Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Vesti, Broj: 27

МА­НИФЕСТАЦИ­ЈА ­„М­ЕЂУНАРОДНИ­ ДА­Н ПИСМЕНОСТИ­“

­

 

Дру­штво мла­дих лин­гви­ста је про­сла­ви­ло Ме­ђу­на­род­ни дан пи­сме­но­сти 9. сеп­тем­бра 2015. го­ди­не, од 19.00 до 21.30 ча­со­ва у Уста­но­ви кул­ту­ре „Па­ро­брод“, у Ка­пе­тан Ми­ши­ној ули­ци бр. 6а у Бе­о­гра­ду.

Ме­ђу­на­род­ни дан пи­сме­но­сти се по­чев од 1966. го­ди­не сла­ви ши­ром све­та, на ини­ци­ја­ти­ву УНЕ­СКА, са ци­љем да се сма­њи број не­пи­сме­них у све­ту. Цен­трал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја ове го­ди­не одр­жа­на је у Па­ри­зу 8. и 9. сеп­тем­бра, са те­мом Пи­сме­ност и одр­жи­ва дру­штва.  Дру­штво мла­дих лин­гви­ста је про­сла­ви­ло овај дан, са же­љом да се ви­ше ми­сли и го­во­ри о пи­сме­но­сти и пи­сми­ма, да се го­во­ри и раз­ми­шља о обра­зо­ва­њу.

 

 

Дру­штво мла­дих лин­гви­ста је удру­же­ње гра­ђа­на ко­је оку­пља сту­ден­те лин­гви­сти­ке и фи­ло­ло­ги­је и мла­де је­зич­ке струч­ња­ке. На сај­ту w­ww.dml.­rs­ ­можете ­про­на­ћи ­све ин­формације­ о досадаш­њим­ активн­остима Друштва­.

­Програ­м ­је из­гле­да­о овако:­

19.00 О­тварање­, М­илена ­Ми­ха­јл­овић,­ Др­уш­тво младих­ л­ин­гвиста

Ко­ле­ги­ни­ца Ми­хај­ло­вић је под­се­ти­ла на про­ме­не зна­че­ња пој­ма пи­сме­но­сти то­ком вре­ме­на. Не та­ко дав­но пи­сме­ност се огра­ни­ча­ва­ла на ве­шти­не пи­са­ња и чи­та­ња. Да­нас по­сто­је ди­ги­тал­на, је­зич­ка, ме­диј­ска, на­уч­на, ма­те­ма­тич­ка пи­сме­ност и др.

Да­нас је и да­ље 757 ми­ли­о­на љу­ди ко­ји не зна­ју да чи­та­ју и пи­шу. Ма­ње од 50% пи­сме­них љу­ди има­ју др­жа­ве: Ма­ли, Гви­не­ја, Ни­ге­ри­ја, Бур­ки­на Фа­со, Цен­трал­на Африч­ка Ре­пу­бли­ка. У Ср­би­ји је 1,96% не­пи­сме­них, а што се ком­пју­тер­ске пи­сме­но­сти ти­че, у на­шој зе­мљи је оних ко­ји не уме­ју да ко­ри­сте ком­пју­тер чак 51,01% (пре­ма по­да­ци­ма са По­пи­са из 2011. го­ди­не Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку).

­

 

1­9.15 „Зашт­о је језичка политика ва­жн­а­ з­а ­св­ак­ог од н­ас­“,­ проф.­ др­ Јелена­ Фи­ли­по­вић,­ Фи­л­оло­шки­ фа­ку­­л­те­­т Уни­ве­­рз­итета у­­ Бе­­ограду

Про­фе­сор­ка Фи­ли­по­вић упо­зна­ла нас је са осно­ва­ма је­зич­ке и обра­зов­не по­ли­ти­ке и пла­ни­ра­ња (Ј(О)ПП) и об­ја­сни­ла њен зна­чај, и пред­ста­ви­ла не­ка мо­дер­на схва­та­ња пој­ма „пи­сме­ност“.

О до­но­ше­њу од­лу­ка о упо­тре­би је­зи­ка у раз­ли­чи­тим до­ме­ни­ма (нпр. јав­ном, при­ват­ном, обра­зов­ном) нај­че­шће бри­ну ин­сти­ту­ци­је др­жа­ве, али по­ред овог прав­ца „од­о­зго на до­ле (са вр­ха)“ мо­же­мо се је­зич­ком по­ли­ти­ком ба­ви­ти и из угла „од­о­здо на го­ре (из на­ро­да)“. Ва­жно је ис­та­ћи да на од­лу­ке ре­гу­ла­тор­них те­ла увек ути­чу дру­штве­но-по­ли­тич­ке, обра­зов­не и кул­тур­не окол­но­сти, ко­је об­ли­ку­ју са­ме ци­ље­ве је­зич­ке по­ли­ти­ке у да­том тре­нут­ку. Не­ка од пи­та­ња ко­ји­ма се је­зич­ка по­ли­ти­ка ба­ви су: ка­кав је од­нос пре­ма ма­њин­ским је­зи­ци­ма (јед­но­је­зич­на или дво­је­зич­на на­ста­ва, са­мо на ма­њин­ском или са­мо на ве­ћин­ском или на оба, у ком од­но­су…); ка­кав је од­нос пре­ма уче­њу стра­них је­зи­ка (на ком уз­ра­сту се уче, ко­ли­ко је­зи­ка, ко­ји је­зи­ци се ну­де, ка­ко се пре­да­ју, ко­ли­ко са­ти не­дељ­но…). Чу­ли смо при­ме­ре из прак­се у зе­мљи где не по­сто­ји екс­пли­ци­ра­на Ј(О)ПП – Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве, као и при­ме­ре та­мо где она по­сто­ји Уста­вом де­фи­ни­са­на – Шпа­ни­ја. Упо­зна­ли смо се са пред­ло­зи­ма и ста­во­ви­ма Са­ве­та Евро­пе и Европ­ске Уни­је у ве­зи са је­зич­ком (обра­зов­ном) по­ли­ти­ком и пла­ни­ра­њем: да је циљ да сва­ки ста­нов­ник Уни­је по­ред ма­тер­њег го­во­ри још 2 стра­на је­зи­ка, ка­ко би се по­ве­ћа­ла мо­бил­ност ста­нов­ни­штва и њи­хо­ва успе­шност на тр­жи­шту ра­да. Са­зна­ли смо да ко­му­ни­ка­тив­на ком­пе­тен­ци­ја под­ра­зу­ме­ва и раз­ли­чи­те вр­сте пи­сме­но­сти (нпр. пи­сме­ност у смс по­ру­ка­ма, пи­са­њу меј­ло­ва, пи­сме­ност у раз­ли­чи­тим жан­ро­ви­ма на ин­тер­е­не­ту, пи­сме­ност у по­пу­ња­ва­њу уплат­ни­це, до­ку­ме­на­та и др.), те да по­зна­ва­ње стан­дард­ног је­зи­ка не об­у­хва­та сву пи­сме­ност ко­ју ми има­мо као по­је­дин­ци и не тре­ба се са њом из­јед­на­ча­ва­ти. На кра­ју, чу­ли смо и о Ј(О)ПП ко­ју ко­ри­сти Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја: да би се ушло у си­стем обра­зо­ва­ња, по­треб­но је по­зна­ва­ње ве­ћин­ског (срп­ског) је­зи­ка; да би се по­сти­гла кон­ку­рент­ност на тр­жи­шту ра­да и мо­бил­ност у ви­со­ком обра­зо­ва­њу, по­треб­но је по­зна­ва­ње ен­гле­ског је­зи­ка. Пи­сме­ност у овом сми­слу је пред­у­слов за обра­зо­ва­ње, а обра­зо­ва­ње, на­ро­чи­то ви­ши ни­вои обра­зо­ва­ња, пред­у­слов су за мо­бил­ност на дру­штве­но-еко­ном­ској ле­стви­ци, од­но­сно за при­ступ по­зи­ци­ја­ма мо­ћи.

20.00 „Ди­ги­тал­на пи­сме­ност“, Ол­га Ар­сић, Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду

Бу­ду­ћи да је ово­го­ди­шња те­ма Уне­ско­вог Ме­ђу­на­род­ног да­на пи­сме­но­сти Пи­сме­ност и одр­жи­во дру­штво, ко­ле­ги­ни­ца Ар­сић је ис­та­кла да је ди­ги­тал­на пи­сме­ност ва­жна јер упра­во та под­вр­ста пи­сме­но­сти омо­гу­ћа­ва љу­ди­ма да уче­ству­ју у ди­ги­тал­ној еко­но­ми­ји и де­мо­крат­ским про­це­си­ма 21. ве­ка. Нај­пре је кроз при­ме­ре ука­за­но на раз­ли­ку из­ме­ђу ра­чу­нар­ске пи­сме­но­сти, ко­ја се сво­ди на ру­ко­ва­ње хар­две­ром и софт­ве­ром, и ди­ги­тал­не пи­сме­но­сти, ко­ја на­ста­је с раз­во­јем људ­ског дру­штва, с ди­ги­та­ли­за­ци­јом људ­ског зна­ња и рaзвојем ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја. Ди­ги­тал­на пи­сме­ност је де­таљ­но при­ка­за­на пре­ко Диг­ком­па (DIG­COMP), Европ­ског окви­ра за раз­вој и раз­у­ме­ва­ње ди­ги­тал­не ком­пе­тен­ци­је, ко­ји је 2013. го­ди­не об­ја­ви­ла Европ­ска ко­ми­си­ја. Ко­ле­ги­ни­ца је на ди­на­ми­чан на­чин при­ка­за­ла све пре­по­зна­те пот­ком­пе­тен­ци­је, раз­вр­ста­не у пет гру­па: 1) упра­вља­ње ин­фор­ма­ци­ја­ма, 2) ве­шти­не ко­му­ни­ка­ци­је у ди­ги­тал­ном окру­же­њу, 3) ства­ра­ње ди­ги­тал­них са­др­жа­ја, 4) си­гур­ност у ди­ги­тал­ном окру­же­њу и 5) ре­ша­ва­ње про­бле­ма. Спо­ме­ну­ти су и оста­ли слич­ни окви­ри (Бек­та, Уне­ско) и ис­так­ну­та њи­хо­ва ва­жност у кон­тек­сту ак­тив­но­сти Рад­не гру­пе за ди­ги­тал­но и он­лајн уче­ње и раз­вој ме­ђу­пред­мет­них ком­пе­тен­ци­ја са фо­ку­сом на ин­фор­ма­ци­о­но-ко­му­ни­ка­ци­о­не тех­но­ло­ги­је, ко­ја је у ја­ну­а­ру ове го­ди­не осно­ва­на при Ми­ни­стар­ству про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја.

20.40 „Са­вр­ше­на сло­ва: ло­ги­ка иза ал­фа­бе­та“, Алек­сан­дра Пе­шић, Дру­штво мла­дих лин­гви­ста

Ко­ле­ги­ни­ца Пе­шић пред­ста­ви­ла је ка­ко је те­као раз­вој пи­са­ма, од пе­ћин­ских цр­те­жа до са­да­шњег фо­нет­ског ал­фа­бе­та. Пред­ста­вље­ни су прин­ци­пи по ко­ји­ма су на­ста­ли пр­ви за­пи­си: сли­ка као при­каз (ма­пе), сли­ка као сим­бол (бро­је­ви, ру­не за га­та­ње), сли­ка као при­каз зна­че­ња јед­не, а за­тим и ви­ше ре­чи (ста­ри Еги­пат и Ки­на), сли­ка као при­каз зву­ча­ња ре­чи, сли­ка као озна­ка за је­дан глас (пр­во сло­во у на­сли­ка­ној ре­чи), мо­дер­ни ал­фа­бет. При­ка­за­на је и исто­ри­ја пре­но­ше­ња пи­сма у Ме­ди­те­ра­ну и ка­сни­је ши­ром све­та. Об­ја­шње­на је си­ту­а­ци­ја у Ки­ни, ко­ја ко­ри­сти пи­смо са не­ко­ли­ко хи­ља­да зна­ко­ва. Пред­ста­вље­на је и си­ту­а­ци­ја у Ја­па­ну, ко­ји има нај­ком­плек­сни­је пи­смо на све­ту, јер се са­сто­ји од 3 си­сте­ма пи­са­ња, а ко­ји се ме­ђу­соб­но ком­би­ну­ју по чвр­стим пра­ви­ли­ма.

Из­ло­жба „Ег­зо­тич­ни је­зи­ци европ­ског кон­ти­нен­та“ је би­ла при­ли­ка да се пу­бли­ка упо­зна са раз­ли­чи­тим је­зи­ци­ма Евро­пе и њи­хо­вим пи­сми­ма: ле­тон­ским, јер­мен­ским, мал­те­шким, ир­ским, естон­ским, дан­ским, ру­мун­ским, грч­ким, че­шким.  Кроз из­ло­жбу фо­то­гра­фи­ја нај­ста­ри­јих пи­са­них до­ку­мен­та на овим је­зи­ци­ма, Је­ван­ђе­ља (тач­ни­је од­ло­ма­ка из књи­ге По­ста­ња), при­ка­за­ли смо ка­ко ста­ри­ну ових је­зи­ка и кул­ту­ра та­ко и ци­ви­ли­за­циј­ску по­ве­за­ност ових зе­ма­ља и на­ро­да.

Ди­ги­тал­на из­ло­жба „Ста­ри бу­ква­ри из фон­да Уни­вер­зи­тет­ске би­бли­о­те­ке“ пру­жа­ла је мо­гућ­ност упо­зна­ва­ња са бу­ква­ри­ма као ма­те­ри­ја­ли­ма за уче­ње ко­ји су се ко­ри­сти­ли у 17, 18. и 19. ве­ку у Ср­би­ји. На овој ди­ги­тал­ној из­ло­жби при­ка­за­но је де­вет­на­ест бу­ква­ра из фон­да Оде­ље­ња рет­ко­сти Уни­вер­зи­тет­ске би­бли­о­те­ке „Све­то­зар Мар­ко­вић“, штам­па­них из­ме­ђу 1699. и 1867. го­ди­не. Из­ло­жбу мо­же­те по­гле­да­ти на стра­ни­ци: http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izlozbe/staribu kvari/

Радионица калиграфије „Слово као уметност“

Увод­на ра­ди­о­ни­ца ка­ли­гра­фи­је би­ла је при­ли­ка да се 15 по­се­ти­ла­ца упо­зна са осно­ва­ма кра­сно­пи­са на ћи­ри­ли­ци и ла­ти­ни­ци. Ра­ди­о­ни­цу је во­ди­ла  ма­ги­стар умет­но­сти Ана Мар­ђет­ко.

 

 

„Су­ве­нир на ја­пан­ском је­зи­ку“ је при­пре­ми­ла ко­ле­ги­ни­ца Та­ма­ра Мар­ђет­ко: да­ва­ла је ма­ли по­клон по­се­ти­о­ци­ма, њи­хо­во име на­пи­са­но на ка­та­ка­ни, јед­ном од три ја­пан­ска пи­сма. За­ин­те­ре­со­ва­ни су мо­гли да са­зна­ју ви­ше о уџ­бе­ни­ци­ма за уче­ње ја­пан­ског је­зи­ка ко­ји су из­да­ти у Ср­би­ји.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa