Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 14

KODOVI SLOVENSKIH KULTURA 9, SMRT.
Klio, Beograd 2004 [2006], ur. Dejan Ajdačić, 315 str.

Interdisciplinarni godišnjak »Kodovi slovenskih kultura«, izdanje ugledne beogradske izdavačke kuće »Klio«, prisutan je na slavističkoj naučnoj sceni već punih deset godina. Osnovni podaci o časopisu mogu se naći i na internet adresama http://kapija.narod.ru i www.rastko.org.yu. Časopis ima međunarodnu redakciju, pored glavnog urednika Dejana Ajdačića, u redakciji su moskovski slavisti T.A. Agapkina i A.A. Plotnikova. Sastav uređivačkog tima već ukazuje da je časopis namenjen široj slavističkoj publici pa se radovi objavljuju na ruskom i srpskom/hrvatskom – okupljeni na zajedničkom zadatku što šireg osvetljavanja unapred zadate teme u domenu slovenske duhovne kulture (zato se, pored originalnih naučnih radova, ponekad prihvataju i već objavljivani). Od 1996. godine, kada je objavljen privi broj na temu »Biljke«, pojavilo se devet brojeva »Kodova slovenskih kultura«:1997 – »Hrana«, 1998 – »Svadba«, 1999 – »Delovi tela«, 2000 – »Zemljoradnja«, 2001 – »Boje«, 2002 – »Deca«, 2003 – »Ptice« i 2004 – »Smrt«.

Pojava ovako specijalizovanog naučnog časopisa bila je rezultat značajnog uticaja koji moskovska etnolingvistička škola ima još od kraja osamdesetih godina na grupu slavista iz Beograda. Moskovska etnolingvistička škola nastala je početkom sedamdesetih godina u Moskvi (osnivač škole je N. I. Tolstoj), obuhvata kompleksan pravac istraživanja slovenske tradicionalne duhovne kulture na osnovu građe koju nude jezik, folklor, verovanja, obredi i sl. svih slovenskih naroda. Termin etnolingvistički u radovima ove škole obuhvata značenja oba sastavna pojma. Prvi deo ovog složenog termina (etno-) ukazuje da se tradicionalna narodna kultura proučava u svojim etničkim, regionalnim i »dijalektnim« formama, na osnovu kojih se, jednako kao u jeziku na osnovu dijalekata, rekonstruiše praslovensko stanje (prema: С. М. Толстая, Постулаты московской этнолингвистики, Etnolingwistyka, problemy języka i kultury 18, Lublin 2006, str. 8). Drugi deo (lingvistika) ima trostruko značenje: kao prvo – označava da je osnovni izvor za izučavanje tradicionalne kulture jezik, drugo – kultura, jednako kao prirodni jezik, poima se kao sistem znakova, kao semiotički sistem ili kao jezik u semiotičkom smislu reči, i na kraju (što S.M. Tolstoj ističe kao najznačajnije) – etnolingvistika se koristi mnogim lingvističkim pojmovima i metodama. Većima od ovih pojmova po svom sadržaju nisu isključivo lingvistički (morfologija, struktura) ali su najviše razrađeni upravo u lingvistici. Prinicipijelno srodstvo kulture i jezika kao dva sistema organizovana na sličan način i sa jednakom fukcijom omogućilo je da se na građu tradicionalne duhovne kulture primene konceptualni aparat i metode lingvističkih istraživanja, počevši od primene lingvističke geografije, lingvističke rekonstrukcije, semantike i sintakse, sve do (u novije vreme) uključivanja metoda lingvističke pragmatike, teorije govornih činova, kognitivne lingvistike i konceptualne analize.

U beogradskom časopisu »Kodovi slovenskih kultura« svoje priloge redovno objavljuju istraživači angažovani na projektu izrade moskovskog etnolingvističkog rečnika »Slovenske starine« (prvi tom objavljen je 1995. a danas je u toku priprema četvrtog i poslednjeg toma) koji nastavljaju i dalje razvijaju etnolingvistički koncept N.I. Tolostoja. Tako su u redakciji časopisa od prvog broja A.A. Plotnikova i T. A. Agapkina, a svoje radove u raznim brojevima »Kodova« objavile su i O. V. Belova, V. V. Usačeva, M. M. Valencova, E. S. Uzeneva, S. M. Tolstaja, O. A. Sedakova i I. A. Sedakova. Vrlo bliski ovom, uslovno rečno, »klasičnom« etnolingvističkom pristupu su i radovi drugih ruskih istraživača o čijim se idejama može steći uvid sa stranica prethodnih brojeva »Kodova«: A. B. Moroz, A. V. Judin, A. L. Toporkov, O. A. Čerepanova, A. K. Bajburin i G. A. Levinton, E.A. Belousova.

Istraživački tim poljske etnolingvističke škole okupljen je u Lublinu oko Ježija Bartminjskog na izradi »Rečnika narodnih jezičkih stereotipa« (o ovom projektu up. prikaz Tanje Petrović u »Lingvističkim aktuelnostima« 3 iz 2000). Lublinski krug istraživača redovno objavljuje svoj časopis »Etnolingwistyka« (do 2006. objavljeno je 18 brojeva, radovi su na poljskom i ruskom jeziku) i, mada konceptualno više okrenut kognitivnom i antropološkom pristupu, veoma tesno sarađuje sa kolegama iz Moskve. O približavanju dve škole svedoči i prevod izabranih radova Ježija Bartminjskog na ruski jezik u izdanju izdavačke kuće »Indrik« u seriji izdanja namenjenih ruskoj etnolingvističkoj školi: »Языковй образ мира: очерки по этнолингвистике» (Moskva 2005). Poljska etnolingvistika bila je predstavljena u beogradskim »Kodovima slovenskih kultura« u prevodu i to radovima: D. Nevadomskog, D. Filar i Jana Adamovskog. »Kodovi« su otvoreni i za druge interdiciplinarne slavističke škole, pre svega za ukrajinsku (u kojoj posebno treba ukazati na komparativističke radove Oksane Mikitenko).

Slavisti sa Balkana ne mogu se svrstati u neku koherentnu etnolingvističku školu, tako su radovi objavljivani u »Kodovima slovenskih kultura« više vezani uz konkrentu zadatu temu iz domena slovenske duhovne kulture nego uz primenjenu etnolingvističku metodologiju. Bugarski autori zastupljeni su uglavnom etnološkim i folklorističkim istraživanjima (R. Ivanova, R. Popov, V. Vaseva, P. Hristov), uz jedan prilog lingviste O. M. Mladenove, a značajnijim novijim istraživačkim pristupima u slavistici na Balkanu nesumnjivo pripadaju Ljupčo Risteski iz Skoplja i Mirjam Mencej i Monika Kropej iz Ljubljane. Od značajnih ličnosti zapadnoevropske slavistike (i šire – balkanologije) u »Kodovima« su zastupljeni prilozi Gabrijele Šubert, balkanologa i slaviste iz Jene, Dagmar Burkhart iz Berlina i Pietera Plasa iz Genta.

Saradnici »Kodova slovenskih kultura« iz Srbije uglavnom su okupljeni oko filologa Aleksandra Lome i izrade »Srpskog etimološkog rečnika« (čija je druga sveska objavljena 2006), u pitanju su, na primer, etimolozi M. Bjeletić, S. Petrović i T. Petrović. Tanja Petrović se u novije vreme bavi sociolingvistikom (pre svega lingvističkom ideologijom), ali je nizom radova u »Kodovima« i knjigom »Zdravica kod balkanskih Slovena« (Beograd 2006) dala značajan prilog slovenskoj etnolingvistici. Slovenskoj etnolingvistici u smislu metode – enciklopedijskom pristupu etnološkoj građi, pre svega u domenu demonologije – pripada Ljubinko Radenković (jedan od urednika i autora odrednica u enciklopedijskom rečniku »Slovenska mitologija«, Beograd 2001), a slavista

Ljudmila Popović u svoje etnolingvistički usmerene radove uključuje i metode kognitivne lingvistike.

Najnoviji broj »Kodova slovenskih kultura« sa temom »Smrt« nosi godinu 2004, (prema katalogizaciji Narodne biblioteke Srbije objavljen je 2005, ali je čitaocima dostupan tek od početka 2006. Otvara ga uobičajeno kratak uvod glavnog urednika Dejana Ajdačića – što podrazumeva najkraći mogući sadržaj radova, ali ne i izlaganje uredničke koncepcije koja se oblikuje tek čitanjem celog zbornika – a obuhvata analize počevši od kulturne rekonstrukcije predstava smrti na praindoevropskom planu do savremenih predstava o ikonizaciji smrti na »slovenskom« internetu.

I ovaj, u svakom pogledu veoma heterogen broj »Kodova« ostaće vanserijska pojava u slavistici (i jednako u – indoevropeistici) zahvaljujući obimnoj studiji Aleksandra Lome »Dimom u nebo. Obred spaljivanja mrtvih u starim i tradicionalnim kulturama. Njegovo osmišljavanje u eshatološkim predstavama indoevropskih naroda, sa posebnim osvrtom na paganske Slovene« (7–64). Aleksandar Loma običaj/obred spaljivanja mrtvih posmatra na najširem mogućem planu u kontekstu genetskih veza i tipoloških paralela kroz multidiscilinarno istraživanje koje obuhvata istoriju religije, arheologiju, etnologiju i komparativnu lingvistiku, a sa ciljem da se pokaže ideološka podloga spaljivanja mrtvih kod starih indoevropskih naroda i, posebno, starih Slovena. Dijahrona topografija obreda prati se prikazom arheoloških podataka o praistorijskim kulturama i preko podataka o istorijskim i primitivnim narodima. Predložena tipologija obreda spaljivanja obuhvata prikaz širine primene, propratnih i naknadnih kultnih radnji, etiologiju obreda, hipoteze o njegovoj genezi – o izvornoj motivaciji (praktična motivacija, magijsko-religijska motivacija) i o mogućem poreklu obreda. Slede poglavlja posvećena ovom obredu kod starih Indoevropljana (hronologija, geografija i značaj za pitanje indoevropske prapostojbine), ideološka podloga u najstarijim indoevropskim tradicijama, hipoteze o zajedničkom nasleđu ili stranom uticaju i socijalna uslovljenost primene kremacije. Studija se na kraju fokusira na spaljivanaje mrtvih kod starih Slovena, pre svega na genezu južnoslovenskih verovanja o vampiru i na druge paganske apologije (spas od crva, prečica za raj, Sovij i Vij, »dobar vetar« kao psihopomp i koncept »dobre smrti«). Loma podržava postojeću etimologiju T. V. Lukinove o južnoslovenskom vampir i ruskom упыр „mrtvac koji ustaje iz groba i uznemirava rodbinu“ kao nespaljenom mrtvacu kome nije omogućen odgovarajući pogreb, odnosno kremacija. Još jedan dalekosežan etimološki doprinos je razmatranje porekla praslovenske složenice *sъ-mьrtь kao determinativne imenske složenice u značenju „dobra smrt“ (prema Maheku i O.N. Trubačovu) ali u svetlu kremacije kod starih Slovena.

Izuzetno značajan prilog u domenu rekonstrukcije kulture predstavlja i kompleksna analiza ritualne naracije tokom noćnog bdenja nad mrtvacem u ukrajinskoj, srpskoj i hrvatskoj tradiciji Oksane Mikitenko: »Вербальный текст обрядового бдения над умершим (украинские, сербские и хорватские параллели)« (65-91). Mada je akcenat na narativnoj tradiciji (pregled sižea narativa tokom bdenja), paralelno su analizirane i druge verbalne forme – igre, zagonetke, tužbalice.

Domenu re-konstrukcije kulture uz svojevrsnu rehabilitaciju danas već klasičnih ideja Natka Nodila s kraja 19. veka pripada i studija Suzane Marjanić »Južnoslavenske folklorne koncepcije drugotvorenja duše i zoopsihonavigacije /zoometempsihoze« (208–249).

Ukrajinski autori G. N. Zaharčenko i A. A. Prigarin »Похоронно-поминальные обряды русских-старообрядцев Придунавья: структура этноконфесиональной выразительности“ (92115) svoju studiju zasnivaju na ličnim terenskim istraživanjima ruskih staroveraca u Podunavlju (Ukrajina, Rumunija i Bugarska) obavljenim u periodu 1996–2004. Posmrtni običaji ruskih stroveraca (Lipovana) razmotreni su u ovoj studiji na pet nivoa: na metanivou – slovenski i hrišćanski arhetipi, na opšteetničkom nivou –očuvanje pojednih komponenata ritualne prakse ruskog etnosa u celini, na konfesionalnom nivou – staroverski obredi i običaji, na subetničkom nivou – formiranje specifične varijante ruske kulture tokom samostalnog razvoja u periodu tristagodišnje izolacije i na lokalnom nivou – očuvanost osobenih crta u okviru pojedinih staroverskih zajednica.

Na terenskim istraživanjima zasnovan je i prilog N. Antropova iz Minska: »Суицидальное поле в этнолингвистическом пространстве традиционных метеорологических представлениий белорусов« (189207) koji odlično ilustruje lingvističko-geografsku metodologiju rada na »Beloruskom etnolingvističkom atlasu«. U pitanju je kartografska prezentacija terenske građe iz 347 punktova dobijene na pitanje »Šta se dešava ako se samoubica sahrani na groblju – suša ili kiša?«; pitanje je bilo predviđeno upitnikom »Narodna kultura Polesja«, a istraživanja su obavljena u periodu 1984–1993.

Mirjam Mencej svoju analizu verovanja o svetlosnim pojavama smešta u univerzalni kontekst bez obzira na lokalna ograničenja koja sugeriše naslov »Verovanja o svetlosnim pojavama u istočnom delu Slovenije« (149162).

Ostali prilozi posvećeni su uglavnom samo po jednoj slovenskoj tradiciji. Još jedan kvalitetan prilog iz Ukrajine, studija Marije Maerčik „Одежда и тела в украинском похороном обряде“ (116–128) analizira odeću pokojnika u poređenju sa odećom liminalnih učesnika drugih obreda prelaza (neveste, mladoženje, novorođenčeta, porodilje) ili živih rođaka umrloga. Dva etnografska priloga bave se slovačkom tradicijom – Dušana Ratice „Smrt u tradicionalnim slovačkim verovanjima, običajima i obredima“ (129–139) i Zuzane Profantove „Mit o smrti u Slovačkoj (predznaci, predosećanja, snovi i slike)“ (140–153).

Ujednako pregledne i sistematične su etnografske studije Tatjane Volodine „Атрибутика сферы смерти в ритуально-магической практике белорусов“ (154–164), Valentine Vaseve „’Кровь мертвого’ – аспекты телесного кода болгарских скотоводов и земледелцев“ (165–181), kao i Ljubinka Radenkovića »Udaranje u obredima životnog kruga« (182–188) oblikovan kao buduća odrednica za etnolingvistički rečnik dobijena ekscerpcijom etnografske građe.

Antropološko usmerenje imaju prilozi bugarskih autora Minča Georgieva »Pir nad ’neredovnim’ pokojnicima. Tri mita: dva narodna i jedan naučni (263–273), i Petka Hrstova „’Нито жив, нито мъртъв’ – socijalna ’smrt’ u bugarskoj narodnoj kulturi“ (281–288), a u specifičnim, »etnografskim« čitanjem umetničke poezije izdvaja se prilog O. A. Sedakove В твоей руке горит барвинок’: этнографический комментарий к строфе Велимира Хлебникова“ (274280). Metodološki sasvim zasebno stoji kratak esej Dejana Ajdačića: »’Smrt sa kosom’ na slovenskom internetu« (289–293).

Ovaj, deveti broj »Kodova« nije opremljen rezimeima radova na engleskom jeziku niti registrom pojmova (rezimei i registri postojali su zaključno sa šestim brojem). Ipak, i ovaj, kao i sve prethodne brojeve, prati izabrana bibliografija slavističkih radova na zadatu temu. Priložena bibliografija je prilično proizvoljna (nema važnih tematskih brojeva slavističkih časopisa posvećenih smrti, niti, na primer, tanatoloških studija makedonskog antropologa Ljupčeta Risteskog, ali se ovi bibliografski propusti mogu nadoknaditi zahvaljujući iscrpnoj literaturi uz pojedine radove). Naučnom časopisu međunarodnog renomea svakako ne dolikuju tehničke nedoslednosti: neujednačeno navođena literatura, brojne lektorske i štamparske greške koje u potpunosti onemogućavaju dalju naučnu upotrebu nekih radova, pre svega onih prevedenih sa bugarskog jezika, ali i radova sa grafički složenim lingvističkim rekonstrukcijama.

Biljana Sikimić (Beograd)

7 komentara »

  1. clarisonic…

    I must express some thanks to this writer just for bailing me out of such a matter. Just after searching throughout the online world and coming across methods that were not powerful, I thought my life was gone. Existing devoid of the answers to the iss…

    Trackback by clarisonic — August 18, 2014 @ 9:22 am

  2. clarisonic…

    Woh I approximating your satisfy, saved in support of you to favorites!….

    Trackback by clarisonic — August 18, 2014 @ 9:22 am

  3. Fake Oakley Minute…

    love the item and fast shipping!!!!!!!!!!!!…

    Trackback by Fake Oakley Minute — August 19, 2014 @ 12:25 am

  4. Up to 80% OFF for Dresses, It’s Unbelievable!…

    http://www.vjgirl.com/…

    Trackback by Up to 80% OFF for Dresses, It's Unbelievable! — May 16, 2015 @ 8:05 am

  5. pink nfl jerseys for women 7 Ben Roethlisberger QB Jacksonville Jaguars TealBlackGoldWhite…

    Which they was basically what we tend to imagined they be more, wonderful pleasing, wonderful pink nfl jerseys for women 7 Ben Roethlisberger QB Jacksonville Jaguars TealBlackGoldWhite people supply exactly the required zest into a regular outift to pr…

    Trackback by pink nfl jerseys for women 7 Ben Roethlisberger QB Jacksonville Jaguars TealBlackGoldWhite — September 19, 2015 @ 1:06 am

  6. peruvian virgin hair…

    romance the particular and so look and feel associated with the peruvian virgin hair. almost won’t be able to look forward to achieving:)…

    Trackback by peruvian virgin hair — September 19, 2015 @ 8:21 am

  7. spaccio woolrich bologna indirizzo…

    What i don’t understood is actually how you’re now not actually a lot more neatly-appreciated than you may be right now. You’re very intelligent. You recognize thus considerably in relation to this subject, made me individually believe it from numer…

    Trackback by spaccio woolrich bologna indirizzo — October 7, 2015 @ 3:43 pm

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa