Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Hronika, Broj: 27

Јелена­ Павловић (Ниш Крагуј­ев­ац)­*

 

НА­УЧ­НИ СКУП „ОП­СЦЕ­НА ЛЕК­СИ­КА У СРП­СКОМ

ЈЕ­ЗИ­КУ“ ОДР­ЖАН 13. ЈУ­НА 2015. НА ФИ­ЛО­ЗОФ­СКОМ ФА­КУЛ­ТЕ­ТУ У НИ­ШУ У ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈИ ДЕ­ПАРТ­МА­НА ЗА СРП­СКИ ЈЕ­ЗИК

 

 

 На­кон на­уч­ног ску­па „Алек­сан­дар Бе­лић – 100 го­ди­на од по­ја­ве Срп­ског ди­ја­лек­то­ло­шког збор­ни­ка“ одр­жа­ног 17. и 18. апри­ла 2015. го­ди­не, Де­парт­ман за срп­ски је­зик Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Ни­шу ор­га­ни­зо­вао је још је­дан те­мат­ски скуп. У пи­та­њу је скуп „Оп­сце­на лек­си­ка у срп­ском је­зи­ку“ одр­жан 13. ју­на 2015. на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Ни­шу. Ужа те­мат­ска кон­цеп­ци­ја од­ре­ди­ла је ор­га­ни­за­ци­ју оба ску­па та­ко да су по­зва­ни уче­сни­ци ко­ји су се ра­ни­је ба­ви­ли про­у­ча­ва­њем го­во­ра при­зрен­ско-ти­моч­ке ди­ја­ле­кат­ске обла­сти, од­но­сно оп­сце­не лек­си­ке у срп­ском је­зи­ку. Скуп је од­ли­ко­ва­ла те­мат­ска ра­зно­вр­сност, али и до­бра те­о­риј­ска уте­ме­ље­ност ре­фе­ра­та. Отво­ре­но је пи­та­ње ста­ту­са оп­сце­не лек­си­ке у срп­ском је­зи­ку, тач­ни­је, пи­та­ње шта се све мо­же сма­тра­ти оп­сце­ним, не­при­стој­ним или вул­гар­ним.

 Овај на­уч­ни скуп пред­ста­вља на­ста­вак ску­па „На­уч­ни скуп о оп­сце­ној лек­си­ци“, ко­ји је одр­жан у Ни­шу 1994. го­ди­не у окви­ру про­јек­та Лeксиколо­шка про­у­ча­ва­ња ју­го­и­сточ­не Ср­би­је. Не­ки од уче­сни­ка на пр­вом ску­пу из­ло­жи­ли су и са­да сво­је ре­фе­ра­те, та­ко да је би­ло мо­гу­ће пра­ти­ти шта је до­сад ура­ђе­но на по­љу про­у­ча­ва­ња оп­сце­не лек­си­ке и ис­пла­ни­ра­ти бу­ду­ће ко­ра­ке.

 Скуп је отво­рио де­кан Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та проф. др Го­ран Мак­си­мо­вић, а пле­нар­но из­ла­га­ње одр­жао је проф. др Не­дељ­ко Бог­да­но­вић. Из­ло­же­но је два­на­ест ре­фе­ра­та. Би­ли су за­сту­пље­ни ра­до­ви из раз­ли­чи­тих обла­сти (ди­ја­лек­то­ло­ги­је, лек­си­ко­ло­ги­је, функ­ци­о­нал­не сти­ли­сти­ке, фол­кло­ри­сти­ке, праг­ма­ти­ке), а из­ла­га­чи су до­шли из Ве­ли­ког Тр­но­ва, Бе­о­гра­да, Ни­ша, Ко­сов­ске Ми­тро­ви­це и Но­вог Са­да. Уче­сни­ци­ма ску­па је по­де­ље­на и ан­ке­та ко­ју је ура­дио Мар­ко Це­нић, сту­дент Ср­би­сти­ке Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Ни­шу.

 Пр­ви ре­фе­рат на ску­пу био је рад Свен­ке Са­вић „Дис­курс псов­ки у је­зи­ци­ма вој­во­ђан­ског окру­же­ња: срп­ском, ма­ђар­ском, ром­ском, сло­вач­ком, ру­син­ском, ру­мун­ском“. На­кон освр­та на прет­ход­ни скуп, аутор­ка је да­ла пре­глед ли­те­ра­ту­ре о оп­сце­ној лек­си­ци на срп­ском и ма­ђар­ском је­зи­ку. На­гла­си­ла је зна­чај про­у­ча­ва­ња овог сег­мен­та лек­си­ко­на у мул­ти­кул­тур­ној сре­ди­ни и да­ла је пре­глед до­са­да­шњих ре­зул­та­та у про­у­ча­ва­њу оп­сце­не лек­си­ке на те­ри­то­ри­ји Вој­во­ди­не.

 Рад Цен­ке Ива­но­ве „Из­ме­ђу не­у­трал­не лек­си­ке и оп­сце­не лек­си­ке (срп­ско-бу­гар­ске па­ра­ле­ле)“ имао је два бит­на сег­мен­та. Пр­ви је до­бар те­о­риј­ски увод у ко­ме се пра­ви раз­ли­ка из­ме­ђу не­у­трал­не и оп­сце­не лек­си­ке, а дру­ги је про­блем при­сту­па оп­сце­ној лек­си­ци у ме­ђу­је­зич­ком кон­тек­сту. По­се­бан осврт дат је на про­блем пре­во­ђе­ња ре­чи ко­је у јед­ном је­зи­ку има­ју не­у­трал­но, а у дру­гом оп­сце­но зна­че­ње. Ва­лен­ти­на Бон­џо­ло­ва у ре­фе­ра­ту „Об­сцен­на­та лек­си­ка в бъл­гар­ско­то ме­ди­й­но про­стран­ство“ ба­ви­ла се стра­те­ги­ја­ма ис­ка­зи­ва­ња / пре­кри­ва­ња псов­ки у бу­гар­ским ме­ди­ји­ма. При­ме­ће­но је да се раз­ли­чи­те стра­те­ги­је ко­ри­сте у раз­ли­чи­тим жан­ро­ви­ма (на при­мер, у ве­сти­ма, ин­тер­нет фо­ру­ми­ма).

 Ста­на Ри­стић и Дра­га­на Цви­јо­вић у ра­ду „Лек­си­ко­граф­ски по­ступ­ци у об­ра­ди оп­сце­не лек­си­ке и њи­хо­вих твор­бе­них де­ри­ва­та у Реч­ни­ку СА­НУ“ пра­ти­ле су ста­тус оп­сце­не лек­си­ке у по­след­њем то­му Реч­ни­ка СА­НУ. За­кљу­чак да је у овом то­му оп­сце­на лек­си­ка за­сту­пље­на у ве­ћој ме­ри и да су у до­бо­рим де­лом об­ра­дом об­у­хва­ће­ни де­ри­ва­ти. Део ре­фе­ра­та чи­ни­ла је твор­бе­на ана­ли­за, где је скре­ну­та па­жња на то да де­ри­ват мо­же из­гу­би­ти сва­ку ве­зу са мо­тив­ном реч­ју (осим фор­мал­не), та­ко да оп­сце­но зна­че­ње са­свим бле­ди. Твор­бе­ним аспек­том ба­вио се и Дра­ган Ли­лић у ра­ду „Твор­ба оп­сце­не и вул­гар­не лек­си­ке“.

 У ра­ду Сте­ва­на Бу­гар­ског „Псов­ке у Срп­ском Се­мар­то­ну“ при­ка­за­не су псов­ке у овом срп­ском се­лу у Ру­му­ни­ји. Аутор да­је бо­гат ин­вен­тар псов­ки, а де­ли их на му­шке и жен­ске, ста­ре и но­ве, ма­да до­зво­ља­ва и дру­ге по­де­ле. Док овај рад за­ла­зи у област ди­ја­лек­то­ло­ги­је, ре­фе­рат На­де­жде Јо­вић „Име­но­ва­ње оп­сце­них пој­мо­ва у срп­ској сред­њо­ве­ков­ној ме­ди­цин­ској тер­ми­но­ло­ги­ји“ при­ка­зу­је ка­ко су сред­њо­ве­ков­ни ле­ка­ри име­но­ва­ли оп­сце­не пој­мо­ве. До­шло се до за­кључ­ка да се не ра­ди о на­род­ним ре­чи­ма, већ о ме­ди­цин­ској тер­ми­но­ло­ги­ји ко­ја је за оно вре­ме би­ла ја­ко раз­ви­је­на.

 Тер­ми­но­ло­шким ста­ту­сом пој­ма оп­сце­не лек­си­ке ба­вио се Не­дељ­ко Бог­да­но­вић у ра­ду „Оп­сце­но и не­га­тив­но у го­во­ру“. Пра­ви раз­ли­ку из­ме­ђу оп­сце­ног и вул­гар­ног, а ка­сни­је их сме­шта у ши­ри круг не­га­тив­не лек­си­ке. Дру­ги рад ко­ји се до­ти­че тер­ми­но­ло­шких про­бле­ма је ре­фе­рат Јор­да­не Мар­ко­вић „Оп­сце­ност у жар­го­ни­зми­ма“. Аутор­ка ис­ти­че да се у жар­го­ну не­у­трал­ни по­јам мо­же име­но­ва­ти оп­сце­ном лек­се­мом, а да се за из­ра­жа­ва­ње оп­сце­ног са­др­жа­ја ко­ри­сте лек­сич­ки не­у­трал­ни из­ра­зи, та­ко да се на­ме­ће пи­та­ње шта се мо­же сма­тра­ти оп­сце­ним.

 На ску­пу су из­ло­же­на два ра­да из обла­сти фол­кло­ри­сти­ке. Пр­ви је рад Би­ља­не Си­ки­мић „`У штам­пи не­у­по­тре­бља­ва­не речи`: оп­сце­на лек­си­ка у тра­ди­ци­о­нал­ним за­го­нет­ка­ма“. По­ред де­тек­то­ва­ња оп­сце­них из­ра­за на ле­вој и де­сној стра­ни за­го­нет­ке, рад се до­ти­че про­бле­ма цен­зу­ре оп­сце­ног са­др­жа­ја у срп­ској, бу­гар­ској и хр­ват­ској фол­кло­ри­сти­ци и ет­но­гра­фи­ји де­вет­на­е­стог и по­чет­ка два­де­се­тог ве­ка. Дру­ги рад је из­ло­жи­ла Да­ни­је­ла По­по­вић Ни­ко­лић. У ре­фе­ра­ту „Оп­сце­но у де­мо­но­ло­шким пре­да­њи­ма“ ана­ли­зи­ра­ла је упо­тре­бу псов­ки у ко­му­ни­ка­ци­ји де­мо­на и љу­ди. Псов­ка се у овом жан­ру по­ве­зу­је са уда­ра­њем и ла­ве­жом па­са и ње­на функ­ци­ја је да оте­ра де­мон­ско би­ће.

 У област праг­ма­ти­ке за­ла­зи ре­фе­рат Ива­на Јо­ва­но­ви­ћа „Вул­га­ри­зми у дис­кур­су те­ле­фон­ских раз­го­во­ра: је­дан при­мер из ру­рал­не сре­ди­не“. Аутор је на осно­ву тран­скрип­та јед­ног те­ле­фон­ског раз­го­во­ра ана­ли­зи­рао упо­тре­бу псов­ки са ста­но­ви­шта те­о­ри­је го­вор­них чи­но­ва.

 На кра­ју, чи­ни се да је скуп отво­рио ви­ше пи­та­ња не­го што је ре­шио. Пред бу­ду­ће ис­тра­жи­ва­че ста­вљен је за­да­так да раз­гра­ни­че по­јам оп­сце­не лек­си­ке од дру­гих бли­ских лек­сич­ких сло­је­ва (вул­гар­ног, не­га­тив­ног у ши­ром сми­слу). Та­ко­ђе, на­гла­ше­но је да је по­треб­но од­ре­ди­ти ста­тус оп­сце­не лек­си­ке у раз­ли­чи­тим сфе­ра­ма ко­му­ни­ка­ци­је (у жар­го­ну, у ме­диј­ском дис­кур­су). Је­дан од про­бле­ма ко­ји је де­ли­мич­но пред­ста­вљен је про­у­ча­ва­ње оп­сце­не лек­си­ке у мул­ти­кул­тур­ним сре­ди­на­ма и при ме­ђу­је­зич­ком кон­так­ту. Ипак, глав­ни ути­сак ко­ји но­си овај скуп је да по­сто­ји со­лид­на те­о­риј­ска осно­ва и во­ља да се овој обла­сти лек­си­ке срп­ског је­зи­ка по­све­ти па­жња и да се ње­но про­у­ча­ва­ње уз­диг­не на нај­ви­ши на­уч­ни ни­во.

 



* jeca.pavlovic.krusevac88@gmail.com

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa