Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Pregledni članci, Broj: 26

УДК 821.163.41.09+811.163.41](477)

Прегледни рад

Примљено: 27.3.2015.

Прихваћено: 6.4.2015.

 

 

Драгана Василијевић  (Београд)

 

 

СРБИСТИКА НА УКРАЈИНСКИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА

 

 

Рад пред­ста­вља пре­глед исто­ри­је про­у­ча­ва­ња срп­ског је­зи­ка, књи­жев­но­сти и кул­ту­ре на укра­јин­ским уни­вер­зи­те­ти­ма: од пр­вих тра­го­ва на­уч­ног ин­те­ре­со­ва­ња за срп­ски је­зик, пре­ко уво­ђе­ња ср­би­стич­ких, ра­ни­је сер­бо­кро­а­ти­стич­ких пред­ме­та, фор­ми­ра­ња ср­би­стич­ких/сер­бо­кро­а­ти­стич­ких сту­ди­ја као по­себ­ног сту­диј­ског про­фи­ла, за­кључ­но са про­ме­ном ста­ту­са ср­би­стич­ких сту­ди­ја услед по­ли­тич­ких при­ли­ка де­ве­де­се­тих го­ди­на. Ана­ли­зи­ра­ју се пер­спек­ти­ве и до­стиг­ну­ћа ср­би­стич­ких сту­ди­ја на уни­вер­зи­те­ти­ма у Ки­је­ву, Ла­во­ву и Оде­си. На осно­ву пре­гле­да зна­чај­них мо­но­гра­фи­ја, кан­ди­дат­ских и док­тор­ских ди­сер­та­ци­ја по­све­ће­них ср­би­стич­ким (сер­бо­кро­а­ти­стич­ким, ју­го­сла­ви­стич­ким) те­ма­ма, из­два­ја­ју се основ­ни прав­ци у про­у­ча­ва­њу срп­ског је­зи­ка, књи­жев­но­сти и кул­ту­ре у укра­јин­ској ака­дем­ској за­јед­ни­ци.

 Кључ­не ре­чи: ср­би­сти­ка, срп­ски је­зик као стра­ни, срп­ски је­зик у Укра­ји­ни, КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“, ЛНУ „Иван Фран­ко“

 

 

Те­ми про­у­ча­ва­ња срп­ског је­зи­ка на уни­вер­зи­те­ти­ма у Укра­ји­ни мо­же се на­чел­но при­сту­пи­ти на два на­чи­на. Она се мо­же са­гле­да­ти у ужем сми­слу – као упо­ред­ни пре­глед уни­вер­зи­те­та на ко­ји­ма се про­у­ча­ва срп­ски је­зик уз раз­ма­тра­ње осо­бе­но­сти сту­диј­ских про­гра­ма, на­став­них и ван­на­став­них ак­тив­но­сти пре­да­ва­ча и сту­де­на­та, са­рад­ње са од­го­ва­ра­ју­ћим срп­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма или се про­у­ча­ва­ње ср­би­сти­ке, ра­ни­је сер­бо­кро­а­ти­сти­ке и ју­го­сла­ви­сти­ке, мо­же по­сма­тра­ти у нај­ши­рем мо­гу­ћем сми­слу, што би под­ра­зу­ме­ва­ло хро­но­ло­шку ана­ли­зу свих по­сто­је­ћих пре­да­вач­ких, пре­во­ди­лач­ких, ис­тра­жи­вач­ких ак­тив­но­сти по­све­ће­них овој те­ма­ти­ци кон­цен­три­са­них око од­го­ва­ра­ју­ћих уни­вер­зи­те­та и срод­них на­уч­них ин­сти­ту­ци­ја са ко­ји­ма оства­ру­ју те­сну са­рад­њу. При­ступ за ко­ји смо се од­лу­чи­ли под­ра­зу­ме­ва де­таљ­ни­ју ана­ли­зу ак­тив­но­сти на са­мим уни­вер­зи­те­ти­ма на осно­ву рас­по­ло­жи­ве ли­те­ра­ту­ре и, у слу­ча­ју ње­ног од­су­ства, лич­них кон­та­ка­та са пре­да­ва­чи­ма уз по­ку­шај си­сте­ма­ти­за­ци­је ср­би­стич­ких про­у­ча­ва­ња и осврт на зна­чај­не лич­но­сти, од­бра­ње­не кан­ди­дат­ске и док­тор­ске ди­сер­та­ци­је, пре­во­ди­лач­ку де­лат­ност и зна­чај­не ма­ни­фе­ста­ци­је.

За­хва­љу­ју­ћи ду­гој тра­ди­ци­ји и ин­тен­зив­но­сти срп­ско-укра­јин­ских кул­тур­них и на­уч­них ве­за у сла­ви­стич­кој ли­те­ра­ту­ри по­сто­ји ве­ћи број пу­бли­ка­ци­ја по­све­ће­них срп­ско-укра­јин­ским кул­тур­ним ве­за­ма у раз­ли­чи­тим вре­ме­ни­ма [Білодід, 1965; Го­ль­берг 1991; Лу­чук 1994; Ру­дя­ков 2011; Ру­дя­ков1995; Па­щ­ен­ко 1996; По­по­вић, Јар­мка 2010; По­по­вич, Яр­мак 2010; Па­щ­ен­ко 1994; Дзю­ба-По­греб­няк 2000; По­по­вић, 2008], де­ли­мич­но или у пот­пу­но­сти по­све­ће­их про­у­ча­ва­њу срп­ског је­зи­ка на кон­крет­ним уни­вер­зи­те­ти­ма [Паламарчук, Чмир 2009; Сте­бли­на-Ру­дя­ко­ва 2009; Па­ла­мар­чук, Па­лій, Чмир 2008; Па­ла­мар­чук, Чмир 2009; Чмир 2010; До­ста­ль 1993; Сте­бли­на-Ру­дя­ко­ва 2011; Ај­да­чић 2011]. Срп­ски је­зик се да­нас као основ­ни је­зик, што под­ра­зу­ме­ва мо­гућ­ност сти­ца­ња зва­ња фи­ло­ло­га-ср­би­сте, про­у­ча­ва на Ка­те­дри за сла­ви­сти­ку на Ин­сти­ту­ту фи­ло­ло­ги­је КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“ у окви­ру че­тво­ро­го­ди­шњих дво­пред­мет­них сту­ди­ја сло­вен­ске (срп­ске) и укра­јин­ске фи­ло­ло­ги­је и на Ка­те­дри за сла­ви­сти­ку ЛНУ „Иван Фран­ко“, та­ко­ђе у ви­ду че­тво­ро­го­ди­шњих дво­пред­мет­них фи­ло­ло­шких сту­ди­ја. Има­ју­ћи у ви­ду да се под ком­плет­ним ви­шим обра­зо­ва­њем у Ис­точ­ној Евро­пи сма­тра­ју са­мо за­вр­ше­не спе­ци­ја­ли­стич­ке или ма­ги­стар­ске сту­ди­је, у по­сто­је­ћој ли­те­ра­ту­ри се ср­би­стич­ки про­гра­ми на­чел­но по­сма­тра­ју као пе­то­го­ди­шњи.

Мо­гућ­ност да срп­ски је­зик из­у­ча­ва­ју као дру­ги или тре­ћи стра­ни је­зик има­ју сту­ден­ти Ди­пло­мат­ске ака­де­ми­је Укра­ји­не, Ки­јев­ског сла­ви­стич­ког уни­вер­зи­те­та на ко­ме су у пе­ри­о­ду 1998–2008. го­ди­не по­сто­ја­ле и ср­би­стич­ке сту­ди­је као по­се­бан смер, за­тим ОНУ „И.И. Меч­ни­ко­ва“, на Ка­те­дри за оп­шту и сло­вен­ску лин­гви­сти­ку Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та и, од про­шле школ­ске го­ди­не, на Ка­те­дре за те­о­ри­ју и прак­су пре­во­да на Фа­кул­те­ту за гер­ман­ску и ро­ман­ску фи­ло­ло­ги­ју. Иако зва­нич­но у Хар­ко­ву ни­ка­да ни­су по­сто­ја­ле ср­би­стич­ке (сер­бо­кро­а­ти­стич­ке) сту­ди­је, не­што па­жње ће­мо по­све­ти­ти и да­тој обра­зов­ној ин­сти­ту­ци­ји кроз кра­так пре­глед кључ­них мо­ме­на­та и лич­но­сти.

У ра­ду ће украт­ко би­ти раз­мо­тре­на пре­во­ди­лач­ка де­лат­ност укра­јин­ских ср­би­ста у це­ли­ни, ак­ту­ел­но ста­ње и пер­спек­ти­ве ср­би­стич­ких на­уч­них ис­тра­жи­ва­ња на ин­сти­ту­ци­ја­ма бли­ским уни­вер­зи­те­ту.

 

  1. КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“

 

У ср­би­стич­кој тра­ди­ци­ји Ки­јев­ског на­ци­о­нал­ног уни­вер­зи­те­та „Та­рас Шев­чен­ко“ мо­гу се из­дво­ји­ти два кључ­на пе­ри­о­да: пе­ри­од од ње­ног уво­ђе­ња до кра­ја Пр­вог свет­ског ра­та и пе­ри­од од Дру­гог свет­ског ра­та до да­на­шњег да­на, у окви­ру ко­га се, опет, мо­гу уочи­ти ма­ње це­ли­не. Из­у­ча­ва­ње сла­ви­сти­ке на по­ме­ну­том уни­вер­зи­те­ту тра­је од 1842. го­ди­не ка­да је на осно­ву ста­ту­та уни­вер­зи­те­та у скло­пу Исто­риј­ско-фи­ло­ло­шког оде­ље­ња Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та осно­ва­на Ка­те­дра исто­ри­је и књи­жев­но­сти сло­вен­ских на­реч­ја на са­мо осам го­ди­на ста­ром Им­пе­ра­тор­ском уни­вер­зи­те­ту Све­тог Вла­ди­ми­ра, ина­че ше­стој по ре­ду ви­со­ко­школ­ској уста­но­ви отво­ре­ној на те­ри­то­ри­ји Ру­ске им­пе­ри­је [Паламарчук, Чмир: 20092; Сте­бли­на-Ру­дя­ко­ва: 2009; Па­ла­мар­чук , Па­лій, Чмир: 2008].

Ин­те­ре­со­ва­ње за ју­жно­сло­вен­ске те­ме по­ка­зи­вао је већ пр­ви рек­тор уни­вер­зи­те­та М. А. Мак­си­мо­вич, ко­ји је у сво­јим ра­до­ви­ма пр­ви по­ре­дио укра­јин­ске ду­ме са ру­ским пе­сма­ма и срп­ским ју­нач­ким пе­сма­ма [Карацуба: 2002] и ко­ји је, сле­де­ћи при­мер Ву­ка Ка­ра­џи­ћа 1827. го­ди­не из­дао збир­ку Ма­ло­ру­ске пе­сме пра­ће­ну од­го­ва­ра­ју­ћим реч­ни­ком [Чмир 2008: 159], а ка­да се при­пре­ма­ло осни­ва­ње сла­ви­стич­ке ка­те­дре, Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић био је раз­ма­тран као је­дан од по­тен­ци­јал­них кан­ди­да­та за ње­ног управ­ни­ка [Досталь 1993: 5].

У дру­гој по­ло­ви­ни XIX ве­ка се у ки­јев­ским пе­ри­о­дич­ким из­да­њи­ма пу­бли­ку­ју пу­то­пи­си и ра­до­ви на ју­жно­сло­вен­ске те­ме (де­таљ­ни­је у ра­ду Чмир 2010: 165–167), док се као по­себ­на из­да­ња об­ја­вљу­ју рад Т.Д. Фло­рин­ског по­све­ћен Ко­сов­ској би­ци („В па­мя­ть 500-ле­тия Ко­сов­ской би­твы“, 1889) и А. И. Сте­по­ви­ча („Не­ко­то­рые чер­ты но­ве­й­ше­го ли­те­ра­тур­но­го общ­е­ния ме­жду Рус­ски­ми и Сер­ба­ми“, 1894).

Сла­ви­стич­ка пре­да­ва­ња на са­мом уни­вер­зи­те­ту по­чи­њу у дру­гом се­ме­стру школ­ске 1846/1847. го­ди­не и то на по­чет­ку бо­хе­ми­стич­ка, да би се сер­бо­кро­а­ти­сти­ка по­ја­ви­ла не­што ка­сни­је. Ана­ли­зи­ра­ју­ћи на­став­не пла­но­ве од осни­ва­ња уни­вер­зи­те­та до 1907. го­ди­не Л.М. Сте­бли­на-Ру­дја­ко­ва [2009: 99] при­ме­ћу­је да се ср­би­стич­ке те­ме по­ја­вљу­ју тек спо­ра­дич­но: у ви­ду кур­се­ва А.А. Ко­тља­рев­ског из исто­ри­је бу­гар­ске и срп­ске књи­жев­но­сти у школ­ској 1878/1879. го­ди­не и кур­се­ва сло­вен­ских је­зи­ка, укљу­чу­ју­ћи и срп­ски.

Ову тра­ди­ци­ју на­ста­вља до­цент А.И. Сте­по­вич кур­се­ви­ма „Но­ви­ја срп­ска књи­жев­ност“ (по­чев од 1898. го­ди­не) и „Чи­та­ње и об­ја­шња­ва­ње књи­жев­них де­ла и на­род­них умо­тво­ри­на“ (од 1909. го­ди­не), сво­јом мо­но­гра­фи­јом „Пре­глед исто­ри­је срп­ско­хр­ват­ске књи­жев­но­сти“ оби­ма од пре­ко 400 стра­ни­ца [Степович 1899], мно­го­број­ним ра­до­ви­ма и пре­во­ди­ма са ју­жно­сло­вен­ских је­зи­ка.

            Још ак­тив­ни­је из­у­ча­ва­ње ју­жно­сло­вен­ских је­зи­ка по­чи­ње од 1907. го­ди­не ка­да сво­ју пре­да­вач­ку ка­ри­је­ру за­по­чи­ње сла­ви­ста А.М. Лу­кја­нен­ко, у чи­јем је ис­тра­жи­вач­ком опу­су зна­чај­но ме­сто за­у­зи­ма­ла сер­бо­кро­а­ти­сти­ка. Ње­гов ма­ги­стар­ски рад под на­сло­вом „По­ли­тич­ка и кул­тур­на де­лат­ност бра­ће Зрин­ски и Фран­ца Фран­ко­па­на (из исто­ри­је по­ли­тич­ког, кул­тур­ног и еко­ном­ског жи­во­та Хр­ва­та у XVII ве­ку, а та­ко­ђе и из исто­ри­је ства­ра­ња њи­хо­вог књи­жев­ног је­зи­ка)“ од­бра­њен 1911. го­ди­не био је две го­ди­не ка­сни­је на­гра­ђен на­гра­дом Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка О.О. Ко­тља­рев­ски [Паламарчук, Чмир: 20092], а ње­го­ва мо­но­гра­фи­ја „Кај­кав­ско на­реч­је“ (1905. го­ди­на) оби­ма 320 стра­ни­ца пред­ста­вља пр­ву це­ло­ви­ту мо­но­гра­фи­ју по­све­ће­њу овом на­реч­ју [Паламарчук, Чмир: 20091; Фло­рин­ский 1905, с. 209]. За по­тре­бе сво­јих пре­да­ва­ња из упо­ред­не гра­ма­ти­ке, исто­ри­је је­зи­ка и ди­ја­лек­то­ло­ги­је срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка при­пре­мио је и од­го­ва­ра­ју­ћи прак­ти­кум [Лук’янен­ко 1913].

Од 1881. до 1917. го­ди­не на че­лу ка­те­дре се на­ла­зио Т. Д. Фло­рин­ски, уче­ник Ва­тро­сла­ва Ја­ги­ћа [Паламарчук, Чмир 2007] чи­ји су ма­ги­стар­ски рад („Южные сла­вя­не в Ви­зан­тии во вто­рой че­твер­ти XIV ве­ка“, 1982) и док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја од­бра­ње­на 1888. у Санкт Пе­тер­бур­гу („Па­мят­ни­ки за­ко­но­да­те­ль­ной де­я­те­ль­но­сти Ду­ша­на, ца­ря сер­бов и гре­ков“) би­ли по­све­ће­ни ју­жно­сло­вен­ским и срп­ским пи­та­њи­ма. У ни­зу зна­чај­них ис­тра­жи­ва­ња ауто­ра из­два­ја­ју се дво­том­но из­да­ње „Лек­ции по сла­вян­ско­му язы­ко­зна­нию“ [Флоринский 1895; 1897] чи­јих је 190 стра­ни­ца по­све­ће­но срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку и рад „Сла­вян­ское пле­мя“ пр­во­бит­но пла­ни­ран као по­гла­вље Ја­ги­ће­ве Исто­ри­је сло­вен­ске фи­ло­ло­ги­је [Чмир 2010: 172], а ка­сни­је ипак об­ја­вље­ног као по­себ­но из­да­ње у Ки­је­ву [Флоринський 1907], у ко­ме се да­је де­таљ­на кла­си­фи­ка­ци­ја Ју­жних Сло­ве­на на осно­ву ет­но­ни­ма, лин­гви­стич­ких ка­рак­те­ри­сти­ка, ве­ро­и­спо­ве­ти. Фло­рин­ски је као мен­тор ин­спи­ри­сао свог сту­ден­та К.Ф. Рад­чен­ка на ба­вље­ње ју­жно­сло­вен­ским књи­жев­но­сти­ма и пи­са­ње обим­ног ра­да по­све­ће­ног До­си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу, ко­ји је ка­сни­је об­ја­вљен у ви­ду мо­но­гра­фи­је [Радченко 1897]. На­уч­ни до­при­нос Т.Д. Фло­рин­ског био је аде­кват­но на­гра­ђен и на ју­жно­сло­вен­ском про­сто­ру: до­пи­сним члан­ством у Ју­жно­сло­вен­ској ака­де­ми­јим на­у­ка и умет­но­сти у За­гре­бу (1890) и Срп­ској кра­љев­ској ака­де­ми­ји (1897) и ор­де­ном Кне­за Да­ни­ла I сте­пе­на (1895) [Чмир 2010: 174-5].

Пр­во по­гла­вље ср­би­стич­ке исто­ри­је на Ки­јев­ском уни­вер­зи­те­ту за­тва­ра­ју пре­да­ва­ња М. Л. Ту­ниц­ког (1918–1922) уз срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка, исто­ри­је бу­гар­ске и срп­ске књи­жев­но­сти и ве­жбе из сло­вен­ске фи­ло­ло­ги­је и књи­жев­на ис­тра­жи­ва­ња пе­сни­ка и сла­ви­сте М.А. Драј-Хма­ре [Чмир 2010: 182].

У пе­ри­о­ду по­сле Пр­вог свет­ског ра­та Уни­вер­зи­тет до­жи­вља­ва не­ко­ли­ко про­ме­на на­зи­ва и ре­ор­га­ни­за­ци­ја да би по­но­во за­по­чео свој рад 1933. го­ди­не. Ме­ђу­тим, Ка­те­дра за сла­ви­сти­ку је об­но­вље­на тек 1947. го­ди­не на ин­си­сти­ра­ње ака­де­ми­ка Л.А. Бу­ла­хов­ског. Ва­жно је по­ме­ну­ти да су се у сфе­ри ин­те­ре­со­ва­ња ака­де­ми­ка на­ла­зи­ле и сер­бо­кро­а­ти­стич­ке те­ме, пре све­га при­ро­да срп­ског ак­цен­та, ко­јој је не са­мо по­све­тио обим­ну сту­ди­ју [Булаховский 1983], не­го је срп­ску гра­ђу ко­ри­стио у свр­ху по­ре­ђе­ња и у дру­гим сво­јим ак­цен­то­ло­шким ра­до­ви­ма и на та­кав на­чин уда­рио те­ме­ље кон­тра­стив­ним про­у­ча­ва­њи­ма срп­ског и укра­јин­ског је­зи­ка у Укра­ји­ни [Поповић, Јар­мак: 2010; По­по­вич, Яр­мак 2010]. Зна­чај­но је ис­та­ћи и ње­гов пред­го­вор из­да­њу срп­ских на­род­них пе­са­ма у пре­во­ду укра­јин­ских пе­сни­ка по­све­ћен срп­ском епо­су [Булаховський 1955], као и лич­ни до­при­нос по­пу­ла­ри­за­ци­ји срп­ске кул­ту­ре и сер­бо­кро­а­ти­стич­ких те­ма (де­таљ­ни­је ин­фор­ма­ци­је у ра­ду са кон­фе­рен­ци­је о ве­за­ма Ср­би­је и Хар­ков­ског уни­вер­зи­те­та [Ярмак 2010].

По­чев од 1961. го­ди­не сту­ден­ти ру­ске и укра­јин­ске фи­ло­ло­ги­је има­ју мо­гућ­ност да из­у­ча­ва­ју ју­жно­сло­вен­ске је­зи­ке као фа­кул­та­тив­не пред­ме­те и стек­ну зва­ње „струч­њак за срп­ско­хр­ват­ски је­зик“, а 1973. го­ди­не је упи­са­на пр­ва пр­ва гру­па сту­де­на­та на смер „Срп­ско­хр­ват­ски је­зик и књи­жев­ност“, док сту­ден­ти жур­на­ли­сти­ке и исто­ри­је (смер „Исто­ри­ја Ју­жних Сло­ве­на“) има­ју мо­гућ­ност по­ха­ђа­ња на­ста­ве срп­ског је­зи­ка од школ­ске 1976/1977. го­ди­не [Ст­еблина Ру­дя­ко­ва 2011]. Де­таљ­не ин­фор­ма­ци­је о пре­да­ва­чи­ма, стра­ним лек­то­ри­ма, од­бра­ње­ним ди­сер­та­ци­ја­ма и ка­ри­јер­ним до­стиг­ну­ћи­ма по­је­ди­нач­них сту­де­на­та сер­бо­кро­а­ти­ста и ср­би­ста мо­гу се про­на­ћи ра­до­ви­ма ак­ту­ел­них пре­да­ва­ча [Ст­еблина Ру­дя­ко­ва 2010; Ај­да­чић 2011], та­ко да ће у на­шем ра­ду би­ти из­дво­је­ни са­мо кључ­ни мо­мен­ти.

Пр­ви пре­да­вач срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка би­ла је до­цент­ки­ња И.П. Бон­дар, кан­ди­дат фи­ло­ло­шких на­у­ка, аутор ве­ћег бро­ја при­руч­ни­ка из срп­ског је­зи­ка [Бондар 2000; Бон­да­рь 1983, 1984, 1985, 1987, 1990], ко­ја се на ка­те­дри за­др­жа­ла це­лих 27 го­ди­на (1973–1990) и чи­ји је на­уч­ни, пе­да­го­шки и лич­ни до­при­нос ра­ду ка­те­дре опи­са­ла Ве­ро­ни­ка Јар­мак у не­ко­ли­ко чла­на­ка [Ярмак 20101; Яр­мак 20102]. По­чет­не го­ди­не ка­те­дре обе­ле­жи­ла је и пре­да­вач­ка де­лат­ност сла­ви­сте, ко­ји је сту­ди­је за­вр­шио у СФРЈ А.И. Чер­нен­ка (1974–1977) и бо­хе­мист­ки­ње, ко­ја се са срп­ско­хр­ват­ским су­сре­ла тек на пост­ди­плом­ским сту­ди­ја­ма Н.О. Не­по­ро­жње (1976-1989), за­тим фи­ло­ло­га срп­ско­хр­ват­ског и укра­јин­ског је­зи­ка, док­то­ра исто­риј­ских на­у­ка Ј.Н. Па­шчен­ка (1989-1995), до­цен­та В.И. Јар­мак (1990–1993). Ин­те­ре­со­ва­ње Н.О. Не­по­ро­жње за ју­го­сло­вен­ску књи­жев­ност илу­стру­је ди­сер­та­ци­ја о Ми­хај­лу Ла­ли­ћу од­бра­ње­на на Мо­сков­ском др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту [Непорожня 1977], као и пу­бли­ка­ци­ја по­све­ће­на исто­ри­ји књи­жев­но­сти ју­го­сло­вен­ских на­ро­да, ко­ја се ме­ђу из­да­њи­ма Ин­сти­ту­та фи­ло­ло­ги­је на­во­ди без де­таљ­ни­јих би­бли­о­граф­ских по­да­та­ка као „Істо­рія лі­те­ра­тур на­ро­дів Юго­сла­вії“.

            Јев­ге­ниј Па­шчен­ко је зна­ча­јан и као про­у­ча­ва­лац сер­бо­кро­а­ти­стич­ких те­ма, чи­ја је кан­ди­дат­ска ди­сер­та­ци­ја би­ла по­све­ће­на ју­го­сло­вен­ској књи­жев­но­сти, од­но­сно ства­ра­ла­штву В. На­зо­ра [Пащенко 1981], а док­тор­ска срп­ско-укра­јин­ским ве­за­ма у до­ба ба­ро­ка [Пащенко 1996]. Обе ди­сер­та­ци­је су опу­бли­ко­ва­не у ви­ду мо­но­гра­фи­ја [Пащенко 1983; Па­щ­ен­ко 1994], а жи­вот­ни пут је про­фе­со­ра од­вео у За­греб, пр­во на крат­ко­трај­ни ди­пло­мат­ски ан­га­жман, а ка­сни­је и трај­но – на Ка­те­дру укра­ји­ни­сти­ке Све­у­чи­ли­шта у За­гребу, чи­ји је и да­нас управ­ник. Јев­ген Па­шчен­ко је из­у­зет­но ак­ти­ван и као аутор и као при­ре­ђи­вач­број­них из­да­ња на укра­ји­ни­стич­ке, кро­а­ти­стич­ке те­ме, као и на те­ме хр­ват­ско-укра­јин­ских ве­за. Пре­да­вач­ка и ис­тра­жи­вач­ка де­лат­ност Ве­ро­ни­ке Јар­мак ве­зу­је се за раз­ли­чи­те ин­сти­ту­ци­је и об­у­хва­та ис­тра­жи­ва­ње ши­рег кру­га срби­стич­ких те­ма, ан­га­жман у пре­да­ва­њу срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка на Ин­сти­ту­ту за фи­ло­ло­ги­ју КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“ (1990–1993) и срп­ског је­зи­ка на Ки­јев­ском сла­ви­стич­ком уни­вер­зи­те­ту (1998–2003), Ки­јев­ској ди­пло­мат­ској ака­де­ми­ји и кур­се­ви­ма при Ми­ни­стар­ству ино­стра­них по­сло­ва. Тре­нут­но је ан­га­жо­ва­на у Ин­сти­туту за лин­гви­сти­ку „А.А. По­теб­ња“ при УНА, ра­ди на из­ра­ди док­тор­ске ди­се­та­ци­је „По­е­ти­ка пре­те­ри­та у срп­ском књи­жев­ном је­зи­ку ХІХ-ХХ ве­ка“, пре­во­ди и ис­тра­жу­је ши­рок спек­тар ср­би­стич­ких те­ма.

Од уво­ђе­ња сер­бо­кро­а­ти­сти­ке као по­себ­ног сме­ра на­ред­не три ге­не­ра­ци­је сту­де­на­та су упи­си­ва­не сва­ке го­ди­не, да би се ка­сни­је но­ве ге­не­ра­ци­је ко­је су бро­ја­ле у про­се­ку 6-8 сту­де­на­та при­ма­ле сва­ке дру­ге го­ди­не уз не­знат­на од­сту­па­ња све до 1993. го­ди­не. Сту­ди­је су тра­ја­ле де­сет се­ме­ста­ра, од че­га су пр­ва три се­ме­стра би­ла по­све­ће­на овла­да­ва­њу је­зи­ком на ко­му­ни­ка­тив­ном ни­воу, по­сле че­га су сле­ди­ла пре­да­ва­ња из књи­жев­но­сти и раз­ли­чи­тих лин­гви­стич­ких ди­сци­пли­на, док је по­след­њи де­се­ти се­ме­стар био пред­ви­ђен за сту­дент­ску прак­су и при­пре­му ди­плом­ског ра­да. За­хва­љу­ју­ћи са­рад­њи са ју­го­сло­вен­ским уни­вер­зи­те­ти­ма, сту­ден­ти су има­ли мо­гућ­ност да от­пу­ту­ју на груп­но пу­то­ва­ње у Ју­го­сла­ви­ју у тра­ја­њу од ме­сец да­на, да до­би­ју ин­ди­ви­ду­ал­не је­зич­ке кур­се­ве на не­ком од уни­вер­зи­те­та, а сва­ке го­ди­не би је­дан сту­дент до­био при­ли­ку да свој ди­плом­ски рад при­пре­ма на го­вор­ном под­руч­ју у то­ку ше­сто­ме­сеч­ног сту­диј­ског пу­то­ва­ња. Сту­ден­ти бо­хе­ми­сти­ке и по­ло­ни­сти­ке има­ли су при­ли­ку да слу­ша­ју срп­ски је­зик шест се­ме­ста­ра као дру­ги сло­вен­ски са ци­љем до­сти­за­ња ко­му­ни­ка­тив­ног ни­воа по­зна­ва­ња је­зи­ка, уоча­ва­ња ме­ђу­сло­вен­ских је­зич­ких па­ра­ле­ла и овла­да­ва­ња гра­ма­тич­ким си­сте­мом.

По­сле по­де­ле СФРЈ и се­бро­кро­а­ти­сти­ка је 1993. го­ди­не по­де­ље­на на две одво­је­не сту­диј­ске гру­пе: хр­ват­ски је­зик и књи­жев­ност и срп­ски је­зик и књи­жев­ност, на ко­је се на­из­ме­нич­но упи­су­ју гру­пе од по де­се­так сту­де­на­та. Пр­ва ге­не­ра­ци­ја сту­де­на­та је упи­са­на 1994. го­ди­не, а од та­да се ка­те­дри при­дру­жу­ју и но­ви пре­да­ва­чи: кан­ди­дат фи­ло­ло­шких на­у­ка до­цент О.И. Дзју­ба-По­греб­њак (од 1994. го­ди­не) као пре­да­вач књи­жев­но­сти и аси­стент Л.Н. Сте­бли­на-Ру­дја­ко­ва као пре­да­вач је­зи­ка (од 1994. го­ди­не), ко­ји­ма се ка­сни­је при­дру­жу­ју П. Н. Ру­дја­ков (од 1996. до 2014. го­ди­не), за­тим до­цен­ти Н.Л. Би­лик и О.М. Дер­кач (обе од 2003. го­ди­не).

До­цент ка­те­дре за сла­ви­сти­ку Оле­на Дзју­ба По­греб­њак (1995–  –2000. го­ди­не аси­стент на ис­тој ка­те­дри) из­во­ди на­ста­ву из исто­ри­је срп­ске и хр­ват­ске књи­жев­но­сти, аутор је ве­ћег бро­ја ра­до­ва и сту­ди­ја, као и при­руч­ни­ка о укра­јин­ско срп­ским-књи­жев­ним ве­за­ма ХХ ве­ка [Дзюба По­греб­няк 2000]. Сво­ју кан­ди­дат­ску ди­сер­та­ци­ју је по­све­ти­ла ро­ма­ни­ма М. Цр­њан­ског [Дзюба-По­греб­няк 1994].

Аси­стент Л. Н. Сте­бли­на Ру­дја­ко­ва ан­га­жо­ва­на је у из­во­ђе­њу на­ста­ве лин­гви­стич­ких ди­сци­пли­на на ма­те­ри­ја­лу срп­ског је­зи­ка, аутор је ви­ше на­уч­них ра­до­ва и Упут­ства за тран­скрип­ци­ју то­по­ни­ма СРЈ, Хр­ват­ске, БиХ («Ін­струк­цію з пе­ре­да­чі ге­о­гра­фіч­них назв СРЮ,. Хор­ва­тії, Бо­снії та Гер­це­го­ви­ни») за Ин­сти­тут за кра­то­гра­фи­ју Укра­ји­не. Пре­да­ла је у штам­пу при­руч­ник из исто­ри­је срп­ског је­зи­ка до­ву­ков­ског пе­ри­о­да [Ст­еблина-Ру­дя­ко­ва 2014].

Ре­дов­ни про­фе­сор П.Н. Ру­дја­ков (од 1996. до 2000. до­цент ка­те­дре), по­ли­то­лог и фи­ло­лог, пре­да­вао је 1996–2013. ви­ше пред­ме­та ве­за­них за књи­жев­ност на основ­ним и ма­ги­стар­ски сту­ди­ја­ма, био ан­га­жо­ван као мен­тор при из­ра­ди док­тор­ских ди­сер­та­ци­ја. Ис­тра­жи­вао је хр­ват­ско-укра­јин­ске књи­жев­не од­но­се [Рудяков 1987], исто­риј­ске ро­ма­не Ан­дри­ћа, Се­ли­мо­ви­ћа, Кр­ле­же, Цр­њан­ског [Рудяков 1993]. Овој те­ми би­ле су по­све­ће­не ње­го­ва док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја [Рудяков 1995] и мо­но­гра­фи­ја на срп­ском је­зи­ку [Рудяков 1998]. У кру­гу про­фе­со­ро­вих ин­те­ре­со­ва­ња на­шла се и се­о­ба Ср­ба у Ру­си­ју у XVI­II ве­ку [Рудјаков 1996], Но­во­ср­би­ја и Сла­ве­но ср­би­ја [Рудяков 2001], до­ку­мен­ти о Ср­би­ји и Ср­би­ма у Ки­јев­ским ар­хи­ви­ма [Рудяков 1997]. Је­дан је од ауто­ра уџ­бе­ни­ка исто­ри­је За­пад­них и Ју­жних Сло­ве­на од дав­них вре­ме­на до ХХ ве­ка [Яровий, Шу­ми­ло, Ру­дя­ков 2009].

            До­цент Н.Л. Би­лик је за­по­че­ла сво­ју ка­ри­је­ру као аси­стент на ка­те­дри (2003. го­ди­не), за­тим је од­бра­ни­ла кан­ди­дат­ску ди­сер­та­ци­ју по­све­ће­ну ре­цеп­ци­ји Ан­дри­ћа у Укра­ји­ни [Білик 2005]. Ан­га­жо­ва­на је у из­во­ђе­њу на­ста­ве из ве­ћег бро­ја пред­ме­та, укљу­чу­ју­ћи исто­ри­ју срп­ске и хр­ват­ске кул­ту­ре, срп­ску и хр­ват­ску књи­жев­ност у кон­тек­сту сло­вен­ске књи­жев­но­сти, те­о­ри­ју срп­ске/хр­ват­ске књи­жев­но­сти, лек­си­ко­ло­ги­ју срп­ског/хр­ват­ског је­зи­ка. Пре­да­ва­ла је срп­ски је­зик на Ди­пло­мат­ској ака­де­ми­ји, од 2006. го­ди­не ру­ко­во­ди Сла­ви­стич­ким цен­тром при ка­те­дри, аутор је уц­бе­ни­ка о укра­јин­ско-срп­ским књи­жев­ним од­но­си­ма ХХ ве­ка 2008, ко­а­у­тор укра­јин­ско-срп­ског реч­ни­ка лин­гви­стич­ке тер­ми­но­ло­ги­је [Паламарчук, Стре­ль­чук, Бі­лик, Тка­чен­ко, Шев­чен­ко 2008], срп­ско укра­јин­ског ре­чни­ка лин­гви­стич­ке тер­ми­но­ло­ги­је [Стрельчук, Бі­лик, Дер­кач, Шев­чен­ко 2009], укра­јин­ско-ру­ско-срп­ског реч­ни­ка тер­ми­на из обла­сти тр­жи­шта не­крет­ни­на [Бондаренко, Бі­лик, Па­ла­мар­чук 2011]. Аси­стент О.М. Дер­кач (ра­ни­је Тка­чен­ко) за­по­сле­на је на ка­те­дри од 2003. го­ди­не, ис­тра­жу­је ства­ра­ла­штво Ан­дри­ћа, ко­ме је по­све­ти­ла и сво­ју кан­ди­дат­ску ди­сер­та­ци­ју [Ткаченко 2005] а по­ред исто­ри­је књи­жев­но­сти пре­да­је пред­ме­те ве­за­не за пре­во­ђе­ње са срп­ског и на срп­ски је­зик. Је­дан је од ауто­ра већ по­ми­ња­них срп­ско-укра­јин­ског и укра­јин­ско-срп­ског реч­ни­ка лин­гви­стич­ких тер­ми­на.

Зна­чај­ну уло­гу у из­во­ђе­њу на­ста­ве има­ли су и пре­да­ва­чи из­вор­ни го­вор­ни­ци срп­ско­хр­ват­ског/срп­ског је­зи­ка, ко­ји су на осно­ву ме­ђу­др­жав­них спо­ра­зу­ма до­ла­зи­ли у Ки­јев као лек­то­ри: То­дор Ду­ти­на (1973–1975), Стан­ко Ко­раћ (1975–1976), Сил­ва По­по­вић (1977–1978), Ми­лан Ра­ду­ло­вић (1979–1981), Са­фет Ка­дић (1982–1984), Не­над Шу­ћур (1985–1987), Ми­лен­ко По­по­вић (1988–1989), Љу­би­ца На­ран­чић (1990–1993) и Де­јан Ај­да­чић (од 2003. го­ди­не до да­нас на осно­ву ме­ђу­др­жав­ног уго­во­ра о са­рад­њи Ми­ни­стар­ства обра­зо­ва­ња Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, ме­ђу­фа­кул­тет­ског до­го­во­ра из­ме­ђу Ки­јев­ског на­ци­о­нал­ног уни­вер­зи­те­та «Та­рас Шев­чен­ко» и Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду). Док­тор­ску ди­сер­та­ци­ју Свет де­мо­на у књи­жев­но­сти срп­ског ро­ман­ти­зма [Ајдачић 2000] одбранио је у Бе­о­гра­ду, а три го­ди­не ка­сни­је пре­се­лио се у Укра­ји­ну. Из ње­го­ве из­у­зет­но бо­ка­те би­бли­о­гра­фи­је мо­же се из­дво­ји­ти не­ко­ли­ко мо­но­гра­фи­ја по­све­ће­ним ср­би­стич­ким те­ма­ма: сту­ди­ја о Но­ва­ку Ки­ли­бар­ди [Ај­да­чић 2000], збор­ни­ци ра­до­ва о фол­кло­ру Ју­жних Сло­ве­на [Ај­да­чић 2004), сла­ви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња [Ај­да­чић 2007], сту­ди­је о сло­вен­ској на­уч­ној фан­та­сти­ци на срп­ском [Ај­да­чић 2008; Ај­да­чић 2009) и укра­јин­ском је­зи­ку (Ај­да­чић 2010], мо­но­гра­фи­ја о де­мо­ни­ма и бо­го­ви­ма [Ај­да­чић 2011] и пре­о­бра­же­њи­ма Еро­са у сло­вен­ским књи­жев­но­сти­ма [Ај­да­чић 2013]. Де­јан Ај­да­чић је уред­ник ве­ћег бро­ја збор­ни­ка о Но­ва­ку Ки­ли­бар­ди [Ајдачић 19981, 19982, 19983], збор­ни­ка о ан­ти­у­то­пи­ја­ма у сло­вен­ским књи­жев­но­сти­ма [Ајдачић 1999], чу­ду у сло­вен­ским кул­ту­ра­ма [Ајдачић 2000], ерот­ском еле­мен­ту код Сло­ве­на [Ajdačić 2000], на­род­ној књи­жев­но­сти, сло­вен­ској фан­та­сти­ци на­уч­ној фан­та­сти­ци [Ајдачић, Јо­вић, 2007; Aj­da­čić, D., Su­vin, D. 2009; Ај­да­чић 2011; Айда­чич 2013], Дра­го­сла­ву Ми­хај­ло­ви­ћу [Ај­да­чић Мом­чи­ло­вић 2009], ју­жно­сло­вен­ским те­ме­ма код Ја­коб­со­на [Ajdačić, La­za­re­vić DI Đa­ko­mo 2010], Ни­ко­ли­ Те­сли [Ајдачић 2014]. За­јед­но са др Ју­ли­јом Би­ло­ног (да­нас Дра­гој­ло­вић) кон­трак­ту­ал­ним лек­то­ром укра­јин­ског је­зи­ка у Бе­о­гра­ду са­ста­вио је укра­јин­ско-срп­ски реч­ник спо­ји­во­сти ре­чи, из­у­зет­но ко­ри­стан при­руч­ник за пре­да­ва­че и пре­во­ди­о­це [Айдачич, Бі­ло­ног 2005]. Из на­бро­ја­них мо­но­гра­фи­ја и збор­ни­ка мо­же­мо за­кљу­чи­ти да се др Де­јан Ај­да­чић по­ред ср­би­стич­ких те­ма ба­ви и кон­тра­стив­ним те­ма­ма, та­ко да срп­ску књи­жев­ну и фол­клор­ну гра­ђу раз­ма­тра у по­ре­ђе­њу са гра­ђом дру­гих сло­вен­ских на­ро­да. Ак­ти­ван је уче­сник сла­ви­стич­ког жи­во­та у Укра­ји­ни, ор­га­ни­за­тор и уче­сник број­них ма­ни­фе­ста­ци­ја, књи­жев­них ве­че­ри, окру­глих сто­ло­ва и кон­фе­рен­ци­ја на ср­би­стич­ке и сла­ви­стич­ке те­ме, осни­вач и глав­ни уред­ник Ко­до­ва сло­вен­ских кул­ту­ра, Срп­ско-укра­јин­ског збор­ни­ка Украс, ко­ји са­др­жи ве­ли­ки број ра­до­ва, пре­во­да, би­бли­о­граф­ских спи­ско­ва и дру­ге из­у­зет­но ко­ри­сне гра­ђе, аутор и уред­ник све­сло­вен­ског ин­тер­нет-пор­та­ла Раст­ко, бо­га­те ри­зни­це на­уч­них, умет­нич­ких и ин­фор­ма­тив­них сла­ви­стич­ких тек­сто­ва на свим сло­вен­ским је­зи­ци­ма.

Са­вре­ме­не ср­би­стич­ке сту­ди­је су кон­ци­пи­ра­не као дво­пред­мет­не, та­ко да ди­плом­ци до­би­ја­ју зва­ње про­фе­со­ра укра­јин­ског и сло­вен­ског (срп­ског) је­зи­ка и књи­жев­но­сти. Че­тво­ро­го­ди­шње сту­ди­је под­ра­зу­ме­ва­ју овла­да­ва­ње срп­ским је­зи­ком, на­ста­ву срп­ске књи­жев­но­сти од дру­гог се­ме­стра и дру­гог сло­вен­ског је­зи­ка од дру­ге го­ди­не, ве­ћи број лин­гви­стич­ких кур­се­ва (фо­не­ти­ка, мор­фо­ло­ги­ја, твор­ба ре­чи, лек­си­ко­ло­ги­ја, исто­ри­ја је­зи­ка) и књи­жев­них пред­ме­та, дво­не­дељ­но сту­диј­ско пу­то­ва­ње у Ср­би­ју, сти­пен­ди­је за лет­ње и зим­ске шко­ле срп­ског је­зи­ка на уни­вер­зи­те­ти­ма у Бе­о­гра­ду и Но­вом Са­ду, пре­во­ди­лач­ку прак­су у Ам­ба­са­ди Ср­би­је и, до 2011. го­ди­не, пре­да­го­шку прак­су у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка у Сло­вен­ској гим­на­зи­ји. Од 2006. го­ди­не по­сто­ји и Цен­тар за сла­ви­сти­ку, опре­мљен по­треб­ном ли­те­ра­ту­ром и ра­чу­на­ри­ма са при­сту­пом ин­тер­не­ту, а ка­те­дра за сво­ју би­бли­о­те­ку до­би­ја пре­ко На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је књи­ге из про­гра­ма по­др­шке ср­би­стич­ким цен­три­ма. По­ред сту­де­на­та-ср­би­ста, срп­ски је­зик на Ин­сти­ту­ту Фи­ло­ло­ги­је при КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“ уче и сту­ден­ти за­пад­но­сло­вен­ских је­зи­ка као дру­ги сло­вен­ски (шест се­ме­ста­ра) и сту­ден­ти гру­пе за књи­жев­ну те­о­ри­ју и ства­ра­ла­штво (је­дан се­ме­стар).

При­каз ср­би­сти­ке КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“ не би био ком­пле­тан без на­по­ме­не да су дво­пред­мет­не ср­би­стич­ке сту­ди­је на овом уни­вер­зи­те­ту за­вр­ши­ле и проф. др Људ­ми­ла По­по­вић, осни­вач Гру­пе за укра­јин­ски је­зик, књи­жев­ност, кул­ту­ру, ре­дов­ни про­фе­сор Ка­те­дре за сла­ви­сти­ку, од 2013. го­ди­не на функ­ци­ји управ­ни­ка ка­те­дре и др Ју­ли­ја Дра­гој­ло­вић (ра­ни­је Би­ло­ног), кон­трак­ту­ал­ни лек­тор за укра­јин­ски је­зик на Гру­пи за укра­јин­ски је­зик, књи­жев­ност, кул­ту­ру, ра­ни­је пре­да­вач срп­ског је­зи­ка на Ки­јев­ском сла­ви­стич­ком уни­вер­зи­те­ту.

 

  1. ЛНУ „Иван Фран­ко“

 

По­да­ци о из­у­ча­ва­њу срп­ско­хр­ват­ског, а ка­сни­је срп­ског је­зи­ка на ЛНУ „Иван Фран­ко“ те­же су до­ступ­ни у од­но­су на по­дат­ке о Ки­јев­ском уни­вер­зи­те­ту. Са стра­ни­це по­све­ће­не исто­ри­ја­ту Ка­те­дре за сла­ви­сти­ку и из не­ко­ли­ко пу­бли­ка­ци­ја по­све­ће­них ка­те­дри, у ко­ји­ма се по­ми­ње сер­бо­кро­а­ти­сти­ка [Албул 2009; Па­нів 1998; Та­та­рен­ко 2012] мо­гу­ће је сте­ћи основ­ну пред­ста­ву о раз­во­ју и ак­ту­ел­ном ста­њу да­те ди­сци­пли­не.

Ка­те­дра за сла­ви­сти­ку је пр­ви пут осно­ва­на 1888. го­ди­не, 17 го­ди­на по­сле осни­ва­ња са­мог уни­вер­зи­те­та, но­си­ла је на­зив „Уста­но­ва за упо­ред­ну фи­ло­ло­ги­ју сло­вен­ских је­зи­ка, књи­жев­но­сти и умет­но­сти“ и ни­је да­ва­ла мо­гућ­ност уче­ња срп­ског је­зи­ка ни као основ­не ни као по­моћ­не ди­сци­пли­не. Пр­ва сер­бо­кро­а­ти­стич­ка сту­ди­ја на овом уни­вер­зи­те­ту при­па­да­ла је И.С. Свен­циц­ком и би­ла је по­све­ће­на срп­ско­хр­ват­ској при­мор­ској књи­жев­но­сти [Свенціцький 1951] ока­рак­те­ри­са­на од стра­не са­го­вор­ни­ка као ва­жно на­уч­но ис­тра­жи­ва­ње [Гребінський 1952]. У крат­ком при­се­ћа­њу Н.Х. Копистјанске], чи­ји је И.С. Свен­циц­ки био про­фе­сор и мен­тор про­на­ла­зи­мо по­да­так да су сту­ден­ти има­ли при­ли­ку да слу­ша­ју про­фе­со­ро­ва пре­да­ва­ња о „ста­ро­бу­гар­ској и срп­ско­хр­ват­ској књи­жев­но­сти“ [Панів 1998: 112–113], али из кон­тек­ста ни­је ја­сно да ли је реч о по­себ­ном пред­ме­ту, де­лу не­ке на­уч­не ди­сци­пли­не или пре­да­ва­њи­ма у Му­зе­ју укра­јин­ске умет­но­сти. Де­таљ­ни­ји осврт на сер­бо­кро­а­ти­стич­ке те­ме у ра­до­ви­ма И.С. Свен­циц­ког мо­гу­ће је про­на­ћи у јед­ном од ра­до­ва те­мат­ског збор­ни­ка по­све­ће­ног про­фе­со­ру [Моторний, Та­та­рен­ко 2004].

Се­дам­де­се­те го­ди­не ХХ це­ка до­не­ле су од­ре­ђе­не про­ме­не у ра­ду ка­те­дре, ко­је су пре све­га под­ра­зу­ме­ва­ле уво­ђе­ње но­вих ди­сци­пли­на и за­по­шља­ва­ње ве­ћег бро­ја пре­да­ва­ча. За­хва­љу­ју­ћи лич­ном за­ла­га­њу та­да­шњег управ­ни­ка ка­те­дре К.К. Тро­фи­мо­ви­ча, ина­че чла­на Ма­ти­це Срп­ске, 1974. го­ди­не је уве­ден смер „Срп­ско­хр­ват­ски је­зик и књи­жев­ност“. Пр­ви пре­да­вач срп­ског је­зи­ка, док­тор фи­ло­лошкх на­у­ка В. Ј. Мој­се­јен­ко за­вр­шио је сла­ви­стич­ке сту­ди­је на уни­вер­зи­те­ту у Санкт Пе­тер­бур­гу и на по­зив управ­ни­ка ка­те­дре је во­дио прак­тич­ни курс срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка, син­так­су и дру­ге те­о­риј­ске лин­гви­стич­ке ди­сци­пли­не у пе­ри­о­ду од 1974. до 1994. го­ди­не, ка­да се се­ли у Ма­ђар­ску. Пре­ма се­ћа­њи­ма бив­ших сту­де­на­та [Татаренко 2012] ње­го­ва пре­да­ва­ња су би­ла усме­ре­на не са­мо на је­зик, већ су омо­гу­ћа­ва­ла сту­ден­ти­ма да се упо­зна­ју са умет­но­шћу и кул­ту­ром је­зи­ка ко­ји уче. Кан­ди­дат­ска ди­сер­та­ци­ја од­бра­ње­на 1981. го­ди­не на Ле­њин­град­ском др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту би­ла је по­све­ће­на че­шком ути­ца­­ју на фор­ми­ра­ње је­зи­ка хр­ват­ске на­у­ке и про­све­те, док је док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја од­бра­ње­на на истом уни­вер­зи­те­ту 1989. го­ди­не има­ла оп­ште­сло­вен­ско усме­ре­ње. Го­ди­ну да­на по­сле В.Ј. Мој­се­јен­ка ка­те­дри се, по за­вр­шет­ку сла­ви­стич­ких сту­ди­ја и кур­са си­мул­та­ног пре­во­ђе­ња на МГУ «Ло­мо­но­сов» (1975), при­дру­жу­је и Г.П. Тир­то­ва, ко­ја се као до­цент у Ла­во­ву за­др­жа­ла до 1993. го­ди­не, по­сле че­га се вра­ти­ла у сво­ју Ал­ма Ма­тер. Ње­на кан­ди­дат­ска ди­сер­та­ци­ја из обла­сти твор­бе ре­чи од­бра­ње­на на МГУ под ру­ко­вод­ством В.П. Гуд­ко­ва би­ла је у пот­пу­но­сти по­све­ће­на срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку [Тыртова 1984].

У до­ступ­ним из­во­ри­ма Ла­вов­ског уни­вер­зи­те­та ни­је мо­гу­ће про­на­ћи по­дат­ке о ње­ној пре­да­вач­кој и на­уч­ној де­лат­но­сти, али се из би­о­граф­ске за­бе­ле­шке на сај­ту МГУ да за­кљу­чи­ти да је мо­гла пре­да­ва­ти прак­тич­не кур­се­ве срп­ског је­зи­ка и лин­гви­стич­ке ди­сци­пли­не. У пр­вим де­це­ни­ја­ма по­сто­ја­ња сер­бо­кро­а­ти­сти­ке у на­ста­ви ни­су би­ли ан­га­жо­ва­ни из­вор­ни го­вор­ни­ци, а сту­ден­ти ни­су има­ли мо­гућ­но­сти сту­диј­ских пу­то­ва­ња и уса­вр­ша­ва­ња на го­во­р­ном под­руч­ју.

Кра­јем осам­де­се­тих, по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на на ка­те­дру до­ла­зи но­ва ге­не­ра­ци­ја пре­да­ва­ча (А. Та­та­рен­ко, Љ. Ва­си­ље­ва, О. Кра­вец), од ко­јих ве­ћи­на ак­тив­но пре­да­је до да­нас.

Док­тор фи­ло­ло­шких на­у­ка Ала Та­та­рен­ко да­нас има зва­ње ре­дов­ног про­фе­со­ра и управ­ни­ка ка­те­дре, пре­да­је срп­ску, хр­ват­ску и бу­гар­ску књи­жев­ност, ба­ви се ис­тра­жи­ва­њи­ма ју­жно­сло­вен­ске и укра­јин­ске књи­жев­но­сти, сло­вен­ским књи­жев­ним ве­за­ма, аутор је пет мо­но­гра­фи­ја о срп­ској књи­жев­но­сти из­да­тих у Укра­ји­ни и Ср­би­ји [Татаренко 20081; Та­та­рен­ко 20082; Та­та­рен­ко 2010; Та­та­рен­ко 20131; Та­та­рен­ко 20132], уџ­бе­ни­ка срп­ске пост­мо­дер­не књи­жев­но­сти [Татаренко 20133] при­ре­ђи­вач не­ко­ли­ко ан­то­ло­ги­ја срп­ске књи­жев­но­сти, пре­во­ди­лац, књи­жев­ни кри­ти­чар, пу­бли­ци­ста, есе­ји­ста, ор­га­ни­за­тор број­них ма­ни­фе­ста­ци­ја по­све­ће­них ју­жно­сло­вен­ским књи­жев­но­сти­ма и кул­ту­ра­ма. Кан­ди­дат­ска и док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја Але Та­та­рен­ко та­ко­ђе су би­ле по­све­ће­не срп­ској књи­жев­но­сти (1989: «Мі­лош Цр­нян­сь­кий та його ро­ман ‘Пе­ре­се­лен­ня’»; 2011: «По­е­ти­ка фор­ми в про­зі пост­мо­дер­ні­зму (на ма­те­рі­а­лі серб­сь­кої лі­те­ра­ту­ри)), а са­ма про­фе­сор­ка је ак­ти­ван уче­сник срп­ске књи­жев­не сце­не и чест гост на­ших уни­вер­зи­те­та.

Док­тор фи­ло­ло­шких на­у­ка и ре­дов­ни про­фе­сор Људ­ми­ла Ва­си­ље­ва се ак­тив­но ба­ви те­ма­ма срп­ског и хр­ват­ског је­зи­ка, др­жи те­о­риј­ске кур­се­ве са­вре­ме­ног књи­жев­ног срп­ског и хр­ват­ског је­зи­ка, као и исто­ри­је срп­ског, хр­ват­ског и сло­вач­ког. Зва­ње кан­ди­да­та фи­ло­ло­шких на­у­ка сте­кла је ра­дом по­све­ће­ном са­вре­ме­ној срп­ско­хр­ват­ској дру­штве­но-по­ли­тич­кој лек­си­ци по­сле­рат­ног пе­ри­о­да (Су­ча­сна серб­сь­ко-хор­ват­сь­ка су­спі­ль­но-по­лі­тич­на лек­си­ка (пі­сля­во­єн­ний пе­рі­од, 1984), а док­то­ра ди­ја­ро­ниј­ским ис­тра­жи­ва­њем по­све­ће­ним по­стан­ку и раз­во­ју књи­жев­них је­зи­ка што­кав­ског ди­ја­ле­кат­ског си­сте­ма (Ста­но­влен­ня і ро­зви­ток лі­те­ра­тур­них мов што­кав­сь­кої ді­а­си­сте­ми, 2004). Аутор је и при­ре­ђи­вач ве­ћег бро­ја књи­га, од ко­јих су за нас ин­те­ре­сант­не две мо­но­гра­фи­је по­све­ће­не срп­ско­хр­ват­ским те­ма­ма [Васильєва 2002; Va­si­lje­va 2010] и сту­ди­ја по­све­ће­на ју­жно­сло­вен­ској про­бле­ма­ти­ци у лин­гви­стич­ким ра­до­ви­ма Ива­на Фран­ка [Васильєва 2006]. Про­фе­сор­ка Ва­си­ље­ва је на на­шим про­сто­ри­ма по­зна­та по ве­ћем бро­ју со­ци­о­лин­гви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња по­све­ће­них је­зи­ци­ма из­дво­је­ним из не­ка­да­шњег срп­ско­хр­ват­ског, за­тим као је­дан од ауто­ра Пра­во­пи­са цр­но­гор­ског је­зи­ка (2010).

До­цент Ол­га Кра­вец је од 2003. го­ди­не при­сут­на на ка­те­дри за сла­ви­сти­ку, као пре­да­вач ве­ћег бро­ја пред­ме­та, из­ме­ђу оста­лог и са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка као основ­ног и дру­гог сло­вен­ског. Ба­ви се про­у­ча­ва­њем сло­вен­ских књи­жев­но­сти, књи­жев­ном те­о­ри­јом и пре­во­ди­лач­ким ра­дом. Аутор је сту­ди­је о ме­ђу­сло­вен­ским књи­жев­ним ве­за­ма, у ко­јој се до­ти­че и сер­бо­кро­а­ти­стич­ких те­ма [Кравець 2004].

Кан­ди­дат фи­ло­ло­шких на­у­ка Сви­тла­на Ада­мен­ко би­ла је ан­га­жо­ва­на у на­ста­ви срп­ског је­зи­ка, да би ка­сни­је би­ла ан­га­жо­ва­на у свој­ству конк­трак­ту­ал­ног лек­то­ра, а ка­сни­је и стал­ног пре­да­ва­ча укра­јин­ског је­зи­ка у Не­мач­кој, на уни­вер­зи­те­ти­ма у Ре­ген­збур­гу и Ге­тин­ге­ну.

Ма­ри­ја Ва­си­ли­шин је ан­га­жо­ва­на у на­ста­ви срп­ске књи­жев­но­сти, ба­ви се пре­во­ди­лач­ком де­лат­но­шћу, ис­тра­жи­ва­њи­ма у обла­сти исто­ри­је срп­ске књи­жев­но­сти и те­о­ри­је пре­во­ђе­ња. Од­бра­ни­ла је кан­ди­дат­ску ди­сер­та­ци­ју по­све­ће­ну са­вре­ме­ној срп­ској књи­жев­но­сти (2004: «Нео­ре­а­лі­стич­на про­за в серб­сь­кій лі­те­ра­ту­рі 60-70-х ро­ків ХХ сто­літ­тя»). При­пре­ма укра­јин­ско-срп­ски те­мат­ски реч­ник и, за­јед­но са кро­а­тист­ки­њом Ма­ри­ја­ном Кли­мец, хре­сто­ма­ти­ју тек­сто­ва за чи­та­ње на срп­ском је­зи­ку.

Кан­ди­дат фи­ло­ло­шких на­у­ка Хри­сти­на Стељ­мах, ко­ја је ан­га­жо­ва­на из­ме­ђу оста­лог и у из­во­ђе­њу на­ста­ве Са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка као основ­ног је по­сле из­два­ја­ња Ка­те­дре за пољ­ски је­зик из окви­ра Ка­те­дре за сла­ви­сти­ку зва­нич­но пре­шла у ре­до­ве по­ло­ни­ста. У фо­ку­су ње­ног на­уч­ног ин­те­ре­со­ва­ња на­ла­зи се жен­ска про­за, ко­јој је по­све­ти­ла и кан­ди­дат­ску ди­сер­та­ци­ју о Ја­сми­ни Те­ша­но­вић (2004: «Твор­чі­сть Ясмі­ни Те­ша­но­вич у кон­тек­сті жі­но­чо­го пи­сь­ма»).

Аси­стент­ки­ња Зор­ја­на Хук ко­ја пре­да­је на ка­те­дри од 2002. го­ди­не има зна­чај­но ме­сто у на­ста­ви са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка због свог тро­го­ди­шњег бо­рав­ка на Уни­вер­зи­те­ту у Бе­о­гра­ду у свој­ству кон­трак­ту­ал­ног лек­то­ра за укра­јин­ски је­зик (2007–2010). По­ред на­ста­ве срп­ског је­зи­ка, она пре­да­је исто­ри­ју срп­ске књи­жев­не кри­ти­ке, бе­ло­ру­ски је­зик, ба­ви се пре­во­ди­ла­штвом, на­уч­ним ра­дом и при­пре­ма кан­ди­дат­ску ди­сер­та­ци­ју из срп­ске књи­жев­но­сти.

Срп­ски је­зик се на ЛНУ „Иван Фран­ко“ из­у­ча­ва у окви­ру пе­то­го­ди­шњег про­гра­ма (основ­не и ма­стер сту­ди­је) „Срп­ски је­зик и књи­жев­ност“ и под­ра­зу­ме­ва де­вет се­ме­ста­ра на­ста­ве срп­ског је­зи­ка и осам се­ме­ста­ра на­ста­ве исто­ри­је срп­ске књи­жев­но­сти. Циљ на­ста­ве је оспо­со­бља­ва­ње ди­пло­ма­ца за ба­вље­ње пре­во­ди­лач­ком и пре­да­вач­ком де­лат­но­шћу, та­ко да се по­ред прак­тич­них кур­се­ва пре­да­ју и те­о­риј­ске лин­гви­стич­ке ди­сци­пли­не (фо­не­ти­ка са фо­но­ло­ги­јом, пра­во­пис, мор­фо­ло­ги­ја, твор­ба ре­чи, лек­си­ко­ло­ги­ја, син­так­са), исто­ри­ја је­зи­ка и исто­риј­ска гра­ма­ти­ка, исто­ри­ја кул­ту­ре и фол­кло­ра, те­о­ри­ја пре­во­ђе­ња и број­ни спе­ци­јал­ни кур­се­ви. Сту­ден­ти дру­гих сло­вен­ских је­зи­ка има­ју мо­гућ­ност да из­у­ча­ва­ју срп­ски као дру­ги сло­вен­ски је­зик то­ком пет се­ме­ста­ра и на тај на­чин се оспо­со­бе за ак­тив­но ко­ри­шће­ње на­уч­не ли­те­ра­ту­ре на срп­ском је­зи­ку и пи­сме­но пре­во­ђе­ње или као тре­ћи сло­вен­ски је­зик у ви­ду јед­но­се­ме­страл­ног кур­са. Про­сеч­на ди­на­ми­ка упи­са на гру­пу „Срп­ски је­зик и књи­жев­ност“ је два пу­та у то­ку пет го­ди­на по де­сет сту­де­на­та. Осим сту­де­на­та Ка­те­дре за сла­ви­сти­ку на­ста­ву срп­ског у окви­ру пред­ме­та „Са­вре­ме­ни сло­вен­ски је­зик“ по­ха­ђа­ју и сту­ден­ти укра­ји­ни­сти­ке, ру­си­сти­ке, фол­кло­ри­сти­ке, би­бли­о­те­кар­ства, глу­ме, фи­ло­ло­ги­је, исто­ри­је, ге­о­гра­фи­је, ме­ђу­на­род­них од­но­са и жур­на­ли­сти­ке). Обим, ин­тен­зи­тет и ци­ље­ви на­ста­ве раз­ли­ку­ју се од сме­ра до сме­ра.

Ван­на­став­на де­лат­ност на­став­ни­ка и са­рад­ни­ка гру­пе „Срп­ски је­зик и књи­жев­ност“ са­сто­ји се у пре­во­ђе­њу срп­ске књи­жев­но­сти на укра­јин­ски је­зик и укра­јин­ске књи­жев­но­сти на срп­ски, про­у­ча­ва­њу књи­жев­но­сти (А. Та­та­рен­ко; З. Хук; М. Ва­си­ли­шин; Х. Стељ­мах; О. Кра­вец) и је­зи­ка (Љ. Ва­си­ље­ва) уз не­из­бе­жну на­по­ме­ну да се овај рад кон­цен­три­сао са­мо на њи­хо­ве ср­би­стич­ке ра­до­ве, оста­вља­ју­ћи та­ко ван фо­ку­са број­не њи­хо­ве пу­бли­ка­ци­је по­све­ће­не дру­гим сло­вен­ским (пре све­га хр­ват­ском) је­зи­ци­ма и књи­жев­но­сти­ма или укра­ји­ни­стич­ким те­ма­ма. Осим број­них ван­на­став­них ак­тив­но­сти на са­мом уни­вер­зи­те­ту, пре­да­ва­чи уче­ству­ју на кон­фе­рен­ци­ја­ма у Укра­ји­ни, Ср­би­ји и дру­гим зем­љама, ор­га­ни­зу­ју књи­жев­не ве­че­ри, пре­зен­та­ци­је и дру­ге ма­ни­фе­ста­ци­је усме­ре­не на про­мо­ци­ју срп­ске кул­ту­ре у Укра­ји­ни и укра­јин­ске кул­ту­ре у Ср­би­ји. ЛНУ „Иван Фран­ко“ оства­ру­је ак­тив­ну са­рад­њу са уни­вер­зи­те­ти­ма у Бе­о­гра­ду, Но­вом Са­ду и Кра­гу­јев­цу, за­хва­љу­ју­ћи че­му сту­ден­ти има­ју при­ли­ку да у то­ку сту­ди­ја до­пу­ту­ју на дво­не­дељ­но груп­но сту­диј­ско пу­то­ва­ње у Бе­о­град, до­би­ју ин­ди­ви­ду­ал­не сти­пен­ди­је за уче­шће у лет­њим и зим­ским шко­ла­ма срп­ског је­зи­ка или про­ве­ду не­ко­ли­ко ме­се­ци на јед­ном од на­бро­ја­них уни­вер­зи­те­та. У на­ста­ви ни­су ан­га­жо­ва­ни лек­то­ри, ни­ти из­вор­ни го­вор­ни­ци срп­ског је­зи­ка.

 

  1. ОНУ „И.И. Мечнкикова“

 

На На­ци­о­нал­ном оде­ском уни­вер­зи­те­ту „И. И. Меч­ни­ков“ не по­сто­је сту­ди­је ср­би­сти­ке као основ­не ди­сци­пли­не, али се срп­ски је­зик пре­да­је на Ка­те­дри за оп­шту и сло­вен­ску лин­гви­сти­ку Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та и Ка­те­дри за те­о­ри­ју и прак­су пре­во­да на Фа­кул­те­ту за гер­ман­ску и ро­ман­ску фи­ло­ло­ги­ју. Срп­ски је­зик се на Ка­те­дри за оп­шту и сло­вен­ску лин­гви­сти­ку пре­да­је у окви­ру дво­се­ме­страл­ног кур­са „Са­вре­ме­ни сло­вен­ски је­зик (за­пад­но­сло­вен­ски или ју­жно­сло­вен­ски)“ за сту­ден­те сме­ро­ва „Ру­ски је­зик и књи­жев­ност“ и „Укра­јин­ски је­зик и књи­жев­ност“. Курс има те­о­риј­ско и ко­му­ни­ка­тив­но усме­ре­ње и свр­ста­ва се у оп­ште кур­се­ве, на­ста­вља­ју­ћи се на „Увод у сла­ви­сти­ку“ и „Ста­ро­сло­вен­ски је­зик“ и при­пре­ма сту­ден­те за „Упо­ред­ну гра­ма­ти­ку сло­вен­ских је­зи­ка“. На­ста­ву срп­ског је­зи­ка по­ха­ђа у про­се­ку 8–12 сту­де­на­та ру­си­сти­ке и 15–20 укра­ји­ни­ста. Ка­те­дра оства­ру­је ак­тив­ну са­рад­њу са Фи­ло­зоф­ским фа­кул­те­том у Но­вом Са­ду, Фи­ло­ло­шким фа­кул­те­том у Бе­о­гра­ду (Ме­ђу­на­род­ним сла­ви­стич­ким цен­тром) и Би­бли­о­те­ком Ма­ти­це Срп­ске. Пр­ви пре­да­вач срп­ског је­зи­ка би­ла је до­цент, ка­сни­је про­фе­сор Аде­ла­и­да Кон­стан­ти­нов­на Смољ­ска, ко­ја је по­сле про­ве­де­не две школ­ске го­ди­не на Уни­вер­зи­те­ту у Бе­о­гра­ду (1965–1968) од осни­ва­ња Ка­те­дре за оп­шту и сло­вен­ску лин­гви­сти­ку, па све до сво­је смр­ти 2004. го­ди­не пре­да­ва­ла срп­ски је­зик и срод­не пред­ме­те. Док­тор­ска ди­сер­та­ци­ја А. К. Смољ­ске у обла­сти твор­бе ре­чи ( «Раз­ви­тие имен­но­го сло­во­о­бра­зо­ва­ния в серб­ско­хор­ват­ском язы­ке») од­бра­ње­на 1993. у Мо­скви би­ла је на­ред­не го­ди­не ве­ри­фи­ко­ва­на и од стра­не Ин­сти­ту­та за лин­гви­сти­ку НА­НУ. Бо­га­та би­бли­о­гра­фи­ја ра­до­ва А. К. Смољ­ске об­у­хва­та пре­ко 130 је­ди­ни­ца, од ко­јих је зна­ча­јан број по­све­ћен ју­жно­сло­вен­ским те­ма­ма.

Вре­ме­ном су се ка­те­дри при­дру­жи­ли и дру­ги пре­да­ва­чи срп­ског је­зи­ка, пре све­га проф. др Ни­ко­лај Зу­бов (1993–2009. пре­да­је срп­ски је­зик и на­ла­зи се на функ­ци­ји управ­ни­ка ка­те­дре), за­тим мр Е.Е. Мин­ке­вич, мр С.В. Дми­три­јев и до­цент О.М. Пеј­че­ва.

Пре­да­ва­чи се не ба­ве ак­тив­но пре­во­ди­лач­ким ра­дом, у на­ста­ви ни­су ан­га­жо­ва­ни лек­то­ри срп­ског је­зи­ка, не ор­га­ни­зу­ју се сту­дент­ске раз­ме­не на ре­дов­ној ба­зи. За са­да не­ма ср­би­стич­ких мо­но­граф­ских и уџ­бе­нич­ких из­да­ња. Осим на­ста­ве, на ка­те­дри се ор­га­ни­зју и број­не ван­на­став­не ак­тив­но­сти, у окви­ру ко­јих сту­ден­ти уче­ству­ју у про­га­му и на срп­ском је­зи­ку.

У школ­ској 2013/2014. го­ди­ни на ини­ци­ја­ти­ву Ни­ко­ла­ја Зу­бо­ва за­по­че­та је на­ста­ва срп­ског као тре­ћег је­зи­ка стру­ке са упи­сом у ди­пло­му на­кон по­ла­га­ња ис­пи­та у окви­ру Ка­те­дре за те­о­ри­ју и прак­су пре­во­да на Фа­кул­те­ту за гер­ман­ску и ро­ман­ску фи­ло­ло­ги­ју. Курс срп­ског је­зи­ка се из­во­ди као прак­тич­ни курс то­ком че­ти­ри на­став­на по­лу­го­ди­шта у оби­му од 500 ака­дем­ских ча­со­ва са под­ра­зу­ме­ва­ним те­о­риј­ским кур­сом гра­ма­ти­ке, ко­ји прет­хо­ди за­вр­шном ис­пи­ту. За са­да ни­су пред­ви­ђе­ни ча­со­ви књи­жев­но­сти, ни­ти кул­ту­ре, а зна­ња из ових обла­сти ће сту­ден­ти сти­ца­ти кроз лек­ти­ру. У то­ку пр­ве школ­ске го­ди­не се за срп­ски је­зик од­лу­чи­ло укуп­но 30 сту­де­на­та, а план је да се у на­ред­ним го­ди­на­ма срп­ски је­зик уте­ме­љи као до­пун­ски је­зик стру­ке на Фа­кул­те­ту за гер­ман­ску и ро­ман­ску фи­ло­ло­ги­ју.

 

  1. Ди­пло­мат­ска ака­де­ми­ја Укра­ји­не

 

Срп­ски је­зик на Ди­пло­мат­ској ака­де­ми­ји Укра­ји­не. Срп­ски је­зик се на Ди­пло­мат­ској ака­де­ми­ји Укра­ји­не пре­да­је од 2008. го­ди­не као је­дан од из­бор­них пред­ме­та на Ка­те­дри за стра­не је­зи­ке. Сту­ден­ти се мо­гу од­лу­чи­ти да слу­ша­ју срп­ски је­зик као дру­ги или тре­ћи стра­ни је­зик и ода­бра­ти курс у тра­ја­њу од два или че­ти­ри се­ме­стра усме­рен на овла­да­ва­ње осно­ва­ма по­слов­ног срп­ског је­зи­ка. Сва­ке го­ди­не у про­се­ку 9 сту­де­на­та ода­бе­ре овај пред­мет.

 Пр­ви пре­да­вач срп­ског је­зи­ка би­ла је Н. Л. Би­лик (На­та­лія Ле­о­ні­дів­на Бі­лик) од пе­ри­о­да 2006–2008. го­ди­не, да­нас до­цент за књи­жев­ност на КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“, ко­ју је ка­сни­је за­ме­ни­ла до­цент Ј. В. Пи­са­рен­ко (Юлія Вя­че­сла­вів­на Пи­са­рен­ко), кро­а­тист­ки­ња чи­ја је ужа област на­уч­ног ин­те­ре­со­ва­ња ген­дер­ни аспект хр­ват­ске и срп­ске књи­жев­но­сти.

Ди­пло­мат­ска ака­де­ми­ја Укра­ји­не не оства­ру­је са­рад­њу са срп­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма, не уче­ству­је у раз­ме­на­ма сту­де­на­та, лек­то­ри из­вор­ни го­вор­ни­ци не уче­ству­ју у из­во­ђе­њу на­ста­ве. До са­да ни­је би­ло зна­чај­них мо­но­граф­ских из­да­ња из обла­сти ср­би­сти­ке.

 

  1. Ки­јев­ски сла­ви­стич­ки уни­вер­зи­тет

 

Срп­ски је­зик се на при­ват­ном Ки­јев­ском сла­ви­стич­ком уни­вер­зи­те­ту пре­да­вао као основ­ни је­зик од 1998. до 2008. го­ди­не, док се као дру­ги стра­ни је­зик пре­да­је од 2000. го­ди­не све до да­нас. Ср­би­стич­ке гру­пе су има­ле у про­се­ку 7–10 сту­де­на­та, док је сред­њи број сту­де­на­та ко­ји уче срп­ски је­зик као дру­ги: 15. Основ­не сту­ди­је ср­би­сти­ке су тра­ја­ле че­ти­ри го­ди­не, та­ко да се срп­ски је­зик про­у­ча­вао укуп­но 8 се­ме­ста­ра, док про­грам срп­ског је­зи­ка као дру­гог стра­ног за сту­ден­те ме­ђу­на­род­них од­но­са и пси­хо­ло­ги­је под­ра­зу­ме­ва уче­ње је­зи­ка у то­ку 6 се­ме­ста­ра.

 Од осни­ва­ња уни­вер­зи­те­та на ње­му су пре­да­ва­ли: до­цент Ири­на Бон­дар (1998–2004. го­ди­не), у том пе­ри­о­ду је на­стао и уџ­бе­ник срп­ског је­зи­ка за по­чет­ни­ке на укра­јин­ском је­зи­ку [Бондар 2000; 20021; 20022; 20023], до­цент Ве­ро­ни­ка Јар­мак (1998–2003. го­ди­не), пре­да­је прак­тич­ни курс срп­ског је­зи­ка, исто­ри­ју је­зи­ка, ме­то­ди­ку на­ста­ве срп­ског је­зи­ка као стра­ног за го­вор­ни­ке ис­точ­но­сло­вен­ских је­зи­ка и из­да­је при­руч­ник за сту­ден­те тре­ће го­ди­не [Ярмак 2001], до­цент Де­јан Ај­да­чић (2001–2007. го­ди­не, др­жи кур­се­ве из ви­ше пред­ме­та), проф. др Па­вел Ру­дја­ков (1998-2000. го­ди­не др­жи ве­ћи број спе­ци­јал­них кур­се­ва из књи­жев­но­сти), до­цент Ми­ро­сла­ва Ка­ра­цу­ба (2002–2006. го­ди­не, пре­да­ва­ла је је­зик сту­ден­ти­ма ср­би­сти­ке, од­бра­ни­ла је кан­ди­дат­ску ди­сер­та­ци­ју о укра­јин­ској ин­тер­пре­та­ци­ји ју­жно­сло­вен­ске по­е­зи­ју [Карацуба 2000]), Ју­ли­ја Би­ло­ног (2003-2005; од­бра­ни­ла је кан­ди­дат­ску ди­сер­та­ци­ју о ства­ра­ла­штву Па­ви­ћа [Білоног 2011], од 2005. го­ди­не ан­га­жо­ва­на као кон­трак­ту­ал­ни лек­тор за укра­јин­ски је­зик у Ср­би­ји), Све­тла­на Па­стух (2005–2007), Ило­на Чај­ка Лу­ко­вић (од 2004. го­ди­не до да­нас, пре­да­је срп­ски је­зик као дру­ги стра­ни).

 Ки­јев­ски сла­ви­стич­ки уни­вер­зи­тет не оства­ру­је са­рад­њу са срп­ским и укра­јин­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма на ко­ји­ма се про­у­ча­ва срп­ски је­зик, у овом тре­нут­ку не ан­га­жу­је срп­ске лек­то­ре у на­ста­ви и не ор­га­ни­зу­је раз­ме­не сту­де­на­та. До са­да су из­да­та два уџ­бе­ни­ка срп­ског је­зи­ка на укра­јин­ском је­зи­ку.

 

  1. ХНУ „В. Н. Ка­ра­зин“

 

Иако на Хар­ков­ском на­ци­о­нал­ном уни­вер­зи­те­ту „В.Н. Ка­ра­зин“ /ра­ни­је ХНУ „Мак­сим Гор­ки“/ не­ма, ни­ти је ика­да би­ло ср­би­стич­ких сту­ди­ја, овај уни­вер­зи­тет је те­сно по­ве­зан са Ср­би­јом од са­мих по­че­та­ка ње­го­вог ра­да. О ово­ме све­до­чи и чи­ње­ни­ца да је у сеп­тем­бру 2009. го­ди­не по­во­дом 205. го­ди­на од осни­ва­ња уни­вер­зи­те­та упри­ли­чен ме­ђу­на­род­ни на­уч­ни сим­по­зи­јум „Хар­ков­ски уни­вер­зи­тет и Ср­би“, у чи­јој су ор­га­ни­за­ци­ји по­ред до­ма­ћи­на ак­тив­но уче­ство­ва­ли и уни­вер­зи­те­ти из Бе­о­гра­да и Но­вог Па­за­ра. За­хва­љу­ју­ћи сла­ви­стич­ком пор­та­лу Раст­ко, мо­гу­ће је про­на­ћи ком­пле­тан про­грам сим­по­зи­ју­ма, као и елек­трон­ске вер­зи­је ра­до­ва уче­сни­ка об­ја­вље­ним у че­твр­том то­му Укра­јин­ско-срп­ског збор­ни­ка „Украс“. Иако ни­је би­ло ср­би­стич­ких сту­ди­ја, срп­ски је­зик и књи­жев­ност је­су би­ли пред­мет про­у­ча­ва­ња на­уч­ни­ка оку­пље­них на Хар­ков­ском уни­вер­зи­те­ту, пре све­га Пе­тра Ла­вров­ског ко­ји је др­жао пре­да­ва­ња из срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка и исто­ри­је срп­ског на­ро­да и срп­ске књи­жев­но­сти и 1870. го­ди­не пр­ви „Срп­ско-ру­ски реч­ник“ у Ру­си­ји, за­тим у ра­до­ви­ма Алек­сан­дра По­теб­ње и Ле­о­ни­да Бу­ла­хов­ског из пе­ри­о­да њи­хо­вог жи­во­та и ра­да у Хар­ко­ву [Бакiров 2009]. Из од­го­ва­ра­ју­ћих ра­до­ва са­зна­је­мо да је осни­вач Хар­ков­ске лин­гви­стич­ке шко­ле про­у­ча­вао на­род­но ства­ра­ла­штво, из­ме­ђу оста­лог, и на ма­те­ри­ја­лу срп­ског је­зи­ка, ко­ри­сте­ћи Ву­ко­ве збир­ке као основ­ни из­вор [Калашник, Пед­чен­ко 2009], а да су се ср­би­стич­ка ин­те­ре­со­ва­ња Бу­ла­хов­ског у хар­ков­ском пе­ри­о­ду ње­го­вог жи­во­та ти­ца­ла пр­вен­стве­но ак­це­нат­ског си­сте­ма срп­ског је­зи­ка [Ярмак 2009]. У то­ку ви­ше од два ве­ка тра­ди­ци­је овог уни­вер­зи­те­та, кроз ње­га је про­шао ве­ћи број срп­ских на­уч­ни­ка раз­ли­чи­тих на­уч­них ин­те­ре­со­ва­ња (дет. ре­тро­спек­ти­ву свих кључ­них лич­но­сти мо­гу­ће је про­на­ћи у ра­ду [Бакiров 2009]). Де­лат­но­сти нај­зна­чај­ни­јих ме­ђу њи­ма по­све­ће­ни су по­је­ди­нач­ни ис­тра­жи­вач­ки ра­до­ви: рек­то­ри­ма уни­вер­зи­те­та Ата­на­си­ју Стој­ко­ви­ћу [Страшнюк 2009] и Ан­дре­ју Ду­дро­ви­чу [Карпенко, Го­лі­ков 2009], укра­јин­ском на­уч­ни­ку по­тен­ци­јал­но срп­ског по­ре­кла В. Ф. Ци­ху [Ручинська 2009], на­уч­ни­ку по ко­ме је Цен­тар за бу­га­ри­сти­ку и ис­тра­жи­ва­ње Бал­ка­на Дри­но­ву [Лиман 2009], Ф. Сум­цо­ву и ње­го­вим ис­тра­жи­ва­њи­ма срп­ских ба­ла­да [Микит­енко 2009]. Бит­но је ис­та­ћи да су ср­би­стич­ке и ју­го­сла­ви­стич­ке те­ме нај­де­таљ­ни­је ис­тра­жи­ва­ли исто­ри­ча­ри и фи­ло­зо­фи (де­таљ­ни­је о по­је­ди­нач­ним ра­до­ви­ма у [Віднянський, Іва­нен­ко 2009; Гря­ник 2009]). О жи­вом ин­те­ре­со­ва­њу Хар­ко­вља­на за срп­ску на­у­ку и умет­но­сти све­до­чи и чи­ње­ни­ца да се у би­бли­о­те­ци при уни­вер­зи­те­ту на­ла­зи ве­ћи број ста­рих и рет­ких срп­ских књи­га, ко­је су на­ба­вља­не не­по­сред­но по њи­хо­вом из­ла­ску и чу­ва­не до да­на­шњих да­на [Журавльова, Ко­но­нен­ко 2009], али и чи­ње­ни­ца да је Вук Сте­фа­но­вић Ка­ра­џић још 1846. го­ди­не до­био зва­ње по­ча­сног док­то­ра овог уни­вер­зи­те­та.

 

  1. Ср­би­стич­ка ис­тра­жи­ва­ња ван окви­ра уни­вер­зи­те­та

 

На осно­ву спи­ска кан­ди­дат­ских и док­тор­ских ди­сер­та­ци­ја ко­је у на­сло­ву, кључ­ним ре­чи­ма или опи­су те­ме са­др­же ре­чи „срп­ски“ или „Ср­би­ја“ до­ступ­них у ка­та­ло­гу На­ци­о­нал­не би­бли­о­те­ке Вер­над­ско­го, ко­ја са­др­жи ре­зи­мее свих укра­јин­ских ди­сер­та­ци­ја мо­гу се до­не­ти из­ве­сни за­кључ­ци о то­ме ко­је ср­би­стич­ке те­ме су би­ле пред­мет ис­тра­жи­ва­ња укра­јин­ских на­уч­ни­ка, ко­ји ни­су ан­га­жо­ва­ни на не­ком од раз­ма­тра­них уни­вер­зи­те­та. Бив­ши сту­ден­ти ср­би­сти­ке, а у да­на­шње вре­ме са­рад­ни­ци раз­ли­чи­тих ин­сти­ту­та при НА­НУ ба­ви­ли су се углав­ном фи­ло­ло­шким те­ма­ма: ети­мо­ло­ги­јом на­зи­ва би­ља­ка у срп­ском је­зи­ку [Марченко 1995], си­но­ни­ми­јом син­так­сич­ких кон­струк­ци­ја и за­ви­сних ре­че­ни­ца у са­вре­ме­ном срп­ском је­зи­ку [Щербина 1999], на­уч­но-фан­та­стич­ном лек­си­ком у срп­ском и хр­ват­ском је­зи­ку [Лисенко 2002]. Зна­чај­но име у кон­тра­стив­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма срп­ског и укра­јин­ског је­зи­ка је и В.В. Чу­мак, са­рад­ник Ин­сти­ту­та за лин­гви­сти­ку НА­НУ, чи­ја су кан­ди­дат­ска ди­сер­та­ци­ја и јед­на од мо­но­гра­фи­ја по­све­ће­не пи­та­њи­ма пре­ди­ка­та у срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку [Чумак 1978; 1985], као и ве­ћег бро­ја кон­тра­стив­них ра­до­ва на ср­би­стич­ке те­ме из син­хро­ниј­ског и ди­ја­хро­ниј­ског аспек­та.

На Ин­сти­ту­ту за про­у­ча­ва­ње умет­но­сти, фол­кло­ри­сти­ке и ет­нол­ги­је за­по­сле­на је Ок­са­на Ми­ки­тен­ко, ср­бист­ки­ња, фол­кло­рист­ки­ња и ак­ти­ван пре­во­ди­лац на­уч­них и књи­жев­них тек­сто­ва са срп­ског и ма­ке­дон­ског је­зи­ка. У фо­ку­су ње­ног на­уч­ног ин­те­ре­со­ва­ња су ту­жба­ли­це, ко­ји­ма је по­све­ти­ла и обе сво­је мо­но­гра­фи­је [Микит­ент­ко 1992; 2010]. На истом ин­сти­ту­ту се те­ма­ма срп­ске на­род­не пе­сме ба­вио и М.В. Гуц, аутор не­ко­ли­ко сту­ди­ја и јед­не мо­но­гра­фи­је по­све­ће­не срп­ским на­род­ним пе­сма­ма [Гуць 1963; 1968; 1970]. У то­ку ви­ше од по­ло­ви­не ве­ка сво­је на­уч­не ка­ри­је­ре срп­ским пи­та­њи­ма се ба­вио и као члан уре­ђи­вач­ког од­бо­ра збор­ни­ка «Украс» и члан упра­ве «Укра­јин­ско-срп­ског дру­штва». За­ни­мљи­во је да је овај све­стра­ни на­уч­ник у ср­би­стич­ке во­де упли­вао пот­пу­но слу­чај­но ка­да су му ме­ђу ли­те­ра­ту­ром по­треб­ном за из­ра­ду ди­плом­ског ра­да из Ки­је­ва по­сла­ли и пре­во­де српских на­род­них пе­са­ма, што га је на­ве­ло да се не­ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је на док­тор­ским сту­ди­ја­ма од­лу­чи упра­во за срп­ски фол­клор [Айдачич 2008].

Ме­ђу ди­плом­ци­ма дру­гих фа­кул­те­та су при­лич­но за­сту­пље­не исто­риј­ске те­ме по­пут исто­ри­је Но­во­ср­би­је и Сла­ве­но­ср­би­је [Посунько 1997], уло­зи Ки­ро­во­град­ске обла­сти у укра­јин­ско-срп­ским ве­за­ма [Шевченко 2004], Ср­би­ма у Укра­ји­ни у XVI­II и XIX ве­ку [Дмитрієв 2006], срп­ске и хр­ват­ске исто­ри­о­гра­фи­је ме­ђу­рат­ног пе­ри­о­да [Орел 2009], укра­јин­ска пе­ри­о­ди­ка као из­вор за ис­тра­жи­ва­ње по­ли­тич­ке исто­ри­је Ср­ба 1878–1918. [Чернік 2012]. По­пу­лар­не су дру­штве­но-по­ли­тич­ке те­ме и те­ме ме­ђу­на­род­них осно­ва, као што су др­жав­но-по­ли­тич­ки раз­вој Ср­би­је у пе­ри­о­ду 1992–2006. [Ткачик 2013], род­на рав­но­прав­ност у са­вре­ме­ним по­ли­тич­ким про­це­си­ма Ср­би­је и Укра­ји­не [Іовчева 2013], од­но­си Ср­би­је и ве­ли­ких др­жа­ва [Лысов 2005] и ме­сто Ср­би­је у си­сте­му европ­ских ме­ђу­на­род­них од­но­са [Лысов 2001]. Укра­јин­ски му­зи­ча­ри су ак­тив­но ис­тра­жи­ва­ли те­ме ве­за­не за исто­ри­ју, раз­вој и са­вре­ме­но ста­ње шко­ле срп­ске хар­мо­ни­ке [Куліш 2013; Ус­ти­мен­ко-Ко­со­річ 2013, 2014].

Нај­зад, про­у­ча­ва­о­ци­ма укра­јин­ско-ју­жно­сло­вен­ских од­но­са мо­же би­ти из­у­зет­но ко­ри­стан би­о­граф­ски реч­ник Ср­ба и Цр­но­го­ра­ца у Укра­ји­ни, ко­ји мо­же да по­слу­жи од­лич­на по­ла­зна тач­ка, ка­ко за исто­риј­ско про­у­ча­ва­ње ових од­но­са, та­ко и за про­на­ла­же­ње по­да­та­ка о кон­крет­ним лич­но­сти­ма [Павлюченко 2009].

 

  1. Пре­во­ђе­ње срп­ске књи­жев­но­сти у Укра­ји­ни

 

Пре­во­ђе­ње срп­ске књи­жев­но­сти у Укра­ји­ни је, не­сум­њи­во, из­у­зет­но ши­ро­ка и ре­ла­тив­но те­ма, ко­јој су по­све­ће­ни број­ни ра­до­ви, ка­ко о пре­во­ђе­њу и ре­цеп­ци­ји по­је­ди­нач­них ауто­ра и де­ла, та­ко и о пре­во­ђе­њу срп­ске књи­жев­но­сти уоп­ште [Ајдачић 2005 Ми­ки­тен­ко 2010] и пре­во­ђе­њу по­је­ди­нач­них жан­ро­ва [Дзјуба 1995; Јо­ва­но­вић 2001; Ле­сів 1967, Лу­чук 1996].

Да бо­ље раз­у­ме­мо при­ро­ду укра­јин­ско-срп­ских књи­жев­них ве­за по­ма­жу нам и би­бли­о­граф­ски спи­ско­ви, ко­је мо­же­мо кла­си­фи­ко­ва­ти у две гру­пе: 1) би­бли­о­граф­ске спи­ско­ве, ко­ји по­ка­зу­ју при­су­ство срп­ске књи­жев­но­сти у ори­ги­на­лу у укра­јин­ским би­бли­о­те­ка­ма [Айдачич 2005; Олексiв 2007 и дру­ги ра­до­ви; Одес­ская го­род­ская пу­блич­ная би­бли­о­те­ка 1901; Бон­дар 2005]; 2) би­бли­о­граф­ске спи­ско­ве пре­во­да срп­ске књи­жев­но­сти [Гуць 1976; Ан­то­ло­гії та ав­тор­сь­кі кни­ги серб­сь­ких ав­то­рів укра­їн­сь­кою мо­вою, 2010; Укра­їн­сь­ка лі­те­ра­ту­ра в за­га­ль­но­слов’ян­сь­ко­му і сві­то­во­му кон­тек­сті 1991].

Уко­ли­ко пре­во­ђе­ње срп­ске књи­жев­но­сти по­сма­тра­мо као кон­ти­ну­и­ра­ни про­цес у ли­не­ар­ном вре­ме­ну, мо­же­мо из­дво­ји­ти три основ­не фа­зе [Ајдачић 2005]:

  1. Пре­во­ђе­ње срп­ске књи­жев­но­сти од 1837. го­ди­не (ка­да су об­ја­вље­ни пр­ви пре­во­ди на­род­них пе­са­ма из Ву­ко­вих збир­ки у ал­ма­на­ху «Ру­сал­ка Дні­стро­ва») до 1918. го­ди­не, за ко­ји је ка­рак­те­ри­стич­но ин­те­ре­со­ва­ње Укра­ји­на­ца за срп­ску на­род­ну, пре све­га еп­ску, по­е­зи­ју, не­што ка­сни­је за ре­а­ли­стич­ку књи­жев­ност, усло­вље­ност из­бо­ра тек­сто­ва за пре­во­ђе­ње лич­ним кон­так­ти­ма и ду­жи вре­мен­ски раз­мак из­ме­ђу из­ла­ска ори­ги­на­ла и пре­воа;

  2. Пре­во­ђе­ње срп­ске књи­жев­но­сти у со­вјет­ској Укра­ји­ни (19181991) – у овом пе­ри­о­ду се, по­ред на­род­не књи­жев­но­сти, пре­во­де иде­о­ло­шки по­доб­на де­ла, де­ла у ко­ји­ма се на не­ки на­чин спо­ми­ње Укра­ји­на, али и де­ла кла­си­ка срп­ске књи­жев­но­сти [Андрић, Ћо­пић, Ну­шић, До­ма­но­вић, Сре­мац, Ла­лић, Се­ли­мо­вић, Змај], као нај­пре­во­ђе­ни­ја срп­ска пе­сни­ки­ња се из­два­ја Де­сан­ка Мак­си­мо­вић, чи­ју по­е­зи­ју пре­во­де и укра­јин­ски пе­сни­ци;

  3. Пре­во­ђе­ње срп­ске књи­жев­но­сти у не­за­ви­сној Укра­ји­ни (1991да­нас) – у овом пе­ри­о­ду се укра­јин­ски чи­та­лац упо­зна­је са ства­ра­ла­штвом М. Па­ви­ћа, Д. Ки­ша, М. Ка­по­ра, Б. Пе­ки­ћа, Б. Пе­тро­ви­ћа, З. Ка­ра­но­ви­ћа, В. Ог­ње­но­вић, М. Пан­ти­ћа и дру­гих, пре све­га за­хва­љу­ју­ћи ср­би­стич­ким пре­во­ди­лач­ким кру­го­ви­ма фор­ми­ра­ним од пре­да­ва­ча, ди­пло­ма­ца и сту­де­на­та КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“ (ко­ор­ди­на­тор Де­јан Ај­да­чић) и ЛНУ „Иван Фран­ко“ (ко­ор­ди­на­тор и ак­тив­ни пре­во­ди­лац Ала Та­та­рен­ко). Зна­ча­јан до­при­нос по­пу­ла­ри­за­ци­ји срп­ске књи­жев­но­сти у Укра­ји­ни и при­бли­жа­ва­њу са­вре­ме­не срп­ске пи­са­не ре­чи укра­јин­ском чи­та­о­цу да­ју по­се­те срп­ских пи­са­ца Укра­ји­ни, али и број­не књи­жев­не ве­че­ри, су­сре­ти и чи­та­ња ор­га­ни­зо­ва­ни у ова два гра­да.

    Го­во­ре­ћи о пре­во­ди­ма срп­ске књи­жев­но­сти у Укра­ји­ни, мо­ра­мо по­ме­ну­ти и пе­ри­о­дич­но из­да­ње Все­світ, књи­жев­ни ча­со­пис са тра­ди­ци­јом од ско­ро јед­ног ве­ка, на чи­јим стра­на­ма су се ре­ла­тив­но че­сто по­ја­вљи­ва­ли пре­во­ди срп­ске књи­жев­но­сти, за­тим пор­тал Раст­ко и ча­со­пис „Украс“. Иако је на не­дав­но одр­жа­ној Не­де­љи укра­јин­ске књи­жев­но­сти у Бе­о­гра­ду (0610. ок­то­бар) кон­ста­то­ва­но да су срп­ски пре­во­ди у Укра­ји­ни зна­чај­но број­ни­ји у од­но­су на укра­јин­ске пре­во­де у Ср­би­ји, пре­во­ди­о­ци и при­ре­ђи­ва­чи се су­о­ча­ва­ју са про­бле­ми­ма про­на­ла­же­ња из­да­ва­ча и фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва за пу­бли­ко­ва­ње же­ље­них пре­во­да.

 

  1. За­кључ­на раз­ма­тра­ња

 

Иако срп­ско-укра­јин­ски на­уч­ни, кул­тур­ни и по­ли­тич­ки кон­так­ти има­ју ви­ше­ве­ков­ну тра­ди­ци­ју, си­сте­мат­ско про­у­ча­ва­ње срп­ског је­зи­ка као основ­не стру­ке на укра­јин­ским уни­вер­зи­те­ти­ма тра­је тек че­ти­ри де­це­ни­је и у да­том тре­нут­ку под­ра­зу­ме­ва мо­гућ­ност из­у­ча­ва­ња срп­ског је­зи­ка као основ­ног на два уни­вер­зи­те­та и као по­моћ­ног (дру­гог или тре­ћег стра­ног је­зи­ка; дру­гог сло­вен­ског је­зи­ка) на још три. Уни­вер­зи­те­ти КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“ и ЛНУ „Иван Фран­ко“ оства­ру­ју ак­тив­ну са­рад­њу са срп­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма, пре све­га са Уни­вер­зи­те­том у Бе­о­гра­ду, Уни­вер­зи­те­том у Но­вом Са­ду и МСЦ при Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту, због че­га се сту­ден­ти­ма пру­жа мо­гућ­ност да у то­ку сту­ди­ја по­се­те Ср­би­ју на груп­ном дво­не­дељ­ном сту­диј­ском пу­то­ва­њу или оства­ре ин­ди­ви­ду­ал­ну сти­пен­ди­ју за не­ку од лет­њих или зим­ских шко­ла срп­ског је­зи­ка. По­ме­ну­та два уни­вер­зи­те­та ак­тив­но са­ра­ђу­ју на за­јед­нич­ким пре­во­ди­лач­ким по­ду­хва­ти­ма, у ор­га­ни­за­ци­ји књи­жев­них ве­че­ри и дру­гих ма­ни­фе­ста­ци­ја (нпр. Пр­ва кон­фе­рен­ци­ја мла­дих укра­јин­ских ср­би­ста 2006. го­ди­не; Су­сре­ти кул­ту­ра Ср­би­је и Укра­ји­не; Сту­дент­ски окру­гли сто „Са­вре­ме­на срп­ска књи­жев­ност“ одр­жан 2009. го­ди­не у Ки­је­ву). Са­рад­ња са срп­ским ин­сти­ту­ци­ја од­ви­ја се и на ни­воу би­ли­о­те­ка, та­ко да би­ли­о­те­ке КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“, ЛНУ „Иван Фран­ко“ и би­бли­о­те­ка Цен­тра за бу­га­ри­сти­ку и бал­кан­ска ис­тра­жи­ва­ња и Цен­трал­на на­уч­на би­бли­о­те­ка ХНУ до­би­ја­ју пре­ко На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је књи­ге из про­гра­ма по­др­шке ср­би­стич­ким цен­три­ма, док са би­бли­о­те­ка­ма оста­лих на­бро­ја­них уни­вер­зи­те­та то ни­је слу­чај. У усло­ви­ма од­су­ства стра­них лек­то­ра, као и про­бле­ма још увек не­до­вољ­не ко­ли­чи­не је­зич­ке ли­те­ра­ту­ре на укра­јин­ском је­зи­ку, ова из­да­ња су од из­у­зет­ног зна­ча­ја, за­то што за­хва­љу­ју­ћи њи­ма сту­ден­ти и пре­да­ва­чи има­ју кон­такт са ори­ги­нал­ном на­уч­ном и књи­жев­ном ли­те­ра­ту­ром. Уни­вер­зи­те­ти КНУ „Та­рас Шев­чен­ко“ и ЛНУ „Иван Фран­ко“ има­ју зна­чај­ну уло­гу и као цен­три ко­ји ства­ра­ју и оку­пља­ју про­у­ча­ва­о­це и пре­во­ди­о­це срп­ске књи­жев­но­сти на са­мим уни­вер­зи­те­ти­ма и у срод­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма.

За из­во­ђе­ње кон­крет­ни­јих и оп­шти­јих за­кљу­ча­ка о ак­ту­ел­ном ста­њу, про­бле­ми­ма и пер­спек­ти­ва­ма про­у­ча­ва­ња срп­ског је­зи­ка на укра­јин­ским уни­вер­зи­те­ти­ма при­мет­но нам не­до­ста­ју те­мељ­ни­је пу­бли­ка­ци­је из ме­то­ди­ке на­ста­ве срп­ског је­зи­ка као стра­ног у ино­сло­вен­ској (укра­јин­ској) сре­ди­ни. Иако су се по­след­њих го­ди­на по­ја­ви­ли по­је­ди­нач­ни ра­до­ви из ове обла­сти (Ве­ро­ни­ја Јар­мак, Сте­бли­на Ру­дја­ко­ва), ра­ди сти­ца­ња ком­плет­не сли­ке по­треб­но је спро­ве­сти де­таљ­ни­ја и обим­ни­ја ис­тра­жи­ва­ња, ко­ја би об­у­хва­ти­ла све уни­вер­зи­те­те на ко­ји­ма се про­у­ча­ва срп­ски је­зик. Сма­тра­мо да би уз де­таљ­ни­ју хро­но­ло­шку и ква­ли­та­тив­ну ана­ли­зу ср­би­стич­ких сту­ди­ја, на­уч­не и пре­во­ди­лач­ке де­лат­но­сти укра­јин­ских ср­би­ста у окви­ру обим­ни­јег ди­сер­та­ци­о­ног ра­да или сту­ди­је, упра­во ме­то­дич­ком аспек­ту ср­би­стич­ких сту­ди­ја у бу­ду­ћим ис­тра­жи­ва­њи­ма тре­ба­ло по­све­ти­ти нај­ви­ше па­жње.

 

 

ЛИТЕРАТУРА

 

Айда­чич, Д., Бі­ло­ног, Ю. Ко­рот­кий укра­їн­сь­ко-серб­сь­кий слов­ник спо­лу­чу­ва­но­сті слів [Тек­ст] : навч. слов­ник / Д. Айда­чич, Ю. Бі­ло­ног ; Ки­їв­сь­кий на­ці­о­на­ль­ний ун-т ім. Та­ра­са Шев­чен­ка. - К. : Бі­блі­о­те­ка укра­їн­ця, 2005. - 126 с.

Айда­чич Д. Серб­сь­кі фо­ль­клор і лі­те­ра­ту­ра в укра­їн­сь­ких пе­ре­кла­дах та до­слід­жен­нях, 1837-2004 [Тек­ст] : ма­те­рі­а­ли до бі­блі­о­гра­фії / НАН Укра­ї­ни, Нац. б-ка Укра­ї­ни ім. В. І. Вер­над­сь­ко­го ; уклад. Д. Айда­чич [та ін.] ; го­ло­ва ред­кол. О. С. Они­щ­ен­ко. - К. : [б.в.], 2005. - 265 с.

Айда­чич, Д. Фу­ту­ро­сла­вія. Лі­те­ра­ту­ро­знав­чі огля­ди про фу­ту­ро­фан­та­сти­ку, Ки­їв, 2010, 172 с.

Айда­чич, Д. Сла­ві­стич­ні до­слід­жен­ня: фо­ль­кло­ри­стич­ні, лі­те­ра­ту­ро­знав­чі, мо­во­знав­чі, Ки­їв, 2010, 307 с.

Айда­чич, Д. Де­мо­ни і бо­ги у слов’ян­сь­ких лі­те­ра­ту­рах, Ки­їв, 2011, 184 с.

Айда­чич, Д. Но­віт­ня серб­сь­ка дра­ма­тур­гія, Ки­їв, 2006.

Айда­чич, Д. Ми­ха­й­ло Гу­ць (до 50-річ­чя на­у­ко­вої ді­я­ль­но­сті) / Д. Айда­чич // Слов’ян­сь­кий світ: Зб. на­ук. пр. — К.: ІМ­ФЕ ім. М.Т. Ри­ль­сь­ко­го НАН Укра­ї­ни, 2008. — Вип. 6. — С. 229-240.

Айда­чич, Д. Слов’ян­сь­ка фан­та­сти­ка. Збір­ник на­у­ко­вих пра­ць, Ки­їв, 2012.

Айда­чич, Д. Ки­їв і слов’ян­сь­кі лі­те­ра­ту­ри. Збір­ник, Ки­їв, 2013.

Ај­да­чић, Д. Ки­ли­бар­да, Но­вак. Еп­ска мје­ра исто­ри­је, Под­го­ри­ца, 1998.

Ај­да­чић, Д. Ки­ли­бар­да, Но­вак. Усме­на књи­жев­ност пред чи­та­о­цем, Под­го­ри­ца, 1998.

Ај­да­чић, Д. Ки­ли­бар­да, Но­вак. Усме­на књи­жев­ност у слу­жби пи­са­не, Ри­је­ка Цр­но­је­ви­ћа, 1998.

Ај­да­чић, Д. Ан­ти­у­то­пи­је у сло­вен­ским књи­жев­но­сти­ма, Бе­о­град, 1999.

Ај­да­чић Д. Свет де­мо­на у књи­жев­но­сти срп­ског ро­ман­ти­зма. Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет, Бе­о­град: 2000.

Ај­да­чић, Д. Но­вак Ки­ли­бар­да — на­уч­ник, књи­жев­ник, Бар, 2000, 437 с.

Ај­да­чић, Д. Чу­до у сло­вен­ским кул­ту­ра­ма, Бе­о­град, 2000.

Ај­да­чић, Д. Јо­ва­но­вић, В. М. Збор­ник ра­до­ва о на­род­ној књи­жев­но­сти, Бе­о­град, 2001.

Ај­да­чић, Д. При­ло­зи про­у­ча­ва­њу фол­кло­ра бал­кан­ских Сло­ве­на, Бе­о­град, 2004, 311 с.

Ај­да­чић Д. Укра­јин­ски пре­во­ди­о­ци срп­ске књи­жев­но­сти. Сла­ви­сти­ка. 2005; (9):372–380.

Ај­да­чић, Д. Јо­вић, Б. Сло­вен­ска на­уч­на фан­та­сти­ка, Бе­о­град, 2007.

Ај­да­чић, Д. Сла­ви­стич­ка ис­тра­жи­ва­ња, Бе­о­град, 2007, 298 с.

Ај­да­чић, Д. Фу­ту­ро­сла­ви­ја. Сту­ди­је о сло­вен­ској на­уч­ној фан­та­сти­ци, Бе­о­град, Еми­тор № 463, 2008, 102 с.

Ај­да­чић, Д. Фу­ту­ро­сла­ви­ја. Сту­ди­је о сло­вен­ској на­уч­ној фан­та­сти­ци, Бе­о­град, «ТИА Ја­нус“, 2009, 200 с. (ре­дак­тор: Зо­ран Сте­фа­но­вич)

Ај­да­чић, Д. Мом­чи­ло­вић, З. О де­лу Дра­го­сла­ва Ми­ха­и­ло­ви­ћа, Вра­ње, 2009.

Ај­да­чић Д. Лек­то­ри из Ју­го­сла­ви­је (1973–1993) и Ср­би­је (2003–2011) на ка­те­дри сла­ви­сти­ке Ки­јев­ског на­ци­о­нал­ног уни­вер­зи­те­та Т. Шев­чен­ко // Ком­па­ра­тив­ні до­слід­жен­ня слов’ян­сь­ких мов і лі­те­ра­тур. Пам’яті ака­де­мі­ка Ле­о­ні­да Бу­ла­хов­сь­ко­го. До 165-річ­чя ви­кла­дан­ня сла­ві­стич­низ ди­сци­плін у Ки­їв­сь­ко­му уні­вер­си­те­ті, Вип. 14, 2011. - С. 3-9.

Ај­да­чић, Д. Те­ло у сло­вен­ској фу­ту­ро­фан­та­сти­ци, Бе­о­град, 2011.

Ај­да­чић, Д. Еро­то­сла­ви­ја : пре­о­бра­же­ња Еро­са у сло­вен­ским књи­жев­но­сти­ма, Бе­о­град, 2013, 415 c.

Ај­да­чић, Д. Те­сла као лик у умет­но­сти, Бе­о­град, 2014.

Ал­бул О. А., Ло­бур Н. В. Сла­ві­сти­ка у Ль­вів­сь­ко­му на­ці­о­на­ль­но­му уні­вер­си­те­ті іме­ні Іва­на Фран­ка (істо­рія, су­ча­сний стан та пер­спек­ти­ви ро­звит­ку) // Ком­па­ра­тив­ні до­слід­жен­ня слов’ян­сь­ких мов і лі­те­ра­тур. Пам’яті ака­де­мі­ка Ле­о­ні­да Бу­ла­хов­сь­ко­го. Збір­ник на­у­ко­вих пра­ць. Ки­їв, 2009. Спе­ці­а­ль­ний ви­пуск. С. 3–10;

Ан­то­ло­гії та ав­тор­сь­кі кни­ги серб­сь­ких ав­то­рів укра­їн­сь­кою мо­вою, 2010. Украс №5, с. 109–113.

Бакiров В. Хар­ків­сь­кий уні­вер­си­тет і сер­би: ре­тро­спек­тив­ний по­гляд. Украс 4, К: 2009, С. 9–13.

Бі­лик Н.Л. Іво Ан­дрич і Укра­ї­на: кон­так­ти, ре­цеп­ція, ти­по­ло­гія. Ав­то­реф. дис… канд. фі­лол. на­ук: 10.01.05 / Н.Л. Бі­лик; Ки­їв. нац. ун-т ім. Т.Шев­чен­ка. — К., 2005. — 19 с.

Бі­лик Н.Л. Укра­їн­сь­ко-серб­сь­кі лі­те­ра­тур­ні вза­є­ми­ни ХХ сто­річ­чя: Кон­так­ти. Ре­цеп­ція. Ти­по­ло­гія (на ма­те­рі­а­лі твор­чо­сті Іво Ан­дри­ча). Нав­ча­ль­ний по­сіб­ник. – К.: ВПЦ «Ки­їв­сь­кий уні­вер­си­тет», 2008. – 206 с.

Бі­ло­дід, І.К. Вук Ка­ра­дь­ич в істо­рії укра­їн­сь­ко/серб­сь­ких на­у­ко­вих зв’яз­ків, Ки­їв, На­у­ко­ва дум­ка, 1965

Бі­ло­ног Ю. І. Ху­до­жня па­ра­диг­ма “ав­тор – чи­тач” у ро­ман­ній твор­чо­сті Мі­ло­ра­да Па­ви­ча [Тек­ст] : ав­то­реф. дис. … канд. фі­лол. на­ук : 10.01.03 / Бі­ло­ног Юлія Іва­нів­на ; Ки­їв. нац. ун-т ім. Т. Шев­чен­ка. - К., 2011.

Бон­да­рен­ко О.О., Бі­лик Н.Л., Па­ла­мар­чук О.Л. Укра­їн­сь­ко-ро­сі­й­сь­ко-серб­сь­кий тлу­мач­ний слов­ник тер­мі­нів рин­ку не­ру­хо­мо­сті. – К.: ВПЦ “Ки­їв­сь­кий уні­вер­си­тет“, 2011. – 303 с.

Бон­дар 2005. Укра­їн­сь­ко-серб­сь­кі істо­ри­ко-ку­ль­тур­ні вза­є­мозв’яз­ки [Тек­ст] : ка­та­лог кн.-ін­форм. ви­став­ки з фон­дів НБУ ім. В. І. Вер­над­сь­ко­го / НАН Укра­ї­ни, Нац. б-ка Укра­ї­ни ім. В. І. Вер­над­сь­ко­го ; уклад. Н. П. Бон­дар [та ін.] ; го­ло­ва ред­кол. О. С. Они­щ­ен­ко. - К. : [б.в.], 2005. - 109 с.

Бон­да­рь И. П. Учеб­ные за­да­ния по сер­бо­хор­ват­ско­му язы­ку для сту­ден­тов пер­во­го кур­са фи­ло­ло­ги­че­ско­го фа­ку­ль­те­та — К.: Изд-во КГУ, 1984. — 110 с.

Бон­да­рь И. П. Учеб­ные за­да­ния по раз­го­вор­ной прак­ти­ке сер­бо­хор­ват­ско­го язы­ка для сту­ден­тов вто­ро­го кур­са фи­ло­ло­ги­че­ско­го фа­ку­ль­те­та. — К.: Изд-во КГУ, 1983. — 83 с.

Бон­да­рь И. П. Учеб­ные за­да­ния по сер­бо­хор­ват­ско­му язы­ку для сту­ден­тов тре­ть­е­го кур­са фи­ло­ло­ги­че­ско­го фа­ку­ль­те­та. — К.: Изд-во КГУ, 1984. — 110 с.

Бон­да­рь И. П. Учеб­ные за­да­ния по сер­бо­хор­ват­ско­му язы­ку для сту­ден­тов че­твер­то­го кур­са фи­ло­ло­ги­че­ско­го фа­ку­ль­те­та. — К.: Изд-во КГУ, 1985. — 111 с.

Бон­да­рь И. П. Учеб­ные за­да­ния по сер­бо­хор­ват­ско­му язы­ку для сту­ден­тов V кур­са фи­ло­ло­ги­че­ско­го фа­ку­ль­те­та. — К.: Изд-во КГУ, 1987. — 28 с.

Бон­да­рь И. П. Учеб­ные за­да­ния по фо­не­ти­ке серб­хор­ват­ско­го язы­ка для сту­ден­тов фи­ло­ло­ги­че­ско­го фа­ку­ль­те­та. — К.: Изд-во КГУ, 1990. — 30

Бон­дар І. П. Серб­сь­ка для по­чат­ків­ців. — Ч. І, ІІ. — К.: Вид-во «Кі­СУ», 2000. — 156 с.; 179 с

Бон­дар, Іри­на Пе­трів­на Серб­сь­ка для по­чат­ків­ців [Тек­ст] = Срп­ски за по­чет­ни­ке : [підручник: у 4 ч.] / І. П. Бон­дар. - К. : Ки­їв­сь­кий сла­ві­стич­ний ун-т, 2002. Ч. 1-2. - [Б. м.] : [б.в.], 2002. - 240 с.: табл. - Бі­блі­о­гр.: с. 60.

Бон­дар, Іри­на Пе­трів­на Серб­сь­ка для по­чат­ків­ців [Тек­ст] = Срп­ски за по­чет­ни­ке : [підручник: у 4 ч.] / І. П. Бон­дар. - К. : Ки­їв­сь­кий сла­ві­стич­ний ун-т, 2002 . Ч. 4 : Серб­сь­ко-укра­їн­сь­ко-ро­сі­й­сь­кий слов­ник. - [Б. м.] : [б.в.], 2002. - 246 с. - Бі­блі­о­гр.: с. 244-245.

Бон­дар, Іри­на Пе­трів­на Серб­сь­ка для по­чат­ків­ців [Тек­ст] = Срп­ски за по­чет­ни­ке : [підручник: у 4 ч.] / І. П. Бон­дар. - К. : Ки­їв­сь­кий сла­ві­стич­ний ун-т, 2002 . Ч. 3. - [Б. м.] : [б.в.], 2002. - 180 с.: табл. - Бі­блі­о­гр.: с. 169-172.

Бу­ла­хов­ский Л. А. Ак­цен­то­ло­ги­че­ский ком­мен­та­рий к сер­бо­хор­ват­ско­му язи­ку // Ви­бра­ні пра­ці в п’яти то­мах. — Т. 5. — К.: На­ук. дум­ка, 1983. — С. 343–426

Бу­ла­хов­сь­кий Л. А. Серб­сь­кий на­род­ний епос. Вступ­на стат­тя // Серб­сь­ка на­род­на по­е­зія. — К.: Держ. вид-во. ху­дожн. літ-ри, 1955. — С. 3–15.

Ва­си­ли­шин, Ма­рія Бог­да­нів­на. Нео­ре­а­лі­стич­на про­за в серб­сь­кій лі­те­ра­ту­рі 60-70-х ро­ків ХХ сто­літ­тя [Тек­ст] : дис… канд. фі­лол. на­ук: 10.01.03 / Ва­си­ли­шин Ма­рія Бог­да­нів­на ; Ль­вів­сь­кий на­ці­о­на­ль­ний ун-т ім. Іва­на Фран­ка. - Л., 2004. - 176 арк. - арк. 163-176.

Ва­си­ль­є­ва, Л. Су­ча­сна серб­сь­ко-хор­ват­сь­ка су­спі­ль­но-по­лі­тич­на лек­си­ка (пі­сля­во­єн­ний пе­рі­од) (1984, ЛНУ, кан­ди­дат­сь­ка ди­сер­та­ція)

Ва­си­ль­є­ва Л. Што­кав­сь­кі лі­те­ра­тур­ні мо­ви: про­бле­ми ста­но­влен­ня, ро­звит­ку, су­ча­сний стан. – Ль­вів: Вид-во ЛНУ іме­ні Іва­на Фран­ка, 2002. – 344 с.

Ва­си­ль­є­ва, Л. Ста­но­влен­ня і ро­зви­ток лі­те­ра­тур­них мов што­кав­сь­кої ді­а­си­сте­ми (2004, ЛНУ, док­тор­сь­ка ди­сер­та­ція)

Ва­си­ль­є­ва Л. Пів­ден­но­слов’ян­сь­ка про­бле­ма­ти­ка в мо­во­знав­чих за­ці­ка­влен­нях Іва­на Фран­ка. – Ль­вів: Ль­вів: Вид-во ЛНУ іме­ні Іва­на Фран­ка, 2006. – 72 с.

Від­нян­сь­кий С., Іва­нен­ко О. Сер­бія в до­слід­жен­нях уче­них істо­ри­ко-фі­ло­ло­гіч­но­го фа­ку­ль­те­ту Хар­ків­сь­ко­го уні­вер­си­те­ту (дру­га по­ло­ви­на ХІХ – по­ча­ток ХХ ст.). Украс 4, К: 2009, С. 74–85.

Го­ль­берг, М.Я.Іван Фран­ко та укра­їн­сь­ко-серб­сь­кі ку­ль­тур­ні зв’яз­ки, Ль­вів, Світ, 1991.

Гре­бін­сь­кий С. Під­сум­ки на­у­ко­во-до­слід­ної ро­бо­ти уні­вер­си­те­ту за 1951 р. // За рад. на­у­ку. – 1952. – 16 лют.

Гря­ник В. Істо­рич­на юго­сла­ві­сти­ка в Хар­ків­сь­ко­му дер­жав­но­му уні­вер­си­те­ті іме­ні О. М. Го­рь­ко­го. Украс 4, К: 2009, С. 126-137.

Гу­ць, М. В. Ма­ло­ві­до­мі пе­ре­спі­ви і пе­ре­кла­ди серб­сь­ких на­род­них пі­се­нь укра­їн­сь­кою мо­вою [Тек­ст] : окре­мий від­би­ток з “Між­слов’ян­сь­ких лі­те­ра­тур­них вза­є­мин” / М. В. Гу­ць. - К. : [б.в.], 1963. - С. 162–195.

Гу­ць, М. В. Сер­бо-хор­ват­сь­ка на­род­на пі­сня на Укра­ї­ні [Тек­ст] / М. В. Гу­ць ; АН УР­СР, Ін-т ми­стец­тво­знав., фо­ль­кло­ру та ет­но­гра­фії ім. М. Т. Ри­ль­сь­ко­го. - К. : На­у­ко­ва дум­ка, 1968. - 206 с.

Гу­ць, М. В. Серб­сь­ко-хор­ват­сь­кі на­род­ні пі­сні (ан­то­ло­гія), упо­ряд. тек­стів, ро­звід­ки до ро­зді­лів та прим. М. Гу­ця (1970).

Гу­ць, М.В. (1976). Бі­блі­о­гра­фія. На­род­на по­е­зія сер­бів і хор­ва­тів в укра­їн­сь­ких пе­ре­кла­дах. Збор­ник Ма­ти­це спске за сла­ви­сти­ку, књ. 10, стр. 185–212.

Дзју­ба, О. Срп­ска ли­ри­ка ХХ ве­ка у укра­јин­ским пре­во­ди­ма. На­уч­ни са­ста­нак сла­ви­ста у Ву­ко­ве да­не, Бе­о­град, 24/2, 1995, стр. 237–240.

Дзю­ба-По­греб­няк О.І. Ро­ма­ни Мі­ло­ша Цр­нян­сь­ко­го (Про­бле­ма­ти­ка та по­е­ти­ка), К: 1994

Дзю­ба-По­греб­няк О.І. Укра­їн­сь­ко-серб­сь­кі лі­те­ра­тур­ні зв”яз­ки ХХ ст. (По­сіб­ник для сту­ден­тів фі­ло­ло­гіч­них фа­ку­ль­те­тів ви­щ­их уч­бо­вих за­кла­дів)”. - К., 2000;

Дми­трі­єв, Во­ло­ди­мир Сер­гі­й­о­вич. Сер­би в Укра­ї­ні (XVI­II - по­ча­ток XIX ст.) [Тек­ст] : дис… канд. іст. на­ук: 07.00.01 / Дми­трі­єв Во­ло­ди­мир Сер­гі­й­о­вич ; На­ці­о­на­ль­ний пе­да­го­гіч­ний ун-т ім. М.П.Дра­го­ма­но­ва. - К., 2006. - 197 арк. - арк. 170-193.

До­ста­ль М.Ю. До істо­рії ста­но­влен­ня і ро­звит­ку сла­ві­сти­ки в Ки­їв­сь­ко­му уні­вер­си­те­ті Свя­то­го Во­ло­ди­ми­ра // Мі­жна­род­ні зв’яз­ки Укра­ї­ни: на­у­ко­ві по­шу­ки і зна­хід­ки. - Ки­їв, 1993. - Вип. 4. С. 3–11.

Жу­ра­вль­о­ва І., Ко­но­нен­ко І. Слов’ян­сь­кі ко­лек­ції у фон­дах Цен­тра­ль­ної на­у­ко­вої бі­блі­о­те­ки Хар­ків­сь­ко­го на­ці­о­на­ль­но­го уні­вер­си­те­ту іме­ні В.Н. Ка­ра­зі­на:до істо­рії фор­му­ван­ня ко­лек­ції «серб­сь­ка кни­га». Украс 4, К: 2009, С. 148-156.

Іов­че­ва, Алі­на Ми­ха­й­лів­на. Ген­дер­на рів­ні­сть в су­ча­сних по­лі­тич­них про­це­сах Ре­спу­блі­ки Сер­бія та Укра­ї­ни [Тек­ст] : ав­то­реф. дис. … канд. по­літ. на­ук : 23.00.02 / Іов­че­ва Алі­на Ми­ха­й­лів­на ; Нац. ун-т “Одес. юрид. акад.”. - О., 2013. - 18 с.

Јо­ва­но­вић, В.М. Укра­јин­ски пре­во­ди на­ших на­род­них пе­са­ма. Збор­ник ра­до­ва о на­род­ној књи­жев­но­сти, Бе­о­град 2001, 206–226.

Ка­ла­шник В., Пед­чен­ко Л. Серб­сь­кий фо­ль­клор у до­слід­жен­нях О. По­теб­ні. Украс 4, К: 2009, С. 66-73.

Ка­ра­цу­ба, Ми­ро­сла­ва Юрі­їв­на. Пів­ден­но­слов’ян­сь­ка на­род­на по­е­зія (серб­сь­ка, хор­ват­сь­ка, бол­гар­сь­ка) в укра­їн­сь­кій лі­те­ра­тур­ній ін­тер­пре­та­ції се­ре­ди­ни ХІХ-ХХ ст. [Тек­ст] : дис… канд. фі­лол. на­ук: 10.01.03 / Ка­ра­цу­ба Ми­ро­сла­ва Юрі­їв­на ; Ки­їв­сь­кий на­ці­о­на­ль­ний ун-т ім. Та­ра­са Шев­чен­ка. - К., 2000. - 209 арк. - арк. 200-209.

Ка­ра­цу­ба М.Ю. Ро­ль Мак­си­мо­ви­ча у до­слід­жен­ні фо­ль­кло­ру укра­їн­ців та пів­ден­них слов’ян // Мо­ва і ку­ль­ту­ра. - Вип. 5, т. 1, ч.2. - К., 2002. - С. 88–92.

Кар­пен­ко І, Го­лі­ков С. Хар­ків­сь­ка кар’єра серб­сь­ко­го фі­ло­со­фа: ду­хов­ні по­шу­ки та жит­тє­ві ко­лі­зії Ан­дрія Ду­дро­ви­ча. Украс 4, К: 2009, С. 38-48.

Кра­ве­ць О. Між­слов’ян­сь­кі лі­те­ра­тур­ні вза­є­ми­ни 30-60-х ро­ків ХІХ сто­літ­тя. Окре­мі аспек­ти. – Ль­вів, 2004. – 32 с.

Ку­ліш, Ан­тон Ми­ко­ла­й­о­вич. Ак­ту­а­ль­ні ви­ко­нав­сь­кі фор­ми серб­сь­ко­го ба­ян­но-акор­де­он­но­го ми­стец­тва [Тек­ст] : ав­то­реф. дис. … канд. ми­стец­тво­знав. : 17.00.03 / Ку­ліш Ан­тон Ми­ко­ла­й­о­вич ; Одес. нац. муз. акад. ім. А. В. Не­жда­но­вої. - О., 2013. - 16 с.

Ле­сів, М. (1967) Про сер­бо­хор­ват­сь­ку пі­сню на Укра­ї­ні. На­ша ку­ль­ту­ра, №1, стр. 7.

Ли­ман С. Про­бле­ми се­ред­нь­о­віч­ної Сер­бії у твор­чо­сті Ма­ри­на Сто­я­но­ва Дри­но­ва. Украс 4, К: 2009, С. 86–97.

Ли­сен­ко, Ал­ла Ан­дрі­їв­на. Серб­сь­ка та хор­ват­сь­ка на­у­ко­во- фан­та­стич­на лек­си­ка [Тек­ст] : дис… канд. фі­лол. на­ук: 10.02.03 / Ли­сен­ко Ал­ла Ан­дрі­їв­на ; НАН Укра­ї­ни, Ін-т укр. мо­ви. - К., 2002. - 173 арк. - арк. 159–173.

Лы­сов, Алек­сей Алек­сан­дро­вич. Сер­бия в си­сте­ме ме­жду­на­род­ных от­но­ше­ний в Евро­пе (ко­нец XVI­II - 70-е го­ды XIX в.) [Тек­ст] : дис… канд. ист. на­ук: 07.00.02 / Лы­сов Алек­сей Алек­сан­дро­вич ; До­нец­кий на­ци­о­на­ль­ный ун-т. - До­нецк, 2001. - 192 л. - Би­бли­о­гр.: л.178-192.

Лы­сов, Алек­сей Алек­сан­дро­вич. Ве­ли­кие дер­жа­вы и Сер­бия [Тек­ст] : (Из ис­то­рии ме­жду­на­род­но­го по­ло­же­ния Сер­бии в кон­це ХVІІІ - 70-е го­ды ХІХ в.) / А. А. Лы­сов ; До­нец­кий юри­ди­че­ский ин-т МВД при До­нец­ком на­ци­о­на­ль­ном ун-те. - До­нецк : [б.и.], 2005. - 256 с. - Би­бли­о­гр.: с. 234–247

Лу­кь­я­нен­ко А.М. По­со­бие к лек­ци­ям по ис­то­рии сер­бо­хор­ват­ской ли­те­ра­ту­ры. - К., 1913.

Лу­чук, Іван Во­ло­ди­ми­ро­вич. Укра­їн­сь­ко-серб­сь­кі лі­те­ра­тур­ні зв’яз­ки по­чат­ку ХХ ст. [Тек­ст] : дис… канд. фі­лол. на­ук: 10.01.02; 10.01.04 / Лу­чук Іван Во­ло­ди­ми­ро­вич ; Ль­вів­сь­кий ун-т ім. І.Фран­ка. - Ль­вів, 1994. - 174 л.

Лу­чук, І. В. (1996) Пе­ре­клад серб­сь­кої по­е­зії укра­їн­сь­кою мо­вою: За­по­чат­ку­ван­ня тра­ди­ції. Ша­шке­ви­чі­а­на, вип. 1/2, стр. 222–224.

Мар­чен­ко, Те­тя­на Яків­на. По­ход­жен­ня назв ро­слин у серб­сь­кій мо­ві [Тек­ст] : дис… канд. фі­лол. на­ук: 10.02.03 / Мар­чен­ко Те­тя­на Яків­на ; НАН Укра­ї­ни, Ін-т мо­во­знав. ім. О. О. По­теб­ні. - К., 1995. - 158 арк. - Бі­блі­о­гр.: арк. 151-158.

Ми­ки­тен­ко О. О. Серб­сь­кі го­ло­сін­ня: по­е­тич­ний та істо­ри­ко-ге­о­гра­фіч­ний ана­ліз (К., 1992);

Ми­ки­тен­ко О. М. Ф. Сум­цов як до­слід­ник серб­сь­ких мо­ти­вів ба­ла­ди про «се­стру-отру­й­ни­цю». Украс 4, К: 2009, С. 98–110.

Ми­ки­тен­ко О.О Бал­ка­но­слов’ян­сь­кий текст по­хо­ва­ль­но­го опла­ку­ван­ня: праг­ма­ти­ка, се­ман­ти­ка, ет­но­по­е­ти­ка (К., 2010).

Ми­ки­тен­ко, О. Серб­сь­кі пе­ре­кла­ди на сто­рін­ках “Все­сві­ту”, 20102. Украс №5, с. 98–108

Мо­и­се­ен­ко, В. Чеш­ское вли­я­ние на фор­ми­ро­ва­ние сло­вар­но­го со­ста­ва язы­ка хор­ват­ской на­у­ки и про­све­щ­е­ния (1981, Ле­нин­град­ский уни­вер­си­тет, кан­ди­дат­ская дис­сер­та­ция)

Мо­тор­ний В., Та­та­рен­ко А. Світ ку­ль­ту­ри сер­бів та хор­ва­тів у пра­цях Іла­рі­о­на Свєн­ці­ць­ко­го // Мо­ва, лі­те­ра­ту­ра і му­зе­й­ниц­тво в на­у­ко­вій спа­дщ­и­ні Іларiона Свєнціцьkого. – Ль­вів, 2004. – С. 85–92.

Не­по­ро­жня, Н.О.: Ан­ти­фа­шистские ро­ма­ны Ми­ха­й­ло Ла­ли­ча (МГУ им. Ло­мо­но­со­ва, 1977)

Одес­ская го­род­ская пу­блич­ная би­бли­о­те­ка. Ка­та­лог Одес­ской го­род­ской пу­блич­ной би­бли­о­те­ки [Тек­ст] / Одес­ская го­род­ская пу­блич­ная би­бли­о­те­ка. - О., 1901. Т. 1 : Кни­ги рус­ские, бол­гар­ские, серб­ские и цер­ков­но-сла­вян­ские. - [Б. м.] : [б.в.], 1901. - 627 с., LXXXYс.

Олек­сів І. Серб­сь­ка книж­ка ХІХ сто­літ­тя у Ль­вів­сь­кій на­у­ко­вій бі­блі­о­те­ці ім. В. Сте­фа­ни­ка (за ма­те­рі­а­ла­ми фон­ду від­ді­лу рід­кі­сної кни­ги) [Тек­ст] / І. Олек­сів // Ру­ко­пи­сна та книж­ко­ва спа­дщ­и­на Укра­ї­ни, 2007. т.Вип. 12.-С.3–17.

Орел, Юлія Во­ло­ди­ми­рів­на. Серб­сь­ка і хор­ват­сь­ка істо­рі­о­гра­фія мі­жво­єн­но­го пе­рі­о­ду: до­слід­жен­ня про­блем істо­рії XIX ст. [Тек­ст] : дис. … канд. іст. на­ук : 07.00.06 / Орел Юлія Во­ло­ди­ми­рів­на ; Нац. ун-т “Ки­є­во-Мо­гил. акад.”. - К., 2008. - 233 арк. - Бі­блі­о­гр.: арк. 208-233.

Па­влю­чен­ко, О. В. Сер­би та Чор­но­гор­ці в Укра­ї­ні (ХІХ - по­ча­ток ХХ ст.) [Тек­ст] : бі­о­гра­фіч­ний слов­ник / О. В. Па­влю­чен­ко ; НАН Укра­ї­ни, Ін-т укр. ар­хе­о­гра­фії та дже­ре­ло­знав­ства ім. М. С. Гру­шев­сь­ко­го. - К. : Со­фія, 2009. - 178 с.: пор­тр.

Па­ла­мар­чук, О.Л. Стре­ль­чук, Г.П. Бі­лик, Н. Л. Тка­чен­ко, О. М. Шев­чен­ко. М. В. Укра­їн­сь­ко-серб­сь­кий слов­ник лін­гві­стич­ної тер­мі­но­ло­гії. – К.: «Бі­блі­о­те­ка укра­їн­ця», 2006. – 516 с.

Па­ла­мар­чук О.Л., Чмир О.Р. Ки­їв­сь­кі адре­си В. Яги­ча // Ком­па­ра­тив­ні до­слід­жен­ня слов’ян­сь­ких мов і лі­те­ра­тур. - Вип. 7, Ки­їв, 2007. - С. 164-169

Па­ла­мар­чук О.Л., Па­лій О.П., Чмир О.Р. Слов’ян­сь­ка фі­ло­ло­гія в Ки­їв­сь­ко­му на­ці­о­на­ль­но­му уні­вер­си­те­ті іме­ні Та­ра­са Шев­чен­ка // UC­RA­I­NI­CA III SO­U­ČASNÁ UKRA­JI­NI­STI­KA. Problémy jazyka, li­te­ra­tury a kul­tury. 2. část Sborník článků IV. Olo­mo­ucké sympo­zi­um ukra­ji­ni­stů 28. – 30. srp­na 2008. - Olo­mo­uc, 2008. - 547–554.

Па­ла­мар­чук О.Л., Чмир О.Р.1 Сла­ві­сти­ка в Ки­їв­сь­ко­му уні­вер­си­те­ті між дво­ма сві­то­ви­ми ві­й­на­ми // Слов’ян­сь­кий світ: Зб. на­ук. пр. — К.: ІМ­ФЕ ім. М.Т. Ри­ль­сь­ко­го НАН Укра­ї­ни, 2009. — Вип. 7. — С. 3–13.

Па­ла­мар­чук О.Л., Чмир О.Р.2 Слов’ян­сь­ка фі­ло­ло­гія в Ки­їв­сь­ко­му уні­вер­си­те­ті // Ком­па­ра­тив­ні до­слід­жен­ня слов’ян­сь­ких мов і лі­те­ра­тур. Пам’яті ака­де­мі­ка Ле­о­ні­да Бу­ла­хов­сь­ко­го. Збір­ник на­у­ко­вих пра­ць. - Ки­їв, 2009. - Спе­ці­а­ль­ний ви­пуск - 63–70.

Па­нів, Л. Вче­ні ка­фе­дри слов’ян­сь­кої фі­ло­ло­гії / Упор. Л. Па­нів Ль­вів, 1998. 124 с.

Па­щ­ен­ко Є, М. В. На­зар і фо­ль­кло­ризм в хор­ват­сь­кій лі­те­ра­ту­рі - К., 1983;

Па­щ­ен­ко Є, М. Сто ро­ків у По­ду­нав’ї. Укра­їн­сь­ко-серб­сь­кі зв’яз­ки до­би ба­ро­ко ХVII-XVI­II ст. К., 1994; 

Па­щ­ен­ко, Є. М. Укра­їн­сь­ко-серб­сь­кі лі­те­ра­тур­ні й ку­ль­тур­ні зв’яз­ки до­би ба­ро­ко. XVII-XVI­II ст. (Кон­так­ти, ти­по­ло­гія, сти­лі­сти­ка) [Тек­ст] : дис… д-ра іст. на­ук: 17.00.01 / Па­щ­ен­ко Єв­ген Ми­ко­ла­й­о­вич ; Ки­їв­сь­кий держ. ін-т ку­ль­ту­ри. - К., 1996. - 467 л.

По­по­вич, Л, Яр­мак, В. Зі­став­ні до­слід­жен­ня укра­їн­сь­кої та серб­сь­кої мов, Лін­гві­стич­ні сту­дії 21, 2010. – С. 36-45

По­по­вић, Љ, Јар­мак, В. Укра­јин­ско-срп­ска кон­тра­стив­на је­зич­ка ис­тра­жи­ва­ња, Кон­тра­стив­на је­зич­ка ис­тра­жи­ва­ња срп­ског и дру­гих је­зи­ка. (ур. П. Пи­пер). – Бе­о­град: СА­НУ, Од­бор за срп­ски је­зик у све­тлу са­вре­ме­них лин­гви­стич­ких те­о­ри­ја, 2010. – С. 263–280.

По­су­нь­ко, Оль­га Ми­ко­ла­їв­на. Істо­рія но­вої Сер­бії та Слов’яно­сер­бії (1751-1764 рр.) [Тек­ст] : дис… канд. іст. на­ук: 07.00.01 / По­су­нь­ко Оль­га Ми­ко­ла­їв­на ; Дні­про­пе­тров­сь­кий держ. ун-т. - Д., 1997. - 212 л. - л. 169-194.

Рад­чен­ко К.Ф. До­си­фей Об­ра­до­вич и его ли­те­ра­тур­ная де­я­те­ль­но­сть. - К., 1897. - 254 с.

Ру­дя­ков, П. М. Укра­їн­сь­ко-хор­ват­сь­кі лі­те­ра­тур­ні вза­є­ми­ни в XIXXX ст. — К., 1987;

Ру­дя­ков, П. М. Істо­рія як ро­ман: Ан­дрич, Се­лі­мо­вич, Кр­ле­жа, Цр­нян­сь­кий — К., 1993;

Ру­дя­ков, П. М. Юго­слав­сь­кий /серб­сь­кий та хор­ват­сь­кий/ істо­рич­ний ро­ман 40-80-х рр. ХХ ст. Осо­бли­во­сті істо­рич­ної кон­цеп­ції та опо­від­ної струк­ту­ри [Тек­ст] : дис… д-ра фі­лол. на­ук: 10.01.04 / Ру­дя­ков Па­вло Ми­ко­ла­й­о­вич ; НАН Укра­ї­ни, Ін-т л-ри ім. Т. Г. Шев­чен­ка. - К., 1995. - 332 с.

Ру­дя­ков, Па­вел. До­ку­мен­ты и ма­те­ри­а­лы о Сер­бии и сер­бах в ар­хи­вах Ки­е­ва (XVI­II-XIX вв.) [Тек­ст] / П. Ру­дя­ков. - Бе­о­град : [б.и.], 1997. - 285 с. - (Историjски ча­со­пис / Историjски ин­сти­тут СА­НУ ; кн. XLII-XLI­II (1995-1996)).

Ру­дја­ков, П. Се­о­ба Ср­ба у Русиjу у XVI­II ве­ку — Бе­о­град, 1996;

Ру­дя­ков, П. М. Историjа као ро­ман — Бе­о­град, 1998;

Ру­дя­ков, П. Н. В слу­жбу и веч­ное под­дан­ство …[Тек­ст] : серб­ские по­се­ле­ния Но­вая Сер­бия и Сла­вя­но­сер­бия на укра­ин­ских зе­млях (1751-1764) / П. Н. Ру­дя­ков ; Общ­е­ство “Укра­и­на - Сер­бия”. - К. : Ар­тЭк, 2001. - 175 с.: ил.

Ру­чин­сь­ка О. Бі­ля ви­то­ків хар­ків­сь­ко­го ан­ти­ко­знавтства: Во­ло­ди­мир Фран­це­вич Цих. Украс 4, К: 2009, С. 49-59.

Свен­ці­ць­кий І.С. Пи­сь­мен­ство сер­бо-хор­ва­ць­кої При­а­дрії. – Ль­вів, 1951. – 125 с. – [машинопис].

Смо­ль­ская, Аде­ла­и­да Кон­стан­ти­нов­на. Раз­ви­тие имен­но­го сло­во­о­бра­зо­ва­ния в серб­ско­хор­ват­ском ли­те­ра­тур­ном язы­ке (фе­ми­ни­на­ти­вы) [Тек­ст] : ав­то­реф. дис… д- ра фи­лол. на­ук: 10.02.03 / Смо­ль­ская Аде­ла­и­да Кон­стан­ти­нов­на ; Мо­сков­ский гос. ун-т им. М.В.Ло­мо­но­со­ва. - М., 1993. - 35 с.

Сте­бли­на-Ру­дя­ко­ва Л.М. По­че­ци на­ста­ве срп­ског је­зи­ка на Ки­јев­ском уни­вер­зи­те­ту // Ком­па­ра­тив­ні до­слід­жен­ня слов’ян­сь­ких мов і лі­те­ра­тур. Пам’яті ака­де­мі­ка Ле­о­ні­да Бу­ла­хов­сь­ко­го. Збір­ник на­у­ко­вих пра­ць. - Ки­їв, 2009. - Спе­ці­а­ль­ний ви­пуск - 98–100.

Сте­бли­на Ру­дя­ко­ва Л.М. Сер­бі­сти­ка в Ки­їв­сь­ко­му уні­вер­си­те­ті іме­ні Та­ра­са Шев­чен­ка // Украс. - Ки­їв, 2010. - С. 203–224

Сте­бли­на-Ру­дя­ко­ва Л.М. Ви­кла­дан­ня серб­сь­кої мо­ви у Ки­їв­сь­ко­му уні­вер­си­те­ті іме­ні Та­ра­са Шев­чен­ка // Ком­па­ра­тив­ні до­слід­жен­ня слов’ян­сь­ких мов і лі­те­ра­тур. Пам’яті ака­де­мі­ка Ле­о­ні­да Бу­ла­хов­сь­ко­го. До 165-річ­чя ви­кла­дан­ня сла­ві­стич­низ ди­сци­плін у Ки­їв­сь­ко­му уні­вер­си­те­ті, Вип. 14, 2011. - С. 156–161.

Сте­ль­мах, Х. Твор­чі­сть Ясмі­ни Те­ша­но­вич у кон­тек­сті жі­но­чо­го пи­сь­ма (2004, ЛНУ, кан­ди­дат­сь­ка ди­сер­та­ція)

Сте­по­вич А. И. Очер­ки ис­то­рии сер­бо­хор­ват­ской ли­те­ра­ту­ры. - К., 1899. - С. 3.

Сте­бли­на-Ру­дя­ко­ва Л.М. Исто­ри­ја срп­ског је­зи­ка до­ву­ков­ског пе­ри­о­да. При­руч­ник. Істо­рія серб­сь­кої мо­ви до­ву­ків­сь­ко­го пе­рі­о­ду. По­сіб­ник: ВПЦ “Ки­їв­сь­кий уні­вер­си­тет”, 10 д.а. - по­да­но до дру­ку (2014).

Стра­шнюк С.: Серб­сь­ке пі­дґ­рун­тя Хар­ків­сь­ко­го уні­вер­си­те­ту: Ата­на­сіє Сто­й­ко­вич. Украс 4, К: 2009, С. 14-35.

Стре­ль­чук Г.П. Бі­лик Н.Л. Дер­кач О.М. Шев­чен­ко М.В. Серб­сь­ко-укра­їн­сь­кий слов­ник лін­гві­стич­ної тер­мі­но­ло­гії. – К.: ВПЦ “Ки­їв­сь­кий уні­вер­си­тет”, 2009. – 403 с.

Та­та­рен­ко, А. Мі­лош Цр­нян­сь­кий та його ро­ман ‘Пе­ре­се­лен­ня’ (1989, ЛНУ, кан­ди­дат­сь­ка ди­сер­та­ція)

Та­та­рен­ко А. Ме­сто су­сре­та: огле­ди о срп­ској про­зи / Ала Та­та­рен­ко. − Бе­о­град: Срп­ски ПЕН цен­тар = Ser­bian PEN Cen­tre, 2008. − 179 с.

Ta­ta­ren­ko A. U za­ča­ra­nom tro­u­glu: Cr­njan­ski-Kiš-Pe­kić: ese­ji i stu­di­je / Ala Ta­ta­ren­ko. − Za­je­čar: Ma­tič­na bi­bli­o­te­ka «Sve­to­zar Mar­ko­vić“, 2008. − 145 s.

Та­та­рен­ко А. По­е­ти­ка фор­ми в про­зі пост­мо­дер­ні­зму (до­свід серб­сь­кої лі­те­ра­ту­ри) : мо­но­гра­фія / Ал­ла Та­та­рен­ко. − Л.: ПА­ІС, 2010. − 544 с.

Та­та­рен­ко, А. По­е­ти­ка фор­ми в про­зі пост­мо­дер­ні­зму (на ма­те­рі­а­лі серб­сь­кої лі­те­ра­ту­ри) (2011, ЛНУ, док­тор­сь­ка ди­сер­та­ція)

Та­та­рен­ко А. Сло­во про вче­но­го, пе­да­го­га, щасли­ву лю­ди­ну (До 70-річ­чя від дня на­род­жен­ня Вік­то­ра Юхи­мо­ви­ча Мо­й­се­єн­ка) / А. Та­та­рен­ко // Про­бле­ми слов’яно­знав­ства . – 2012 . – Вип. 61 . – С. 269–272. 

Та­та­рен­ко А. По­е­ти­ка фор­ме у про­зи срп­ског пост­мо­дер­ни­зма. – Бе­о­град : Слу­жбе­ни гла­сник, 2013. – 372 с.

Та­та­рен­ко А. Из чи­ста не­ми­ра: чи­та­ња. – Бе­о­град : За­вод за уџ­бе­ни­ке, 2013. – 250 с.

Та­та­рен­ко А. Пост­мо­дер­нізм у серб­сь­кій лі­те­ра­ту­рі: нав­ча­ль­ний по­сіб­ник. – Ль­вів: ЛА «Пі­ра­мі­да», 2013. – 196 с.

Тка­чен­ко, Оле­на Ми­ха­й­лів­на. Жі­но­ча пер­со­нос­фе­ра Іво Ан­дри­ча: кон­цеп­ту­а­ль­ні за­са­ди та се­ман­тич­ні кон­фі­гу­ра­ції [Тек­ст] : ав­то­реф. дис. … канд. фі­лол. на­ук. 10.01.03 / Тка­чен­ко О. М. ; КНУ ім. Т. Шев­чен­ка. - К., 2008. - 19 с.

Тка­чик, Олек­сан­др Олек­сан­др­о­вич. Дер­жав­но-по­лі­тич­ний ро­зви­ток Сер­бії у 1992-2006 ро­ках [Тек­ст] : ав­то­реф. дис. … канд. іст. на­ук : 07.00.02 / Тка­чик Олек­сан­др Олек­сан­др­о­вич ; Чер­нів. нац. ун-т ім. Юрія Фе­дь­ко­ви­ча. - Чер­нів­ці, 2013. - 16 с.

Тыр­то­ва, Г. Ин­тер­на­ци­о­на­ль­ные суф­фик­сы в сло­во­о­бра­зо­ва­те­ль­ной си­сте­ме су­щ­е­стви­те­ль­ных сер­бо­хор­ват­ско­го ли­те­ра­тур­но­го язы­ка (1984, МГУ, кан­ди­дат­ская дис­сер­та­ция).

Укра­їн­сь­ка лі­те­ра­ту­ра в за­га­ль­но­слов’ян­сь­ко­му і сві­то­во­му кон­тек­сті. Том 4. Ма­те­рі­а­ли до бі­блі­о­гра­фії (по­ча­ток XIX ст.-1980 р.), Ки­їв, 1991.

Ус­ти­мен­ко-Ко­со­річ, Оле­на Ана­то­лі­їв­на. Серб­сь­ка ба­ян­но-акор­де­он­на шко­ла: істо­рія та су­ча­сні­сть [Тек­ст] : мо­но­гра­фія / О. А. Ус­ти­мен­ко-Ко­со­річ ; Держ. закл. “Лу­ган. нац. ун-т ім. Та­ра­са Шев­чен­ка”. - Лу­ган­ськ : ДЗ “ЛНУ ім. Та­ра­са Шев­чен­ка”, 2013. - 351 с. : табл. - Бі­блі­о­гр.: с. 307-336. - 500 экз.

Ус­ти­мен­ко-Ко­со­річ, Оле­на Ана­то­лі­їв­на. Ста­но­влен­ня та ро­зви­ток серб­сь­кої ба­ян­но-акор­де­он­ної шко­ли (дру­га по­ло­ви­на XX - по­ча­ток XXI сто­літ­тя) [Тек­ст] : ав­то­реф. дис. … д-ра пед. на­ук : 13.00.01 / Ус­ти­мен­ко-Ко­со­річ Оле­на Ана­то­лі­їв­на ; Держ. за­клад “Лу­ган. нац. ун-т ім. Та­ра­са Шев­чен­ка”. - Лу­ган­ськ, 2014. - 44 с.

Фло­рин­ский Т. Д. Кри­ти­ко­би­бли­о­гра­фи­че­ский об­зор // Уни­вер­си­тет­ские (Ки­ев­ские) из­ве­стия. – 1905. – 209. с

Фло­рин­ский Т. Д. Лек­ции по сла­вян­ско­му язы­ко­зна­нию: В 2 ч. - К., 1895. - Ч. 1. - 530 с.; К., 1897. - 712 с.

Фло­рин­ский Т. Д. Сла­вян­ское пле­мя. Ста­ти­сти­ко-эт­но­гра­фи­че­ский об­зор со­вре­мен­но­го сла­вян­ства. - Ки­ев, 1907. - 207 с.

Чер­нік, Сві­тла­на Дми­трів­на. Га­зет­на пе­рі­о­ди­ка Укра­ї­ни як дже­ре­ло до­слід­жен­ня по­лі­тич­ної істо­рії Сер­бії 1878 - 1918 рр. [Тек­ст] : ав­то­реф. дис. … канд. іст. на­ук : 07.00.06 / Чер­нік Сві­тла­на Дми­трів­на ; Нац. акад. на­ук Укра­ї­ни, Ін-т укр. ар­хе­о­гра­фії та дже­ре­ло­знав­ства ім. М. С. Гру­шев­сь­ко­го. - К., 2012. - 20 с.

Чмир О.Р. Сер­бі­сти­ка в Уні­вер­си­те­ті св. Во­ло­ди­ми­ра // Украс. - Ки­їв, 2010. - С. 159-184.

Чу­мак В.В. Скла­де­ний при­су­док у сер­бо­хор­ват­сь­кій мо­ві (у зі­ста­влен­ні з ро­сі­й­сь­кою й укра­їн­сь­кою мо­ва­ми)» за­хи­стив у 1978 

Чу­мак В.В. Ти­по­ло­гия ска­зу­е­мо­го в сер­бо­хор­ват­ском и во­сточ­но­сла­вян­ских язы­ках, Ки­ев: На­у­ко­ва Дум­ка, 1985 - 134 с.

Шев­чен­ко, Сер­гій Іва­но­вич. Укра­їн­сь­ка до­ля Но­вої Сер­бії. Істо­рич­ні на­ри­си з ми­ну­ло­го Кі­ро­во­гра­дщ­и­ни. Кі­ро­во­гра­дщ­и­на в укра­їн­сь­ко-серб­сь­ких зв’яз­ках (1752-2002) [Тек­ст] / С. І. Шев­чен­ко. - Кі­ро­во­град : Ма­вік, 2004. - 168 с.: іл. - Бі­блі­о­гр.: с. 144–160.

Щер­би­на, На­та­лія Ле­он­ті­їв­на. Си­но­ні­мія син­так­сич­них зво­ро­тів і пі­дряд­них ре­че­нь у су­ча­сній серб­сь­кій мо­ві [Тек­ст] : дис… канд. фі­лол. на­ук: 10.02.03 / Щер­би­на На­та­лія Ле­он­ті­їв­на ; НАН Укра­ї­ни, Ін-т мо­во­знав. ім. О. О. По­теб­ні. - К., 1999. - 160 арк. - Бі­блі­о­гр.: арк.144-158.

Яр­мак В.І. Сло­во по Вчи­те­ля // Украс. - Ки­їв, 2010. - С. 185–202

В. І. Яро­вий, П. М. Ру­дя­ков, В. П. Шу­ми­ло та ін. Істо­рія за­хід­них і пів­ден­них слов’ян (з дав­ніх 1-90 ча­сів до XX ст.): курс лек­цій: нав­ча­ль­ний по­сіб­ник. Ли­бі­дь 2009 р. 632 ст.

Яр­мак В. І. Сер­бі­сти­ка в на­у­ко­вій спа­дщ­и­ні ака­де­мі­ка Л. А. Бу­ла­хов­сь­ко­го (хар­ків­сь­кий пе­рі­од) // Укра­їн­сь­ко-серб­сь­кий збір­ник «Украс». — Вип. 1 (4). — К.: «Тем­по­ра», 2010. — С. 111–119 (0,5 а. а.).

Яр­мак В. І. Іри­на Пе­трів­на Бон­дар — на­у­ко­ве­ць і пе­да­гог // Ком­па­ра­тив­ні до­слід­жен­ня слов’ян­сь­ких мов і лі­те­ра­тур. Пам’яті ака­де­мі­ка Л. Бу­ла­хов­сь­ко­го. Збір­ник на­ук. пра­ць. — Вип. 11. — К.: Вид-во Ки­їв­сь­ко­го нац. ун-ту, 2010. — С. 219–231 (0,5 а. а.)

 

Aj­da­čić, D. Erot­sko u fol­klo­ru Slo­ve­na, Be­o­grad, 2000.

Aj­da­čić, D., Su­vin, D. Na­uč­na fan­ta­sti­ka, spo­zna­ja, slo­bo­da, Be­o­grad, 2009.

Aj­da­čić, D., La­za­re­vić Di Đa­ko­mo P. Ja­kob­sen, Per. Ju­žno­slo­ven­ske te­me, Be­o­grad, 2010.

Va­si­lje­va Lj. Sred­njo­ju­žno­sla­ven­ski je­zi­ci u sin­kro­ni­ji i di­ja­kro­ni­ji. – Osi­jek: CKD „M – M“, 2010. – 221 s.

Pra­vo­pis cr­no­gor­sko­ga je­zi­ka. Pod­go­ri­ca, 2010. (Va­si­lje­va Lj.,Pe­ro­vić M., Si­lić J., Čir­gić A.)

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa