Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 14

Radomir Jovanović: VELIKI LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA. Alnari, Beograd, 2006, 1407 str.

Leksikografija je spor i pipav posao, a i pažljivo rađenim rečnicima obično je moguće naći neki nedostatak. Pored rečnika izuzetnog kvaliteta (kakvi su na primer, Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika Srpske akademija nauka i umetnosti, Enciklopedijski latinsko-srpski medicinski rečnik Miodraga Odavića, kao i neki drugi), kod nas su objavljivani i rečnici znatno skromnijeg kvaliteta. Rečnik Radomira Jovanovića (ukoliko ovo nije izmišljeno ime) predstavlja nešto sasvim novo u srpskoj leksikografiji. Stiče se (vrlo snažan) utisak da je ovaj rečnik radilo nekoliko daktilografa, svako za sebe, a da je sve te tekstove izdavač (ovde je neprimereno govoriti o bilo kakvom autorstvu) mehanički spojio u jednu knjigu.

Prvo što upada u oči jeste prisustvo reči koje bi teško mogle da budu okarakterisane kao strane: mržnja, laganje, ljubav, ljubomora, zadovoljstvo, zaboravljanje, odbojnik, žutokljunac, ljudi-žabe, ubeđenje, udaraljke i dr. Značenja navedena uz neke od ovih reči pokazuju da su one preuzete iz rečnika psiholoških termina, što samo po sebi nije loše. Većina psiholoških termina jeste stranog porekla i treba ih uneti u rečnik stranih reči, ali terminima koji nisu stranog porekla u ovakvom rečniku nema mesta.

mržnja psih. predstavlja osećanje odbojnosti, netrpeljivosti, agresivnosti prema drugom.

laganje psih. predstavlja mentalni poremećaj u kojem se javlja potreba za davanjem neistinitih iskaza, ali koji nemaju svrhu da drugog obmanu već proizlaze iz unutrašnje dinamike; potreba za neistinitim prikazivanjem događaja proizlazi iz nerešenih unutrašnjih sukoba i konstruisani iskaz ima za svrhu da barem donekle ublaži postojeći konflikt.

U rečnicima stranih reči uobičajeno je navođenje porekla reči. Negde se to čini detaljno, a negde se samo navodi jezik iz kojeg reč potiče ili preko kojeg je dospela u naš jezik. U Velikom leksikonu stranih reči i izraza sreću se odrednice kod kojih nema nikakve etimologije (mada je očigledno da je reč stranog porekla, obično je očigledno i iz kojeg jezika je dospela u naš), odrednice kod kojih se samo ukazuje na jezik iz kojeg reč potiče, kao i odrednice gde su etimologije date vrlo detaljno. Očigledno – u zavisnosti od izvora iz kojeg su reči preuzete.

pucval pamučnjak, tkanina koja dobro upija vlagu i masnoću, koristi se u radionicama za čišćenje masnih površina.

rokaj smer u dekorativnoj umetnosti, bio u modi u Francuskoj od 1710. do 1750.

bar-micva jevrejski dečak koji slavi svoje versko punoletstvo; svečanost koja se odnosi na taj događaj.

magfiret (arap.) oprost od greha.

ljiljan (grč.) bot. krin; cvet koji ima prijatan miris; koristi se kao ukrasna biljka pošto ima velike bele, žute, ružičaste i naglašeno crvene cvetove; opojni miris daju beli ljiljani.

kalcete (ital.) kratke ženske ili muške čarape, sokne.

dekontaminirati (lat.) sprovesti dekontaminaciju.

dekontaminanti (lat. de-, contaminare kvariti, uprljati) hemijske supstance koje mogu razgraditi bojne otrove.

madrigal (grč. mándra tor, fr. madrigal, ital. madrigale)

Grčke reči navode se u latiničkom obliku, što je uobičajeno u novijim rečnicima stranih reči, ali se u njima, po pravilu, reči transliterišu na samo jedan način (manje ili više precizan – u zavisnosti od ciljne grupe kojoj je rečnik namenjen), dok je u ovde predstavljenom rečniku uočljivo nekoliko različitih načina transliteracije grčkih reči.

Prilikom izrade novog rečnika podrazumeva se korišćenje postojećih rečnika, enciklopedija i leksikona, ali se podrazumeva i ujednačavanje načina na koji se definiše značenje odrednica. U Velikom rečniku stranih reči i izraza to nije slučaj – lako je uočljivo nekoliko različitih načina definisanja značenja.

zadovoljstvo psih. predstavlja elementarno osećanje, nesvodljivo na druge termine.

sašimi (jap.) naziv za ribu koja se seče na tanke režnjeve i jede sirova.

njokalica pogrdni naziv za nos, usta ili celo lice kod čoveka.

nomotetički (grč. nomothetikos) zakonodavstveni, koji se tiče zakonodavstva, zakonodavni; po Vindelblandu, prirodne nauke su nomotetičke, zato što one uključuju u „prirodne zakone“ događaje u prirodi koji se stalno ponavljaju na isti način.

nomotetsko što se odnosi na donošenje zakona, načela zakonodavstva.

riper(ovati) (eng. repair popravka) gejm. popravljati određene ajteme kada im se smanji durabiliti.

Mada se ne navode gramatički podaci, često je očigledno da odrednica i definicija nisu u skladu: jednina se definiše množinom (i obrnuto), pridev, prilog ili glagol se definišu kao imenica, imenica se definiše kao glagol ili pridev i sl.

kastrati sprečavanje mutacije kod dečaka, blagodareći operativnom zahvatu, preneto je u Evropu sa Orijenta još pre više od sedamnaest vekova.

meteroid astr. stene i kamenje koje juri nebeskim prostranstvom; kosmičko kamenje, najmanja nebeska tela.

optimalno (lat.) najbolje, najpovoljnije rešenje.

regularno (lat.) stanje redovno, propisno, normalno.

reofilski biljne i životinjske vrste koje žive u planinskim potocima.

restovati (nem. rõsten) prženje hrane na masti ili na ulju.

Pored uobičajenog muškog roda, pridevi se navode i u obliku srednjeg roda, ređe i ženskog.

mikroskopsko (grč. mikrós, skopéo) nevidljivo golim okom; manje od stotog dela milimetra; koji se odnosi na mikroskop; koji se može videti samo pod mikroskopom.

tabloidska senzacionalistička, tračerska.

Ponegde su odrednice navedene prema izgovoru u srspkom jeziku, ponegde su ostavljene u izvornom obliku, dok u nekim slučajevima nije lako odrediti o čemu se radi jer oblik niti je izvorni niti ima veze sa izgovorom.

sejv aur soulz (eng. save our souls) „spasite naše duše“…

streaming media (eng. streaming media) pristup prenosu multimedijalnih podataka kod koga nije potrebno preuzeti kompletan fajl da bi počeo da se prikazuje sadržaj, već to radi dok još raje prenos podataka.

kejgen (eng. keygen) komp. pomoćni program koji izračunava potrebne šifre za pokretanje ilegalnog softvera.

Bez obzira na to što kod nas trenutno postoji nekoliko pravopisa, neka od primenjenih rešenja nisu u skladu ni sa jednim od njih: penentracia, sikancia, oftamolog, popčitelj, leringoskop itd. (moguće je da se ovde radi o greškama u kucanju).

Varijante istog termina navode se kao zasebne odrednice, što nije sporno, ali se ponekad definiše samo jedna od njih dok se druge varijante upućuju na nju (što je uobičajeno u jednojezičnim rečnicima), a negde se definišu obe varijante (što je takođe prisutno, u najnovijim rečnicima sve češće). Ova nedoslednost nije glavni nedostatak ovog rečnika već (manje ili više) različito definisanje varijanata istog termina, bez njihovog međusobnog povezivanja. Razlog je očigledan – rečnik je radilo više ljudi koristeći različite izvore, a „autor“ je sve to mehanički spojio bez iole ozbiljnije kontrole.

kairon tekst koji se emituje na dnu ili vrhu TV slike; „teče“ s leva na desno i sadrži poruku nazavisnu od sadržaja emisije reklamna poruka, kratke vesti i sl.

kajron (eng. chyron) tekst ili poruka koja, za vreme redovnog programa, klizi na televizijskom ekranu sleva na desno, najčešće u jednom redu.

Još drastičniji slučaj su potpune iste odrednice s različitim definicijama.

turizmolog (fr. tourisme turizam, grč. logos reč, zakon) stručnjak koji proučava probleme turizma.

turizmolog (fr.-grč.) stručnjak za turizmologiju.

Ono što bi u drugim rečnicima bio predmet eventualne kritike neprecizne ili pogrešne definicije značenja, sumnjive ili netačne etimologije, greške u glagolskom vidu ili rodu, mešanje leksikografskih i enciklopedijskih definicija i sl. ovde ne treba ni spominjati jer bi u protivnom za predstavljanje ovog rečnika bila potrebna zasebna knjiga.

Đorđe Otašević (Beograd)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa