Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 26

Сања Миладиновић (Београд)

 

Милош Ковачевић: ЛИНГВИСТИКА КАО СРБИСТИКА. Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, Пале, 2013, 302 стр.

 

 

Књи­га Лин­гви­сти­ка као ср­би­сти­ка пра­вље­на је с ци­љем да отво­ри еди­ци­ју на­уч­них мо­но­гра­фи­ја и мо­но­граф­ских сту­ди­ја на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту на Па­ла­ма. Она би тре­ба­ло да на сво­је­вр­стан на­чин ре­пре­зен­ту­је фи­ло­ло­шке на­у­ке из лин­гви­стич­ког угла. Ње­ну на­ме­ну аутор у Увод­ним на­по­ме­на­ма об­ја­шња­ва на сле­де­ћи на­чин:

 Ме­ђу фи­ло­ло­шким на­у­ка­ма у свим је­зи­ци­ма на­у­ка о ма­тер­њем је­зи­ку има по­себ­но мје­сто. Пр­во, за­то што је ма­тер­њи је­зик је­ди­ни ко­ји се не из­у­ча­ва са­мо у окви­ру ка­те­дре или одсје­ка за ма­тер­њи је­зик не­го и на сва­кој од ка­те­дри или од­сје­ка за стра­не је­зи­ке. За­то је циљ ове књи­ге био да по­кри­је што ви­ше лин­гви­стич­ких обла­сти ко­је се из­у­ча­ва­ју ка­ко у ср­би­сти­ци та­ко и у стра­ним фи­ло­ло­ги­ја­ма“ (7).

Књи­га са­др­жи шест обла­сти: Ср­би­сти­ка и (со­цио)лин­гви­сти­ка (13–31), Ср­би­сти­ка и лин­гви­стич­ка ме­то­до­ло­ги­ја (4967), Ср­би­сти­ка и си­стем­ска лин­гви­сти­ка (103–131), Ср­би­сти­ка и (лин­гво)сти­ли­сти­ка (155–187), Ср­би­сти­ка и нор­ма­ти­ви­сти­ка (205–227), Ср­би­сти­ка и на­уч­на кри­ти­ка (243–273).

Ове обла­сти ни­су рав­но­прав­не ни пред­мет­но ни ди­сци­пли­нар­но. Од на­ве­де­них шест обла­сти две су по­ли­ди­сци­пли­нар­не (оп­шта лин­гви­сти­ка и си­стем­ска лин­гви­сти­ка), две мо­но­ди­сци­пли­нар­не (лин­гво­сти­ли­сти­ка и нор­ма­ти­ви­сти­ка), док су две над­ди­сци­пли­нар­не, јер пред­ста­вља­ју ме­то­до­ло­шки аспект сва­ке од лин­гви­стич­ких ди­сци­пли­на (лин­гви­стич­ка ме­то­до­ло­ги­ја) или праг­ма­тич­ко-жан­ров­ски аспект сва­ке од ди­сци­пли­на (на­уч­на кри­ти­ка).

Сва­ка од лин­гви­стич­ких на­у­ка у овој књи­зи пред­ста­вље­на је са по два ра­да. Го­то­во сви ти ра­до­ви (сем пр­вог из лин­гви­стич­ке ме­то­до­ло­ги­је) те­мат­ски су ср­би­стич­ки. У њи­ма се ср­би­стич­ке те­ме, ко­је при­па­да­ју да­тој лин­гви­стич­кој обла­сти, осве­тља­ва­ју лин­гви­стич­ким кри­те­ри­ју­ми­ма оп­ште­ва­же­ћим за да­ту лин­гви­стич­ку на­у­ку или (под)ди­сци­пли­ну.

Пр­ва област, под на­сло­вом Ср­би­сти­ка и (со­цио)лин­гви­сти­ка, пред­ста­вље­на је два­ма со­ци­о­лин­гви­стич­ким ра­до­ви­ма, у ко­ји­ма се ак­ту­ел­не ср­би­стич­ке те­ме про­пи­ту­ју при­ме­ном оп­ште­лин­гви­стич­ких кри­те­ри­ју­ма. Ови ра­до­ви но­се сле­де­ће на­сло­ве: О (не)по­сто­ја­њу пра­ва на­ро­да на соп­стве­но име је­зи­ка и Ста­тус срп­ског је­зи­ка на срп­ским уни­вер­зи­те­ти­ма.

Лин­гви­стич­ка ме­то­до­ло­ги­ја у овој књи­зи је пред­ста­вље­на ме­то­до­ло­шким ра­дом о ну­жним кри­те­ри­ју­ми­ма на­уч­но­сти ра­до­ва о је­зи­ку (чи­ја при­ме­на са­ма по се­би је­дан рад свр­ста­ва у ка­те­го­ри­ју на­уч­них, или га из ње ис­кљу­чу­је), и ра­дом у ко­јем се да­је при­мер про­вед­бе хи­је­рар­хи­зо­ва­ног си­сте­ма кри­те­ри­ју­ма у кла­си­фи­ка­ци­је вр­ло сло­же­не ка­те­го­ри­је ту­ђег го­во­ра.

Си­стем­ску лин­гви­сти­ку, ко­ја об­у­хва­та лин­гви­стич­ке ди­сци­пли­не ко­је из­у­ча­ва­ју струк­ту­ру је­зи­ка, у овој књи­зи пред­ста­вља­ју два ра­да, од ко­јих је је­дан син­так­сич­ко-се­ман­тич­ки (рад о би­се­мич­но­сти у но­ви­нар­ском је­зи­ку), а дру­ги стро­го син­так­сич­ки (рад ко­ји се ба­ви гра­ма­тич­ком ка­те­го­ри­јом ре­да ре­чи).

Гра­фо­сти­лем­ске ври­јед­но­сти у ро­ма­ну Си­ла Бран­ка Бр­ђа­ни­на Ба­јо­ви­ћа и Ти­по­ви го­во­ра у При­ча­њи­ма Ву­ка Дој­че­ви­ћа Сте­фа­на Ми­тро­ва Љу­би­ше је­су на­сло­ви ра­до­ва ко­ји­ма се пред­ста­вља Лин­гво­сти­ли­сти­ка. Ови ра­до­ви на нај­бо­љи на­чин осли­ка­ва­ју исто­риј­ски и са­вре­ме­ни ста­тус лин­гво­сти­ли­сти­ке.

Нор­ма­ти­ви­сти­ка као је­дна од нај­по­пу­лар­ни­јих и кри­те­ри­јал­но нај­не­у­те­ме­ље­ни­јих ср­би­стич­ких ди­сци­пли­на, пред­ста­вље­на је та­ко­ђе два­ма ра­до­ви­ма, у ко­ји­ма се са на­уч­но­лин­гви­стич­ког аспек­та про­ве­ра­ва­ју при­ме­ње­ни или при­ме­њи­ва­ни кри­те­ри­ју­ми нор­ма­тив­но­сти. У оба ра­да по­ка­зу­је се на­уч­на не­у­те­ме­ље­ност при­ме­ње­них нор­ма­тив­них кри­те­ри­ју­ма. Пр­ви рад но­си на­слов О нор­ма­тив­но­сти фу­тур­ске упо­тре­бе пер­фек­тив­ног пре­зен­та, док је у дру­гом реч О јед­ном слу­ча­ју не­нор­ма­тив­но­сти за­сно­ва­не на кри­те­ри­ју­му ка­ко­фо­ни­је.

Област На­уч­не кри­ти­ке у овој књи­зи је пред­ста­вље­на кри­ти­ком јед­не са­мо по на­сло­ву на­уч­не син­так­сич­ке књи­ге (књи­ге Д. Цр­њак) и кри­ти­ком хр­ват­ских уџ­бе­ни­ка ко­ји су по­слу­жи­ли као осно­ва ина­у­гу­ра­ци­ји тзв. цр­но­гор­ског је­зи­ка. У тим два­ма ра­до­ви­ма нај­бо­ље се на де­лу ви­ди из­не­ве­ра­ва­ње на­уч­них кри­те­ри­ју­ма. По­ка­зу­је се да кри­ти­ко­ва­не књи­ге на­уч­ни или струч­ни-на­уч­ни ста­тус ду­гу­ју са­мо сво­јим на­сло­ви­ма, док њи­хов са­др­жај го­то­во у це­ли­ни на­уч­но опо­вр­га­ва  оно што на­слов под­ра­зу­ме­ва.

На кра­ју је да­та Би­бли­о­граф­ска за­би­ље­шка из ко­је се ви­ди да су го­то­во сви ра­до­ви ко­ји чи­не ову књи­гу на­ста­ли и об­ја­вље­ни у по­след­ње две го­ди­не. Са­мо рад о на­уч­но­сти лин­гви­стич­ких ра­до­ва пред­ста­вља до­ра­ђе­ну вер­зи­ју ра­да на­ста­лог пре два­де­се­так го­ди­на, а због спе­ци­фич­но­сти сво­је те­ма­ти­ке на­шао се у овој књи­зи.

Ова књи­га би мо­гла би­ти од ве­ли­ке ко­ри­сти сви­ма они­ма ко­је ин­те­ре­су­је на­уч­на кри­те­ри­јал­ност лин­гви­стич­ких ра­до­ва, а пре све­га сту­ден­ти­ма ма­стер и по­себ­но док­тор­ских лин­гви­стич­ких сту­ди­ја.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa