Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Pregledni članci, Broj: 27

УДК 811.162.4′373.7(091)

Прегледни рад

Примљено: 23.11.2015.

Прихваћено: 15.12.2015.

 

 

Mária Dobríková  (Bratislava)*

 

НОВЕ МОГУЋНОСТИ ЗА (ЕТНО)ФРАЗЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ СЛОВАЧКОГ

ФРАЗЕОЛОШКО-МУЗИКОЛОШКОГ ПРОЈЕКТА**

 

 

У ра­ду се нај­пре украт­ко опи­су­ју по­је­ди­не ета­пе фра­зе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња у Сло­вач­кој кроз пре­глед основ­них ин­фор­ма­ци­ја о кључ­ним пу­бли­ка­ци­ја­ма с фра­зе­о­ло­шком про­бле­ма­ти­ком. У дру­гом де­лу ра­да пред­ста­вља се ак­ту­ел­ни сло­вач­ки ис­тра­жи­вач­ки про­је­кат Ме­та­фо­рич­ке во­кал­но-ин­стру­мен­тал­не је­ди­ни­це у сло­вач­ком је­зи­ку и сло­вен­ским је­зи­ци­ма (Me­ta­fo­rické vokálno-in­štru­mentálne prvky v slo­ven­či­ne a slo­vanských jazykoch), ко­ји је по­све­ћен упо­ред­ној ана­ли­зи му­зич­ког фра­зе­о­ло­шког кон­цеп­та у сло­вен­ским је­зи­ци­ма. Пр­ви ре­зул­тат овог про­јек­та је­сте мо­но­гра­фи­ја ме­ђу­на­род­ног ко­лек­ти­ва ауто­ра Му­зич­ки мо­ти­ви у фра­зе­о­ло­ги­ји (Hu­dobné motívy vo fra­zeológii).

Кључ­не ре­чи: сло­вач­ка фра­зе­о­ло­ги­ја, сло­вен­ска фра­зе­о­ло­ги­ја, ет­но­фра­зе­о­ло­ги­ја, му­зич­ки фра­зе­о­ло­шки кон­цепт, је­зич­ка сли­ка све­та

 

 

Сло­вач­ка фра­зе­о­ло­шка те­о­ри­ја и прак­са на сво­јим по­че­ци­ма осла­ња­ла се на ин­спи­ра­тив­ни из­вор ко­ји су у дру­гој по­ло­ви­ни 20. ве­ка, пре све­га за сло­вен­ску кон­тра­стив­ну лин­гви­сти­ку, пред­ста­вља­ли аван­гард­ни ра­до­ви лин­гви­ста из зе­ма­ља бив­шег Со­вјет­ског Са­ве­за. Пр­ве сту­ди­је у ко­ји­ма су се ауто­ри тру­ди­ли да си­сте­ма­тич­но раз­ви­ја­ју те­о­ри­ју сло­вен­ске фра­зе­о­ло­ги­је на­до­ве­зи­ва­ле су се на те­о­риј­ске ра­до­ве со­вјет­ских, пр­вен­стве­но ру­ских лин­гви­ста и би­ле су не­по­сред­но ве­за­не за кон­ци­пи­ра­ње лек­си­ко­граф­ских де­ла (Мла­цек 1984: 139; Дјур­чо и др. 1992: 18).

Се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шло­га ве­ка фра­зе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња у Сло­вач­кој про­ши­ри­ла су се за ви­ше те­мат­ских обла­сти. Об­ра­ђи­ва­на је про­бле­ма­ти­ка сло­вач­ке ди­ја­ле­кат­ске фра­зе­о­ло­ги­је, фра­зе­о­ло­ги­ја у де­ли­ма сло­вач­ких пи­са­ца, отва­ра­ју се те­ме ко­је се ти­чу пре­во­ђе­ња фра­зе­о­ло­шких је­ди­ни­ца. По­себ­на па­жња по­че­ла је да се по­све­ћу­је ис­тра­жи­ва­њу гра­ма­тич­ких осо­би­на фра­зе­ма, про­бле­ма­ти­ци фра­зе­о­ло­шке тер­ми­но­ло­ги­је[1], из­ла­зи Malý fra­ze­o­lo­gický slovník (1974) Еле­не Смје­шко­ве (Ele­na Smi­e­šková), пр­ви пре­вод­ни реч­ник[2] и пр­во из­да­ње фа­кул­тет­ског уџ­бе­ни­ка Slo­venská fra­zeológia (1977) Јо­зе­фа Мла­це­ка (Jo­zef Mla­cek).

То­ком осам­де­се­тих годинa сло­вач­ка фра­зе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња би­ла су усме­ре­на ка си­сте­ма­тич­ној по­тра­зи за ве­за­ма и од­но­си­ма из­ме­ђу фра­зе­о­ло­ги­је и по­је­ди­них је­зич­ких ни­воа. Прак­тич­но и те­о­риј­ско про­ду­бљи­ва­ње ис­тра­жи­ва­ња фра­зе­о­ло­ги­је ре­зул­ти­ра­ло је ње­ним ква­ли­та­тив­ним, али и кван­ти­та­тив­ним раз­во­јем (До­бри­ко­ва 2008). Сло­вач­ки лин­гви­сти су се по­ред ре­ша­ва­ња тра­ди­ци­о­нал­них пи­та­ња по­све­ти­ли и ис­тра­жи­ва­њу са­свим но­вих те­мат­ских обла­сти. Осим оп­ште и кон­тра­стив­не фра­зе­о­ло­ги­је по­чи­ње да се раз­ви­ја и исто­риј­ска фра­зе­о­ло­ги­ја, фра­зе­о­ди­дак­ти­ка и фра­зе­о­гра­фи­ја. Штам­па­ју се но­ви пре­вод­ни фра­зе­о­ло­шки реч­ни­ци, за­тим дру­го, до­пу­ње­но из­да­ње уџ­бе­ни­ка Slo­venská fra­zeológia (1984), као и че­ти­ри по­но­вље­на из­да­ња де­ла Malý fra­ze­o­lo­gický slovník (1977, 1983, 1988, 1989), из­ла­зи ме­то­дич­ки при­руч­ник Fra­zeológia ško­le (1989) аутор­ског ко­лек­ти­ва под ру­ковдством Фран­ти­ше­ка Ми­ка (Fran­ti­šek Mi­ko) и те­мат­ски кон­ци­пи­ран фра­зе­о­ло­шки реч­ник Člo­vek v zr­ka­dle fra­zeológie (1990) Ка­та­ри­не Ха­бов­штја­ко­ве (Ka­tarína Ha­bov­šti­a­ková) и Еме Кро­шла­ко­ве (Ema Krošláková).

То­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на два­де­се­тог ве­ка ре­а­ли­зо­ва­ло се ви­ше, уна­зад ду­го при­пре­ма­них, фра­зе­о­ло­шки ори­јен­ти­са­них про­је­ка­та. Тре­ба спо­ме­ну­ти пре све­га пу­бли­ка­ци­ју Bi­bli­o­gra­fia slo­ven­skej idi­o­ma­tiky, fra­zeológie a pa­re­miológie (1992), ко­ја са­др­жи ско­ро 1200 би­бли­о­граф­ских је­ди­ни­ца и реч­ник фра­зе­о­ло­шке тер­ми­ло­ги­је Fra­ze­o­lo­gická ter­mi­nológia (1995)[3], ко­ји у де­фи­ни­ци­ја­ма ско­ро пет сто­ти­на је­ди­ни­ца об­у­хва­та не са­мо тер­ми­но­ло­ги­ју већ и прак­тич­не и те­о­риј­ске по­сту­ла­те сло­вач­ке фра­зе­о­ло­шке те­о­ри­је. Ве­ли­ки до­при­нос за исто­риј­ску фра­зе­о­ло­ги­ју пред­ста­вља мо­но­гра­фи­ја Ја­не Скла­да­не (Ja­na Sla­daná) Fra­ze­o­lo­gický fond slo­ven­činy v pred­spi­sov­nom ob­dobí (1993). Аутор­ка у њој са ди­ја­хро­ниј­ског аспек­та об­ра­ђу­је иза­бра­на те­о­риј­ска и ме­то­до­ло­шка пи­та­ња сло­вач­ке исто­риј­ске фра­зе­о­ло­ги­је, при че­му је део ра­да по­све­ћен прак­тич­ним и те­о­риј­ско-ме­то­до­ло­шким пи­та­њи­ма у ве­зи са лек­си­ко­граф­ском об­ра­дом фра­зе­ма. У овом пе­ри­о­ду ра­сте иснте­ре­со­ва­ње за те­ме из обла­сти кон­тра­стив­не сло­вач­ко-сло­вен­ске и сло­вач­ко-не­сло­вен­ске фра­зе­о­ло­ги­је, као и за ис­тра­жи­ва­ња фра­зе­о­ло­ги­је у књи­жев­ним тек­сто­ви­ма.

Са­вре­ме­на ис­тра­жи­ва­ња сло­вач­ке фра­зе­о­ло­ги­је ви­ше се не усред­сре­ђу­ју  са­мо на при­мар­но лин­гви­стич­ка пи­та­ња у ве­зи са утвр­ђи­ва­њем гра­ни­ца фра­зе­ма и њи­хо­вом кла­си­фи­ка­ци­јом, већ се ба­ве про­бле­ми­ма ди­стри­бу­ци­је и мо­ди­фи­ко­ва­не фор­ме фра­зе­ма у ко­му­ни­ка­ци­ји и тек­сто­ви­ма раз­ли­чи­тих жан­ро­ва, као и њи­хо­вом ин­стер­ди­сци­пли­нар­ном ана­ли­зом у окви­ру пси­хо­лин­гви­сти­ке и ет­но­лин­гви­сти­ке. Об­ли­ци­ма фра­зе­ма и њи­хо­вим про­ме­на­ма ба­ви се Јо­зеф Мла­цек у сво­јој мо­но­гра­фи­ји Tvary a tváre frazém v slo­ven­či­ne (2001, 2007), а ње­гов рад Štúdie a sta­te o fra­zeológii (2007) осим пи­та­ња са­ме су­шти­не фра­зе­о­ло­ги­је раз­ма­тра и дру­ге про­бле­ме ко­ји про­из­и­ла­зе из кон­так­та фра­зе­о­ло­ги­је са сти­ли­сти­ком и праг­ма­ти­ком. У спек­тру сло­вач­ких фра­зе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња, осим већ спо­ме­ну­те кључ­не те­о­риј­ско-ме­то­до­ло­шке Мла­це­ко­ве мо­но­гра­фи­је Tvary a tváre frazém v slo­ven­či­ne, па­жњу за­слу­жу­ју и пу­бли­ка­ци­је Ма­ри­је Ко­шко­ве (Máriа Ko­šková) Z bul­har­sko-slo­ven­skej fra­zeológie (1998), Ма­ри­је Чи­жма­ро­ве (Mária Čižmárová) O ukra­jin­skej a slo­ven­skej fra­zeológii (2002), Ма­ри­је До­бри­ко­ве (Mária Do­bríková) Vlastné me­no ako kom­po­nent slo­venských a bul­harských frazém (2008, 2014), Да­не Ба­ла­ко­ве (Da­na Baláková) Dyna­mi­ka súča­snej slo­ven­skej fra­zeológie (fond so­ma­tických frazém) из 2011. го­ди­не, али и нај­но­ви­ји фа­кул­тет­ски ди­дак­тич­ки при­руч­ник Ју­ра­ја Глов­ње (Ju­raj Glo­vňa) Fra­zeológia (2015), ко­ји је на­ме­њен сту­ден­ти­ма сло­вач­ког је­зи­ка и књи­жев­но­сти, али, ка­ко на­гла­ша­ва и сам аутор, „пре­вас­ход­но је на­ме­њен сту­ден­ти­ма ко­ји ће пре­да­ва­ти сло­вач­ки као др­жав­ни је­зик у шко­ла­ма на ма­ђар­ском је­зи­ку” (Глов­ња 2015: 8), што је при­мар­но ути­ца­ло на ње­го­во кон­ци­пи­ра­ње, јер се за илу­стра­ци­ју те­о­риј­ских по­сту­ла­та ов­де на­во­ди мно­го ви­ше при­ме­ра не­го што је то уоби­ча­је­но у слич­ним при­руч­ни­ци­ма.

Ак­ту­ел­ним фра­зе­о­ло­шким те­ма­ма би­ле су по­све­ће­не и ме­ђу­на­род­не кон­фе­рен­ци­је ко­је је ор­га­ни­зо­ва­ла Ко­ми­си­ја за фра­зе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња Сло­вач­ког ко­ми­те­та сла­ви­ста, као и кон­фе­рен­ци­ја Europ­hras ‘97. Phra­se­o­logy and Pa­re­mi­o­logy ре­а­ли­зо­ва­на 1997. го­ди­не у са­рад­њи са ор­га­ни­за­ци­јом Europäische Ge­sellschaft für Phra­se­o­lo­gie. Ра­до­ви пред­ста­вље­ни на кон­фе­рен­ци­ја­ма одр­жа­ним под окри­љем Ко­ми­си­је за фра­зе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња Сло­вач­ког ко­ми­те­та сла­ви­ста од 1996. го­ди­не из­ла­зе у еди­ци­ји збор­ни­ка под на­зи­вом Fra­ze­o­lo­gické štúdie[4]. У на­шем ра­ду же­ле­ли би­смо по­себ­но да скре­не­мо па­жњу на по­след­њи, ше­сти збор­ник из ове еди­ци­је – Fra­ze­o­lo­gické štúdie VI, ко­ји је обо­га­тио спек­тар фра­зе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња но­вом, до­сад ма­ло ис­тра­жи­ва­ном те­мом – ана­ли­зом фра­зе­ма из асо­ци­ја­тив­не сфе­ре му­зи­ке.  

Пи­та­ња у ве­зи са му­зич­ком кон­цеп­тос­фе­ром у сло­вен­ској фра­зе­о­ло­ги­ји де­ли­мич­но су ис­тра­жи­ва­ли, на при­мер: Жељ­ка Финк Ар­сов­ски (Želj­ka Fink Ar­sov­ski, Му­зи­ка­ль­ные ин­стру­мен­ты как ком­по­нен­ты хор­ват­ских и рус­ских фра­зе­о­ло­ги­змов, 2001), Вла­ди­мир Ива­но­вич Ко­ваљ (Вла­ди­мир Ива­но­вич Ко­ва­ль, Бе­ло­рус­ская на­род­но-пе­сен­ная фра­зе­о­ло­гия лю­бов­но-еро­ти­че­ско­го со­дер­жа­ния, 2003), Ли­ди­ја Гле­бов­на За­ло­тих (Ли­дия Гле­бов­на Зо­ло­тых, Се­ман­ти­ко-сти­ли­сти­че­ская ди­на­ми­ка „му­зи­ка­ль­ных фра­зе­о­ло­ги­че­ских еди­ниц, 2005), Сне­жи­на Карагjозова (Сне­жи­на Ка­ра­гь­о­зо­ва, Eдин ме­та­фо­ри­чен мо­дел на човекa в бъл­гар­ско­то слoвесно на­род­но твор­че­ство, 2008) и Ири­на Вла­ди­ми­ров­на Зи­ко­ва (Ири­на Вла­ди­ми­ров­на Зы­ко­ва, Се­ми­о­ти­ка му­зы­ки в по­стро­е­нии фра­зе­о­ло­ги­че­ско­го зна­че­ния (лин­гво­ку­ль­ту­ро­ло­ги­че­ский под­ход), 2012).

У Сло­вач­кој се во­кал­но-ин­стру­мен­тал­ним из­ра­жај­ним сред­стви­ма у фра­зе­о­ло­ги­ји до са­да ни­је по­све­ти­ло мно­го па­жње. Из ди­ја­лек­то­ло­шког угла ана­ли­зи­ра­ни су уста­ље­ни спо­је­ви на син­таг­мат­ском и ре­че­нич­ном ни­воу с ком­по­нен­том слов. zvon (срп. зво­но): Иван Ма­сар (Ivan Masár) – Zvo­niť jedným zvo­nom, 1996, Адри­ја­на Фе­рен­чи­ко­ва (Adri­a­na Fe­renčíková) – Pekná reč zvoní ako zvon, 1996, и Иве­та Ва­лен­то­ва (Ive­ta Va­len­tová) – Zvon, zvo­nec, zvon­ček, 2001. У сло­вач­ко-бу­гар­ском кон­тек­сту кон­цеп­тос­фе­ри му­зи­ке по­све­ти­ла се Ма­ри­ја До­бри­ко­ва (Gaj­došské motívy v slo­ven­skej a bul­har­skej fra­zeológii, 2010; Ме­та­фо­рич­ни во­кал­но-ин­стру­мен­тал­ни еле­мен­ти в сло­ва­шкия и бъл­гар­ския език, 2013; Le­xikálne jed­notky zvon a камбанa ako kom­po­nenty slo­venských a bul­harských frazém, 2013) и Ми­ли­на Свит­ко­ва (Mi­li­na Svítková) на сло­вач­ко-хр­ват­ском кон­тра­стив­ном пла­ну (Píšť­a­la (a jej druhy) v kom­po­nen­to­vom ob­sa­dení slo­venských a chorvátskych frazém, 2014).

С об­зи­ром на већ спо­ме­ну­ту не­це­ло­ви­тост у ана­ли­зи (ет­но)му­зи­ко­ло­шке про­бле­ма­ти­ке, од­но­сно му­зич­ко-ан­тро­по­цен­трич­ног кон­цеп­та у окви­ру сло­вач­ке, као и сло­вен­ске кон­тра­стив­не фра­зе­о­ло­ги­је, 2014. го­ди­не на Ка­те­дри за сло­вен­ске фи­ло­ло­ги­је Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та Ко­мен­ски у Бра­ти­сла­ви за­по­чет је про­је­кат Me­ta­fo­rické vokálno-in­štru­mentálne prvky v slo­ven­či­ne a slo­vanských jazykoch, ко­ји је по­др­жа­ла сло­вач­ка на­уч­на аген­ци­ја за до­де­лу бес­по­врат­них сред­ста­ва (гран­то­ва) VE­GA. Ко­лек­тив ангажoван на овом про­јек­ту (M. Do­bríková, M. Du­dok, V. Đor­đe­vić, M. Ka­žar­no­vič, S. Kme­cová, A. Ku­li­hová, S. Voj­tec­hová Po­klač, M. Svítková, K. Wa­wrzyni­ak) у ње­му ви­ди не са­мо иза­зов, не­го и је­дин­стве­ну при­ли­ку да се по­пу­ни јед­на од пра­зни­на у обла­сти ис­тра­жи­ва­ња (ет­но)фра­зе­о­ло­ги­је у ши­рем сло­вен­ском кон­тек­сту, по­себ­но у сми­слу из­два­ја­ња спе­ци­фич­них на­ци­о­нал­них еле­ме­на­та у фра­зе­ма­ма са во­кал­ним, ин­стру­мен­тал­ним и пле­сним из­ра­зи­ма, а на осно­ву ин­тер­пре­та­ци­је уни­вер­зал­не (сло­вен­ске) је­зич­ке сли­ке све­та.

Оче­ки­ва­ни до­при­нос про­јек­та ви­ди­мо у ре­флек­то­ва­њу и на­до­ве­зи­ва­њу на са­вре­ме­не тен­ден­ци­је у обла­сти ет­но­лин­гви­стич­ких и ет­но­фра­зе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња. По­ред то­га, је­зик му­зи­ке је у свим сво­јим из­ра­зи­ма (во­кал­ним, ин­стру­мен­тал­ним, али и пле­сним) за­сно­ван на емо­ци­о­нал­но­сти. Иако фра­зе­о­ло­ги­ју ка­рак­те­ри­ше сли­ко­ви­тост и ме­та­фо­рич­ност, одн. пре­не­се­ност зна­че­ња, ње­на упо­тре­ба у усме­ном или пи­са­ном из­ра­зу, та­ко­ђе, за­ви­си од (под)све­сног емо­тив­ног ста­ва го­вор­ног ли­ца пре­ма вред­но­ва­ној по­ја­ви, да­кле од ње­го­вог тре­нут­ног емо­тив­ног ста­ња, али и од ста­ва пре­ма си­ту­а­ци­ји ко­ју вред­ну­је. Због то­га је за­ни­мљи­во пра­ти­ти у ка­квим ко­но­та­ци­ја­ма су да­те чи­ње­ни­це – емо­ци­о­нал­ност во­кал­но-ин­стру­мен­тал­них из­ра­за и екс­пре­сив­ност фра­зе­о­ло­шких из­ра­жај­них сред­ста­ва, при­ка­за­не у је­зич­кој сли­ци све­та по­је­ди­них сло­вен­ских на­ро­да. Се­ман­тич­ка ин­тер­пре­та­ци­ја овог ти­па је­ди­ни­ца из ет­но­лин­гви­стич­ког, ет­но­му­зи­ко­ло­шког и ди­ја­ле­кат­ског угла у ве­ли­ком бро­ју слу­ча­је­ва прет­по­ста­вља да је мо­ти­ва­ци­ја на­стан­ка је­ди­ни­ца не­про­зир­на, што зах­те­ва њи­хо­ву ана­ли­зу из угла ети­мо­ло­ги­је, ет­но­ло­ги­је, ет­но­му­зи­ко­ло­ги­је и исто­ри­је. По­што је про­је­кат кон­ци­пи­ран у ши­рем кон­тек­сту исто­риј­ских ди­сци­пли­на, ис­тра­жи­ва­ње се осим син­хро­ни­је ори­јен­ти­ше у ве­ли­кој ме­ри и на ин­тер­пре­та­ци­ју фра­зе­ма у њи­хо­вом исто­риј­ском раз­во­ју, тј. из угла ди­ја­хро­ни­је.

У окви­ру овог про­јек­та на бра­ти­слав­ском Филозофcком фа­кул­те­ту одр­жа­на је 26. и 27. сеп­тем­бра 2014. го­ди­не ме­ђу­на­род­на фра­зе­о­ло­шка кон­фе­рен­ци­ја  Hu­dobné motívy vo fra­zeológii. Цен­трал­не те­ме ове кон­фе­рен­ци­је билe су ин­тер­пре­та­ци­ја и де­скрип­ци­ја во­кал­но-ин­стру­мен­тал­них сред­ста­ва у је­зи­ку у од­но­су на пер­цеп­ци­ју и кон­цеп­ту­а­ли­за­ци­ју све­та, као и њи­хо­ва ка­рак­те­ри­за­ци­ја у ши­рем лин­гви­стич­ком, ет­но­му­зи­ко­ло­шком и исто­риј­ском кон­тек­сту. На ску­пу су на­сту­пи­ли уче­сни­ци из је­да­на­ест зе­ма­ља (Бе­ло­ру­си­ја, Бу­гар­ска, Че­шка, Хр­ват­ска, Ле­то­ни­ја, Ма­ђар­ска, Пољ­ска, Ру­си­ја, Сло­ве­ни­ја, Сло­вач­ка и Ср­би­ја), ко­ји су у сво­јим ра­до­ви­ма са раз­ли­чи­тих аспе­ка­та ана­ли­зи­ра­ли му­зич­ки фра­зе­о­ло­шки кон­цепт у укуп­но пет­на­ест је­зи­ка (ен­гле­ски, бе­ло­ру­ски, бу­гар­ски, че­шки, хр­ват­ски, ка­шуп­ски, ле­тон­ски, ма­ђар­ски, не­мач­ки, пољ­ски, ру­ски, сло­ве­нач­ки, сло­вач­ки, срп­ски и ита­ли­јан­ски).

Од три­де­сет че­ти­ри ре­фе­ра­та му­зич­ким мо­ти­ви­ма у фра­зе­ол­ги­ји ју­жно­сло­вен­ског је­зич­ког аре­а­ла по­све­ти­ла се по­ло­ви­на из­ла­га­ча, тј. њих се­дам­на­е­сто­ро. Од то­га су три те­ме би­ле по­све­ће­не ана­ли­зи сло­вач­ких и срп­ских фра­зе­ма, на­ста­лих фра­зе­о­ло­ги­за­ци­јом из­ра­за ко­ри­шће­них у ве­зи са про­дук­ци­јом и пер­цеп­ци­јом му­зи­ке, да­кле, фра­зе­ма чи­ја су мо­ти­ва­ци­о­на осно­ва во­кал­но-ин­стру­мен­тал­ни из­ра­зи: Ве­сна Ђор­ђе­вић (Fra­ze­o­lo­gi­zmi s kom­po­nen­tom zvo­no, bu­banjgaj­de u fra­ze­o­lo­gi­ji srp­skog je­zi­ka i nji­ho­vi ekvi­va­len­ti u slo­vač­kom je­zi­ku, 51–60), Ми­ро­слав Ду­док (In­ter­tex­to­vo­sť a hybri­dizácia vo frazémach s hu­dobným motívom v slo­ven­či­ne, chorvátči­ne a srb­či­ne, 61–69) и Сте­фа­на Па­у­но­вић Ро­дић (Сте­ре­о­тип пе­сме и сте­ре­о­тип игре у сло­вач­кој и срп­ској фра­зе­о­ло­ги­ји и па­ре­ми­о­ло­ги­ји, 257–265). Бе­ло­ру­ско-срп­ску те­му об­ра­ди­ла је Све­тла­на Го­љак (Све­тла­на Го­ляк) („Му­зы­ка­ль­ные ме­та­фо­ры в бе­ло­рус­ской и серб­ской фра­зе­о­ло­гии, 88–99), a че­шке, хр­ват­ске, бу­гар­ске и срп­ске фра­зе­ме из му­зич­ког спек­тра ана­ли­зи­рао је Па­вел Креј­чи (Pa­vel Krejčí) (Hu­dební mo­tivy s nu­me­rickými kom­po­nenty v české, chor­vatské, srbské a bul­harské fra­ze­o­lo­gii, 168–179).

У ви­ше ра­до­ва из ко­лек­тив­не мо­но­гра­фи­је Hu­dobné motívy vo fra­zeológii по­твр­ди­ло се да су фра­зе­о­ло­шке је­ди­ни­це ре­че­нич­не и не­ре­че­нич­не струк­ту­ре из сфе­ре му­зи­ке ак­тив­ни део лек­сич­ког фон­да сло­вен­ских је­зи­ка. Ана­ли­за је­ди­ни­ца ве­ћи­ном ста­ри­јег да­ту­ма зах­те­ва ин­тер­ди­сци­пли­нар­ни при­ступ, пре све­га у сми­слу утвђи­ва­ња мо­ти­ва­ци­је њи­хо­вог на­стан­ка. Ди­стри­бу­ци­ја фра­зе­ма, као и ме­та­фо­рич­них из­ра­за ко­ји ди­рект­но или ин­ди­рект­но упу­ћу­ју на во­кал­но-ин­стру­мен­тал­не по­ја­ве, ни­ка­ко ни­је усло­вље­на дру­штве­ним окру­же­њем. Њи­хо­во при­су­ство у свим сфе­ра­ма ко­му­ни­ка­ци­је је по­ред мно­гих дру­гих по­твр­ди­ла и сту­ди­ја Ири­не Ду­ле­бо­ве о ути­ца­ју град­ске сре­ди­не на раз­вој је­зи­ка на осно­ву ана­ли­зе го­вор­них ми­кро­то­по­ни­ма Санкт Пе­тер­бур­га. Аутор­ка на­во­ди при­ме­ре као: Эх, рух­нем! (алу­зи­ја на ру­ску на­род­ну пе­сму Эй, ух­нем!), што се у го­вор­ном је­зи­ку ко­ри­сти као на­зив за Смољ­ни, је­дан од сим­бо­ла Ре­во­лу­ци­је (до 1991. го­ди­не Град­ски  ко­ми­тет пар­ти­је, да­нас ре­зи­ден­ци­ја гу­бер­на­то­ра Санкт Пе­тер­бур­га) или Ба­ле­ри­на, Pas de de­ux (ко­рак за дво­је) из ба­лет­ске тер­ми­но­ло­ги­је, „Април­ске те­зе“ и Уми­ру­ћи ла­буд, што су та­ко­ђе го­вор­ни из­ра­зи за Ле­њи­нов спо­ме­ник на Мо­сков­ском тр­гу ко­ји под­се­ћа на чо­ве­ка ко­ји пле­ше (Ду­ле­бо­ва 2013: 70–71).

Спо­соб­ност му­зи­ке да ути­че на људ­ска чу­ла спе­ци­фич­ним из­ра­жај­ним сред­стви­ма то­ком исто­ри­је ства­ра­ла је сво­је­вр­стан, не са­мо умет­нич­ки си­стем пре­но­са ин­фор­ма­ци­ја. Она је са­др­жа­ла асо­ци­ја­тив­не пред­ста­ве, ин­тер­пре­ти­ра­не емо­ци­је и осе­ћа­је. Је­зик као сред­ство ми­шље­ња, спо­ра­зу­ме­ва­ња, при­ку­пља­ња и чу­ва­ња са­зна­ња ко­је је ге­не­ра­ци­ја­ма ре­а­го­ва­ло на чул­не под­сти­ца­је све­та око нас, та­ко­ђе се те­ме­љи на асо­ци­ја­тив­ном ми­шље­њу сво­јих ко­ри­сни­ка. Фра­зе­ме ко­је се од­но­се на раз­не му­зич­ке из­ра­зе кре­и­ра­ју у по­је­ди­ним сло­венскм је­зи­ци­ма је­дин­ствен мо­за­ик је­зич­ке сли­ке све­та. Сма­тра­мо да би за да­ља ис­тра­жи­ва­ња у обла­сти кон­фрон­та­тив­не сло­вен­ске фра­зе­о­ло­ги­је мо­гле да бу­ду ин­спи­ра­тив­не и те­ме ве­за­не за дру­ге умет­нич­ке из­ра­зе, на при­мер: по­зо­ри­шне, филм­ске, сли­кар­ске и сл. 

 

 

 

 

 

 

 

 

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

 

До­бри­ко­ва 2008: Mária Do­bríková, O slo­ven­skej a bul­har­skej fra­ze­o­lo­gic­kej kon­cep­cii, Sla­vi­ca Slo­va­ca, roč. 43, č. 1, 52–63.

Ду­ле­бо­ва 2013: Iri­na Du­le­bová, Jazykové po­doby ruského me­sta na príkla­de mi­kro­to­ponymie Sankt Pe­ter­bur­gu, Phi­lo­lo­gi­ca 71, Bra­ti­sla­va: Uni­ver­zi­ta Ko­menského, 65–74.

Дјур­чо и др. 1992: Pe­ter Ďur­čo et al., Bi­bli­o­gra­fia slo­ven­skej idi­o­ma­tiky, fra­zeológie a pa­re­miológie, Bra­ti­sla­va: Ko­mi­sia pre výskum fra­zeológie pri Slo­ven­skom ko­mitéte sla­vi­stov.

Глов­ња 2015: Ju­raj Glo­vňa, Fra­zeológia, Ni­tra: Uni­ver­zi­ta Kon­štantína Fi­lo­zo­fa v Ni­tre.

До­бри­ко­ва 2014: Fra­ze­o­lo­gické štúdie VI. Hu­dobné motívy vo fra­zeológii, еd. M. Do­bríková, Bra­ti­sla­va: Uni­ver­zi­ta Ko­menského v Bra­ti­sla­ve.

Мла­цек 1984: Jo­zef Mla­cek, Slo­venská fra­zeológia, Bra­ti­sla­va: Slo­venské pe­da­go­gické na­kla­da­te­ľ­stvo.

Мла­цек 1994: Jo­zef Mla­cek, Slo­venská a slo­vanská fra­zeológia pred XI. sla­vi­stickým zja­zdom a na ňom, Slo­venská reč, roč. 59, č. 1, 6–14.

Свит­ко­ва 2013: Mi­li­na Svítková, Píšť­a­la (a jej druhy) v kom­po­nen­to­vom ob­sa­dení slo­venských a chorvátskych frazém, Phi­lo­lo­gi­ca 73, Bra­ti­sla­va: Uni­ver­zi­ta Ko­menského, 245–253.

Свит­ко­ва 2015: Mi­li­na Svítková, Hu­dobné nástro­je ako kom­po­nenty slo­venských a chorvátskych frazém, Dok­to­randská di­zer­tačná práca, Bra­ti­sla­va: Fi­lo­zo­fická fa­kul­ta Uni­ver­zity Ko­menského.

 



* Doc. PhDr. Mária Dobríková, CSc., Katedra slovanských filológií, Filozofická fakulta, Univerzita Komenského v Bratislave, Gondova 2, 814 99 Bratislava, maria.dobrikova@uniba.sk.

** Рад је написан у оквиру пројекта Министарства школства, науке, истраживања и спорта Словачке Републике (VEGA 1/0543/14) под називом Metaforické vokálno-inštrumentálne prvky v slovenčine a slovanských jazykoch.

[1] Ви­ди бли­же сту­ди­је Ј. Мла­це­ка Z ter­mi­nológie slo­ven­skej fra­zeológie. In: Kultúra slo­va, 1975, roč. 9, s. 136–142; O slo­ven­skej fra­ze­o­lo­gic­kej ter­mi­nológii. In: Kultúra slo­va, 1975, roč. 9, s. 228–235; Z pro­ble­ma­tiky slo­ven­skej fra­ze­o­lo­gic­kej ter­mi­nológie. In: Kultúra slo­va, 1975, roč. 9, s. 326–333; Vlast­no­sti fra­ze­o­lo­gi­zmu a ich ter­mi­no­lo­gická plat­no­sť. In: Kultúra slo­va, 1976, roč. 10, s. 134–141 и др.

[2] ON­DRČ­KOVÁ, E. – HAN­NIG, D.: Ne­mec­ko-slo­venský fra­ze­o­lo­gický slovník. Bra­ti­sla­va: SPN 1978.

[3] Реч­ник је елек­трон­ски до­сту­пан на ин­тер­нет стра­ни­ци Лин­гви­стич­ког ин­сти­ту­та Љ. Шту­ра Сло­вач­ке ака­де­ми­је на­у­ка у Бра­ти­сла­ви, в. http://www.juls.sav­ba.sk/edi­e­la/fra­ze­o­lo­gic­ka_ter­mi­no­lo­gia/

[4] Fra­ze­o­lo­gické štúdie I, red. J. Mla­cek, P. Ďur­čo, Bra­ti­sla­va: Sti­mulCen­trum in­for­ma­tiky a vzdeláva­nia FF UK, 1996.; Fra­ze­o­lo­gické štúdie II, ve­no­vané prof. PhDr. Jo­ze­fo­vi Mlac­ko­vi, CSc., red. P. Ďur­čo, Bra­ti­sla­va: Espri­ma, 1997.; Fra­ze­o­lo­gické štúdie III, K 13. kon­gre­su sla­vi­stov Ľubľ­a­ne, ed. J. Mla­cek, P. Ďur­čo, Bra­ti­sla­va: Sti­mulCen­trum in­for­ma­tiky a vzdeláva­nia FF UK Bra­ti­sla­va, 2003.; Fra­ze­o­lo­gické štúdie IV. ed. M. Jan­ko­vi­čová, J. Mla­cek, J. Skla­daná, Bra­ti­sla­va: Ve­da, 2005.; Fra­ze­o­lo­gické štúdie V. Princípy lin­gvi­stic­kej analýzy vo fra­zeológii, ve­no­vané prof. PhDr. Jo­ze­fo­vi Mlac­ko­vi, CSc., pred­se­do­vi Slo­ven­skej fra­ze­o­lo­gic­kej ko­mi­sie pri Slo­ven­skom ko­mitéte sla­vi­stov, ed. D. Baláková, P. Ďur­čo, Ru­žom­be­rok: Ka­tolícka uni­ver­zi­ta v Ru­žom­ber­ku, 2007.; Phra­se­o­lo­gische Stu­dien / Фра­зе­о­ло­ги­че­ские ис­сле­до­ва­ния. Dyna­mische Ten­den­zen in der sla­wischen Phra­se­o­lo­gie / Ды­на­ми­че­ские тен­ден­ции в сла­вян­ской фра­зе­о­ло­гии, red. D. Baláková, H. Wal­ter. Gre­if­swald: Ernst-Mo­ritz-Ardnt-Uni­ver­sität, 2010.; Fra­ze­o­lo­gické štúdie VI. Hu­dobné motívy vo fra­zeológii, ed. M. Do­bríková, Bra­ti­sla­va: Uni­ver­zi­ta Ko­menského v Bra­ti­sla­ve, 2014.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa