко­ли­ко ми је по­зна­то, мо­же на­ћи је­ди­но при­руч­ник В. Кра­ји­шник На­у­чи­мо па­де­же (Кра­ји­шник 1998). Збир­ка те­сто­ва, ве­жба­ња и ига­ра Па­вла Ћо­си­ћа (Ћо­сић 2004) об­ја­вље­на је у Пољ­ској, а ка­сни­је и у Ср­би­ји (Ћо­сић 2011).

Мо­гућ­но­сти ко­је ком­пју­те­ри и Ин­тер­нет пру­жа­ју у уче­њу стра­них је­зи­ка, за на­ста­ву срп­ског је­зи­ка као стра­ног пр­ви су код нас ис­ко­ри­сти­ли струч­ња­ци но­во­сад­ског Азбу­ку­ма, Цен­тра за срп­ски је­зик и кул­ту­ру. Од сре­ди­не 1999. го­ди­не они ор­га­ни­зу­ју до­пи­сне про­гра­ме уче­ња срп­ског је­зи­ка.Da­nas u Azbu­ku­mu po­sto­je dva na­či­na uče­nja srp­skog je­zi­ka na da­lji­nu. Po­čet­nom i ni­žem ni­vou zna­nja srp­skog je­zi­ka na­me­njen je po­se­ban soft­ver pro­gram za uče­nje pre­ko In­ter­ne­ta (in­ter­net kurs), dok je za sred­nji ni­vo osmi­šljen pro­gram ba­zi­ran na sla­nju lek­ci­ja stu­den­tu pu­tem re­gu­lar­ne i elek­tron­ske po­šte, od­no­sno, kla­sič­ni do­pi­sni kurs … In­ter­net kurs oba ni­voa (po­čet­nog i ni­žeg) sa­sto­ji se od 10 lek­ci­ja i 4 te­sta”. Ин­те­ре­сант­на је и иде­ја о ме­ђу­на­род­ној e-mail тан­дем­ској мре­жи за уче­ње је­зи­ка.

Ма­да би­бли­о­гра­фи­ја уџ­бе­ни­ка и при­руч­ни­ка за српск(охр­ватск)и је­зик као стра­ни (не ра­чу­на­ју­ћи дво­је­зич­не и ви­ше­је­зич­не реч­ни­ке) об­у­хва­та ви­ше од сто је­ди­ни­ца, не­до­ста­так и уџ­бе­ни­ка и при­руч­ни­ка je ве­ли­ки. Уџ­бе­ни­ци су нај­че­шће пред­ви­ђе­ни за по­чет­ни ни­во уче­ња је­зи­ка, ре­ђе за сред­њи. За ви­ше ни­вое го­то­во да их не­ма. Мно­ге спе­ци­фич­не по­тре­бе пот­пу­но су не­по­кри­ве­не. Лек­то­ри на ино­стра­ним уни­вер­зи­те­ти­ма и про­фе­со­ри у Ср­би­ји још увек са­ста­вља­ју раз­ли­чи­те ве­жбе, при­ре­ђу­ју збор­ни­ке но­вин­ских тек­сто­ва и сл. Ипак, не мо­же се ре­ћи да до са­да ни­шта ни­је ура­ђе­но. На­про­тив. Има мно­го то­га – и до­брог, и од­лич­ног – али и мно­го че­га не­ма.

Ов­де ће би­ти на­ве­де­ни са­мо не­ки од број­них при­руч­ни­ка по­треб­них за на­ста­ву срп­ског је­зи­ка као стра­ног:

  • различите збирке новинских текстова

  • збирка књижевних текстова

  • различите збирке стручних текстова

  • приручник говорне етикеције

  • раз­ли­чи­ти реч­ни­ци (илу­стро­ва­ни, „школ­ски”, ак­це­нат­ски, ко­ло­ка­циј­ски итд.)

  • збир­ке „аутор­ских” за­го­не­та­ка (укр­ште­не ре­чи, осмо­смер­ке, ис­пу­њаљ­ке итд.)

  • збир­ка анег­до­та, ви­це­ва, афо­ри­за­ма и ка­ри­ка­ту­ра

    Ка­да би би­ло ви­ше нов­ца, си­гур­но би би­ло и ви­ше при­руч­ни­ка. Ма­лим је­зи­ци­ма, а срп­ски је та­кав, др­жав­на по­моћ је нео­п­ход­на јер је број за­ин­те­ре­со­ва­них за уче­ње срп­ског је­зи­ка као стра­ног ма­ли па је об­ја­вљи­ва­ње спе­ци­фич­них при­руч­ни­ка, ко­је би ко­ри­стио са­мо је­дан део за­ин­те­ре­со­ва­них, за из­да­ва­че не­ис­пла­тив.

     

     

УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ

 

Ала­но­вић и др. 2006: Ми­ли­вој Ала­но­вић, Иси­до­ра Бје­ла­ко­вић, На­та­ша Бу­гар­ски, Ја­сми­на Дра­жић, Ма­ри­на Ку­ре­ше­вић, Је­ле­на Вој­но­вић. На­у­чи­мо срп­ски 2 = Lets le­arn Ser­bian 2 : рад­на све­ска. Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет – Днев­ник, Но­ви Сад.

Ба­бић Б. 2011: Би­ља­на Ба­бић, Реч­ник гла­го­ла : на­у­чи­мо срп­ски 1 и 2 : Мор­фо­ло­шко-син­так­сич­ки ми­ни­мал­ни реч­ник гла­го­ла срп­ског је­зи­ка као стра­ног. Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, Од­сек за срп­ски је­зик и лин­гви­сти­ку, Цен­тар за срп­ски је­зик као стра­ни, Но­ви Сад.

Ба­бић С. 1983: Slav­na Ba­bić, Ser­bo-Cro­at Re­a­ding Pas­sa­ges with Com­ments Exer­ci­ses Vo­ca­bu­lary. Ko­lar­čev na­rod­ni uni­ver­zi­tet, Be­o­grad, 19833.

Ба­бић С. 1989: Slav­na Ba­bić, Ser­bo-Cro­a­tian for Fo­re­ig­ners. Bo­ok One. Ko­lar­čev na­rod­ni uni­ver­zi­tet, Be­o­grad, 19898.

Ба­бић С. 1991: Slav­na Ba­bić, Ser­bo-Cro­a­tion for Fo­re­ig­ners. Bo­ok Two. Ko­lar­čev na­rod­ni uni­ver­zi­tet.

Бе­ле­ги­ша­нин-За­кић и др. 2000: Dra­ga­na Be­le­gi­ša­nin-Za­kić, Sa­ša Gla­mo­čak, Na­ta­ša Mi­li­će­vić-Do­bro­mi­rov, Uči­mo srp­ski 2. AZBU­KUM, Cen­tar za srp­ski je­zik i kul­tu­ru, No­vi Sad.

Бен­сон 1991: Mor­ton Ben­son (uz sa­rad­nju Bi­lja­ne Šlji­vić-Šim­šić), Srp­sko­hr­vat­sko-en­gle­ski reč­nik. Pro­sve­ta, Be­o­grad.

Бје­ла­ко­вић и Вој­но­вић 2004: Иси­до­ра Бје­ла­ко­вић, Је­ле­на Вој­но­вић, На­у­чи­мо срп­ски 1 = Lets le­arn Ser­bian [1]. Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет – Днев­ник, Но­ви Сад.

Ви­ћен­ти­је­вић и Жи­ва­нић 2003: Vi­ćen­ti­je­vić Gor­da­na, Ži­va­nić Lju­bi­ca, Srp­ski je­zik za stran­ce 2. In­sti­tut za stra­ne je­zi­ke, Be­o­grad, 20034.

Ву­ја­ди­но­вић и Ву­ка­ди­но­вић 1983: Da­ni­ca Vu­ja­di­no­vić, Zo­ra Vu­ka­di­no­vić, Srp­sko­hr­vat­ski je­zik 2. Sred­nji te­čaj za stran­ce. In­sti­tut za stra­ne je­zi­ke, Be­o­grad.

Дур­ко­вич 1936: Lu­bo­mir Dur­ko­wicz, Gra­matyka języka serb­skoc­hor­wac­ki­e­go. Po­pu­larny wyklad sł­ownych za­sad po­zna­nia pr­zez Po­la­kow języka serb­skoc­hor­wac­ki­e­go. War­sza­wa.

Ђу­кић 1995: Đu­kić Mir­ja­na, SRB 102 An In­tro­duc­tion to Ser­bian I. Mac­qu­a­rie Uni­ver­sity, Sydney.

Зен­чук, Јо­ка­но­вић-Ми­хај­лов и Кир­шо­ва 1986: В. Н. Зен­чук, Е. Йока­но­вич-Ми­ха­й­ло­ва, М. П. Кир­шо­ва, М. Мар­ко­вич, Учеб­ник сер­бо­хор­ват­ско­го язы­ка. Из­да­те­ль­ство Мо­сков­ско­го уни­вер­си­те­та, Мо­сква.

Игов 1959: Ан­гел Игов, Учеб­ник по сър­бо­хър­ват­ски език. На­у­ка и из­ку­ство, Со­фия.

Јо­ка­но­вић-Ми­хај­лов и Лом­пар 2001: Је­ли­ца Јо­ка­но­вић, Ве­сна Лом­пар, Го­во­ри­мо срп­ски. Уџ­бе­ник срп­ског је­зи­ка за стран­це. МСЦ, Бе­о­град.

Јо­ка­но­вић-Ми­хај­лов 2010: Је­ли­ца Јо­ка­но­вић-Ми­хај­лов (ред.), Лек­тор­ске ве­жбе : при­руч­ник за срп­ски је­зик као стра­ни. Ме­ђу­на­род­ни сла­ви­стич­ки цен­тар, Бе­о­град.

Је­ни­ко­ва 1972: An­na Jeníková, Srbocharvátština pro sa­mo­uky. Státní pe­da­go­gické nakladatelství, Pra­ha.

Јон­ке и др. 1979a: Lju­de­vit Jon­ke, Ema Le­sko­var, Kru­no­slav Pra­njić, Hr­vat­sko­srp­ski. Audio-vi­zu­el­na me­to­da. I dio. Ju­go­ton – Di­di­er, Za­greb – Pa­riz.

Јон­ке и др. 1979б: Lju­de­vit Jon­ke, Ema Le­sko­var, Kru­no­slav Pra­njić, Ivo Ška­rić: Hr­vat­sko­srp­ski. Audio-vi­zu­el­na me­to­da. II dio. Ju­go­ton – Di­di­er, Za­greb – Pa­riz.

Клајн 2006: Иван Клајн, Гра­ма­ти­ка срп­ског је­зи­ка за стран­це. За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град.

Кра­ји­шник 1998: Ве­сна Кра­ји­шник, На­у­чи­мо па­де­же. При­руч­ник за срп­ски је­зик као стра­ни. Фо­то Фу­ту­ра, Бе­о­град.

Кру­ков­ска 1985: Ma­ria Kru­kow­ska, Go­vo­ri­te li srp­sko­hr­vat­ski. Zwi­ę­zły kurs języka serb­sko-chor­wac­ki­e­go. Wi­ed­za pow­szec­hna, War­sza­wa.

Куљ­ба­кин 1920: С. М. Ку­ль­ба­ки­нъ, Крат­кая серб­ская грам­ма­ти­ка для рус­ски­хъ. Ге­ца Кон, Бе­о­град.

Мар­ја­но­вић 1985: Srp­sko­hr­vat­sko-arap­ski reč­nik : Spe­ci­ja­li­zo­va­ni te­čaj srp­sko­hr­vat­skog je­zi­ka : teh­ni­ka, me­di­ci­na, dru­štvo, sport. Pre­vod na arap­ski Ka­ti­ca Mar­ja­no­vić, In­sti­tut za stra­ne je­zi­ke, Be­o­grad.

Мар­ко­вић 1961: Je­li­ca Mar­ko­vić, Srp­sko­hr­vat­ski je­zik. Udž­be­nik za po­čet­ni­ke. Ju­go­sla­vi­ja, Be­o­grad.

Мар­ко­вић 2001: Je­li­ca V. Mar­ko­vić, Srp­ski za stran­ce = Es­sen­tial Ser­bian = Co­urs de lan­gue ser­be = Le­hr­buch der Ser­bischen Sprac­he 1. Autor­sko iz­da­nje, Be­o­grad, 20014.
Ми­ли­ће­вић-До­бро­ми­ров, Ћук и Ра­ду­ло­вић 2006: На­та­ша Ми­ли­ће­вић-До­бро­ми­ров, Љи­ља­на Ћук, На­та­ша Ра­ду­ло­вић, Учи­мо срп­ски 2 = Na­ta­ša Mi­li­će­vić-Do­bro­mi­rov, Lji­lja­na Ćuk, Na­ta­ša Ra­du­lo­vić, Uči­mo srp­ski 2. Но­ви Сад: Азбу­кум – Љу­би­те­љи књи­ге, 20062.  

Мра­зо­вић и Ву­ка­ди­но­вић 1990: Pa­vi­ca Mra­zo­vić, Zo­ra Vu­ka­di­no­vić, Gra­ma­ti­ka srp­sko­hr­vat­skog je­zi­ka za stran­ce. Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća – Do­bra vest, Srem­ski Kar­lov­ci – No­vi Sad.

Ота­ше­вић 1995: Đor­đe Ota­še­vić, SRB 102 An In­tro­duc­tion to Ser­bian II. Mac­qu­a­rie Uni­ver­sity, Sydney.

Ота­ше­вић 2001: Đor­đe Ota­še­vić, Ser­bian for Fo­re­ig­ners. Glos­sary of Ver­bal Forms. Be­o­gra­fi­ti, Be­o­grad.

Ота­ше­вић 2006: Đor­đe Ota­še­vić, Wör­ter­buch der Ver­bal­for­men. Al­ma, Be­o­grad.

Ота­ше­вић 2008a: Đor­đe Ota­še­vić: Ser­bian in Everyday Com­mu­ni­ca­tion. Al­ma, Be­o­grad.

Ота­ше­вић 2008б: Ђор­ђе Ота­ше­вић: Сло­ва­рь гла­го­ль­ных форм. Ал­ма, Бе­о­град.

Пар­триџ 1991: Mo­ni­ca Par­trid­ge: Ser­bo-Cro­at Prac­ti­cal Gram­mar and Re­a­der. Pro­sve­ta, Be­o­grad.

Пе­тро­вић и Ду­дић 1989: Вла­ди­сла­ва Пе­тро­вић, Ко­ста Ду­дић, Реч­ник гла­го­ла са до­пу­на­ма. За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства – За­вод за из­да­ва­ње уџ­бе­ни­ка – СО­УР „Свје­тлост”, ООУР За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­град – Но­ви Сад – Са­ра­је­во.

Пе­тров­ски и др. 2000: Ma­ri­na Pe­trov­ski, Na­ta­ša Mi­li­će­vić-Do­bro­mi­rov, Me­ri­ma Si­mo­vlje­vić, Sve­to­zar Po­štić, Uči­mo srp­ski 1. Azbu­kum, Cen­tar za srp­ski je­zik i kul­tu­ru, No­vi Sad.

Се­ли­мо­вић-Мом­чи­ло­вић и Жи­ва­нић 2003a: Ma­ša Se­li­mo­vić Mom­či­lo­vić, Lju­bi­ca Ži­va­nić, Srp­ski je­zik 1 : po­čet­ni te­čaj za stran­ce. In­sti­tut za stra­ne je­zi­ke, Be­o­grad, 20034.

Се­ли­мо­вић-Мом­чи­ло­вић и Жи­ва­нић 2003б: Ma­ša Se­li­mo­vić Mom­či­lo­vić, Lju­bi­ca Ži­va­nić, Srp­ski za stran­ce [Zvučni sni­mak] : po­čet­ni. In­sti­tut za stra­ne je­zi­ke, Be­o­grad. /5 ком­пакт­них ди­ско­ва/

Се­ли­мо­вић-Мом­чи­ло­вић и Жи­ва­нић 2003в: Ma­ša Se­li­mo­vić Mom­či­lo­vić, Lju­bi­ca Ži­va­nić: Srp­ski za stran­ce 2 [Zvučni sni­mak]. In­sti­tut za stra­ne je­zi­ke, Be­o­grad. /2 ком­пакт­на ди­ска/

Се­ли­мо­вић-Мом­чи­ло­вић и Жи­ва­нић 2005: Ma­ša Se­li­mo­vić Mom­či­lo­vić, Lju­bi­ca Ži­va­nić, Pri­ruč­nik za na­stav­ni­ke : uz udž­be­nik Srp­ski je­zik : po­čet­ni te­čaj za stran­ce. In­sti­tut za stra­ne je­zi­ke, Be­o­grad.
Ста­но­је­вић 2001: Želj­ko Sta­no­je­vić, Ser­bian Lan­gu­a­ge for Fo­re­ig­ners = Srp­ski je­zik za stran­ce. Be­o­grad, Di­vit.

Ћо­рић 1990: Bo­žo Ćo­rić: Srp­sko­hr­vat­ski za stran­ce. Ser­bo-Cro­a­tian for Fo­re­ig­ners. Me­đu­na­rod­ni sla­vi­stič­ki cen­tar na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, Be­o­grad, 19904.

Ћо­сић 2004: Pa­vle Ćo­sić: Srp­ski za stran­ce : te­sto­vi, ve­žba­nja, igre : [priručnik za lek­to­re i stu­den­te srp­skog je­zi­ka]. Wydaw­nic­two Na­u­ko­we UAM, Po­znań.

Ћо­сић 2013: Па­вле Ћо­сић, Срп­ски за стран­це : те­сто­ви, ве­жба­ња, игре. Кор­нет, Бе­о­град, 20135.

Ца­нић и Ће­ћез-Иљу­кић 2006: Mil­ka Ca­nić, Dra­ga­na Će­ćez-Ilju­kić, Ser­bien for Fo­re­ign Le­ar­ners = Srp­ski je­zik za stran­ce : za en­gle­sko go­vor­no pod­ruč­je. Bo­ok 1. Ju­go­vi­deo, Be­o­grad.

Шма­ус 1964: Alo­is Schma­us: Le­hr­buch der ser­bo­kro­a­tischen Sprac­he. Max Hu­e­ber – Pro­sve­ta, München – Be­o­grad, 19643.

Шип­ка 2000: Dan­ko Šip­ka, Ser­boC­ro­a­tian-En­glish Col­lo­qu­i­al Dic­ti­o­nary. An Exer­ci­se in Cross Cog­ni­ti­ve Lin­gu­i­stics. Dun­wo­ody Press, Spring­fi­eld, 2000.

 

 

ЛИТЕРАТУРА

 

Ба­на­ух-Бје­ла­но­вић 2007: Блан­ка Ба­на­ух-Бје­ла­но­вић, По­ло­жај срп­ског као стра­ног је­зи­ка у зе­мљи и ино­стран­ству. Срп­ски као стра­ни је­зик у те­о­ри­ји и прак­си, стр. 243–246.

Гриц­кат 1994: Ире­на Гриц­кат, Пр­ви уџ­бе­ни­ци срп­ског је­зи­ка за ру­ске еми­гран­те. Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку, XXXVII (Но­ви Сад), 189–192.

Дон­че­ва 1997: Да­ри­на Дон­че­ва, Ста­тус ср­би­сти­ке на Уни­вер­зи­те­ту у Плов­ди­ву. На­уч­ни са­ста­нак сла­ви­ста у Ву­ко­ве да­не 26/2 (Бе­о­град), 499–501.

Елер­ме­јер-Жи­во­тић 1996: Ol­ga El­ler­meyer-Ži­vo­tić, Sta­tus ser­bo­kro­a­ti­sti­ke na Uni­ver­zi­te­tu u Ham­bur­gu. На­уч­ни са­ста­нак сла­ви­ста у Ву­ко­ве да­не, 25/2 (Бе­о­град), 475–480.

Ива­но­ва 1997: Цен­ка Ива­но­ва, О на­став­ном про­це­су на срп­ском је­зи­ку  на стра­ним уни­вер­зи­те­ти­ма. На­уч­ни са­ста­нак сла­ви­ста у Ву­ко­ве да­не 26/2 (Бе­о­град), 495–497.

Клајн 2000: Иван Клајн, Лин­гви­стич­ке сту­ди­је. Пар­те­нон, Бе­о­град, 2000.

Кор­дић 2001: Snje­ža­na Kor­dić: Ser­bo­kro­a­ti­sti­ka na uni­ver­zi­te­ti­ma nje­mač­kog go­vor­nog pod­ruč­ja. Lin­gvi­stič­ke ak­tu­el­no­sti 6  (http­://main­.a­mu.edu.pl­/~­si­pkadan­/la.htm­)­.

Крајиш­ник 20­14:­ В­есна Крај­ишник:­ Лекто­рати српс­к­ог језика. Зборник­ И­нс­титута­ за­ с­рпски је­зик ­САНУ II (Бео­гр­ад), ­21­7–­226.

М­или­ће­вић-Доб­ро­миров­ и П­етровски­ 2001: ­Nataša ­Mi­lićević-­Dob­romiro­v,­ Marina­ P­etrovs­ki, Uče­nj­e srpskog j­ezika na­ da­ljin­u (Do­pi­sn­i ­kursevi srpskog jezika za strance)­. ­Lingvističke ak­tu­elnosti 6 (h­tt­p://m­ai­n.amu.e­du­.pl­/~sipkad­an/­la.h­tm).

Ник­оли­ћ ­20­13: М­арина Никол­ић, Срб­истик­а ­на Петроградском­ уни-верзитету данас­. ­Наш­ ­језик, нова се­рија XLIV­, ­3–4­ ­(Београ­д), 59­–6­9.­  

Па­па­дри­анос 199­7: Ioan­ni­s A. ­Pap­adriano­s Седам д­ец­енија­ србистике у­ ­Грчкој. Научни саст­анак слависта­ у Вук­ове дане­, 2­6­/2 (Београд),­ 485–4­9­3.

Шипка­ 2­0­00­б:­ Danko ­Šipka: A ­B­ibliography­ of Serb­o-Croatia­n Dictio-naries: Ser­bi­an, Croati­an and B­os­nia­n Mus­lim. Dunwo­od­y Press,­ Springfield­.

­

 

SUMMA­RY­

­

RE­FE­REN­CE BO­OKS FOR TE­AC­HING SER­BIAN AS A FO­RE­IGN LAN­GU­A­GE

 

­Đorđe Otašev­ić­

 

This pa­per de­als with the le­ar­ners of ser­bian as a fo­re­ign lan­gu­a­ge. It gi­ves a short re­vi­ew of exi­sting tex­tbo­oks and re­fe­ren­ce bo­oks. Up to the re­cent pe­riod, the­re has been pu­blis­hed plenty of tex­tbo­oks and re­fe­ren­ce bo­oks, but many of them are still not ava­i­la­ble. Such are: va­ri­o­us col­lec­ti­ons of new­spa­pers texts, li­te­ra­tu­re ex­tracts, the tex­tbo­oks for spe­cial pur­po­ses, spe­ech con­ven­tion, va­ri­o­us dic­ti­o­na­ri­es (il­lu­stra­ted, ”school”, pro­nun­cing, com­bi­na­tory), col­lec­ti­ons of puz­zles (cros­swords, find-a-words etc.), aneg­do­tes, jo­kes, ap­ho­risms and ca­ri­ca­tu­res, in­ter­ac­ti­ve co­ur­se at CD and so on.

 



[1] Ц. Клајн 2000:191. Де­та­љан пре­глед уџ­бе­ни­ка и при­руч­ни­ка об­ја­вље­них на ита­ли­јан­ском је­зи­ку до кра­ја Дру­гог свет­ског ра­та, ори­јен­ти­сан у сме­ру кон­тра­стив­не лин­гви­сти­ке, да­је се у два обим­на члан­ка: „При­руч­ни­ци за срп­ско­хр­ват­ски на ита­ли­јан­ском је­зи­ку од ује­ди­ње­ња Ита­ли­је до Пр­вог свет­ског ра­та” (Клајн 2000:190–229) и „При­руч­ни­ци за срп­ско­хр­ват­ски на ита­ли­јан­ском је­зи­ку од по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та до па­да фа­ши­зма (230–258).

[2] „Рат­ни су­ко­би на про­сту­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је и по­дје­ла је­зи­ка на срспски и хр­ват­ски, а за­тим и на цр­но­гор­ски и бо­шњач­ки је­зик до­во­ди до тер­ми­но­ло­шког ме­те­жа и пре­о­бли­ко­ва­ња сли­ке о лек­то­ра­ти­ма на ино­стра­ним уни­вер­зи­те­ти­ма: не­ки уни­вер­зи­те­ти за­др­жа­ва­ју лек­то­ра­те срп­ско­хр­ват­ског, дру­ги се пре­ор­јен­ти­шу на хр­ват­ски је­зик, тре­ћи на срп­ски, а то­ком вре­ме­на ве­ли­ки број уни­вер­зи­те­та се од­лу­чу­је на ‘ком­про­ми­сно рје­ше­ње’ и ус­по­ста­вља но­ву је­зич­ку тво­ре­ви­ну – бо­сан­ско-хр­ват­ско-срп­ски (БХС) је­зик” (ц. Кра­ји­шник 2014: 219).

[3] „На­кон про­гла­ше­ња не­за­ви­сно­сти, др­жа­ва Хр­ват­ска, схва­та­ју­ћи зна­чај при­су­ства на­ци­о­нал­ног је­зи­ка у ино­стран­ству, стра­теш­шки и ор­га­ни­зо­ва­но ус­по­ста­вља лек­то­ра­те хр­ват­ског је­зи­ка на мно­гим до­та­да­шњим лек­то­ра­ти­ма срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка, док срп­ски је­зик оста­је при­су­тан на знат­но ма­њем бро­ју уни­вер­зи­те­та. Вре­ме­ном, ова дис­про­пор­ци­ја по­ста­је све ве­ћа за­хва­љу­ју­ћи не­сна­ла­же­њу над­ле­жних уста­но­ва у на­шој зе­мљи и њи­хо­вом не­бла­го­вре­ме­ном и не­а­де­кват­ном дје­ло­ва­њу“ (ц. Кра­ји­шник 2014: 219). В. и Ба­на­ух-Бје­ла­но­вић 2007, Ни­ко­лић 2013 и др.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa