Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Pregledni članci, Broj: 14

IMAM TRI SINA I DIJETE

Rečenicu iz naslova mogli bismo očekivati od nekog kršnog brkajlije iz Dinarskog masiva. „Dijete“ je kćerka, a upotreba opšteg umesto specifičnog termina jasno upućuje na to kakva je polna distribucija vrednosti u umu rečenog brkajlije. Ovde se susrećemo s mogućnošću da upotrebnom nadređenog pojma obezvredimo ono o čemu govorimo. Slično bi bilo i ako bismo vlasniku psa rekli „Obuzdajte svoju životinju.“ umesto „Obuzdajte svog psa.“. U jednoj široj optici, imamo posla s odnosom jezika i kulture odnosno, na nivou individue, jezika i mišljenja. Jedan primer izraza polne (ili kako se negde govori „genderne“ – preciznije ali rogobatno) neravnopravnosti u jeziku ne mora ništa da znači – može se raditi o čistoj slučajnosti. Zanimljivo je stoga pogledati i druga mesta gde se ovaj vid neravnopravnosti može ispoljavati. Tek one jezičke pojave koje imaju obrazac ponavljanja zavređuju pažnju jezikoslovaca.

Pre nego što razmotrimo konkretne primere, valja imati u vidu sledećih nekoliko činjenica. Kad je u pitanju odnos jezika i kulture, u istoriji lingvističkih pravaca postoje dva oprečna gledišta na odnos jezika i mišljenja. Prvi se vezuje za Vilhelma fon Humbolta (npr. u monografiji Humboldt, Wilhelm von Über die Verschiedenheit des menschlichen Sprachbaues und ihren Einfluss auf die geistige Entwickelung des Menschengeschlechts, Berlin: F. Dummler, 1836) i ugrubo tvrdi da se mišljenje odražava u jeziku, da jezik pokazuje svetonazor one društvene grupe koja se njim služi. Drugi je poznat pod nazivom Hipoteza Sapira i Vorfa (npr. u Sapir, Edward Language, New York: Harcourt, Brace, 1921) a osnovna tvrdnja ovde je da je odnos uzroka i posledice obrnut od onoga što postulira Humbolt, tj. da jezičke strukture utiču na način mišljenja. Poslednjih godina došlo je do određenog približavanja ova dva pogleda, pa se govori o vezi jezika i kulture, vezi jezika i mišljenja, bez ulaženja u to šta je uzrok, a šta posledica. Takva su recimo opsežna istraživanja Ane Vježbicke (npr. u Wierzbicka, A. Semantics, culture and cognition: universal human concepts in culture-specific configurations, The Hague: Mouton de Gruyter, 1992). Tako ćemo postupiti i ovde – posmatraćemo samo vezu između polne neravnopravnosti kao kategorije kulture i mišljenja i određenih jezičkih struktura. Ova veza već duže vremena pobuđuje interesovanje i u slavistici (videti Mills,M.H. (ed.) Slavic Gender Linguistics. Amsterdam, Netherlands : Benjamins, 1999) i u opštoj lingvistici (Hellinger, M. and H. Bußmann, eds. Gender Across Languages: The Linguistic Representation of Women and Men, Volume 3. Amsterdam, Netherlands: Benjamins, 2003). Naš jezik, a pogotovo njegovi nestandardni oblici (onaj naš brkajlija služi se uglavnom dijalektom) ostali su u tim istraživanjima unekoliko po strani.

Pođimo od onih kategorija koje su opšte za standardne i nestandardne jezičke oblike. Tu nalazimo sledeće primere jezički izražene polne neravnopravnosti.

 

A. Leksički primeri

 

1

udati se za + Acc – o ženi

oženiti se + Ins – o muškarcu

 

U ovom primeru suočavamo se sa bitnim razlikama u shemi dva glagola. Onaj koji se koristi za žene sadrži rekcijski okvir “za plus akuzativ”, koji se obično primenjuje da se iskaže namena nečega (npr. četkica za zube, peškir za plažu, itd.). I sam glagol ima odreženu notu pasivnosti – žena sebe daje. Glagol za muškarca u svom okviru sadrži bespredloški instrumental i u celom okviru žena je instrument kojim muškarac, kao aktivan učesnik, menja svoje stanje, kao, na primer, u oduševiti se predstavom, otrovati se gljivama, itd. Ovaj primer jasno pokazuje različito koncipiranje muških i ženskih uloga.

 

2

 

muško

žensko

 

Ovde je u pozadini određenje da je ženi osnovna svrha da bude supruga. Isto tako, tu deluje isti onaj mehanizam kao i u primeru iz naslova – uopštavanje pokazuje manji značaj.

 

3

 

sestra

bratr

 

Ovde je ponovo u pitanju uopštavanje. Drugim rečima, ako se radi o ženi, onda je to samo žena i dalje informacije, to da li je očeva ili majčina sestra, nisu potrebne.

 

B. Tvorbeni primeri

 

1. Nazivi profesija

 

Ženski nazivi za profesije izvode se od muških, čak i onda kada profesiju tradicionalno češće obavljaju žene: maneken:manekenka, bolničar:bolničarka, itd. Uz to, muški nazivi koriste se da se uputi na ženu, npr. inženjer, dekan i sl.

 

2. Druga izvođenja

 

Postoje nazivi za žene, gde se suština postojanja žene svodi na njenu vezu s mužem: hodžinica, popadija, sudinica, oficiruša. Slično je i sa prezimenima za neudate žene, npr. Jovanovićeva prema Jovanović.

 

Neravnopravnost se vidi i u izvođenju deminutiva. Kada se deminutiv izvodi od muškog roda, mogući su deminutivi u sva tri roda, dok se izvođenje deminutiva muškog roda od imenica ženskog roda u pravilu ne javlja, npr. gazda (m.r.):gazdić (m.r.)/gazdica (ž.r.), inžinjer (m.r.):inžinjerčić (m.r.), inžinjerče (s.r.), profesorica (ž.r.): profesoričica (ž.r.) ali ne i *profesoricić (m.r.) U pozadini ovoga je logika da se muško (veliko i značajno) ne može koristiti da se stvori nešto malo i slabo.

Kada izađemo iz oblasti opšteg jezičkog izraza i zađemo u sferu nestandardnog, stvari izgledaju još zanimljivije. Građa koja se ovde navodi potiče iz dva projekta autora ovih redova i jednog magistarskog rada kojim je rukovodio. Radi se o sledećim izvorima:

 

Šipka, D. Opscene reči u srpskom jeziku. CPL - Prometej, Belgrade, 1999

Šipka, D.: SerboCroatian - English Colloquial Dictionary. Dunwoody Press, Springfield, 2000

Dobosiewicz, M. Przysłowia serbsko-chorwacke i polskie dotyczące relacji kobieta-mężczyzna w ujęciu językoznawczym, magistarski rad, AMU, Poznan, 2002

 

U obrađivanju primera nestandardnih jezičkih upotreba posebnu ulogu imaju metaforska proširenja. Tu izvorišno značenje stoji u nekoj vezi sa odredišnim koje se od njega razvija. Na primer, ako noga znači ‘ud kod životinja’ i ‘potporni element kod raznih vrsta nameštaja’. Onda je prvo značenje izvorišno a iz njega se razvija drugo, odredišno, na osnovu veze da noga nameštaja funkcioniše i izgleda kao noga kod životinja.

U korpusu pomenutog sprskohrvatsko-engleskog kolokvijalnog rečnika tri od deset najčešćih tipova metaforskih proširenja tiču se žene. Veze koje su osnova tih proširenja podrazumevaju sledeće tvrdnje

Žena je jednaka vagini

Žene su željne seksa

Žene su prostituke

 

Preko trideset leksema u korpusu ovog rečnika sadrži sledeće metaforsko proširenje:

 

  1. vagina -> 2. osoba ženskog pola

 

gde je u pozadini tvrdnja da je jedino bitno na osobi ženskog pola, za one koji upotrebljavaju ispitivane nestandardne forme, zapravo njena vagina, na primer, sledeće reči imaju oba ta značenja:

 

cana, capi, cupi, čkapi, džumina, jočkapinj, koka, mindža, mindžoslava, mindžulja, muf, paru, pica, picara, pičak, pičić, pičija, pička, pičkoba, pičkulja, pičkuljina, pičkuša, pičos, pićoka…

 

Pri tome, u korpusu nema primera semantičkog proširenja 1. penis -> 2. osoba muškog roda.

Slično je ovome i shvatanje polnog opštenja. Taj se čin mentalno predstavlja kao nasilje sa ženom u pasivnoj ulozi.

Prvi pokazatelj je tematski okvir glagola kojima se najčešće upućuje na polno opštenje. Tu je okvir sa muškarcem kao vršiocem radnje moguć, sa ženom nije (ukoliko se radi o doslovnom značenju seksualnog čina), nego mora da bude refleksivni recipročni obrazac, što se vidi iz sledećih primera

On ju je jebao.

*Ona ga je jebala.

Ona se jebala s njim.

 

Dalje, nazivi koji se koriste za seksualni čin u izvorišnom domenu nasilne su radnje, a u značenju polnog opštenja podrazumevaju ženu u pasivnoj ulozi, npr. udariti, opaliti, kresati, bušiti, burgijati, bosti, klati

Konačno, domen primene glagola za polno opštenje znatno je nagnut u korist muškaraca, što se vidi iz sledeće tabele:

o muškarcu, npr. karati

> 300

 

Neravnopravnost se javlja i u karakterisanju muškog i ženskog ponašanja koje odstupa od uobičajenog. Tako, npr. nalazimo preko 50 pogrdnih naziva za muške homoseksualce, dok za ženske imamo svega jedanaest. U paru s tim ide i shvatanje muškog homoseksualca kao žene i metaforsko proširenje peder ‘muški homoseksualac’ -> ‘nekolegijalna osoba’, dok nešto tako za ženske homoseksualce ne postoji. Ovde se ponovo muškarcima pridaje veći značaj i njihovo neuobičajeno ponašanje više verbalno napada.

Konačno, istraživanje opscenosti pojedinih psovki i opscenih reči, gdje je od ispitanika traženo da odrede ospcenost na skali od 1 – nije opsceno do 5 – krajnje opsceno, psovke koje uključuju majku i sestru smatraju se znatno opscenijim od čak i najvulgarnijih opscenih reči, kako se vidi iz sledeće tabele.

 

Broj

Min

Maks

Prosek

Std. dev.

 

Moguće objašnjenje ovde je da su žene neka vrsta muškarčevog poseda, pa se zadiranje u taj posed oseća kao posebno problematično.

Konačno, takozvane „narodne mudrosti” (a o mudrosti naroda nekom drugom prilikom) koje se bave odnosom muškaraca i žena pokazuju polnu neravnopravnost. Kako pokazuje pomenuto ispitivanje Dobosiewicza, ženi se u poslovicama pripisuju sledeće osobine. Ona je zla, prevrtljiva, preterano pričljiva, dominantna, tvrdoglava, prevarljiva, plačljiva, glupa, gramziva i u dobrim odnosima sa đavolom. Postoje, doduše, i pozitivne karakteristike, ali one su takve da ženu predstavljaju kao posed i naglašavaju njenu korist za muškarca. Žena je majka, dobro, domaćica i neophodni dodatak mužu. Muževi su u poslovicama predstavljeni sasvim drukčije, u mnogo aktivnijoj ulozi i znatno boljem svetlu. Možda najbolju ilustraciju takvog stava nalazimo u poslovici: I zao muž je dobar muž.

Ovde pobrojani primeri dovoljni su da pokažu razlike u mentanom konstruisanju likova žene i muškarca, kako u opštoj, tako i u nestandardnoj jezičkoj sferi. Ovo otvara niz zanimljivih pitanja, kao što su recimo to da li postojanje takvih mentalnih kategorija onemogućava ili usporava proces emancipacije žena u našim krajevima, da li je uopšte moguće bilo šta promeniti, pogotovo u nestandardnoj sferi na koju se u principu ne može uticati, itd. Naravno, odgovore na ta znatno složenija pitanja treba tražiti na nekom drugom mestu – u sociopsihološkom proučavanju onog našeg brkajlije sa početka ovog članka i njegove porodice.

Danko Šipka (Feniks, Arizona)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa