Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 26

Ма­­ри­­на­ ­Ни­ко­л­и­ћ: КАТЕГ­ОРИ­Ј­А С­ТЕПЕНА­ У ­СРП­СК­ОМ Ј­Е­ЗИКУ: СЛОЖЕНА РЕЧЕНИЦА,­­ Бе­­о­г­рад, Институт за српски језик САНУ, 2014, 303 стр.

 

 

Мо­гра­фи­ја Ма­ри­не Ни­ко­лић Ка­те­го­ри­ја сте­пе­на у срп­ском је­зи­ку: сло­же­на ре­че­ни­ца на­ста­ла је као из­ме­ње­но и до­пу­ње­но из­да­ње док­тор­ске ди­сер­та­ци­је под на­зи­вом Ка­те­го­ри­ја сте­пе­на у си­сте­му сло­же­них ре­че­ни­ца са­вре­ме­ног срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка, од­бра­ње­не ју­на 2012. го­ди­не на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.

Књи­га са­др­жи осам по­гла­вља: Увод (11–63), Сло­же­не ре­че­ни­це са зна­че­њем сте­пе­на (63–227), Сте­пеновање као пра­те­ће ка­те­го­ри­јал­но зна­че­ње у сло­же­ним ре­че­ни­ца­ма (227–245), Зна­че­ње сте­пе­на и пар­це­ла­ци­ја (245–251), Фра­зе­о­ло­ги­зми као сред­ство из­ра­жа­ва­ња се­ман­тич­ке ка­те­го­ри­је сте­пе­на (251–265), За­кључ­ци (265–285), Ли­те­ра­ту­ра (285–299) и Из­во­ри (299–302).

У уводу се об­ја­шња­ва пред­мет, ци­ље­ви, ме­тод и кор­пус ис­тра­жи­ва­ња. Ис­тра­жи­ва­ње ре­че­нич­них сред­ста­ва за из­ра­жа­ва­ње ка­те­го­ри­је сте­пе­на у си­сте­му сло­же­них ре­че­ни­ца са­вре­ме­ног срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка сме­ште­но је у оквир функ­ци­о­нал­но-се­ман­тич­ког при­сту­па, а из­ве­де­но, првенствено, по­мо­ћу ме­то­до­ло­шког апа­ра­та те­о­ри­је се­ман­тич­ких ло­ка­ли­за­ци­ја и те­о­ри­је ког­ни­тив­них ме­та­фо­ра.

Дру­го по­гла­вље представља глав­ни део ис­тра­жи­ва­ња и об­у­хва­та ана­ли­зу син­так­сич­ког цен­тра се­ман­тич­ке ка­те­го­ри­је сте­пе­на – (за­ви­сно)сло­же­них ре­че­ни­ца с ком­па­ра­тив­ним зна­че­њем и (на­по­ред­но)сло­же­них ре­че­ни­ца с гра­да­ци­о­ним зна­че­њем. Реченице су на осно­ву фор­мал­но-се­ман­тич­ких кри­те­ри­ју­ма по­де­љене у две гру­пе: на оне ко­је из­ра­жа­ва­ју јед­на­кост (еква­тив­ност) и на оне ко­је из­ра­жа­ва­ју не­јед­на­кост (ди­фе­рен­тив­ност). За из­ра­жа­ва­ње еква­тив­но­сти у срп­ском је­зи­ку ко­ри­сте се: ком­па­ра­тив­не ре­че­ни­це (65–99), сло­же­не ре­че­ни­це с кон­се­ку­тив­ном кла­у­зом (99–110), екс­пла­на­тив­не еква­тив­не ре­че­ни­це (110–117) и асин­дет­ске еква­тив­не ре­че­ни­це (117). Ти­пич­но сред­ство за из­ра­жа­ва­ње еква­тив­но­сти су по­ред­бе­не ре­че­ни­це.

 Треће поглавље, Степеновање као пратеће категоријално значење у сложеним реченицама, бави се сложеним реченицама српског језика код којих се степеновање јавља као секундарна семантичка категорија, реченицама које припадају периферији категорије. Категорија степена у њима знатно мање је (или никако, што је чешћи случај) граматикализована.

У четвртом поглављу, Значење степена и парцелација, истражују се парцелисане конструкције са значењем степена. Показано је да се могу парцелисати реченице са значењем степена, како еквативне, тако и диферентивне. Парцелати имају изразито експресивну функцију у језику.

У петом поглављу, Фразеологизми као средство изражавања степена, показано је да је степеновање као семантичка категорија врло присутно у фразеолошком систему српског (и не само српског) језика. Бројни су фразеологизми са значењем (мере и) степена у српском језику и може се рећи да су веома продуктивни.

Иако је Марина Николић тек на почетку своје научне каријере, мо­но­гра­фи­ја Ка­те­го­ри­ја сте­пе­на у срп­ском је­зи­ку: сло­же­на ре­че­ни­ца представља веома озбиљно и вредно научно дело и зна­ча­јан је до­при­нос син­так­си и се­ман­ти­ци срп­ског је­зи­ка.

 

Ђорђе Оташевић  (Б­ео­гр­ад­)

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa