Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj: 27

Предраг Милојевић: РЕЧНИК СКАРЕДНИХ РЕЧИ

И ИЗРАЗА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ. Младеновац: Друштво за афирмацију културе Пресинг, 22014, 254 стр.

 

 

У пред­го­во­ру дру­гог до­пу­ње­ног из­да­ња Реч­ни­ка ска­ред­них ре­чи и из­ра­за у срп­ском је­зи­ку на­ве­де­но је: „Ове ре­чи, тре­ба под­ву­ћи, ни­су са­мо жар­гон. Жар­гон је спе­ци­фи­чан об­лик из­ра­жа­ва­ња ко­ји ко­ри­сте од­ре­ђе­не, под­кул­тур­не гру­пе. Је­зик ска­ред­них ре­чи чи­ни за­о­кру­же­ни и раз­ра­ђе­ни на­чин раз­ми­шља­ња: он је пу­цањ ди­рект­но у ср­це, у кул­ту­ру срп­ског на­ро­да. По­чет­ни ка­пи­тал реч­ни­ка чи­не из­ра­зи ко­је сви зна­мо и че­сто их из не­ке по­тре­бе ко­ри­сти­мо, би­ло да же­ли­мо да скра­ти­мо пут до же­ље­ног ци­ља, би­ло из же­ље да ма­ло обо­ји­мо пре­че­сто ту­роб­ну сва­ко­дне­ви­цу. Увр­шће­не су и на­род­не по­сло­ви­це, ко­је мо­же­те на­ћи и у Ву­ко­вом реч­ни­ку из XIX ве­ка. Ту је и по­ми­ња­ни жар­гон, се­о­ски из­ра­зи ју­га и се­ве­ра, за­тим псов­ке, кле­тве, до­ско­чи­це. Њи­хо­вим де­ли­мич­ним по­пи­си­ва­њем, реч­ник на­сто­ји да отво­ри пут у свет ко­ји по­чи­ва на од­су­ству обра­зо­ва­ња, до­ма­ћег вас­пи­та­ња, не­у­спе­лој со­ци­ја­ли­за­ци­ји, те­шким по­сло­ви­ма и окру­же­њу у ко­ји­ма се они од­ви­ја­ју, ма­те­ри­јал­ној си­ту­а­ци­ји ко­ја че­сто до­во­ди до оча­ја, ба­ха­то­сти и не­про­ми­шље­ног по­на­ша­ња“ (стр. 6–7).

Реч­ник са­др­жи глав­ни део (стр. 15–228) и до­дат­ке. Реч­нич­ки чла­нак са­др­жи од­ред­ни­цу и се­ман­тич­ку де­фи­ни­ци­ју, а по­не­где и ква­ли­фи­ка­тор ко­ји ука­зу­је на те­ри­то­ри­ју на ко­јој се од­ред­ни­ца ко­ри­сти.

Аб­ду­ка­ци­ја (во), аук­ци­ја.

Абен (јс) ис­ква­рен, по­ква­рен; аби га – ис­ква­ри га

Абленд (во), осо­ба са ти­ко­ви­ма, ко­јој се же­ли на­ру­га­ти.

Аблен­до­ва­ње, сиг­на­ли­за­ци­ја во­зи­лу ко­је до­ла­зи у су­срет.

Абре (јс), уз­ре­чи­ца ко­јом се обра­ћа не­ко­ме.

Аб­шир­ни­је (во), оп­шир­ни­је.

Аве­ти­ња (цг), од­ред­ни­ца за не­стал­ну осо­бу, са ши­ро­ким кру­гом ма­на.

Ави­јон, ави­он.

Ав­та­бус (јс), ауто­бус.

Ај мрш, тј. `ајде марш – гу­би се.

Ај­злог (во), из­лог.

Ајн­трт, бесмслен уз­вик ко­ји би тре­ба­ло да асо­ци­ра на секс.

Ака­ње, 1, уда­ра­ње; 2. упро­па­шћа­ва­ње не­че­га; 3. сек­су­ал­ни од­нос. Ака се, ачи се, уда­ра се, упу­шта се у сек­су­ал­не од­но­се.

Аква­ри­јум, из­лог ка­феа кроз ко­ји се ви­де де­вој­ке ко­је про­ла­зе ули­цом.

У реч­ни­ку су ко­ри­шће­не сле­де­ће скра­ће­ни­це:


(во) – Вој­во­ди­на

(јс) – ју­жна Ср­би­ја

(цг) – Цр­на Го­ра

(шу) – Шу­ма­ди­ја

(хр) – Хр­ват­ска


До­да­ци (стр. 229) са­др­же кле­тве, до­ско­чи­це, те увре­де и псов­ке.

– Кле­тве (стр. 231–232)


Бес те ско­лио.

Бес­тра­га му гла­ва.

Бог те убио да те не уби­је.

Бо­лест те изе­ла.

Бро­јао зу­бе на дла­ну.

Да­бог­да имао па не­мао.

Да­бог­да ме уби­ла тво­ја си­ро­ти­ња.

Да­бог­да о си­џим­ку ви­сео.

Да­бог­да се не нај­ео.

Да­бог­да умро.

Ка­мен ти у кљун (цг).

Мач­ке те га­зи­ле (јс).


– До­ско­чи­це (стр. 233–234)

Ала ти је виц, от­коп­чан ти шлиц.

Кад сам био у Оси­је­ку по­је­бо сам јед­ну се­ку.

Ка­жи Пе­ра – што ти га уте­ра.

Ле­по ти је љу­бит цу­ре дви­је, а још сла­ђе за­ја­ха­ти мла­ђе.

Мач­ко ја би те чач­ко.

Пет – је­бо те цео свет.

– Увре­де и псов­ке 235–249


Ајд све че­ти­ри диг­ни увис.

Ба­зго­ви­на.

Без­о­бра­зан ко па­шче.

Бем­бе­ли­ја.

Бе­сна ко­би­ла (јс).

Би­во­лу је­дан (јс).

Биц­ман.

Бланш ко ов­ца (јс).

Бо­ли ме ле­во јај­це.

Бо­ли те ма­че.

Бо­ли те праћ­ка.

Бр­љи­ва ов­ца (јс).

Брљ­чо бр­љи­ви.

Бу­да­ла.

Бу­љи­на.

Буч­ко јед­на.

Ва­шко јед­на.

Во­ле је­дан.

Га­гри­ца (јс).

Га­дан си ко ку­че (јс),


При­дев „ска­ре­дан“ ко­ри­сти у ши­рем зна­че­њу не­го што је то уоби­ча­је­но.

 

Ђорђе Р. Оташевић (Београд)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa