Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Pregledni članci, Broj: 14

INTERNET U LINGVISTIČKOJ LITERATURI

Diskurs interneta podrazumeva nekoliko različitih vidova komunikacije: veb-stranice, elektronsku poštu, elektronske ćaskaonice, virtuelne igraonice i diskusione grupe. To su dinamične i interaktivne pojave koje na potpuno nov i dosad nezabeležen način menjaju ono što se znalo o govorenom i pisanom jeziku. U ovim promenama jezik elektronskih ćaskaonica otišao je najdalje, jer pokazuje najviše inovacija u odnosu na tradicionalnu komunikaciju, ali i druge jezičke situacije na internetu, u različitim stepenima, odstupaju od neelektronskih (veb-stranice u odnosu na knjige i novine, elektronska pošta u odnosu na pisma, itd.). Redefinisanje pojava uvek zahteva dobra obrazloženja zasnovana na detaljnim naučnim istraživanjima, pa se tako u ovom radu kratko prikazuje nekoliko knjiga i studija pojedinih aspekata jezika interneta u nadi da će se budućim istraživačima u ovom polju ponuditi smernice i olakšati put kroz literaturu.

Ono što se prvo može reći o ovih pet knjiga jeste da su na neki način komplementarne i da zajedno pružaju dobar uvid u trenutnu jezičku situaciju na internetu. Osim toga, većina ih je pisana na lak i prijemčiv način, te će svojim čitaocima, koji ne moraju da budu samo lingvisti, ponuditi širok spektar informacija i dobru osnovu za izgradnju kritičkog stava prema internetu u celini.

Internet se ne može posmatrati isključivo kao dekontekstualizovana jezička situacija, već se svi aspekti moraju tumačiti u sprezi sa društvenim i tehničkim faktorima, pa se zato preporučuje da jedna od obaveznih knjiga na samom početku bude Rheingold (1993). U knjizi, koja je besplatno dostupna na internetu, autor se usredsređuje na nastanak zajednica na internetu, pri čemu kroz mnoge primere dokazuje da se zajednica više ne može zasnivati samo na geografskom području, nego može da svoje temelje ima i u virtuelnom prostoru. Nadalje, Rheingold sužava svoju temu na diskusione grupe, pomoću kojih dokazuje svoju teoriju o virtuelnim zajednicama, razlozima njihovog nastanka i njihovom značaju u životu ljudi. Slična studija, koja se bavi prvenstveno virtuelnim igraonicama, je Cherny (1999). Tu se, osim virtuelnih zajednica, razmatraju nekoliki aspekti interaktivne komunikacije, a ostatak knjige, zasnovan na etnografskoj studiji, nudi obilje primera kojima se jasno ilustruju argumenti autorke i otvaraju mnoga lingvistička pitanja.

Danet (2001) celu knjigu posvećuje raznovrsnim situacijama u kojima se element igre smatra neizostavnim, te pokazuje kako se razvijala inovativnost i kreativnost korisnika interneta. U dva poglavlja posmatra elektronsku poštu i elektronske ćaskaonice, a u ostatku knjige bavi se umetnošću interneta i njenim manifestacijama na veb-stranicama. Daleko najinformativnija i najsveobuhvatnija knjiga po lingvističkim pitanjima je Crystal (2001), koja daje pregled osobina svih vidova komunikacije na internetu i stoga je od neprocenjive pomoći. U osam poglavlja Crystal razmatra društvene faktore koji su uticali na jezičke situacije na internetu, zatim se usredsređuje na svaku od tih situacija ponaosob, te na kraju daje predviđanja o budućnosti jezika iz dva aspekta: kako će jezički izgledati internet i koliko će neelektronski jezik trpeti, menjati se ili napredovati zbog interneta. Jedina zamerka ovoj knjizi je povremena neutemeljenost tvrdnji koje autor iznosi isključivo na osnovu svojih ili tuđih iskustava, a ne na osnovu nekih kvantitativnih studija i istraživanja na terenu.

Lingvisti koji bi želeli da se upuste u takva istraživanja veliku će pomoć naći u Hine (2000), gde se veoma jednostavno i jasno predočavaju osnove svake etnografske studije, a potom se takva istraživanja stavljaju u kontekst interneta. Tako se ističe da virtuelna etnografija nije fizičko, već iskustveno putovanje, te se na primerima nekolikih situacija pokazuje na šta treba da se obrati pažnja i gde su zamke. Ističe se problem objektivnosti, pošto je istraživač neminovno deo situacije koju istražuje, te, kao i Cherny (1999), ukazuje na potrebu da se etnografske, kvalitativne studije upotpune statističkim, kvantitativnima. Naposletku, za sve pojedine aspekte društveno-lingvističkih situacija na internetu pomoć i literatura mogu se potražiti u besplatnom elektronskom časopisu Journal of Computer-Mediated Communication (jcmc.indiana.edu), koji izlazi već 10 godina, sa 4 broja godišnje.

Pored ovih, svakako postoje i mnoge druge studije, knjige i zbirke članaka koje se bave pitanjem jezika interneta, ali uvek je dobro znati odakle početi i gde se mogu naći osnovne informacije koje dalje vode do drugih izvora i u nova istraživanja.

 

LITERATURA:

Cherny, L. (1999). Conversation And Community. Chat In A Virtual World. CSLI Publications. Stanford.

Crystal, D. (2001). Language And The Internet. CUP. Cambridge.

Danet, B.(2001). Cyberplay. Berg. Oxford, New York.

Hine, C. (2000). Virtual Ethnography. SAGE Publications. London, Thousand Oaks, New Delhi.

Journal of Computer-Mediated Communication (jcmc.indiana.edu)

Rheingold, H. (1993). Virtual Community: Homesteading on the Electronic Frontier. www.well.com/user/hlr/vcbook

Biljana Radić-Bojanić (Novi Sad)

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa