Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 27

Светлан­а М. Сп­ајић (­Лоз­ница)*

 

David Crystal: LANGUAGE A­ND THE INTE­RNET.

C­am­br­idge Un­iversit­y Press,­  2001, 2­71­. str.

 

­

Ка­ко и сам на­слов су­ге­ри­ше, Деј­вид Кри­стал, је­дан од во­де­ћих ауто­ри­те­та на по­љу лин­гви­сти­ке, у овој књи­зи ана­ли­зи­ра ути­цај ко­ји Ин­тер­нет има на је­зик у да­на­шњој тех­но­ло­шкој ери. Већ у пред­го­во­ру, сам аутор на­во­ди ка­ко је глав­ни раз­лог за ства­ра­ње јед­не ова­кве сту­ди­је чи­ње­ни­ца да, ка­да же­ли­мо да се до­дат­но ин­фор­ми­ше­мо на ову те­му, јед­но­став­но не по­сто­ји од­го­ва­ра­ју­ћа ли­те­ра­ту­ра. У том сми­слу, он по­ре­ди по­ја­ву Ин­тер­не­та са ре­во­лу­ци­о­нар­ном по­ја­вом штам­пе или те­ле­ви­зи­је, из че­га је ла­ко из­ву­ћи за­кљу­чак ка­ко је та­ква ино­ва­ци­ја мо­ра­ла ути­ца­ти на го­то­во све по­ја­ве око нас, па са­мим тим и на је­зик. Ка­ко је Ин­тер­нет пре све­га со­ци­о­ло­шка по­ја­ва, та­ко и  уло­га је­зи­ка по­ста­је цен­трал­на (Пред­го­вор).

У пр­вом по­гла­вљу – A Lin­gu­stic Per­spec­ti­ve,  Кри­стал још јед­ном по­вла­чи па­ра­ле­лу из­ме­ђу по­ја­ве Ин­тер­не­та и ве­ли­ких про­на­ла­за­ка чо­ве­чан­ства, об­ја­шња­ва­ју­ћи да су стра­хо­ви у ве­зи са ње­го­вим ути­ца­јем на ци­ви­ли­за­ци­ју пот­пу­но оправ­да­ни. Ту да­је и кра­так пре­глед исто­ри­је на­стан­ка Ин­тер­не­та. Аутор на­во­ди да је циљ ње­го­вог ис­тра­жи­ва­ња да ис­пи­та ути­цај ком­пју­те­ра – пре све­га Мре­же – на је­зик уоп­ште­но и по­је­ди­нач­не је­зи­ке (стр. 6), као и да утвр­ди да ли се на­ше лин­гви­стич­ко по­на­ша­ње на Ин­тер­не­ту до­вољ­но раз­ли­ку­је од прет­ход­но уста­ље­ног је­зич­ког по­на­ша­ња, да би се  мо­гло ока­рак­те­ри­са­ти као ре­во­лу­ци­о­нар­но (стр. 6) Ако по­сто­ји гло­бал­но се­ло – на­ста­вља Кри­стал – мо­ра­мо се за­пи­та­ти: Ко­ји би то био ње­гов ди­ја­лект? (стр. 6). Јед­на од бит­ни­јих та­ча­ка у овом по­гла­вљу је­сте по­јам је­зич­ког ва­ри­је­те­та (lan­gu­a­ge va­ri­ety) ко­ји има сле­де­ће ка­рак­те­ри­сти­ке: гра­фич­ке, ор­то­граф­ске, гра­ма­тич­ке, дис­курс­не, лек­сич­ке. За са­да, је­зик Ин­тер­не­та ве­ћи­ном под­ра­зу­ме­ва пи­са­ни текст, док усме­но из­ра­жа­ва­ње има огра­ни­че­но при­су­ство на Мре­жи (стр. 9) кроз ви­део-сним­ке, кли­по­ве, фил­мо­ве. Уз овај вид из­ра­жа­ва­ња иду и до­дат­не   фо­нет­ске и фо­но­ло­шке од­ли­ке је­зи­ка.

У истом по­гла­вљу, об­ра­ђу­је се и е-mail као мо­дер­ни на­чин ко­му­ни­ка­ци­је, ко­ји до­ста ва­ри­ра у по­гле­ду ду­жи­не и сти­ла, па је та­ко и је­зик меј­ло­ва те­шко ге­не­ра­ли­зо­ва­ти.

Cha­tro­oms та­ко­ђе има­ју спе­ци­фи­чан је­зик, по­себ­но уко­ли­ко је ко­ри­сник укљу­чен у ви­ше њих си­мул­та­но. За­кљу­чак је да је је­зик ових гру­па при­лич­но ра­зно­лик и да има мно­го ва­ри­је­те­та.

Ви­ру­тел­ни све­то­ви (vir­tual worlds) има­ју сво­је oсобености у ова­квим из­ми­шље­ним све­то­ви­ма, лин­гви­стич­ке мо­гућ­но­сти су огром­не (стр. 13) али, без од­ре­ђе­них огра­ни­ча­ва­ју­ћих пра­ви­ла, као и у сва­кој игри, ко­му­ни­ка­ци­ја би убр­зо по­ста­ла не­мо­гу­ћа.

World Wi­de Web (WWW) омо­гу­ћа­ва ко­му­ни­ка­ци­ју и ин­тер­ак­ци­ју из­ме­ђу ко­ри­сни­ка ши­ром све­та, и као та­ква укљу­чу­је огро­ман ди­ја­па­зон те­ма – од ен­ци­кло­пе­диј­ских ре­фе­рен­ци до Жу­тих стра­ни­ца; са­мим тим, по­ста­вља се пи­та­ње да ли је је­зик ова­кве мре­же ко­хе­рен­тан.

Мо­ра­мо оче­ки­ва­ти још мно­го ино­ва­ци­ја и из­ме­на у овом ви­ду ко­му­ни­ка­ци­је, од­но­сно – је­зи­ка. Мо­жда ће­мо чак мо­ра­ти да усво­ји­мо но­ви го­вор, оно што аутор на­зи­ва Net­spe­ak а што се још де­фи­ни­ше и као елек­трон­ски је­зик или елек­трон­ски дис­курс. С об­зи­ром да је у на­ста­ја­њу, је­зик ко­ри­сни­ка Ин­тер­не­та је у тран­зи­ци­ји (стр. 6).

The me­di­um of Net­spe­ak је по­гла­вље у ко­ме аутор раз­ма­тра спе­ци­фич­но­сти је­зи­ка Ин­тер­не­та као елек­трон­ског, гло­бал­ног и ин­тер­ак­тив­ног ме­ди­ја (стр. 23). Као пред­у­слов за ову ана­ли­зу, Кри­стал на­во­ди фак­то­ре ко­ји раз­два­ја­ју пи­са­ни и го­вор­ни је­зик, као што су: ви­зу­ел­ни кон­такт из­ме­ђу уче­сни­ка, ди­на­мич­ност, по­сто­ја­ње/не­по­сто­ја­ње вре­мен­ског ра­спо­на из­ме­ђу про­дук­ци­је и ре­цеп­ци­је је­зи­ка, итд. Оно што чи­ни је­зик Ин­тер­не­та по­себ­ним и је­дин­стве­ним је­сте то што он по­се­ду­је ка­рак­те­ри­сти­ке оба ова ви­да из­ра­жа­ва­ња. Та­ко чак и онај је­зик ко­ји се на Мре­жи упо­тре­бља­ва у пи­са­ној фор­ми, по­ка­зу­је не­ко­ли­ци­ну кључ­них од­ли­ка го­во­ра (стр. 29). Оно што та­ко­ђе из­два­ја до­тич­ни ме­та­је­зик од свих дру­гих је­сте то што мно­ге ње­го­ве ка­рак­те­ри­сти­ке ни­су усло­вље­не са­мим уче­сни­ци­ма, као што је то слу­чај у жи­вој ко­му­ни­ка­ци­ји, већ софт­ве­ром као спољ­ним фак­то­ром. По­сте­пе­но, ме­та­је­зик Мре­же на­док­на­ђу­је оне не­до­стат­ке ко­је има у од­но­су на го­вор­ни је­зик: та­ко, на при­мер, ма­њак ге­сти­ку­ла­ци­је, ми­ми­ке и оста­лих екс­тра­лин­гви­стич­ких еле­ме­на­та по­ку­ша­ва да ком­пен­зу­је тзв. смај­ли­ји­ма или упо­тре­бом емотикона (emo­ti­cons, стр. 36).

Ме­ђу­тим, пи­та­ње ко­је ин­три­ги­ра на­уч­ни­ке је­сте за­што су се ове но­ви­не у пи­са­ном је­зи­ку по­ја­ви­ле упра­во са­да, са по­ја­вом Ин­тер­не­та? Од­го­вор се ве­ро­ват­но кри­је у бр­зи­ни и не­по­сред­но­сти овог је­зи­ка, у ње­го­вој бли­ско­сти са­мом го­во­ру (стр. 38)

Не­де­фи­ни­сан је­зич­ки иден­ти­тет елек­трон­ског је­зи­ка је­сте те­ма сле­де­ћег Кри­ста­ло­вог по­гла­вља, Fin­ding an iden­tity. Tрагом овог пи­та­ња, до­ла­зи се до не­што ста­ри­је и ши­ре те­ме – са­мог иден­ти­те­та чла­но­ва Ин­тер­нет кул­ту­ре. Као по­ка­за­тељ да се ра­ди о јед­ном но­вом, дру­га­чи­јем је­зи­ку, као и о но­вој кул­ту­ри, по­ја­вљу­ју се мно­го­број­ни реч­ни­ци и во­ди­чи за но­ве ко­ри­сни­ке, ко­ји има­ју свр­ху да исте упу­те у тај­не успе­шне и бр­зе ко­му­ни­ка­ци­је на Мре­жи. Ово је сва­ка­ко ко­рак ви­ше ка ства­ра­њу екс­пли­цит­них пра­ви­ла ме­та­је­зи­ка. Оно што раз­ли­ку­је ову вр­сту упут­ста­ва је­сте обр­ну­ти ред кла­сич­них пре­скрип­тив­них књи­га – го­вор­ни ис­пред пи­са­ног је­зи­ка, не­фор­мал­ни ис­пред фор­мал­ног сти­ла, али их ово не ли­ша­ва њи­хо­ве основ­не функ­ци­је. Ево и не­ких ба­зич­них абре­ви­ја­ту­ра ко­је се че­сто ко­ри­сте на Ин­тер­не­ту (ка­ко је гло­бал­ни је­зик мре­же за са­да ен­гле­ски, то су и ове скра­ће­ни­це на­ста­ле од ен­гле­ских ре­чи; што не зна­чи да се оне не раз­ви­ја­ју и на дру­гим је­зи­ици­ма):

 

 

 

Че­твр­то по­гла­вље књи­ге The lan­gu­a­ge of e-mail ба­ви се, са јед­не стра­не јед­но­став­ним, са дру­ге стра­не из­не­на­ђу­ју­ће ком­пли­ко­ва­ним је­зи­ком елек­трон­ске по­ште. Оно што чи­ни овај је­зик јед­но­став­ним је­сте софт­вер­ска стан­дар­ди­за­ци­ја ко­ја је до­ста на­пре­до­ва­ла по­след­њих го­ди­на. Ова књи­га ба­ви се на пр­вом ме­сту оним те­жим, ма­ње стан­дар­ди­зо­ва­ним де­лом је­зи­ка, ко­ји ма­хом по­чи­ва на раз­ли­чи­тим пер­цеп­ци­ја­ма на­ме­не овог ви­да ко­му­ни­ка­ци­је, а са­мим тим и је­зи­ка ко­ји тој на­ме­ни нај­ви­ше од­го­ва­ра. Ово је са­свим оправ­да­но, ка­да се у об­зир узме број ко­ри­сни­ка, као и њи­хо­ва раз­ли­чи­тост у по­гле­ду по­ла, обра­зо­ва­ња, ет­нич­ке при­пад­но­сти. Да­ље, Кри­стал по­на­о­соб ана­ли­зи­ра струк­тур­не еле­мен­те меј­ло­ва (за­гла­вље, те­ло, по­себ­ну кон­струк­ци­ју че­стит­ки и слич­них кар­ти­ца). Оно што ауто­ра нај­ви­ше фа­сци­ни­ра, је­сте не­ве­ро­ват­на ко­ли­чи­на ва­ри­ја­ци­ја ко­је се мо­гу на­ћи у окви­ру овог ме­ди­ју­ма (стр. 106), као и ње­го­ва по­себ­ност.

Тhe Lan­gu­a­ge of Cha­tro­oms je део књи­ге ко­ји се ба­ви гру­па­ма при­ча­о­ни­ца­ма, на­рав­но, у то­ну чи­та­ве сту­ди­је, пре све­га њи­хо­вим је­зи­ком. Овај вид ко­му­ни­ка­ци­је са со­бом но­си спе­ци­фич­но­сти усло­вље­не  чи­ње­ни­цом да се ра­ди о асин­хро­ном уче­ство­ва­њу у кон­вер­за­ци­ји, за ко­је Кри­стал сма­тра да је са­мо сре­ди­ште ства­ри (стр. 135). Са­ме гру­пе мо­гу би­ти ра­зно­вр­сне по ка­рак­те­ру  ака­дем­ске, про­фе­си­о­нал­не, со­ци­јал­не… То ће, да­ка­ко, усло­ви­ти и тип њи­хо­вог ме­та­је­зи­ка. У овим гру­па­ма пре­о­вла­ђу­ју ду­ги мо­но­ло­зи или рав­но­мер­ни ди­ја­ло­зи. Јед­на од осо­бе­но­сти овог ви­да ко­му­ни­ка­ци­је је­сте трај­ност са­мих по­ру­ка уче­сни­ка – ка­ко се ра­ди о пи­са­ним по­ру­ка­ма, та­ко оне има­ју тен­ден­ци­ју да ду­жи вре­мен­ски пе­ри­од оста­ну до­ступ­не на Ин­тер­не­ту. Чак и на ма­лом узор­ку по­ру­ка из по­ме­ну­тих гру­па, мо­гу се уочи­ти од­ре­ђе­не је­зич­ке по­ду­дар­но­сти. Не­ке од њих су пре­пла­вље­ност упо­тре­бом за­ме­ни­це ја  (стр. 147) или упо­тре­ба ре­то­рич­ког пи­та­ња, али исто та­ко и из­о­ста­нак сме­њи­ва­ња уче­сни­ка.

У на­ред­ном по­гла­вљу, The lan­gu­a­ge of Vir­tual Worlds, об­ра­ђе­не су си­ту­а­ције спе­ци­фич­не по то­ме што се ко­му­ни­ка­ци­ја од­но­си на пот­пу­но из­ми­шље­не те­ме и пред­ме­те. Пр­во што при­вла­чи па­жњу лин­гви­ста је­сте ши­ро­ка упо­тре­ба акро­ни­ма за име­но­ва­ње раз­ли­чи­тих вир­ту­ел­них све­то­ва, игри­ца или дру­шта­ва (МUD, MUCK, MU­SE). Због сво­је има­ги­нар­не при­ро­де, ве­ро­ват­но ни­је­дан дру­ги Ин­тер­нет до­мен не ну­ди то­ли­ко могћно­сти за кре­а­тив­ност и екс­пре­сив­ност. Вр­ло је ве­ро­ват­но да ће овај до­мен раз­ви­ти за­се­бан, одво­јен је­зик уну­тар ме­та­је­зи­ка, што аутор на­во­ди као основ­ни раз­лог због ког овој по­ја­ви по­све­ћу­је чи­та­во по­гла­вље. Што овај ме­ди­јум по­ста­је струч­ни­ји, то и ње­гов је­зик по­ста­је пре­фи­ње­ни­ји.

У по­след­њем одељ­ку књи­ге The lan­gu­a­ge of the Web, аутор по­ста­вља пи­та­ње: да ли мо­же по­сто­ја­ти ко­хе­рен­тан је­зик Ин­тер­не­та, ка­да се узме у об­зир ње­го­ва ра­зно­вр­сност  и ши­ри­на? На не­ки на­чин, Мре­жа је огле­да­ло гра­фич­ког из­ра­жа­ва­ња на­шег је­зи­ка (стр. 201). Јед­на од за­ни­мљи­вих те­ма је­сте и мо­гућ­ност ко­ју Ин­тер­нет пру­жа љу­ди­ма ши­ром све­та, а то је да пи­шу за ми­ли­о­не, од­но­сно – да сво­је ста­во­ве, ми­шље­ња и зна­ња из­но­се на Мре­жу ко­ја их, по­том, ди­стри­бу­и­ра у це­лом све­ту. Ка­кав је­зик тре­ба ко­ри­сти­ти у ту свр­ху – го­ру­ће је пи­та­ње.

Из све­га на­ве­де­ног, аутор из­во­ди за­кљу­чак да смо вр­ло ве­ро­ват­но на ру­бу до са­да нај­ве­ће је­зич­ке ре­во­лу­ци­је (стр. 241).

На­кон са­ме Кри­ста­ло­ве сту­ди­је, да­ти су In­dex of aut­hors и In­dex of to­pics (ор­га­ни­зо­ва­ни ал­фа­бет­ним ре­дом).

 



* svetlanaspajic@yahoo.com

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa