Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 27

Весна Ђорђевић (Београд)*

 

Дејана Д. Јовановић, Ђорђе Оташевић: МАЛИ РЕЧНИК ФЕМИНИСТИЧКИХ ТЕРМИНА, Београд: Алма, 2015,

419 стр.

 

 

По­след­њих пар де­це­ни­ја, упо­ре­до са раз­ви­ја­њем кон­цеп­та фе­ми­ни­зма, по­ја­вљу­ју се и при­руч­ни­ци, мо­но­гра­фи­је, струч­ни ра­до­ви и реч­ни­ци, чи­ји је циљ да до­при­не­су раз­у­ме­ва­њу фе­ми­ни­зма, при­сту­пе раз­ли­чи­тим по­ја­ва­ма из угла фе­ми­ни­стич­ке те­о­ри­је, раз­мр­се тер­ми­но­ло­шке не­спо­ра­зу­ме. До­при­нос раз­ви­ја­њу фе­ми­ни­стич­ке тер­ми­но­ло­ги­је сва­ка­ко је и Ма­ли реч­ник фе­ми­ни­стич­ких тер­ми­на Де­ја­не Д. Јо­ва­но­вић и Ђор­ђа Ота­ше­ви­ћа, ко­ји ће­мо овом при­ли­ком при­ка­за­ти у крат­ким цр­та­ма, усред­сре­ђу­ју­ћи се на на­чин лек­си­ко­граф­ске об­ра­де.

Ма­ли реч­ник фе­ми­ни­стич­ких тер­ми­на чи­не сле­де­ћа по­гла­вља: Пред­го­вор (5–7), Реч­нич­ки чла­нак (7–10), Скра­ће­ни­це (10–11), Реч­ник (11–227), Спи­сак од­ред­ни­ца (227–231), Дво­је­зич­ни реч­ни­ци (231–233): Ен­гле­ско-срп­ски реч­ник (233–248), Ру­ско-срп­ски реч­ник (248–261), Срп­ско-ен­гле­ски реч­ник (261–276), Срп­ско-ру­ски реч­ник (276–289), Спи­сак тер­ми­на (289–333) и Из­во­ри (333–417). У це­ли­ни Реч­ник об­ра­ђе­но је сто се­дам­де­сет фе­ми­ни­стич­ких тер­ми­на, а це­ли­на Дво­је­зич­ни реч­ни­ци об­у­хва­та око 800 тер­ми­на. У Спи­ску тер­ми­на на­ла­зи се 2.175 је­ди­ни­ца.

Тер­ми­но­ло­шки реч­ни­ци, ко­ји­ма при­па­да и реч­ник о ко­ме го­во­ри­мо, уну­тар реч­нич­ког члан­ка под­ра­зу­ме­ва­ју и би­бли­о­граф­ске ре­фе­рен­це, као и ре­фе­рен­це на пој­мо­ве у ве­зи с тер­ми­ном, екви­ва­лент­не тер­ми­не у дру­гим је­зи­ци­ма и др., а осим основ­ног зна­че­ња тер­ми­на пра­те се и дру­га зна­че­ња ко­ја тер­мин има у окви­ру од­го­ва­ра­ју­ће ди­сци­пли­не, или је имао кроз исто­ри­ју, бе­ле­жи се и пр­ва упо­тре­ба тер­ми­на у не­ком на­уч­ном де­лу од стра­не кон­крет­ног ауто­ра. Ова­ква струк­ту­ра тер­ми­но­ло­шких реч­ни­ка до­во­ди че­сто до пре­оп­шир­них опи­са и ства­ра­ња при­руч­ни­ка-ен­ци­кло­пе­ди­ја. Ма­ли реч­ник фе­ми­ни­стич­ких тер­ми­на у том по­гле­ду на­шао је од­го­ва­ра­ју­ћу ме­ру – де­фи­ни­ци­је тер­ми­на у ње­му, оформ­ље­не пре­ма пра­ви­ли­ма де­скрип­тив­не лек­си­ко­гра­фи­је, ни­су оп­те­ре­ће­не ен­ци­кло­пе­диј­ским де­та­љи­ма: „Lek­si­ko­graf­ske de­fi­ni­ci­je sa­dr­že sa­mo onu ko­li­či­nu en­ci­klo­pe­dij­skih in­for­ma­ci­ja ko­ja je neo­p­hod­na za uspe­šnu se­man­tič­ku iden­ti­fi­ka­ci­ju ter­mi­na.” (5). Ко­ри­сни­ци Реч­ни­ка за­ин­те­ре­со­ва­ни за ви­ше по­да­та­ка о са­мом тер­ми­ну упу­ћу­ју се на ли­те­ра­ту­ру да­ту у окви­ру реч­нич­ког члан­ка, што је, ка­ко смо на­ве­ли, уоби­ча­је­но у тер­ми­но­ло­шким реч­ни­ци­ма.

Са­ста­вља­чи реч­ни­ка на­сто­ја­ли су да па­жљи­во при­сту­пе об­ра­ди зна­че­ња сва­ке реч­нич­ке од­ред­ни­це – по­што је као из­вор гра­ђе ко­ри­шће­на ис­кљу­чи­во фе­ми­ни­стич­ка ли­те­ра­ту­ра, у Реч­ни­ку су из­дво­је­на са­мо она зна­че­ња ко­ја об­ра­ђе­ни тер­ми­ни има­ју у тој ли­те­ра­ту­ри. Та­ко је, на при­мер, тер­мин род де­фи­ни­сан као: „psi­ho­lo­ško sta­nje i dru­štve­no kon­stru­i­sa­ne ulo­ge, po­na­ša­nja, ak­tiv­no­sti i ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je ne­ko dru­štvo sma­tra pri­me­re­nim i ti­pič­nim za že­ne i za mu­škar­ce, a kojе se usva­ja­ju rod­nom so­ci­ja­li­za­ci­jom.” (153), што је зна­че­ње ко­је не бе­ле­же опи­сни реч­ни­ци срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка. Тер­мин жен­ско пи­смо де­фи­ни­ше се као: „spe­ci­fič­na stra­te­gi­ja pi­sa­nja či­ji je cilj da de­stru­i­še lo­go­cen­tri­zam i fa­lo­cen­tri­zam (fa­lo­go­cen­tri­zam), da ne­gi­ra pi­sa­nje kao ak­tiv­nost re­zer­vi­sa­nu za mu­škar­ce, da knji­žev­nost oslo­bo­di mu­škog je­zi­ka” (223). У је­зич­ком ко­мен­та­ру уз ову од­ред­ни­цу ис­так­ну­то је да се из­раз жен­ско пи­смо сре­ће у сва­ко­днев­ној упо­тре­би, где се ко­ри­сти у раз­ли­чи­тим зна­че­њи­ма, и то дру­га­чи­јим од оног у фе­ми­ни­стич­кој те­о­ри­ји: „Obič­no se nji­me ozna­ča­va knji­žev­nost ko­ju pi­šu že­ne” (223). Отуд Реч­ник, осим сво­је при­мар­не функ­ци­је, пру­жа увид и у то шта чи­ни фе­ми­ни­стич­ки дис­курс, те пред­ста­вља зна­ча­јан из­вор за ис­тра­жи­ва­ња дру­штве­но-ху­ма­ни­стич­ког усме­ре­ња. У том сми­слу зна­чај­ни су они је­зич­ки ко­мен­та­ри ко­ји­ма се из­но­се за­па­жа­ња у ве­зи са упо­тре­бом тер­ми­на у фе­ми­ни­стич­кој ли­те­ра­ту­ри. На при­мер, тер­мин ре­про­дук­тив­на пра­ва, пре­ма Реч­ни­ку,  под­ра­зу­ме­ва: „deo za­kon­skih pra­va ko­ja se od­no­se na od­lu­ku da se ima­ju ili ne­ma­ju de­ca, da se abor­ti­ra, da se ko­ri­ste kon­tra­cep­tiv­na sred­stva, kao i na oba­ve­ze dr­ža­ve da obez­be­di od­go­va­ra­ju­ću po­moć u sfe­ri re­pro­duk­tiv­nog zdra­vlja te obra­zo­va­nje i do­stup­nost in­for­ma­ci­ja.” (150–151), а у је­зич­кој на­по­ме­ни уз ову од­ред­ни­цу ис­так­ну­то је да „u fe­mi­ni­stič­koj li­te­ra­tu­ri re­pro­duk­tiv­na pra­va se če­sto ve­zu­ju sa­mo za že­ne.” (151).

Ка­ко је на­зна­че­но у Пред­го­во­ру (5), Реч­ник пред­ста­вља „po­ku­šaj da se fe­mi­ni­stič­ka ter­mi­no­lo­gi­ja pred­sta­vi na lek­si­ko­graf­ski ne­što dru­ga­či­ji na­čin”. Спе­ци­фич­ност лек­си­ко­граф­ског при­сту­па ко­јим се овај реч­ник из­два­ја од дру­гих реч­ни­ка исте те­ма­ти­ке огле­да се, пре све­га, у ори­ги­нал­ној струк­ту­ри реч­нич­ког члан­ка.

Реч­нич­ки чла­нак чи­ни ви­ше це­ли­на (нај­ви­ше три­на­ест): 1) лек­си­ко­граф­ска де­фи­ни­ци­ја (се­ман­тич­ка иден­ти­фи­ка­ци­ја тер­ми­на), 2) хи­пе­ро­ним, 3) си­но­ним(и), 4) фо­нет­ске, мор­фо­ло­шке или гра­фич­ке ва­ри­јан­те од­ред­нич­ке ре­чи или син­таг­ме, 5) ви­шеч­ла­ни из­ра­зи ко­ји у се­би не са­др­же од­ред­нич­ку реч или син­таг­му ни­ти су с њом твор­бе­но по­ве­за­ни, 6) ви­шеч­ла­ни из­ра­зи ко­ји у се­би са­др­же од­ред­нич­ку реч или син­таг­му, 7) ре­чи и син­таг­ме ко­је су твор­бе­но по­ве­за­не с од­ред­нич­ком реч­ју или син­таг­мом, 8) пре­вод тер­ми­на на ен­гле­ски и ру­ски је­зик, 9) илу­стра­тив­ни ци­та­ти, 10) је­зич­ке на­по­ме­не, 11) екс­цер­пи­ра­ни из­во­ри, 12) ли­те­ра­ту­ра на ен­гле­ском је­зи­ку, 13) ли­те­ра­ту­ра на ру­ском је­зи­ку. Тре­ба на­гла­си­ти да је це­ли­на Илу­стра­тив­ни ци­та­ти да­та са­мо уз пр­ву од­ред­ни­цу (афир­ма­тив­на ак­ци­ја) као при­мер мо­гу­ће струк­ту­ре реч­нич­ког члан­ка. Иако би та­кво ре­ше­ње за­у­зе­ло ви­ше про­сто­ра, при­мер упо­тре­бе тер­ми­на у кон­тек­сту био би зна­ча­јан ко­ри­сни­ци­ма Реч­ни­ка.

Сви об­ра­ђе­ни тер­ми­ни пред­ста­вља­ју име­ни­це и име­нич­ке син­таг­ме. Од­ред­ни­ца је ак­цен­то­ва­на (у слу­ча­ју ду­блет­ног ак­цен­та са­ста­вља­чи су се од­лу­чи­ли са­мо за је­дан) и уз њу су да­ти основ­ни гра­ма­тич­ки по­да­ци о тер­ми­ну: на­зна­чен је род, дат је ге­ни­тив­ни на­ста­вак у слу­ча­је­ви­ма по­сто­ја­ња гла­сов­них про­ме­на (фе­ми­ни­зам, -зма м. р.) и про­ме­не ак­цен­та у па­ра­диг­ми (фе­ми­нѝтēт, -тéта м. р.), као ­и када је ­у ­питању­ и­меница­ женско­г рода на­ к­онсонант­ (а­нд­рогиност, ж. р.). За­ т­ермине ­у виду­ си­нтагме дат је род, п­о п­отреби и број, ­главн­е речи у­ си­нтагми­ (р­епр­оду­ктивна­ права ср. р. мн.). И­ друг­е ­целине­ ре­чничког ­чланка­ п­ружају­ ли­нгви­стичк­е и­нф­ор­мације о­ т­ермину­ (­хи­пер­онимски ­и ­син­онимск­и ­односи ­у које­ термин­ ступа, ­тв­орбено­ гнездо, т­е ф­онетске,­ м­ор­фолошке или­ гр­афичк­е ­вар­ијант­е о­дре­дничк­е речи или­ си­нтагме).

Део­ ре­чничког ­чланка ­означен ка­о Ј­езичк­е ­на­помене ­усмерен је, пре­ свега, на­ ли­нгви­стичку­ пр­об­ле­матик­у ­по­јединог­ т­ермина­. ­За­пажањ­а ­изнета у ови­м ј­езички­м к­ом­ен­тарим­а ­корисна су ­и ­раз­умљива ­и н­ели­нгв­истима, а­ зн­ачајна су и з­а сам­у ­фе­мини­стичк­у­ т­еорију­.

Ј­езичко­м ­на­поменом­ пружа се­ о­бав­ештење ­о том­е који ј­е облик­ т­ермин­а чешћи у­ уп­отреби (у­ с­лу­ча­јевим­а кад­а п­остој­и виш­е ф­онетских,­ м­ор­фолошких и­ гр­афијски­х ­ва­ри­јаната­ т­ермина и/ил­и ­си­нонима):­

­фе­мини­стичка­ ли­нгв­истика – ­„Termi­n ­fe­mini­stička­ li­ngv­istik­a češće s­e ­koristi o­d ­si­nonim­a ­fe­mini­stička­ k­ritik­a ­jezika­, ­fe­mini­stičk­a­ nauka ­o ­jezikurodna­ li­ngv­istika” (55);

­ос­на­живање –­ „Često se­ sreć­e e­nglesk­i obli­k ­emp­overment” (130)­.

­Понекад с­у дата ­и ­за­пажања ­о­ гео­графској­ ра­спро­ст­ра­њености­ т­ермина­, ­односн­о ­његов­е ­вар­ијанте: 

­ан­ар­хо­феми­ни­сткиња – „­U H­rvatskoj j­e češć­i oblik ­an­ar­ho­fe­min­istica.” (17),­

гендер – „­U ­fe­mini­stičko­j ­li­te­ratur­i ­obja­vljenoj ­u ­Srbiji­, Crno­j Gori ­i H­rvatskoj­ n­ajčešće s­e ­koristi­ termin rod, dok je ­u Bosni i­ H­er­ce­govini­ termin­ gender čest ka­o n­ep­rom­enjivi­ pridev, a­ sreće se i s­ p­riloškim­ z­načenjem. Kao­ i­menica j­e redak.” (81),

као ­и ­за­пажања о­ уп­отреби­ т­ермина ­у е­нглеском ил­и руско­м ­језику, ­с ­обзиром на то да с­у е­нглеска ­и руск­а ­фе­мини­стичк­а ­ли­те­ратура ­пре­дст­ављал­е извор­ грађе з­а ­целину­ Д­вој­езични­ р­ечници:

­аф­ирм­ативн­а ­акција – „­U rusko­m ­jeziku­ termi­n а­фф­ирм­ативна­я акци­я­ veoma se­ retk­o ­koristi.” (14)­;

­женизам – „­U rusko­m ­jeziku­ i­menic­a женизм im­a sasvim­ drugo­ z­načenje.” (217)­;

­хе­тер­оце­нтризам – „­U ­po­jedini­m ­ra­dovima n­a e­ngleskom ­i rusko­m ­jeziku­ termi­n ­he­ter­oce­ntrizam ­i ­he­ter­os­eksizam­ sm­atraju se za ­isto­značne.” (86).

­У ј­езички­м к­ом­ен­тарима ­оз­начени су и­ т­ермини ­у ­говор­у чест­о а­кц­ен­товани н­а начи­н кој­и о­дступа о­д ­акц­енатске­ норме­:

­би­фобија –­ „­Du­go­silazn­i ­akcenat na­ drugom­ slogu (bi­fôbija)­, koji se­ n­ajčešć­e čuje­, nije u ­skladu ­s ­važećo­m ­akc­enatskom­ normom.” (29)­;

­хо­мо­фобија –­ „­Du­go­silazn­i ­akcenat na­ drugom­ slogu­ (homo­fôbija)­, koji se­ n­ajčešć­e čuje­, nije u ­skladu ­s ­važećo­m ­akc­enatskom­ normom.” (90).

Има ­и такви­х к­ом­ентар­а који ­пре­дст­ављај­у ­сажете­ ли­нгв­ос­тили­стичке­ а­нализе. На­ пример: ­

родни­ д­исбаланс –­ Termin­ rodni­ d­isbalans u ­štampi s­e ­poneka­d ­koristi u­ ­ne­od­go­va­rajućim­ ko­nte­kstima­. ­Re­čenica­ „Kada ­uzmemo ­u obzir ­ostale­ r­azv­rstane­ uloge­, v­id­jećemo da je­ rodni­ d­isbalans­ ­naj­iz­ra­ženij­i kada su ­u ­pitanj­u l­iderske­ uloge­: tak­o među­ zv­an­ič­nicim­a/cama­ imamo 4,­5 put­a viš­e m­uš­karac­a neg­o žena“ (c­. ­Mi­li­vojević­, Žigić 2015: 14) ­– j­ezički j­e ko­rektna. U­ tekstu „­Uo­bi­čajeneskor­o­ neu­tralne­, ­crvene ­i ­zelen­e ­figure na­ pj­ešački­m ­se­ma­forim­a ­za­mi­jenile s­u ­figur­e ­parova. One s­e ­poja­vljuju u tr­i ­var­ijante­: ­hetero, gej ­i le­zbijskoj ..­. Novi­ s­ignali ć­e biti­ p­ro­mij­enjeni na 12­0 ­se­mafora­, čime će­ rodni­ d­isbalans­ t­ra­d­ici­onalnih­ z­nakov­a biti­ e­li­miniran.“­ greška je­ upa­dljiva ­– meša se­ z­načenje­ t­ermina rods­ek­sualna­ or­ij­en­tacija­. ­Neko­rektna­ up­otreb­a manje j­e vi­dljiva u­ p­rimeru­ „­Kineske­ vlasti su …­ rodni­ d­isbalan­s međ­u ­no­vo­rođeni­m ­bebam­a n­azvale ­’­najoz­bi­ljnijim­ pr­oblemom ­s kojim s­e Kin­a­ s­uočava’“.­ Rodni ­id­entitet­ p­od­ra­zumeva svest o­ vl­astitom­ rodno­m ­od­ređenju, ­a ­no­vor­ođenča­d takvu sves­t ­nemaju­. ­Takođe se n­e mož­e­ po­uzdano­ znat­i kakav će­ njihov­ rodni ­id­entite­t bit­i k­asnije­, kada tu svest ­steknu, jer o­n nij­e nužn­o ­povezan ­s­ b­iološki­m polom. Ista­ grešk­a javlja se i ­u ­re­čenici s­a ­si­nonimom­ rodn­i ­debalans:­ „­Kineska ak[а]demija z­a ­soc­ijaln­e­ nauke j­e ­ob­javila da bi se do 2020­. ­godin­e više od 2­0 ­m­ilion­a m­uš­karaca ­u dobi z­a ž­enidbu­, mogl­o naći u­ s­vo­jevrsnoj­ krizi, be­z m­og­ućnosti d­a nađ­e s­upruguRodn­i ­debalan­s međ­u ­no­vo­rođeni­m ­Ki­nezima je­ ­najoz­bi­ljnij­i ­demo­grafski­ proble­m međ­u ­po­pu­lacijo­m koja­ broji 1,­3 ­mil­ijarde­ st­an­ovnika“.­ Greška je­ n­ajmanj­e vi­dljiva ­u ­re­čenici ­„N­ajveći­ rodni­ d­isbalans je­ p­risutan u­ f­udbalu ­i k­ošarci gdje ima 13% ­spor­ti­stkinja ­i žena­ p­ro­f­es­io­nalaca“. Da li će s­e neka­ osoba­ t­ak­mičiti u­ ženskoj il­i muškoj­ k­onk­ur­enciji ni­ n­ajmanje n­e ­zavisi od­ njeno­g roda i­ rodnog ­id­en­titeta ve­ć is­kl­jučivo od­ njeni­h­ b­ioloških,­ polni­h k­ar­ak­ter­istika.” (181);­

родна­ р­авно­правност ­– Pošto ­u ­fe­mini­stičko­j­ t­eoriji­ t­ermini rod i pol­ n­ajčešć­e nis­u ­si­nonimi­, onda ni­ si­ntagme­ rodna­ r­avno­pravnostr­avno­pravnos­t međ­u ­po­lovima ­(polna­ r­avno­pravnostr­avno­pravnos­t ­polova) n­e mog­u biti ­isto­značne, a­ n­jihov­e s­ema­ntičk­e ­de­fi­nicije iste. U ­praksi s­e s­ema­ntičk­e ­de­fi­nicije ovih­ si­ntagmi ­obično ne­ r­az­likuju (­`rodna­ r­avno­pravnost –­ pr­avedno­ t­re­tiranj­e ­polova­, koj­e može­ p­od­ra­zu­mi­jevati­ jednak ili­ r­azličit ­tretman, al­i koji se­ smatra­ j­ednakim u­ smislu­ prava,­ o­baveza ­i m­og­ućnost­i koje pred­ njima­ stoje` – c­. ­Ži­vanović 2010: 20; ­`Rodna­ r­avno­pravnost ­– ­odsustvo­ di­sk­ri­mi­nacije po ­osnov­u pol­a kada s­e ­dod­eljuj­u r­esursi ­i ­be­ne­ficije` – c­. ­Mi­li­vojević­, Žigić, 2015: 35). ­S ­obzirom na­ z­načenj­e koje­ termin rod ima ­u ­fe­mini­stičko­j­ t­eoriji,­ sm­atramo da bi se­ si­ntagma­ rodna­ r­avno­pravnos­t mogl­a ­kor­istiti i u­ s­ledećem­ z­načenju: ­`pravo­ svake­ osobe da­ sl­obodn­o bira rod ­i živi u ­skladu s njim, be­z ­obzira n­a­ b­iološke­ p­red­is­po­zicije`. (170–171).

Иако овај­ речник н­е тежи­ п­ро­пи­сивању­, ­зан­имљива с­у ­за­пажања ­о ­по­јединим­ т­ер­минима­, кој­а мог­у бити­ зн­ачајна за­ српск­у ­фе­мини­стичк­у­ т­еорију у­ смисл­у ­усп­ост­ављања­ ј­едно­зн­ачности­ т­ермина:

­тра­нсв­естизам – „Ovaj se­ termi­n ­koristi r­az­ličitim­ z­nač­enjima­. Negde se­ r­az­likuju ­tra­nsv­estija i ­tra­nsv­estizamdrugde su t­o ­si­nonimi­. ­Ponekad se u ­štamp­i ­mešaju­ t­ermini ­tra­nsv­estizam i ­tra­ns­ek­sualnost.” (203);

­тран­сродност –­ „­Ponegde se ­tran­srodnost i ­tra­ns­ek­sualnost­ sm­atraju z­a ­si­nonime, dok se­ drugd­e među ovim­ t­er­minima­ pravi­ r­azlika – ­tra­ns­ek­sualne­ osob­e žele da­ p­romene svoj polho­rmonsko­m ­te­rapijom i/il­i h­irurškom­ o­pe­racijom, dok ­tran­srodne­ osobe t­u želj­u ­nemaju ili je ne­ sm­atraju z­a važnu.” (209).

На­ крају,­ треб­а ­истаћи да ј­е Мали­ речни­к ­фе­мини­стичких­ т­ермина, ­у п­огледу­ л­ек­сико­графски­ д­ру­гачиј­е ­ор­га­ни­зације­ ре­чничког ­чланк­а него што је то ­уо­би­чајено у  ­пре­дст­ављањ­у ­фе­мини­стичке­ т­ер­ми­но­логије код нас ­(уопште,­ српске­ т­ер­ми­но­логије),­ с­во­јеврсна­ пр­ипрема за­ п­ла­нирани­ Речни­к ­фе­мини­стичких­ т­ермина­, који ћ­е ­са­држат­и ­далек­о више­ т­ермина и ­у којем ће с­е ­решит­и ­н­ед­оумице ­и ­по­једин­е ­недо­сл­едности­, кој­е сам­и с­аст­ављач­и ­наводе у ­Пр­ед­говору.

 

 



* vesna.djordjevic@isj.sanu.ac.rs

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa