Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 26

Милан Стакић: МОРФО(НО)ЛОШКЕ ТЕМЕ.

Београд, Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2010, 202 стр.

 

 

Ова мор­фо­фо­но­ло­шка је­зич­ка сту­ди­ја за­по­чи­ње про­у­ча­ва­њем ди­ја­хро­них и син­хро­них аспе­ка­та гла­сов­них зна­ко­ва, као и гла­сов­них про­це­са и ана­ло­шких уоп­шта­ва­ња. У тре­ћем по­гла­вљу свог де­ла – Мор­фо­но­ло­шке по­ја­ве у гра­ма­тич­ком си­сте­му Ми­ха­и­ла Сте­ва­но­ви­ћа, аутор ана­ли­зи­ра - ка­ко сам ка­же – до са­да нај­о­бим­ни­ју и нај­ком­плет­ни­ју гра­ма­ти­ку код нас – Срп­ско­хр­ват­ски је­зик. Гра­ма­тич­ки си­сте­ми и књи­жев­но­је­зич­ка нор­ма. I. Увод, фо­не­ти­ка, мор­фо­ло­ги­ја. II. Син­так­са. Ова ана­ли­за ве­о­ма је де­таљ­на и ис­црп­на, и ба­ви се и пр­вим и дру­гим то­мом Сте­ва­но­ви­ће­ве гра­ма­ти­ке.

Го­во­ре­ћи да­ље о во­кал­ским ал­тер­на­ци­ја­ма у срп­ском је­зи­ку, Ста­кић ис­ти­че ка­ко при­ли­ком про­у­ча­ва­ња мор­фо­но­ло­ги­је увек тре­ба има­ти на уму две чи­ње­ни­це: да су гла­сов­не про­ме­не и гла­сов­не ал­тер­на­ци­је раз­ли­чи­ти пој­мо­ви у сва­ком сми­слу те ре­чи – и хро­но­ло­шки и се­ман­тич­ки  и функ­ци­о­нал­но (29.стр.), као и то да у са­вре­ме­ном  је­зи­ку мо­же­мо го­во­ри­ти са­мо о гла­сов­ним ал­тер­на­ци­ја­ма. Он об­ја­шња­ва сво­ју фо­ку­си­ра­ност на ис­кљу­чи­во во­кал­ске ал­тер­на­ци­је ти­ме што је о гла­сов­ним про­ме­на­ма и ал­тер­на­ци­ја­ма већ по­дроб­ни­је пи­сао у сво­јим прет­ход­ним ра­о­до­ви­ма.

У јед­ном од по­гла­вља књи­ге, Ми­лан Ста­кић до­ти­че се те­ме на­ста­ве, пре­ци­зни­је: на­ста­ве срп­ског је­зи­ка, од­но­сно мор­фо­но­ло­шке тер­ми­но­ло­ги­је ко­ја се у њој ко­ри­сти. Ов­де на­гла­ша­ва ка­ко је на­ша на­у­ка о је­зи­ку у сва­ком по­гле­ду тра­ди­ци­о­нал­но исто­риј­ска (33.стр.) – у при­сту­пу, ме­то­да­ма и тер­ми­ни­ма. То се да ви­де­ти у уџ­бе­ни­ци­ма, ка­ко за основ­ну, та­ко и за сред­њу шко­лу. Та­ко је и сам тер­мин мор­фо­но­ло­ги­ја, од­но­сно – мор­фо­фо­но­ло­ги­ја нов и мо­же се на­ћи тек у два сред­њо­школ­ска уџ­бе­ни­ка. Исто ва­жи и за тер­мин ал­тер­на­ци­ја, ма­да аутор при­зна­је да се он у са­вре­ме­ним уџ­бе­ни­ци­ма све ви­ше ко­ри­сти на­ме­сто тер­ми­на гла­сов­на про­ме­на.

Пи­шу­ћи о мор­фо­но­ло­шким пра­ви­ли­ма и из­у­зе­ци­ма, Ста­кић кон­ста­ту­је ка­ко је о тој те­ми већ мно­го то­га на­пи­са­но и ка­ко је и он сам у не­ко­ли­ко на­вра­та рас­пра­вљао о тим пи­та­њи­ма. За­тим се по­је­ди­нач­но ба­ви мно­гим дру­гим је­зич­ким про­бле­ми­ма: јед­на­че­њем су­гла­сни­ка по звуч­но­сти, ал­тер­на­ци­ја­ма звуч­них и бе­звуч­них су­гла­сни­ка, аси­ми­ла­ци­јом су­гла­сни­ка по ме­сту и на­чи­ну ства­ра­ња итд.

Књи­га Ми­ла­на Ста­ки­ћа об­у­хва­та још мно­го мор­фо­но­ло­шких те­ма: гла­гол­ске осно­ве у срп­ском је­зи­ку, об­ли­ке пре­зен­та у срп­ском је­зи­ку, струк­ту­ру на­ста­ва­ка ин­фи­ни­ти­ва и аори­ста и мно­ге дру­ге.

На кра­ју књи­ге да­та је ко­ри­шће­на ли­те­ра­ту­ра, као и ин­декс пој­мо­ва и ин­декс име­на.

      

Светлана Спајић  (Лозница)

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa