Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 27

Н. Богдановић,  Д. Вељковић,  Ирена Цветковић: РАСПУТИЦЕ ЈЕЗИКА ОКО НАС I, Ниш: Филозофски факултет, 2004, 131 стр.

 

 

Ка­ко се у пред­го­во­ру Реч на по­чет­ку ка­же – ова књи­га на­ста­ла је од освр­та об­ја­вље­них у нишким На­род­ним но­ви­на­ма, а ко­ји се ти­чу раз­ја­шња­ва­ња је­зич­ких не­до­у­ми­ца. Осо­би­та па­жња обра­ћа се на оне гре­шке ко­је се по­на­вља­ју из ге­не­ра­ци­је у ге­не­ра­ци­ју. Аутор­ство по­је­ди­них тек­сто­ва озна­че­но је ини­ци­ја­ли­ма на кра­ју тек­ста.

Пр­ви рад ба­ви се те­мом ћи­ри­лич­ног пи­сма, пи­та­њем ко­је је по­ста­ло го­ру­ће на­кон рас­па­да СФРЈ. Аутор сма­тра не­сум­њи­вим да је ћи­ри­ли­ца из­вор­но пи­смо срп­ске тра­ди­ци­је и кул­ту­ре (стр. 8), али да је по­ти­сну­та прак­тич­ним окол­но­сти­ма над­мо­ћи за­пад­ног све­та (ла­ти­ни­це) на свим по­љи­ма жи­во­та. Сма­тра се да је те­шко очу­ва­ти сво­је пи­смо и је­зик, јер је пред сна­гом ин­те­ре­са но­стал­ги­ја сла­ба од­бра­на (стр. 9).

Да­ље, књи­га се ба­ви лин­гви­стич­ким те­ма­ма ко­је ства­ра­ју не­до­у­ми­це на сва­ко­днев­ном ни­воу – упо­тре­бом ве­ли­ког сло­ва, тран­скрип­ци­јом стра­них име­на, об­ли­ци­ма име­ни­ца за озна­ча­ва­ње жен­ске осо­бе ко­ја се ба­ви од­ре­ђе­ним за­ни­ма­њем, итд. У по­гла­вљу ин­те­ре­сант­ног на­сло­ва Ису­чи­те ма­че­ве, аутор се ба­ви ал­тер­на­ци­ја­ма су­гла­сни­ка.

Об­ра­ђе­на је и те­ма то­по­ни­ма, са пра­во­пи­сне стра­не по­сма­тра­но, и у да­том по­гла­вљу на­во­ди се ка­ко из­у­ча­ва­ње име­на спа­да у озбиљ­не и те­шко ре­ши­ве за­дат­ке је­зич­ке на­у­ке (стр. 68). Ак­це­нат се ста­вља на пи­са­ње на­зи­ва ули­ца, као и на­зи­ва на­се­ље­них ме­ста (илу­стро­ва­но при­ме­ри­ма).

Јед­на од за­ни­мљи­вих не­до­у­ми­ца из је­зич­ке прак­се је­сте она ко­ја се ја­вља у ве­зи са бро­је­ви­ма, и то на два пла­на: гра­ма­тич­ком и пра­во­пи­сном. Ин­те­ре­сан­тан је при­мер бро­ја 600, ко­ји се че­сто пи­ше не­пра­вил­но: ше­сто (пра­вил­но је шестсто, ка­ко би се раз­ли­ко­ва­ло од сред­њег ро­да ред­ног бро­ја шест). И по­гла­вље ко­је сле­ди ба­ви се бро­је­ви­ма, тј. сла­га­њем са њи­ма.

Ра­све­тље­на је и те­ма по­гре­шне упо­тре­бе, тј. пер­му­то­ва­ња циљ­них пред­ло­га ра­ди и због. Ов­де се на­во­ди да ис­прав­на упо­тре­ба за­ви­си и од ја­сно­ће ми­сли (стр. 78), што се мо­же при­ме­ни­ти и на ши­рем пла­ну, тј. мо­же се схва­ти­ти као лин­гви­стич­ка мак­си­ма. Ци­ти­ра се и Иван Клајн  по ње­го­вом ми­шље­њу, нај­зло­у­по­тре­бље­ни­ји је пред­лог о, ко­ји се сма­тра аде­кват­ним за по­ве­зи­ва­ње би­ло ко­ја два пој­ма, што не мо­ра увек би­ти је­зич­ки тач­но.

Ова књи­га за­пра­во се мо­же де­фи­ни­са­ти као збор­ник ра­до­ва, тј. чла­на­ка ко­ји су у кон­ти­ну­и­те­ту из­ла­зи­ли у ни­шким но­ви­на­ма, а ба­ви­ли су се сва­ко­днев­ним и аку­тел­ним пи­та­њи­ма пра­вил­ног пи­са­ња и из­ра­жа­ва­ња.

 

Светлана М. Спајић (Лозница)*

 

 



* svetlanaspajic@yahoo.com

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa