Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 26

Душан-Владислав Пажђерски (Гдањск)

 

­„Б­ИЛТ­Е­­Н ­САВЕ­­ТА­ З­А ­КАШУ­ПСКИ ­Ј­ЕЗ­ИК” КАО

­НОР­М­АТИ­ВН­О И­ КАШУБИСТИЧКО ГЛАСИЛО

­

„­Б­ИЛ­ТЕН ­С­­А­В­­ЕТА ЗА КАШУПСКИ ЈЕЗИК” ЗА 2013.

И 2­0­14. ГОДИНУ

(„Biuletin­ Ra­dzë­z­n­ë K­a­szëbsczégò Jãz­ëk­aB­i­ule­­ty­­n­ Rady Ję­­zyka Kas­­zubskiego”, 2­013; 2014, научна редакција É. Breza, уредник

 [о­бе] св­е­с­ке B. Ùg­­òws­kô, 20­1­3: 306;­­ 2014: ­35­2 ­ст­р.­)

­

­„БИЛТЕН­ С­АВЕТ­А ­ЗА­ КА­Ш­УПС­КИ­ ЈЕ­ЗИК”. И­НД­­Е­КС САДРЖАЈА „БИЛТ­Е­Н­­­ С­АВЕТА ЗА КАШУПСКИ ЈЕЗИК” ЗА ГОДИНЕ ­

2007-­2­01­2

­(Biuleti­n­ R­adzëz­në Kaszëbs­c­zegò Jãzëka”. Indeks ­zaw­iar­t­­os­cë

­„­B­iuletin­ów ­R­J­K­­”. „B­i­uletyn Rady Języka­ K­aszubskiego”. In­d­eks zawarto­ści B­iuletynó­w RJK. Za lata 2007-2012, уредни­к

D. V.­­ Pa­ždje­rski, ­Gd­uń­­sk­ 2013, 221 стр.)

 

 

            У 22. бро­ју „Лин­гви­стич­ких ак­ту­ел­но­сти” (стр. 44–46) при­ка­зао сам „Бил­тен Са­ве­та за ка­шуп­ски је­зик за 2012. го­ди­ну. Од тог вре­ме­на, струк­ту­ра ча­со­пи­са се ни­је у ве­ли­кој ме­ри про­ме­ни­ла, ма­да се мо­же ре­ћи да у бро­ју за 2013. го­ди­ну, у де­лу по­све­ће­ном ка­шу­би­стич­ким ра­до­ви­ма (про­чи­та­них на ре­дов­ном, дво­днев­ном са­ве­то­ва­њу, ко­је Са­вет сва­ког ле­та ор­га­ни­зу­је), углав­ном до­ми­ни­ра­ју ра­до­ви ве­за­ни за ши­ре схва­ће­ну ка­шуп­ску кул­ту­ру, док је оних лин­гви­стич­ких не­што ма­ње.

            „Бил­те­ни” су и да­ље по­де­ље­ни на два де­ла: на део где су об­ја­вље­не од­лу­ке Са­ве­та и ко­ји игра уло­гу не­ке вр­сте слу­жбе­ног бил­те­на (51 – 2013. – и 47 стра­на – 2014. – + пре­во­ди на пољ­ски је­зик) и део ко­ји до­но­си ре­фе­ра­те (255 – 2013. – и 305 стра­на – 2014. – + пре­во­ди на пољ­ски је­зик) на раз­ли­чи­те ка­шу­би­стич­ке те­ме са спо­ме­ну­тог са­ве­то­ва­ња.

 

 

 

*

 

            У „Бил­те­ну” за 2013. го­ди­ну све са­ве­то­дав­не од­лу­ке Са­ве­та за ка­шуп­ски је­зик (8 од­лу­ка) су би­ле по­све­ће­не де­фи­ни­са­њу ка­шуп­ске лек­си­ке (тер­ми­но­ло­ги­ји), и то: ме­диј­ској (sł­o­wiznô me­di­alnô: стр. 14–19, 54–59), га­је­ња жи­во­ти­ња (sł­o­wiznô òdnôsza­ją­cą sã do chòwa­niô zwi­erzãtów: 20–32, 60–65), опре­ма­ња ку­ћа (wëkùstr­ze­nié do­domù: 25–27, 65–67), са­ку­пља­ња (шум­ских) пло­до­ва (zbiéractwò: 28-39, 72–77), по­љо­при­вре­дом – оп­шта тер­ми­но­ло­ги­ја (gòspòdar­ze­nié: 33–43, 78–81), на­зи­ви­ма Бож­јег Си­на (nazwë Bòżégò Sëna, 40–43, 78-81), те­о­ло­шким и књи­жев­ним на­зи­ви­ма Све­тог Ду­ха (Dëch Swiãtë, 44–45, 82–84), на­род­ном ме­ди­ци­ном (lëdowô me­dicynô, 46–51, 85–89).

            Лек­си­ка ко­ја је об­ра­ђи­ва­на је ра­зно­вр­сна и раз­ли­чи­ти су би­ли при­сту­пи у ње­ном де­фи­ни­са­њу и ода­би­ру. У не­ким од­лу­ка­ма на­во­ђе­на је лек­си­ка ко­ја има тер­ми­но­ло­шко зна­че­ње (ме­диј­ска, опре­ма­ње ку­ће, са­ку­пља­ње пло­до­ва, по­љо­при­вре­да) и по­сто­ја­ла је по­тре­ба да се она де­фи­ни­ше из чи­сто прак­тич­них раз­ло­га (зах­те­ви од­ре­ђе­них про­фе­си­о­нал­них кру­го­ва: ме­диј­ска – но­ви­на­ри, по­љо­при­вред­на – по­љо­при­вред­ни­ци, по­љо­при­вред­на аген­ци­ја, са­ку­пља­ње пло­до­ва – шу­мар­ски; зах­те­ви про­из­во­ђа и про­да­ва­ца ар­ти­ка­ла ве­за­них за ен­те­ри­јер: опре­ма­ње ку­ћа и ста­но­ва), где је Са­ве­ту упу­ће­на ма­ње или ви­ше фор­мал­на мол­ба да се та тер­ми­но­ло­ги­ја де­фи­ни­ше, по­не­кад у нај­ши­рем об­ли­ку, да би мо­гла да се при­ме­ни на дво­је­зич­ким фор­му­ла­ри­ма, ин­фор­ма­то­ри­ма или јед­но­став­но у про­дав­ни­ца­ма. У слу­ча­ју ме­диј­ске тер­ми­но­ло­ги­је, она нај­че­шће пред­ста­вља „уско гр­ло” у ка­шуп­ском је­зи­ку, јер ме­ди­ји сва­ко­днев­но функ­ци­о­ни­шу, а че­сто то ра­де не­де­вољ­но струч­но (у јед­ном од прет­ход­них „Бил­те­на” је об­ја­вљен рад ко­ји се кри­тич­ки од­но­си пре­ма том ра­ду), јер не по­се­ду­ју сва ору­ђа ко­ја су им за тај по­сао по­треб­на.

            У дру­гим од­лу­ка­ма (на­зи­ви Све­тог Ду­ха и Си­на Бо­жи­јег), јед­но­став­но су по­пи­са­ни на­зи­ви ко­ри­шће­ни у књи­жев­но­сти и дру­гим обла­сти­ма ства­ра­ла­штва, да би се они про­па­ги­ра­ли, ука­за­ли на бо­гат­ство је­зи­ка (Ка­шу­би че­сто не­до­вољ­но по­зна­ју свој је­зик, по­себ­но ону ње­го­ву на­ју­ни­вер­зал­ни­ју, књи­жев­ну вер­зи­ју) и са­чу­ва­ли за по­том­ство.

            Ре­фе­ра­ти об­ја­вље­ни у дру­гом де­лу „Бил­те­на” за 2013. го­ди­ну у ве­ћи­ни су по­све­ће­ни кул­ту­ро­ло­шкој те­ма­ти­ци (6 од 11), а де­таљ­ни­је: (1) ар­хи­тек­ту­ри (A. и D. Majkòwsczi - пу­бли­ци­сти, Ce­gł­o­wi gòtik na Kaszëbachpr­zi­kładëЦи­гла у го­ти­ку на под­руч­ју Ка­шуп­ске Зе­мље – при­ме­ри), (2) кул­ту­ра у еду­ка­ци­ји (D. Pi­och – на­став­ник и пи­сац уџ­бе­ни­ка, Bëcé te­ma­tic­zi pa­rłãczony z kùlturã w kazëbsczi edu­ka­cjiПри­су­ство кул­тур­не те­ма­ти­ке у ка­шуп­ској еду­ка­ци­ји), (3) ка­шуп­ска кул­ту­ра у еми­гра­ци­ји (E. Prëczkòwsczi – но­ви­нар, уред­ник, из­да­вач и пи­сац, Terôzniészi ro­zwij kazëbsczi kùlturë ù Kaszëbów w Ka­nad­zeРаз­вој са­вре­ме­не кул­ту­ре Ка­шу­ба у Ка­на­ди), (4) ка­шуп­ска му­зич­ка кул­ту­ра (E. Prëczkòwsczi, Ro­zwij dzysdni­o­wi mùzyczi kaszëbsczi na przëkł­ad­ze sétmë lat dzi­e­ja­niégò kar­naSpiéwné kwiôtczoРаз­вој са­вре­ме­не ка­шуп­ске му­зи­ке на при­ме­ру сед­мо­го­ди­шњег де­ло­ва­ња са­ста­ва „Рас­пе­ва­но цве­ће”), (5) ка­шуп­ска кул­ту­ра и омла­ди­на (D. Sta­nu­le­wicz – уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор, ка­шу­би­ста и ан­гли­ста, O za­in­te­re­so­wa­niu mł­od­zi­eży kul­tu­rą kas­zub­skąО ин­те­ре­со­ва­њу мла­дих ка­шуп­ском кул­ту­ром), (6) фол­кор у књи­жев­но­сти (B. Ùgòwskô – на­став­ник, пи­сац, Midzë prôwdą, a le­gen­dą – w òpòwi­escë zar­ze­kłé pa­mi­ątczi ma­te­ri­alny kùlturë KaszëbИз­ме­ђу исти­не и ле­ген­де – у при­чи за­ча­ра­на се­ћа­ња на ма­те­ри­јал­ну кул­ту­ру Ка­шуп­ске Зе­мље).

            Од три ра­да по­све­ће­на је­зич­ким про­бле­ми­ма је­дан (E. Bre­za – уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор, ка­шу­би­ста и по­ло­ни­ста, Imi­o­na oso­bo­we poc­hod­zą­ce od okre­ś­leń zwi­er­ząt – Лич­на име­на ко­ја во­де по­ре­кло од на­зи­ва жи­во­ти­ња, стр. 92–111, 200–219) до­но­си низ иза­бра­них име­на (об­ја­шња­ва њи­хо­ву ети­мо­ло­ги­ју и да­је ва­ри­јан­те) ко­ја се ко­ри­сте, из­ме­ђу оста­лог, ме­ђу Ка­шу­би­ма (Аг­на, Акви­ла, Акви­лин(а), Дел­фин(а), Фи­лип(ин)(а), Хи­по­лит(а), Ји­ђи, Јид­за, Еги­дјуш, Карп, Ка­стор, Ко­ло­ман, Ко­лумб(а), Ксан­тип, Ла­ри­са, Леа, Ле­он, Лев, Ле­о­нид(а)(с), Ле­о­ни­дес, Ти­тус(а), Ти­цјан(а) итд.).

            Д. В. Па­жђер­ски – уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор, ка­шу­би­ста и сла­ви­ста (Adap­ta­cja nazw wł­asnych ob­ce­go poc­hod­ze­nia w języku kas­zub­skimprzyczynek do dysku­sjiАдап­та­ци­ја вла­сти­тих име­на стра­ног по­ре­кла у ка­шуп­ском је­зи­ку – пред­лог за ди­ску­си­ју, стр. 130–137, 239–246) по­кре­ће ди­ску­си­ју о те­ми ко­јом би Са­вет за ка­шуп­ски је­зик тре­бао да се ба­ви у бу­дућ­но­сти (ка­ко је то, ре­ци­мо, об­ра­ђе­но у срп­ском је­зи­ку). У ка­шуп­ском је­зи­ку до­ла­зи до спе­ци­фич­не си­ту­а­ци­је да, осим то­га што не по­сто­ји си­стем у адап­ти­ра­њу стра­них вла­сти­тих име­на (че­сто се уз од­ре­ђе­на пра­ви­ла тзв. ка­шу­бље­ња, пре­но­се пољ­ска име­на у ка­шуп­ски је­зик, али ни­ка­ко си­стем­ски), не по­сто­ји ни раз­ра­ђен од­го­ва­ра­ју­ћи си­стем за адап­та­ци­ју по­ло­ни­зо­ва­них ка­шуп­ских име­на и пре­зи­ме­на на ка­шуп­ски (спе­ци­фич­на ре­ка­шу­би­за­ци­ја). На тај на­чин се ка­шуп­ски је­зик мо­же убро­ји­ти у ма­ли број је­зи­ка ко­ји у пр­вој фа­зи мо­ра­ју да из­ра­де пра­ви­ла за адап­та­ци­ју соп­стве­них име­на и пре­зи­ме­на (као и за пре­по­зна­ва­ње ка­шуп­ских име­на и пре­зи­ме­на и њи­хо­во раз­ли­ко­ва­ње од пољ­ских, или под­јед­на­ко тре­ти­ра­ње и ка­шуп­ских и пољ­ских име­на и пре­зи­ме­на, као оних ко­ја по­ти­чу из истог је­зич­ког кор­пу­са). Аутор пред­ста­вља глав­не иза­зо­ве у адап­та­ци­ји стра­них име­на из гру­пе нај­ра­спро­стра­ње­ни­јих је­зи­ка ко­је об­је­ди­њу­ју слич­ни про­бле­ми у адап­та­ци­ји (а. ка­шуп­ски (и евен­тул­но пољ­ски), б. пољ­ски, в. сло­вен­ски је­зи­ци ко­ји ко­ри­сте ћи­ри­ли­цу, г. сло­вен­ски је­зи­ци ко­ји ко­ри­сте ла­ти­ни­цу, али по­се­ду­ју спе­ци­фич­не ла­ти­нич­не зна­ко­ве, д. оста­ли стра­ни је­зи­ци ко­ји ко­ри­сте ла­ти­ни­цу и ђ. оста­ли стра­ни је­зи­ци ко­ји не ко­ри­сте ла­ти­ни­цу, али по­се­ду­ју ла­ти­нич­ну тран­сли­те­ра­ци­ју/тран­скрип­ци­ју).

            Д. Ста­ну­ле­вич (D. Sta­nu­le­wicz, Po­le leksykal­ne OD­ZI­EŻ w Sł­ow­ni­ku języka po­mor­ski­e­go czyli kas­zub­ski­e­go Ste­fa­na Ra­mu­ł­taЛек­си­кал­но по­ље ОДЕ­ЋА у Реч­ни­ку по­мор­јан­ског или ка­шуп­ског је­зи­ка Сте­фа­на Ра­мул­та, стр. 178–187, 273–282), у по­ме­ну­том реч­ни­ку (ко­ји би се мо­гао сма­тра­ти исто­риј­ским, јер је из­дат кра­јем 19. ве­ка) бе­ле­жи чи­тав низ ка­шуп­ских ре­чи на­во­де­ћи их у раз­ли­чи­тим ка­те­го­ри­ја­ма: хи­пе­ро­ни­ми и хи­по­ни­ми; хи­по­ни­ми му­шке и жен­ске оде­ће, на­ме­ње­не по­кри­ва­њу гла­ве, они ко­ји има­ју ве­зе са ме­стом ста­но­ва­ња (што је ја­ко ин­те­ре­сант­на по­ја­ва код Ка­шу­ба, јер су не­ки Ка­шу­би на­се­ље­ни у од­ре­ђе­ним ре­ги­о­ни­ма Ка­шуп­ске Зе­мље, но­си­ли на­зи­ве пре­ма на­чи­ну обла­че­ња, нпр. Kabôtk ‘”Ка­пу­тли­ја”’, Karwôtk ‘”Сур­ду­тли­ја”’ итд.), на­зи­ви де­ло­ва оде­ће и до­да­та­ка, на­зи­ви ма­те­ри­ја­ла, на­зи­ви обу­ће и на­зи­ви би­жу­те­ри­је. За­кљу­чак са­ме аутор­ке је да спо­ме­ну­ти реч­ник пред­ста­вља ин­те­ре­сан­тан из­вор за кул­ту­ро­ло­шка итра­жи­ва­ња, а та­ко­ђе све­до­чи о ме­ђу­је­зич­ким и ин­тер­ку­лу­тур­ним кон­так­ти­ма тог пе­ри­о­да из­ме­ђу Ка­шу­ба и дру­гих на­ро­да ре­ги­о­на: По­ља­ка и Не­ма­ца.

 

*

 

            У „Бил­те­ну” за 2014. на­ста­вље­на је тен­ден­ци­ја да се до­но­се са­ве­то­дав­не од­лу­ке ко­је пре­по­ру­чу­ју од­ре­ђе­ну спе­ци­ја­ли­зо­ва­ну лек­си­ку (тер­ми­но­ло­ги­ју). Об­ја­вље­но је 9 од­лу­ка, ко­је су би­ле по­све­ће­не: ре­ли­гиј­ским пој­мо­ви­ма (3 од­лу­ке: на­зи­ви­ма Го­спо­да Бо­га, Све­тој Тро­ји­ци и ан­ге­ло­ло­ги­ји), ка­шуп­ској тра­ди­ци­о­нал­ној ми­то­ло­ги­ји (1), оби­ча­ји­ма и об­ре­ди­ма (1), фил­му (1), му­зич­ким тер­ми­ни­ма (1), лек­си­ци ве­за­ној за по­зо­ри­ште (1), ин­тер­нет тер­ми­но­ло­ги­ја (1, од­лу­ка ко­ја у ства­ри пред­ста­вља до­пу­ну од­лу­ке бр. 6/2009 о ин­фор­ма­тич­кој тер­ми­но­ло­ги­ји). И по­ред то­га што се не ба­ве мо­жда не­ким кључ­ним пи­та­њи­ма ко­ја још увек ни­су ре­ше­на (ре­ци­мо пи­та­ња пра­во­пи­сне или гра­ма­тич­ке нор­ме), ви­дљив је ве­ли­ки на­пор ко­ји се чи­ни да се ка­шуп­ски је­зик очу­ва раз­ви­ја­њем лек­си­ке у нај­ра­зли­чи­ти­јим обла­сти­ма. По­не­кад то са­ку­пља­ње и пре­зен­то­ва­не лек­си­ке, пред­ста­вља ука­зи­ва­ње на ону бо­љу, а че­сто и пре­зен­то­ва­ње бо­гат­ства је­зи­ка на­во­ђе­њем број­них или ма­ње број­них си­но­ни­ма.

            У окви­ру „ре­фе­рат­ског” де­ла од 16 ка­шу­би­стич­ких ре­фе­ра­та, чак 7 је по­све­ће­но је­зи­ку.

            Пе­да­го­шке про­бле­ме (1) ана­ли­зи­ра­ју ра­до­ви: E. Bùgajnô – на­став­ник, Wëchòwa­nié bez kùńszt (Вас­пи­та­ње кроз умет­ност, стр. 84–88, 232–236) и W. Lew-Cze­drowskô – на­став­ник, D. Sta­nu­le­wicz, Dzél kùltùro­wi w nôùce kaszëbsczégò jãzëkapòzdr­zatk mł­odzëznë (Кул­тур­на    ком­по­нен­та у окви­ру уче­ња ка­шуп­ског је­зи­ка – по­гле­ди омла­ди­не, 118–127, 267–277), (2) гра­нич­ним под­руч­јем из­ме­ђу му­зи­ке и по­е­зи­је (T. Fópka – му­зи­чар, по­ли­ти­чар, Òno­ma­to­pe­ja w kaszëbsczi pi­e­sni. Zdrzódł­owé sznëkro­wa­niéОно­ма­то­пе­ја у ка­шуп­ској пе­сми. Ана­ли­за из­во­ра, 100–110, 249–259), (3) књи­жев­но­шћу (K. Lew­na, Smãtk[1] Ja­na Drzéżdż­o­naСман­тек Ја­на Джиж­џу­на, 128–136, 267–277, D. Majkòwczi, Lëte­ra­tu­ra wZwónkù kazëbczim - Књи­жев­ност у „Ка­шуп­ском звон­цу” и B. Ùgòwskô, Bòha­te­ro­wie swòjich môlów i czasów w pùblicysti­ce Sta­ni­sł­a­wa Pestczi (Ja­na Zbrzëcë) – Ју­на­ци сво­јих ме­ста и вре­ме­на у пу­бли­ци­сти­ци Ста­њи­сла­ва Пест­ке (Ја­на Збжи­це)), (4) умет­но­шћу (E. Prëczkòwczi, Kaszëbskô Królewô w ma­te­ri­alnym kùńszce re­gi­o­nuКа­шуп­ска Кра­љи­ца [Кашу­пска Богородица] у ма­те­ри­јал­ној умет­но­сти ре­ги­о­на), (5) фол­кло­ру (E. Prëczkòwsczi, Pa­weł Szef­kawiôldżi kaszëbsczi fòlklo­ri­staПа­вел Шеф­ка – ве­ли­ки ка­шуп­ски фол­кло­ри­ста), (6) ма­њин­ско-ад­ми­ни­стра­тив­ним пи­та­њи­ма (D. Pi­och, Dwajãzëkòwé pòzwë na Kaszëbachhi­sto­riczny pr­ze­krój na spòdlim jinëch mniészëznówДво­је­зич­ки на­зи­ви (нат­пи­си) у Ка­шуп­ској Зе­мљи – исто­риј­ски пре­глед у конк­тек­сту дру­гих ма­њи­на [у Пољској]).

            Ли­сту лин­гви­стич­ких тек­сто­ва отва­ра рад по­све­ћен ана­ли­зи стан­дар­ди­за­ци­је у ка­шуп­ском је­зи­ку (Mark Cëbùlczi – уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор, ка­шу­би­ста и по­ло­ни­ста, Stan­da­ri­zacjô kaszëbiznë – òbjim, hi­sto­riô, przëkładëСтан­дар­ди­за­ци­ја ка­шуп­ског је­зи­ка – оп­сег, исто­ри­ја, при­ме­ри, стр. ), у ко­ме по­ку­ша­ва да украт­ко при­ка­же исто­ри­јат стан­дар­ди­за­ци­је у ка­шуп­ском је­зи­ку. Аутор се усре­дре­ђу­је на про­бле­ми­ма ко­ји пра­те ка­шуп­ске пи­сце при из­бо­ру од­го­ва­ра­ју­ћег ди­ја­лек­та у њи­хо­вом ства­ра­ла­штву, а са­мо де­ли­мич­но до­ти­че (да­ју­ћи углав­ном исто­риј­ски пре­глед) про­бле­ме ве­за­не за стан­дар­ди­за­ци­ју пра­во­пи­са (ма­да не по­ми­ње тек­сто­ве по­све­ће­не тој те­ми у по­сле­де­ње вре­ме, нпр: D. V. Pa­ždjer­ski, Pr­ze­gląd nor­ma­li­za­cji or­to­gra­fic­znej w języku ka­zub­skim. Od Flo­ri­a­na Ceynowy do Rady Języka Kas­zub­ski­e­go, „Stu­dia Sla­vi­ca”, XVI/2012, стр. 181–193; на срп­ском: Д. В. Па­жђер­ски, Пре­глед ка­шуп­ске пра­во­пи­сне нор­ма­ли­за­ци­је. Од Флор­ја­на Цеј­но­ве до Са­ве­та за ка­шуп­ски је­зик, [у:] Д. В. Па­жђер­ски, Ка­шуп­ске те­ме, Бе­о­град, 2014, стр. 70–86) и лек­си­ке (гра­ма­ти­ку ка­шуп­ског је­зи­ка не по­ми­ње). Мо­же се ре­ћи да аутор у ве­ћем де­лу свог ра­да не до­но­си ни­шта но­во, на­во­де­ћи пре све­га кра­так исто­ри­јат „бор­бе” ка­шуп­ских де­лат­ни­ка за ка­шуп­ски књи­жев­ни је­зик (стр. 91–93, 239–241), исто­ри­јат гра­фи­је (стр. 93–95, 242–243) и лек­си­ко­гра­фи­је (стр. 95–96, 243–245), о че­му је пи­са­но, нпр. у по­ме­ну­том ра­ду Д. В. Па­жђер­ског, а у ве­ћи­ни нпр. у при­руч­ни­ку Język kas­zub­ski. Po­rad­nik encyklo­pedyczny, ур. J. Tre­der, Gda­ńsk 2006 (2. изд.). Аутор у ве­ћој ме­ри екс­по­ни­ра де­лат­ност Са­ве­та за ка­шуп­ски је­зик (чи­ји је и сам члан), не­го што се то чи­ни нпр. у нај­но­ви­јем при­руч­ни­ку: J. Tréder, Spòdlowô wiédzô ò kaszëbi­znie (Основ­не ин­фор­ма­ци­је о ка­шуп­ском је­зи­ку), Gdu­ńsk, 2014. При­ли­ком ана­ли­зе ра­да Са­ве­та за ка­шуп­ски је­зик над ка­шуп­ском тер­ми­но­ло­ги­јом (стр. 97-99, 245-247; де­ли­мич­но опи­са­ном у тек­сту: Д. В. Па­жђер­ски, Рад Са­ве­та за ка­шуп­ски је­зик (2007–2013), [у:] Д. В. Па­жђер­ски, Ка­шуп­ске те­ме, Бе­о­град, 2014, стр. 97–101), де­таљ­ни­је го­во­ри о зна­ча­ју и про­бле­ми­ма у де­фи­ни­са­њу тер­ми­но­ло­ги­је.

            У ра­ду Ма­ри­ке Је­лињ­ске (Ma­ri­ka Je­li­ńskô – док­то­ранд, ка­шу­би­ста, Pòczestnô fòrma w kaszëbi­znieОбра­ћа­ње из по­што­ва­ња у ка­шуп­ском је­зи­ку, стр. 111–117, 260–266), аутор­ка ана­ли­зи­ра ко­ри­шће­ње фор­ми из по­што­ва­ња у раз­ли­чи­тим де­ли­ма ка­шуп­ске књи­жев­но­сти. Об­ра­ђу­је пре све­га не­дав­но из­да­та де­ла (по­но­вље­на кри­тич­ка из­да­ња кла­си­ка) из се­ри­је „Би­бли­о­те­ка ка­шуп­ских пи­са­ца”, у чи­јим пред­го­во­ри­ма је де­таљ­но об­ра­ђен је­зик пи­са­ца епо­хе: дра­ме Ја­на Кар­нов­ског (по­че­так 20. ве­ка), дра­ме Бер­нар­да Сих­те (по­ло­ви­на 20. ве­ка), два пре­во­да би­блиј­ских тек­сто­ва (крај 20. ве­ка) и по­е­зи­ја мла­до­ка­шу­ба (у ко­је спа­да и већ спо­ме­ну­ти Кар­нов­ски; по­че­так 20. ве­ка). Све то аутор­ка упо­ре­ђу­је са тек­сто­ви­ма са­вре­ме­не ка­шуп­ске пу­бли­ци­сти­ке (ча­со­пис „По­ме­ра­ни­ја”). Њен ге­не­рал­ни за­кљу­чак је (уз број­не при­ме­ре) да се у ка­шуп­ском је­зи­ку по­вла­че об­ли­ци ти­па wë на ра­чун но­ви­јих wa­sta/wast­na.

            Аутор­ка H. Makùrôt, на­уч­ни са­вет­ник, ка­шу­би­ста, у ра­ду Leksykalné in­ter­fe­ren­cje kaszëbsczich gwarów w pòlaszëznie (Лек­си­кал­не ин­тер­фе­рен­ци­је ка­шуп­ских го­во­ра у пољ­ском је­зи­ку, стр. 143–152, 294–302), ба­ви се ин­те­ре­сант­ним пи­та­њем ути­ца­ја ма­њин­ског је­зи­ка на ве­ћин­ски, код дво­је­зич­ких го­вор­ни­ка. Ана­ли­за се ба­зи­ра­ла на те­рен­ским сни­ма­њи­ма, а ка­сни­је су сним­ци за­пи­си­ва­ни и про­ча­ва­ни из угла лек­си­ке. Аутор­ка је из­дво­је­ни ма­те­ри­јал (ка­шуп­ску лек­си­ку ко­ју су го­вор­ни­ци ко­ри­сти­ли уме­сто пољ­ске) по­де­ли­ла на ка­шу­би­зме (нпр. ba­nia, bãks, bùlwa итд.) и гер­ма­ни­зме рас­про­стра­ње­не са­мо у ка­шуп­ском је­зи­ку (са уни­кал­ном функ­ци­јом, нпр. bùten, doch, fùl итд.), а за­тим пра­ви си­сте­ма­ти­за­ци­ју пре­ма прет­по­ста­вље­ним раз­ло­зи­ма за­ме­не лек­се­ма. На кра­ју, аутор­ка за­кљу­чу­је да по­сто­је при­лич­но број­ни лек­си­кал­ни ути­ца­ји код го­вор­ни­ка ка­шуп­ског је­зи­ка „у Ка­шуп­ској Зе­мљи” на (њи­хов) пољ­ски је­зик, је­ди­но ни­је об­ја­шње­но да ли се то ра­ди о осо­ба­ма ко­ја ка­шуп­ски је­зик ак­тив­но ко­ри­сте и да ли су ка­шуп­ског по­ре­кла, јер, на осно­ву мог ис­ку­ства (и пе­да­го­шког и по­сма­трач­ког, као ста­нов­ни­ка Ка­шуп­ске Зе­мље), мо­гу да за­кљу­чим да не-Ка­шу­би, осим нај­че­шће по­тврд­не реч­це jô ‘да’, ко­ја је ве­о­ма рас­про­стра­ње­на, углав­ном не ме­ша­ју ка­шуп­ски и пољ­ски је­зик, јер га јед­но­став­но (овај пр­ви) у ве­ћи­ни не по­зна­ју, а ка­шуп­ски се го­во­ри нај­че­шће у за­тво­ре­ним (по­ро­дич­ним) кру­го­ви­ма са­мих Ка­шу­ба. Да­кле, не мо­же се го­во­ри­ти о не­кој вр­сти „из­ла­ска” ка­шуп­ских го­во­ра из сво­јих стан­дард­них го­вор­них окви­ра и њи­хо­вог ути­ца­ја на го­вор­ни­ке (са­мо) пољ­ског је­зи­ка, већ је та по­ја­ва ка­рак­те­ри­стич­на у до­ми­нант­ној ме­ри за би­лин­гвал­не го­вор­ни­ке, Ка­шу­бе.

            Д. В. Па­жђер­ски је на зах­тев Са­ве­та за ка­шуп­ски је­зик раз­ра­дио свој текст из „Бил­те­на” за 2013. го­ди­ну, по­ну­див­ши де­таљ­но пред­лог адап­та­ци­је стра­них вла­сти­тих име­на за по­је­ди­не је­зи­ке, са при­ме­ри­ма (у ра­ду: Bédënk adap­ta­cji mionów gwôsnëch z cëzëch jãzëków na kaszëbsczi jãzëkПред­лог адап­та­ци­је вла­сти­тих име­на из стра­них је­зи­ка на ка­шуп­ски је­зик, стр. 153–162, 303–312). Ин­те­ре­сант­но је, по­што пољ­ски је­зик у сво­јих пра­во­пи­сним при­руч­ни­ци­ма не об­ра­ђу­је у де­та­ље адап­та­ци­ју вла­сти­тих име­на са стра­них је­зи­ка на пољ­ски, да је узор за та­кву адап­та­ци­ју у ка­шуп­ском је­зи­ку ауто­ру био срп­ски пра­во­пис у из­да­њу Ма­ти­це срп­ске. Де­таљ­но је об­ра­ђе­на адап­та­ци­ја са кла­сич­них је­зи­ка (ла­тин­ског и грч­ког), но­во­грч­ког, сло­вен­ских: ру­ског, бе­ло­ру­ског, укра­јин­ског, срп­ског (и ћи­ри­лич­на и ла­ти­нич­на вер­зи­ја; ова по­след­ња об­у­хва­та та­ко­ђе сло­ве­нач­ки и је­зик на­след­ни­ка „срп­ско­хр­ват­ског” је­зи­ка – Бо­шња­ка и Хр­ва­та), ма­ке­дон­ског, бу­гар­ског, че­шког и сло­вач­ког (пољ­ски је об­ра­ђен у дру­гом ра­ду, јер то пред­ста­вља об­у­хват­ни­ји про­је­кат и тре­ба да по­слу­жи као при­мер за ка­шу­би­за­ци­ју ка­шуп­ских вла­сти­тих име­на), арап­ског, ки­не­ског (са пин­ји­на) и ја­пан­ског. Уз сва­ки је­зик је дат зна­тан број при­ме­ра, а ве­ћи­на зна­ко­ва су и са­мо­стал­но об­ра­ђе­ни, у скла­ду са Ма­ти­чи­ним пра­во­пи­сним стан­дар­дом. Тај чла­нак, пре­ма на­ме­ри Са­ве­та, по­сле де­таљ­не ди­ску­си­је, тре­ба да се пре­тво­ри у са­ве­то­дав­ну од­лу­ку (или ви­ше њих), ко­ја ће он­да по­слу­жи­ти као стал­но упу­ство за све осо­бе ко­је пи­шу ка­шуп­ским је­зи­ком (у нај­ве­ћој ме­ри но­ви­на­ре).

            Да­ну­та Ста­ну­ле­вич на­ста­вља сво­ју ана­ли­зу ста­ри­је ка­шуп­ске лек­си­ке у ра­ду Kaszëbskô kùltu­ra ma­te­ri­alnô i dëchòwô w Sł­ow­ni­ku języka po­mor­ski­e­go czyli kas­zub­ski­e­go Szte­fa­na Ramùłta (Ка­шуп­ска ма­те­ри­јал­на и ду­хов­на кул­ту­ра у Реч­ни­ку по­мор­јан­ског или ка­шуп­ског је­зи­ка Сте­фа­на Ра­мул­та, стр. 186–195, 336–345). Аутор­ка нај­пре по­бра­ја на­чи­не на ко­је мо­же­мо на­ћи кул­тур­не са­др­жа­је ме­ђу ма­те­ри­ја­ли­ма ко­је Сте­фан Ра­мулт на­во­ди. Она ис­ти­че: пе­ри­фра­зе, при­ме­ре/ци­та­те, по­сло­ви­це, раз­не вр­сте фра­зе­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла. Као те­мат­ске кру­го­ве она из­два­ја: оде­ћу, вр­сте гра­ђе­ви­на, му­зич­ке ин­стру­мен­те и дру­ге пред­ме­те, вр­сте де­лат­но­сти, еле­мен­те ку­хи­ње, је­ди­ни­це ме­ре, скло­но­сти/ин­те­ре­со­ва­ња, осо­би­не, су­до­ве (ми­шље­ња), еле­мен­те оби­чај­ног пра­ва, оби­ча­је, игре, ду­хов­ни жи­вот, ле­ген­де, бај­ке и ба­сне. Све те еле­мен­те она де­ли на ма­те­ри­јал­ну и не­ма­те­ри­јал­ну (ду­хов­ну) кул­ту­ру. У да­љем то­ку ра­да, аутор­ка, пре­ма прет­ход­ној де­таљ­ној по­де­ли, на­во­ди од­ред­ни­це (од не­ко­ли­ко до де­се­ти­ну при­ме­ра) и њи­хо­ве опи­се, ко­је осли­ка­ва­ју од­ре­ђе­не еле­мен­те ка­шуп­ске кул­ту­ре. На кра­ју, без од­ре­ђе­ног за­кључ­ка, аутор­ка под­вла­чи да реч­ник Сте­фа­на Ра­мул­та, и по­ред кри­тич­ких то­но­ва ко­је до­би­ја од сво­јих ана­ли­ти­ча­ра, на од­ре­ђе­ни на­чин осли­ка­ва ка­шуп­ски кул­тур­ни ми­ље вре­ме­на у ко­ме је на­стао (крај 19. ве­ка).

            У ра­ду Na­zwi­ska poc­hod­zą­ce od nazw ro­ś­lin (Пре­зи­ме­на ко­ја во­де по­ре­кло од на­зи­ва би­ља­ка, стр. 204–227), Е. Бре­зе (Ed­ward Bre­za), аутор до­но­си део нео­бја­вље­ног ма­те­ри­ја­ла из 4. то­ма се­ри­је Na­zwi­ska Po­mor­zan (Пре­зи­ме­на По­мор­ја­на/При­мо­ра­ца; прет­ход­на три то­ма су иза­шла у пе­ри­о­ду 2000–2004) и то део по­све­ћен пре­зи­ме­ни­ма ко­ја во­де по­ре­кло од на­зи­ва би­ља­ка. У су­шти­ни, ра­ди се о не­ко­ли­ко де­се­ти­на пре­зи­ме­на (би­ло сло­вен­ског или не­мач­ког по­ре­кла), ко­ја се ана­ли­зи­ра­ју из угла об­ли­ка, ге­о­гра­фи­је (об­у­хва­ће­на је це­ла Пољ­ска са ак­цен­том на ста­нов­ни­штву По­мор­ја / пољ­ског При­мор­ја), исто­ри­је и бро­ја по­ја­вљи­ва­ња. На­зи­ви би­ља­ка су схва­ће­ни до­ста ши­ро­ко, та­ко да аутор на­во­ди пре­зи­ме­на ко­је во­де по­ре­кло од цве­та: нпр. Blum(a), гру­пе др­ве­ћа: нпр. Dę­bi­ec ‘ду­бра­ва’, ко­ре­на: нпр. Kor­zan/Kor­za­ń­ski, про­из­во­да од зр­не­вља: нпр. Krup(p)a, ко­ро­ва: нпр. Qu­ast < chwast ‘ко­ров’, за­чи­на: нпр. Nel­ke нем. ‘ка­ран­фи­лић’, фа­зе цве­та­ња: нпр. Pąk ‘пу­по­љак’, де­ло­ва зр­на: нпр. Plew(k)a и, на­рав­но, ствар­них на­зи­ва би­ља­ка: нпр. Wi­er­zba ‘вр­ба’, Sza­fran, Poc­hoj­ka < choj­ka ‘јел­ка’ итд. Рад до­но­си бо­гат ма­те­ри­јал и ин­те­ре­сант­не ин­фор­ма­ци­је.

            Низ лин­гви­стич­ких ра­до­ва за­тва­ра кра­ћи текст Е. Бре­зе и Д. В. Па­жђер­ског, под на­сло­вом Pod­sta­wo­we typy na­zwisk i ich kas­zub­skie adap­ta­cje (Основ­ни ти­по­ви [пољских и по­ло­ни­зо­ва­них кашу­пских] пре­зи­ме­на и њи­го­ве ка­шуп­ске адап­та­ци­је, стр. 228–231), ко­ји Са­ве­ту за ка­шуп­ски је­зик тре­ба да пру­жи ма­те­ри­јал за са­ста­вља­ње од­лу­ке адап­та­ци­ји ка­шуп­ских и пољ­ских пре­зи­ме­на (и име­на) на ка­шуп­ски је­зик. Ауто­ри де­ле (пре­ма Х. Гур­но­ви­чу – Hu­bert Górno­wicz) пре­зи­ме­на на 4 глав­не гру­пе и јед­ну из­ве­де­ну: А. пре­зи­ме­на оче­ва, Б. пре­зи­ме­на же­на по му­жу, В. пре­зи­ме­на же­на по оцу, Г. пре­зи­ме­на си­но­ва (по оцу и мај­чи­ном му­жу) и Д. на­зи­ве це­лих по­ро­ди­ца. Пр­ву гру­пу де­ле на сле­де­ће под­гру­пе: 1. за­вр­ше­не су­фикс -ski (и из­ве­де­ни­це): нпр. пољ. Ko­wal­skiкаш. Kòwal­sczi, 2. на су­гла­сник: нпр. пољ. Tre­derкаш. Tréder, 3. на са­мо­гла­сник: нпр. пољ. Wrycza – каш. Wrëcza, 4. при­дев­ска: нпр. пољ. Szadyкаш. Sza­di. Дру­га и тре­ћа гру­па у ко­јој спа­да­ју жен­ска пре­зи­ме­на су пре­ма ауто­ри­ма по­де­ље­на по по­ре­клу, ма­да би мо­гла би­ти по­де­ље­на на фор­ма­лан на­чин, пре­ма на­став­ци­ма, што ће се ви­де­ти из при­ме­ра: Б1. од пре­зи­ме­на му­же­ва на -ski: нпр. пољ. Ko­wal­skaкаш. Kòwalskô, Б2. од пре­зи­ме­на на су­гла­сник, нпр. No­wak, пољ. No­wa­ko­waкаш. No­wakòwô, Б3. од пре­зи­ме­на на са­мо­гла­сник, нпр. Sten­ka, пољ. Sten­ko­wa/Stenczyna – каш. Stenkòwô/Stenczënô, Б4. од при­дев­ских: нпр. пољ. Zim­naкаш. Zëmnô. В1. од пре­зи­ме­на оче­ва на -ski: нпр. пољ. Ko­wal­skaкаш. Kòwalskô, В2. од пре­зи­ме­на оца на су­гла­сник, нпр. пољ. Grzyb – каш. Grzëb: пољ. An­na Grzybówna – каш. Ana Grzëbówna или у об­ли­ку Ana Gr­zib, В3. од пре­зи­ме­на на оца на су­гла­сник: нпр. пољ. Gru­ba – каш. Grëba: каш. Ana Grëbiónka, В4. од при­дев­ских об­ли­ка: нпр. Zëmnô. Ви­дљи­во је по­на­вља­ње об­ли­ка и из­у­зев под­гру­па В2. и В3. све оста­ле се за­вр­ша­ва­ју на , што би мо­гло да чи­ни јед­ну је­дин­стве­ну гру­пу, без об­зи­ра на по­ре­кло. Слич­но као и код гру­пе А, у слу­ча­ју гру­пе Г. ауто­ри да­ју под­гру­пе: Г1. на -ski, ти­па Kòwal­sczi и Г4. при­дев­ског ти­па: Zëmny. Је­ди­но код об­ли­ка на су­гла­сник (Г2) и са­мо­гла­сник (Г3) пред­ла­жу, по­ред пре­зи­ме­на без про­ме­не, нпр. Gr­zib, још и: (ко­ло­кви­јал­но) GrëbaGrëbów Jan; Gr­zibGr­zibów Jan. Код груп­них на­зи­ва (Д) до­ла­зи до па­ла­та­ли­за­ци­је: Д1. нпр. пољ. Ko­wal­ski: Ko­walscyкаш. Kòwalscë, Д2. ана­лог­но пољ. Grzyb: каш. Grzëbòwie/Grzëbë, Д3. пољ. Gru­ba: каш. Grëbë/Grëbòwie итд. Ви­ди се да се и у окви­ру те по­де­ле ра­ди о не­ким тра­ди­ци­о­нал­ним си­сте­ма­ти­за­ци­ја­ма на­сле­ђе­не пољ­ске лин­гви­сти­ке, уме­сто да се на фор­ма­лан на­чин (пре­ма на­став­ци­ма) она упро­сти.

 

*

 

            Са­вет за ка­шуп­ски је­зик по­сто­ји већ 9 го­ди­на (2007–2015) и за ско­ро де­це­ни­ју је у сво­јим „Бил­те­ни­ма” об­ја­вио ве­ли­ку ко­ли­чи­ну ка­шу­би­стич­ког ма­те­ри­ја­ла, са ак­цен­том на са­ве­то­дав­не од­лу­ке, ко­је у зна­чај­ној ме­ри ути­чу на фор­ми­ра­ње пра­во­пи­сног мне­ња ме­ђу ко­ри­сни­ци­ма ка­шуп­ског је­зи­ка. С об­зи­ром да од­лу­ке (па и ре­фе­ра­ти, из ко­јих од­лу­ке че­сто про­из­и­ла­зе) са­др­же де­се­ти­не и сто­ти­не стра­ни­ца ка­шуп­ске лек­си­ке и да по­вре­ме­но у про­на­ла­же­њу те лек­си­ке до­ла­зи до за­бу­не (по­го­то­во ка­да се до­но­се од­лу­ке у ко­ји­ма се по­је­ди­не лек­сич­ке обла­сти по­кри­ва­ју, нпр. ком­пју­тер­ска и лек­си­ка ко­ја се од­но­си на ин­тер­нет или ка­да се ста­ре од­лу­ке по­пра­вља­ју у скла­ду са но­вом пра­во­пи­сном кон­цеп­ци­јом), Са­вет из­да­је Ин­декс са­др­жа­ја „Бил­те­на” Са­ве­та за ка­шуп­ски је­зик. Ин­декс је по­де­љен на 4 де­ла: I. Збир­ни са­др­жај „Бил­тенâ” (стр. 9–21), II. Ре­ги­стар пре­зи­ме­на [свих ауто­ра и осо­ба ко­је су по­ме­ну­те у свим бро­је­ви­ма „Бил­те­на”] (23–42), III. Те­мат­ско-пред­мет­ни ре­ги­стар (у ко­ме су по­бро­ја­не све те­ме об­ра­ђи­ва­не у од­лу­ка­ма и ре­фе­ра­ти­ма, пре­ма те­за­у­ру­су ко­ји је са­ста­вио уред­ник пу­бли­ка­ци­је, 43–48), IV. Ре­ги­стар ка­шуп­ских ре­чи и гра­ма­тич­ких пој­мо­ва об­ра­ђи­ва­них у „Бил­те­ни­ма” Са­ве­та (49–221). Нај­вред­ни­ји и нај­ко­ри­сни­ји је ре­ги­стар ка­шуп­ских ре­чи гра­ма­тич­ких пој­мо­ва, ко­ји пред­ста­вља спе­ци­фи­чан нор­ма­тив­ни реч­ник (сли­чан реч­ни­ци­ма ко­ји се мо­гу на­ћи на кра­ју срп­ских пра­во­пи­са) и по­ред то­га што пру­жа ин­фор­ма­ци­ју о то­ме на ко­ји се на­чин мо­гу пи­са­ти по­је­ди­не ка­шуп­ске ре­чи (па и не­пра­вил­но), он на­рав­но упу­ћу­је на од­ре­ђе­но пра­ви­ло (са­ве­то­дав­ну од­лу­ку), којe га у из­ве­сном сми­слу де­фи­ни­ше и сме­шта у од­го­ва­ра­ју­ћи про­стор ка­шуп­ског је­зич­ког лек­си­ко­на (струч­ни тер­ми­ни су го­вор­ни­ци­ма ка­шуп­ског је­зи­ка че­сто пот­пу­но не­по­зна­ти). Дру­ги на­чин ко­ри­шће­ња тог ре­ги­стра је да ко­ри­сник јед­но­став­но про­ве­ри да ли тра­же­ни (или, у не­ком дêлу, по­ну­ђе­ни) спе­ци­ја­ли­стич­ки тер­мин уоп­ште по­сто­ји и шта Са­вет за ка­шуп­ски је­зик пре­по­ру­чу­је као нај­бо­љи ор­то­граф­ски об­лик (ово дру­го пред­ста­вља кла­сич­ну ка­рак­те­ри­сти­ку пра­во­пи­сног реч­ни­ка). Ре­ги­стар та­ко­ђе омо­гу­ћа­ва да се на лак­ши и пре­гле­ди­ни­ји на­чин про­у­ча­ва ка­шуп­ска лек­си­ка, а с об­зи­ром да ће се тај ре­ги­стар оби­мом по­ве­ћа­ва­ти, пред­ста­вља­ће све зна­чај­ни­ји реч­ник ко­ји об­ра­ђу­је спе­ци­ја­ли­зо­ва­ну лек­си­ку у пра­во­пи­сном, али и зна­чењ­ском сми­слу (с об­зи­ром да је у окви­ру од­лу­ка увек, по­ред сва­ког ка­шуп­ског тер­ми­на, по­ну­ђе­но и пољ­ско од­ре­ђе­ње).

 



[1]  Сман­тек/Смен­тек, ори­ги­нал­ни ка­шуп­ски књи­жев­но-ми­то­ло­шки сим­бол, чест мо­тив у књи­жев­но­сти и кул­ту­ри. По­ја­вљу­је се у зна­чај­ним де­ли­ма ка­шуп­ске књи­жев­но­сти, а ујед­но пред­ста­вља мо­тив-фа­тум, зао дух ка­шуп­ске кул­ту­ре и мен­та­ли­те­та (по­не­кад пред­ста­вљен као „про­клет­ство” не­мач­ке гер­ма­ни­за­ци­је), ко­ји Ка­шу­би­ма „не да” да „раз­ви­ју” кри­ла и „ви­ну се” на ви­ши кул­тур­ни ни­во. О Сман­те­ку/Смен­те­ку код Ка­шу­ба је на­пи­са­но не­ко­ли­ко за­ни­мљи­вих кул­ту­ро­ло­шких сту­ди­ја.

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa