Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 26

Даринка Гортан-Премк (Београд)

 

Дејан Ајдачић, Лидија Непоп Ајдачић: ПОРЕДБЕНА СРПСКО-УКРАЈНСКА ФРАЗЕОЛОГИЈА. Београд, Алма 2015, стр. 242.

 

 

Књи­га По­ред­бе­на срп­ско-укра­јин­ска фра­зе­ло­ги­ја Де­ја­на Ај­да­чи­ћа и Ли­ди­је Не­поп Ај­да­чић у исто је вре­ме и при­руч­ник за пред­мет Упо­ред­на сло­вен­ска (срп­ско-укра­јин­ска) фра­зе­о­ло­ги­ја на­ме­њен сту­ден­ти­ма Ки­јев­ског на­ци­о­нал­ног уни­вер­зи­те­та „Та­рас Шев­чен­ко“, ка­ко са­ми ауто­ри у Уво­ду ка­жу, и ин­фор­ма­тор, би­бли­о­граф­ски и те­о­риј­ски, о сло­вен­ској фра­зе­о­ло­ги­ји уоп­ште, и рад са еле­мен­ти­ма пре­глед­не сту­ди­је, и по­пис и опис срп­ских и укра­јин­ских фра­зе­ма, ко­ји би мо­гли да бу­ду, и до­бро би би­ло да бу­ду, осно­ва за бу­ду­ћи реч­ник срп­ско-укра­јин­ских фра­зе­ма.

Књи­га са­др­жи сле­де­ћа по­гла­вља:

Увод, По­ред­бе­на фра­зе­о­ло­ги­ја сло­вен­ских је­зи­ка, Те­о­рет­ске осно­ве и тер­ми­ни, Фра­зе­о­ло­шки реч­ни­ци укра­јин­ског и срп­ског је­зи­ка и ви­ше­је­зич­ки реч­ни­ци уста­ље­них по­ре­ђе­ња Сло­ве­на, Укра­јин­ски и срп­ски фра­зе­о­ло­ги­зми у по­ред­бе­ним ме­ђу­сло­вен­ским ис­тра­жи­ва­њи­ма, За­ста­ре­ли, ак­тив­но ко­ри­шће­ни и но­ви фра­зе­о­ло­ги­зми, Екви­ва­лент­не и не­е­кви­ва­лент­не фра­зе­о­ло­шке јединицe, Фра­зе­о­ло­шка си­но­ни­ми­ја, Уста­ље­на по­ре­ђе­ња, Не­бе­ска те­ла и при­род­не по­ја­ве, Бог и ђа­во, Биљ­ке, Жи­во­ти­ње, Де­ло­ви те­ла, Пред­ме­ти, Бо­је, Бро­је­ви, Они­ми, Фра­зе­о­ло­ги­зми са гла­го­ли­ма би­ти, ра­ди­ти, има­ти, да­ти, Из­глед чо­ве­ка, Свој­ства и ста­ња љу­ди, Ка­рак­тер и емо­ци­о­нал­на ста­ња љу­ди, Со­ци­јал­ни по­ло­жај и од­нос пре­ма дру­ги­ма, Аси­ме­три­ја вред­но­сти, Иро­нич­ни и ша­љи­ви фра­зе­о­ло­ги­зми, При­кри­ве­ни ко­до­ви у срп­ским и укра­јин­ским фра­зе­о­ло­ги­зми­ма, Фра­зе­о­ло­ги­зми у но­вин­ским тек­сто­ви­ма и ме­ди­ји­ма, Фра­зе­о­ло­ги­зми у књи­жев­ним тек­сто­ви­ма, Поређењe срп­ских и укра­јин­ских фра­зе­о­ло­ги­за­ма па­ре­ми­о­ло­шког по­ре­кла, за­тим сле­де до­да­ци 1. Те­ме за са­мо­стал­не ра­до­ве, 2. Пи­та­ња за про­ве­ру прак­тич­ног зна­ња, 3. При­ме­ри из иза­бра­них фра­зе­о­ло­шких реч­ни­ка, 4. Спи­сак по­ред­бе­них фра­зе­о­ло­шких реч­ни­ка (срп­ски или хр­ват­ски пре­ма дру­гим сло­вен­ским је­зи­ци­ма), Пре­по­ру­че­на ли­те­ра­ту­ра, и, на кра­ју, О ауто­ри­ма.

У Уво­ду ауто­ри ка­жу да ова књи­га по пр­ви пут у фи­ло­ло­ги­ји осве­тља­ва ме­ђу­соб­не од­но­се и раз­ли­ке из­ме­ђу фра­зе­о­ло­шких си­сте­ма ових сло­вен­ских је­зи­ка“ (стр. 7). Да­ље, ауто­ри ка­жу да је књи­га на­ста­ла из уни­вер­зи­тет­ских пре­да­ва­ња и да њу чи­ни 26 лек­си­ја са пи­та­њи­ма, ве­жба­њи­ма и пра­те­ћом ли­те­ра­ту­ром, да је фра­зе­о­ло­шки кор­пус на­стао екс­цер­пи­ра­њем реч­ни­ка уста­ље­них по­ре­ђе­ња, фра­зе­о­ло­шких реч­ни­ка и ви­ше­том­них јед­но­је­зич­них реч­ни­ка оба је­зи­ка.

У пр­во­ме одељ­ку о те­о­риј­ским осно­ва­ма ауто­ри кон­ста­ту­ју „Фра­зе­о­ло­ги­зми­ма не­ки сма­тра­ју све, ши­ро­ко схва­ће­не уста­ље­не из­ра­зе, из­ре­ке, по­сло­ви­це и оп­ште­ра­ши­ре­не ци­та­те („кри­ла­те ре­чи“), те об­ра­ђу­ју ве­ли­ки кор­пус. У овом при­руч­ни­ку сле­де се по­став­ке ис­тра­жи­ва­ча фра­зе­о­ло­ги­зми­ма ко­ји озна­ча­ва­ју уже окви­ре“ (стр. 9). Чи­ни ми се да ови ужи окви­ри ни­су ја­сно де­фи­ни­са­ни. И још не­што, ни­су де­фи­ни­са­не ни гра­ни­це из­ме­ђу фра­зе­ма и ви­шеч­ла­них ре­чи; нпр., ауто­ри син­таг­ме по­тро­шач­ка кор­па, бе­ла не­де­ља (стр. 138), цр­на ру­па (стр. 139) сма­тра­ју фра­зе­мом, док би по на­шем ми­шље­њу и по оно­ме што зна­мо да је о то­ме пи­са­но ово би­ле ви­шеч­ла­не ре­чи. За ана­ли­зу фра­зе­о­ло­ги­за­ма ауто­ри пред­ла­жу „јед­ну услов­ну ти­по­ло­ги­ју ра­ди лак­шег раз­у­ме­ва­ња раз­ли­чи­тих фи­ло­ло­шких при­сту­па: 1) фор­мал­на, гра­ма­тич­ко-син­так­сич­ка ана­ли­за, 2) ана­ли­за тро­па у раз­ма­тра­њу се­ман­тич­ких про­ме­на у фра­зе­о­ло­ги­зми­ма, 3) ети­мо­ло­шко-кул­ту­ро­ло­шке ре­кон­струк­ци­је зна­че­ња фра­зе­о­ло­ги­за­ма, 4) ког­ни­тив­но ет­но­лин­гви­стич­ка ком­плек­сна се­ми­о­тич­ко-семантичкa анализa, 5) анализa фра­зе­о­ло­ги­за­ма у дис­кур­су.“ По овој ти­по­ло­ги­ји, да­ље, ни­су ана­ли­зи­ра­ни кон­крет­ни фра­зе­ми, већ је са­мо сва­ка од ових став­ки крат­ко екс­пли­ци­ра­на по­став­ка­ма по­је­ди­них ауто­ра и по­твр­ђе­на са по ко­јим при­ме­ром.

У дру­го­ме одељ­ку о фра­зе­о­ло­шким реч­ни­ци­ма го­во­ри се о ти­по­ви­ма фра­зе­о­ло­шких реч­ни­ка и на­во­де се уз крат­ке ко­мен­та­ре фра­зе­о­ло­шки реч­ни­ци сло­вен­ских је­зи­ка.

Тре­ћи је оде­љак по­све­ћен лин­гви­сти­ма ко­ји су се ба­ви­ли по­ред­бе­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма, по­себ­но ис­тра­жи­ва­њи­ма укра­јин­ских и срп­ских фра­зе­о­ло­ги­за­ма; њи­хов спи­сак са би­бли­о­граф­ским по­да­ци­ма дат је на кра­ју одељ­ка; ово је ве­о­ма ко­ри­сно, као што је ко­ри­стан и спи­сак фра­зе­о­ло­шких реч­ни­ка из прет­ход­ног одељ­ка.

Че­твр­ти је оде­љак по­све­ћен за­ста­ре­лим, ак­тив­но ко­ри­шће­ним и но­вим фра­зе­о­ло­ги­зми­ма. Фра­зе­о­ло­ги­зми пре­ста­ју да се упо­тре­бља­ва­ју ка­да лек­се­ма у њи­ма по­ста­не за­ста­ре­ла, нпр., пи­је као Ту­де­шак (Ту­де­шак = Не­мац), ма­да је не ма­ли број слу­ча­је­ва ак­тив­них фра­зе­о­ло­ги­за­ма са за­ста­ре­лим ре­чи­ма у њи­ма, нпр., не вре­ди ни гро­ша, до­те­ра­ти до ду­ва­ра. За но­ве фра­зе­о­ло­ги­зме ауто­ри ка­жу да се по­ја­вљу­ју са но­вим ре­а­ли­ја­ма и но­вим име­ни­ма за њих; и ту су у пра­ву. Ма­ње су у пра­ву кад но­вим фра­зе­ми­ма сма­тра­ју пре­ба­ци­ти на фле­шку (на диск, на флеш ме­мо­ри­ју), дик­та­ту­ра про­ле­те­ри­ја­та, по­тро­шач­ка кор­па; пр­ви при­мер ни­је фра­зем, а дру­га два су ви­шеч­ла­не ре­чи (стр. 34-35).

У пе­том се одељ­ку го­во­ри о екви­ва­лент­ним, де­ли­мич­но екви­ва­лент­ним и не­е­кви­ва­лент­ним (бе­зе­кви­ва­лент­ним) фра­зе­ми­ма. При­ме­ри се на­во­де са­мо за не­е­кви­ва­лент­не фра­зе­ме; нпр., срп­ски фра­зе­ми: тук на лук, лук и во­да, про­сто као па­суљ, не вре­ди ни пи­шљи­ва бо­ба не­ма­ју сво­је екви­ва­лен­те у укра­јин­ском.

У ше­стом се одељ­ку уз по­треб­на ту­ма­че­ња на­во­де уста­ље­на по­ре­ђе­ња: јак као во, сам као пањ, мр­шав као ивер, бо­гат као цр­кве­ни миш, бео као креч.

Одељ­ци од 7-ог до 10-ог по­све­ће­ни су раз­ли­чи­тим те­мат­ским гру­па­ма фра­зе­о­ло­ги­за­ма; они по­чи­њу с те­мом о не­бе­ским те­ли­ма и при­род­ним по­ја­ва­ма, а за­вр­ша­ва­ју се с те­мом о жи­во­ти­ња­ма. Да­кле, ту су: бро­ја­ти зве­зде на не­бу, ро­ди­ти се под срећ­ном зве­здом, као да је пао с Мар­са, ме­сто под Сун­цем, па­да­ти у ва­тру, пре­тво­ри­ти у пе­пео, жи­ве­ти у обла­ци­ма, пре­ве­сти жед­ног пре­ко во­де; па да­ље: Бо­гу иза но­гу, Бог све­ти зна, да­ти Бо­гу ду­шу, иди до ђа­во­ла; па још да­ље: ба­ца­ти др­вље и ка­ме­ње, кад на вр­би ро­ди гро­жђе, са­се­ћи у ко­ре­ну; и још да­ље: бу­љи као те­ле у ша­ре­на вра­та, мо­кар као пас, ра­ди као сто­ка, пре­би­ти као мач­ку, јед­ним удар­цем уби­ти две му­ве.

Иза ово­га сле­ди оде­љак с те­мом по­све­ће­ном чо­ве­ку, де­ло­ви­ма те­ла; ту су за­јед­но да­ти и фра­зе­ми са де­ло­ви­ма људ­ског те­ла, и они са де­ло­ви­ма жи­во­ти­ња­ког те­ла, што је и ра­зу­мљи­во – си­ми­ли­се­ман­тич­не (од­но­сно пла­ти­се­ман­тич­не) се­ман­тич­ке ре­а­ли­за­ци­је не одва­ја­ју се ни у реч­ни­ци­ма у по­себ­на зна­че­ња, нпр. гла­ва је у Реч­ни­ку СА­НУ де­фи­ни­са­на као гор­њи део чо­ве­чи­јег, од­но­сно пред­њи део жи­во­тињ­ског те­ла у ко­ме се на­ла­зи мо­зак и глав­на чу­ла: без гла­ве и ре­па, има­ти сла­му у гла­ви, не­ста­ти с ли­ца зе­мље, ди­ћи нос, чу­ва­ти као зе­ни­цу ока, скре­са­ти у брк, не жа­ли­ти сво­је ру­ке, се­сти не­ко­ме на гр­ба­чу.

Два­на­е­сти је оде­љак по­све­ћен фра­зе­о­ло­ги­зми­ма у ко­ји­ма се ја­вља­ју име­на раз­ли­чи­тих пред­ме­та: бу­ре без дна, про­ћи си­то и ре­ше­то, из­би­ја­ти клин кли­ном, би­ти пред вра­ти­ма, се­де­ти као на игла­ма. Три­на­е­сти је по­све­ћен бо­ја­ма: за­ви­ти у цр­но, гле­да као те­ле у ша­ре­на вра­та. У че­тр­на­е­стом су фра­зе­о­ло­ги­зми ве­за­ни за бро­је­ве: би­ти јед­ном но­гом у гро­бу, спа­ла књи­га на два сло­ва, би­ти на сед­мом не­бу.

У сле­де­ћем, пет­на­е­стом одељ­ку су они­ми: ићи од Пон­ти­ја до Пи­ла­та, но­си мут­на Мо­ра­ва, да се Вла­си не до­се­те.

У ше­сна­е­стом одељ­ку су фра­зе­о­ло­ги­зми с гла­го­ли­ма би­ти, ра­ди­ти, има­ти, да­ти: би­ти у обла­ци­ма, би­ти без гла­ве (а пре би се ре­кло да пр­ви иде у те­му о при­род­ним по­ја­ва­ма, а дру­ги у те­му о де­ло­ви­ма те­ла, с об­зи­ром на то да ова­кав асе­ман­ти­чан гла­гол, као што је гла­гол би­ти те­шко мо­же би­ти но­си­лац фра­зе­ма), да­ље, ра­ди­ти за ле­пе очи (уз­гред, ова два фра­зе­ма ишли би у гру­пу по­све­ће­ну де­ло­ви­ма те­ла), да­ти твр­ду ве­ру.

Одељ­ци од 17. до 20. опет су по­све­ће­ни чо­ве­ку. Ту су фра­зе­ми: леп пао упи­сан, де­бео као ба­чва, ру­мен као ја­бу­ка; брз као стре­ла, умо­ран као пас, пи­јан као зе­мља; глуп као ма­га­рац, пла­шљив као миш, дрх­та­ти као прут; до­бар као ду­ша, по­ква­рен као му­ћак, ди­са­ти јед­ном ду­шом, го као пи­штољ.

У два­де­сет­пр­вом одељ­ку го­во­ри се о вред­но­сти­ма у фра­зе­о­ло­ги­зми­ма и на­во­ди се ли­те­ра­ту­ра о то­ме.

Да­ље, до два­де­сет­ше­стог одељ­ка го­во­ри се о иро­нич­ним и ша­љи­вим фра­зе­ми­ма бо­гат као цр­кве­ни миш, ре­ше­том зве­зде бро­ја­ти, о при­кри­ве­ним ко­до­ви­ма и раз­ли­ка­ма у фра­зе­ми­ма по­је­ди­них је­зи­ка, о фра­зе­о­ло­ги­зми­ма у но­вин­ским и књи­жев­ним тек­сто­ви­ма, и на кра­ју, о по­ре­ђе­њу срп­ских и укра­јин­ских фра­зе­о­ло­ги­за­ма па­ре­ми­о­ло­шког по­ре­кла.

Ре­до­след оде­ља­ка не чи­ни нам се нај­при­хва­тљи­ви­јим, а из­о­ста­је те­о­риј­ско об­ја­шње­ње за­што је баш ова­кав ода­бран.

У свим су одељ­ци­ма на­во­ђе­ни и срп­ски и укра­јин­ски фра­зе­о­ло­ги­зми, нај­че­шће уз ме­ђу­соб­но по­ре­ђе­ње.

Одељ­ци се за­вр­ша­ва­ју пи­та­њи­ма и за­да­ци­ма за сту­ден­те; на кра­ју су бо­га­ти спи­ско­ви ли­те­ра­ту­ре.

Да све­де­мо. Ово је ко­ри­сна књи­га са мно­го гра­ђе, мно­го ли­те­ра­ту­ре, до­ста ин­фор­ма­ци­ја и ма­ло не­пре­ци­зно­сти, ома­шки. И да по­но­ви­мо оно што смо на по­чет­ку ре­кли – же­ле­ли би­смо, и до­бро би би­ло, да ова књи­га бу­де осно­ва за бу­ду­ћи реч­ник срп­ско-укра­јин­ских фра­зе­ма.

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa