Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Rečnici, Broj: 27

Драгиша Трошић: РЕЧНИК ГОВОРА ТРСТЕНИЧКОГ КРАЈА : (АРХАИЗМИ, ЛОКАЛИЗМИ, ВАРАВРИЗМИ И ДР.). Трстеник: Народна библиотека „Јефимија“,

2014, 172 стр.

 

 

Дра­ги­ша То­шић, ка­ко је на­ве­де­но у ре­цен­зи­ји Мом­чи­ла Зла­та­но­ви­ћа (стр. 5–6), ре­чи за овај реч­ник за­пи­си­вао је де­се­так го­ди­на, углав­ном од ста­ри­јих осо­ба. Ту су и ре­чи ко­је је чуо у де­тињ­ству и упам­тио. Мно­ге се од њих го­то­во ви­ше и не чу­ју. Нај­ви­ше их је из Ма­ле Дре­но­ве, ње­го­вог род­ног се­ла. Ве­ли­ки број при­ја­те­ља и ко­ле­га му је пру­жио по­моћ.

Реч­нич­ки чла­нак се са­сто­ји од ак­цен­то­ва­не од­ред­ни­це и се­ман­тич­ке де­фи­ни­ци­је, ко­ја по­не­кад са­др­жи и илу­стра­тив­ни ци­тат (по пра­ви­лу, кра­так и укло­пљен у се­ман­тич­ку де­фи­ни­ци­ју) из раз­го­во­ра за­бе­ле­же­ног у Ма­лој Дре­но­ви 2004. го­ди­не са Ву­ко­са­вом Тро­шић, ро­ђе­ном 1923. го­ди­не.

àба           – де­бе­ло гру­бо ву­не­но сук­но.  

аба­џи­ја  – кро­јач ко­ји се ба­ви кро­је­њем, гај­та­ни­са­њем и ши­ве­њем оде­ла од сук­на, шај­ка, чо­је и дру­гог ма­те­ри­ја­ла.  

абер         – вест, но­вост ко­ју до­но­си гла­сник.  

абро­но­ша   осо­ба ко­ја пре­но­си но­во­сти, че­сто баш оне ко­је су не­ка тај­на и ко­је „ни­ко не сме да зна“.  

ава­шаст    раз­и­гран, де­ти­њаст, нео­зби­љан, не­про­ми­шљен.  

аве­ти­ња   по­гр­дан на­зив за осо­бу ко­ја је збу­ње­на, бу­нов­на, из­бе­че­на, ко­ја из­гле­да као не­ствар­на. Опу­сте­ла, пра­зна ку­ћа.  

áвли­ја    – про­стор око ку­ће за­тво­рен не­ком огра­дом; нај­че­шће по­сто­ји гор­ња и до­ња авли­ја.  

авра        ве­ли­ка га­ла­ма, сва­ђа, гу­жва; нео­р­га­ни­зо­ван и не­ар­ти­ку­ли­сан скуп љу­ди.  

аврик     – за­пу­штен и нео­бра­ђен про­стор, за­ра­стао у тра­ву­љи­ну и ко­ров.  

агитáци­ја – убе­ђи­ва­ње, на­ви­ја­ње за не­ког, по­др­жа­ва­ње (тер­мин из пред­из­бор­не кам­па­ње).  

адет         оби­чај, на­ви­ка.  

ај­дук        од­мет­ник у шу­ми, хај­дук; на­те­га, про­ши­ре­на цев ко­јом се из бу­ре­та ва­ди ра­ки­ја, на­пра­вље­на од ти­кве, леј­ке (в.).  

Код ви­ше­знач­них ре­чи зна­че­ња ни­су ја­сно и до­след­но из­дво­је­на –  по­не­где се из­два­ја­ју тач­ком, по­не­где тач­ком и за­пе­том.

Реч­ник са­др­жи и рад Је­ле­не Тро­шић: „Осо­бе­но­сти ак­це­нат­ског си­сте­ма го­во­ра Ма­ле Дре­но­ве (тр­сте­нич­ки крај)“ (стр.155–164). На кра­ју књи­ге је спи­сак ко­ри­шће­не ли­те­ра­ту­ре (стр. 165–166), те ак­цен­то­ва­ни текст раз­го­во­ра с Ву­ко­са­вом Тро­шић (стр. 167–170) и „Реч ауто­ра“ (стр. 171–172).

 

Ђорђе Р. Оташевић (Београд)*

 

 



* djordje.otasevic@isj.sanu.ac.rs

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa