Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 28

Ивана Б­ој­ов­ић (Бео­гра­д)

 

Јел­ена­ Фили­по­ви­ћ, Оли­ве­ра­ Дурба­ба ­(ур.): ­ЈЕЗ­ИЦ­И ­

У ОБРА­З­ОВА­ЊУ И Ј­Е­ЗИЧКЕ ОБРАЗОВНЕ ПОЛИТИКЕ. Филолошки факулт­ет Универзитета у Београду­, Београд, 2014, 284 стр.

 

 

Kњига Је­зи­ци у обра­зо­ва­њу и је­зич­ке ­обра­зов­не по­ли­ти­ке ба­ви се де­фи­ни­са­њем, уло­гом и зна­ча­јем обра­зов­них је­зич­ких по­ли­ти­­ка и њи­хо­вом ко­ре­ла­ци­јом са по­зи­ци­јом и ста­ту­сом је­зи­ка у обра­зов­ним си­сте­ми­ма.

По­де­ље­на је у три ве­ли­ка ­одељ­ка у ко­ји­ма се ауто­ри­ ба­ве: 1) оп­штим аспек­ти­ма је­зич­ких обра­зов­них по­ли­ти­ка, 2­) обра­зов­ним по­ли­ти­ка­ма ­у основ­но­школ­ском и сред­њо­школ­ском обра­зо­ва­њу и 3) је­зич­ким обра­зов­ним по­ли­ти­ка­ма и је­зи­ком стру­ке н­а уни­вер­зи­тет­ском ни­воу.

Пр­ви део књи­ге но­си на­зив Је­зич­ке обра­зов­не по­ли­ти­ке: те­о­риј­ски кон­цеп­ти и ме­то­до­ло­шка раз­ма­тра­ња.

У пр­­вом по­гла­вљу Те­о­риј­ски кон­цеп­ти и спе­ци­фич­но­сти је­зич­ке обра­зов­не по­ли­­ти­ке Је­ле­на Фи­ли­по­вић ис­ти­че ва­жност раз­у­ме­ва­ња језичкe обра­зов­не по­ли­ти­ке, као је­дан од ин­те­грал­них де­ло­ва оп­ште је­зич­ке по­ли­ти­ке и пла­ни­ра­ња. Реч је о мул­ти­ди­сци­пли­нар­ној ис­тра­жи­вач­кој обла­сти ко­ја се не мо­же ја­сно и пре­ци­зно са­гле­да­ти без уви­да у со­ци­о­по­ли­тич­ки, со­ци­о­е­ко­ном­ски, ­на­уч­ни и кул­тур­ни кон­текст у ко­ме се ре­а­ли­зу­је. У је­зич­кој обра­зов­ној по­ли­ти­ци, је­зи­ци се по­зи­ци­о­ни­ра­ју на осно­ву екс­тра­лин­гви­стич­ких фак­то­ра ко­ји зна­чај­но ут­и­чу на до­ступ­ност раз­ли­чи­тих је­зи­ка уче­ни­ци­ма у фор­мал­ним обра­зов­ним си­сте­ми­ма. Ва­жно је да се из ова­квог пре­гле­да из­ву­ку ре­ле­вант­ни и на­уч­но уте­ме­ље­ни за­кључ­ци, сма­тра аутор, ка­ко би бу­дућ­ност на­ста­ве је­зи­ка у Ср­би­ји мо­гла да пра­ти то­ко­ве на­уч­не ми­сли и да за­до­во­љи лич­не по­тре­­бе са­да­шњих и бу­ду­ћих ге­не­ра­ци­ја уче­ни­ка на свим ни­во­и­ма обра­зо­ва­ња.

О зна­ча­ју ет­но­граф­ских ис­тра­жи­в­а­ња кул­тур­них мо­де­ла ло­кал­не за­јед­ни­це за успе­шну при­ме­ну обра­зов­не је­зич­ке по­ли­ти­ке го­во­ри Ана Јо­ва­но­вић у члан­ку Је­зич­ко пла­ни­ра­ње и ет­но­гра­фи­ја: зна­чај ста­во­ва уче­сни­ка за ­у­спе­шност је­зич­ке по­ли­ти­ке. Чи­ни се да је ет­но­гра­фи­ја по­го­дан при­ступ про­у­ча­ва­њу до­ми­нант­них оче­ки­ва­ња и ста­во­ва у ло­кал­ном ми­љеу, јер по­ла­зи од зна­че­ња ко­је по­је­дин­ци при­да­ју кон­крет­ним по­ја­ва­ма и про­це­си­ма. Аутор ис­ти­че да у то­ку ет­но­граф­ског ис­тра­жи­ва­ња, ре­а­ли­зо­ва­ном на Ка­те­дри за ибе­риј­ске сту­ди­је Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, по­ка­за­ло се да ста­во­в­и уче­сни­ка у на­ста­ви ни­су увек на­к­ло­ње­ни од­ред­ба­ма те­ку­ће обра­зов­не ре­фор­ме, чи­ме се знат­но успо­ра­ва про­цес им­пле­мен­та­ци­је но­ви­на. Ка­ко би до­шло до аде­кват­не при­ме­не но­вих по­ли­ти­ка, нео­п­ход­но ­је да уче­сни­ци у на­ста­ви раз­у­ме­ју и при­хва­те пред­ло­ге но­ве обра­зов­не по­ли­ти­ке.

 У члан­ку На­ста­ва стра­них је­зи­ка у Ср­би­ји и аспек­ти је­зич­ког пла­ни­ра­ња на на­ци­о­нал­ном ни­воу ло­кал­не за­јед­ни­це: при­каз јед­не с­ту­ди­је слу­ча­ја Оли­ве­ра Дур­ба­ба го­во­ри о јед­ном зна­чај­ном обра­зов­но-по­ли­тич­ком пи­та­њу, ко­је се ти­че ди­вер­си­фи­ко­ва­не по­ну­де стра­них је­зи­ка у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма. До­ми­на­ци­ја јед­ног је­зи­ка у од­ре­ђе­ном пе­ри­о­ду, као и си­сте­мат­ско по­ти­ски­ва­ње или ре­ду­ко­ва­ње бро­ја је­зи­ка, са­гле­да­ва се као по­сле­ди­ца по­ли­тич­ких, а не пе­да­го­шких или ди­дак­тич­ких ре­флек­си­ја. У ве­зи са тим, аутор Оли­ве­ра Дур­ба­ба ба­ви се ана­ли­зом по­ну­де стра­них је­зи­ка у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма. На при­ме­ру ак­ту­ел­ног ста­ња на­ста­ве стра­них је­зи­ка у осам основ­них шко­ла, три сред­ње струч­не шко­ле и јед­не гим­на­зи­је у оп­шти­ни Па­ра­ћин, аутор при­ка­зу­је мо­гућ­но­сти за ак­ту­а­ли­за­ци­ју ин­ге­рен­ци­ја ло­кал­них ин­сти­ту­ци­ја као но­си­ла­ца од­лу­чи­ва­ња у ци­љу ост­ва­ре­ња мо­де­ла ра­зно­вр­сни­је по­ну­де стра­них је­­зи­ка у на­шем обра­зов­ном си­сте­му.­

У дру­гом по­гла­вљу Је­зич­ке обра­зов­не по­ли­ти­ке у фор­мал­ном обра­зо­ва­њу на основ­но­школ­ском и сред­њо­школ­ском ни­воу чи­та­мо, нај­пре, чла­нак Вред­но­ва­ње ра­ног школ­ског уче­ња стра­них је­зи­ка у Ср­би­ји: за­глу­шу­ју­ћа ти­ши­на ауто­ра Љи­ља­не Ђу­рић. У тек­сту се ана­ли­зи­ра­ју ефек­ти уво­ђе­ња стра­ног је­зи­ка као оба­ве­зног на­­став­ног пред­ме­та у ни­же раз­ре­де основ­них шко­ла у Ср­би­ји. Ауторка је из­ло­жи­ла и од­ре­ђе­не су­прот­но­сти на ко­је ука­зу­ју не­ки еми­нент­ни ис­тра­жи­ва­чи ове про­бле­ма­ти­ке, као и це­ло­­ку­пан од­нос про­свет­них вла­сти, тј. н­ад­ле­жних др­жав­них ин­сти­туци­ја, пре­ма овом сег­мен­ту је­зич­ке обра­зов­не по­ли­ти­ке (ана­ли­зом ре­ле­вант­них зва­нич­них до­ку­ме­на­та, за­кон­ских и под­за­кон­ских ака­та).

Сле­ди текст Дво­је­зич­на на­ста­ва стра­них је­зи­ка у Ср­би­ји Ју­ли­ја­не Ву­чо у ко­ме се ис­ти­че про­блем дво­је­зич­не на­ста­ве у Ср­б­и­ји. У том кон­тек­сту аутор се ба­ви пи­та­њи­ма дво­је­зич­но­сти и обра­зо­ва­ња, уче­ња и усва­ја­ња на стра­ном је­зи­ку, стра­ног као ве­хи­ку­лар­ног је­зи­ку у на­ста­ви, пла­ни­ра­ња у дво­је­зич­ној на­ста­ви, ре­цеп­ци­је у дво­је­зич­ној на­ста­ви, п­ро­дук­ци­је у дво­је­зич­ној на­ста­ви, про­бле­ми­ма ева­лу­а­ци­је, обра­зо­ва­ња на­став­ни­ка у дво­је­зич­ној на­ста­ви, спе­ци­фич­ним по­тре­ба­ма уче­ни­ка, пр­вим ис­ку­стви­ма и бу­дућ­но­сти дво­је­зич­не на­ста­ве у Ср­би­ји. Ви­ше­је­зич­ност је је­дан од основ­них прин­ци­па по­ли­ти­ке европ­ског је­дин­ства и рав­но­прав­но­сти. Овај вид на­ста­ве, ис­ти­че аутор­, у Ср­би­ји је у екс­пе­ри­мен­тал­ној фа­зи.

У по­гла­вљу Је­зич­ка обра­зов­на по­ли­ти­ка и ро­д­но осе­тљив је­зик Је­ле­на Фи­ли­по­вић сма­тра да сва­ка озбиљ­на обра­зов­на је­зич­ка по­ли­ти­ка мо­ра да укљу­чи и аспек­те род­но осе­тљи­ве упо­тре­бе је­зи­ка. У ве­зи са тим, аутор се ба­ви пи­та­њи­ма је­зи­ка и ро­да у го­вор­ним прак­са­ма уче­­ни­ца и уче­ни­ка, а по­том ну­ди не­ко­ли­ко смер­ни­ца за ана­ли­зу обра­зов­не ли­те­ра­ту­ре, ад­ми­ни­стра­тив­них прак­си и упо­тре­бе је­зи­ка од стра­не на­став­ног и ад­ми­ни­стра­тив­ног осо­бља у све­тлу при­су­ства или од­су­ства род­но осе­тљи­вог је­зи­ка у шко­ли. Ко­нач­но, на­во­ди и ре­зул­та­те ис­тра­жи­ва­ња уџ­бе­нич­ке ли­те­ра­ту­ре на срп­ском је­зи­ку из пер­спек­ти­в­е род­но осе­тљи­вих је­зи­­ка.

На са­мом по­чет­ку тек­ста Је­зич­ка обра­зов­на по­ли­ти­ка и обра­зо­ва­ње на­ци­о­нал­них ма­њи­на у Евро­пи са по­себ­ним освр­том на ром­ску по­пу­ла­ци­ју ауто­ри Је­ле­на Фи­­ли­по­вић и Ју­ли­ја­на Ву­чо да­ју кра­так пре­глед ти­по­ва мо­де­ла обра­зо­ва­ња де­це при­пад­ни­ка ет­но­лин­гви­стич­ких ма­њи­на у Евро­пи и у Ср­би­ји, са по­се­б­ним освр­том на ром­ску по­пу­ла­ци­ју. С об­зи­ром да у фор­мал­ном о­бра­зов­ном про­це­су ром­ска де­ца и да­ље пред­ста­вља­ју нај­мар­ги­нали­зо­ва­ни­ји и нај­о­се­тљи­ви­ји сег­мент на­ших дру­шта­ва, по­треб­но је по­себ­ну па­жњу по­све­ти­ти про­це­су њи­хо­в­е успе­шне и ком­плет­не ин­те­гра­ци­је у на­ше си­сте­ме­ фор­мал­ног обра­зо­ва­ња. У да­љем тек­сту аутор пред­ста­вља мо­дел обра­зов­не по­др­шке­ за ром­ску де­цу при­пре­мљен у окви­ру про­је­ка­та за ква­ли­тет­но обра­зо­ва­ње ром­ске де­це у Ср­би­ји.

За­вр­ш­но по­гла­вље књи­ге но­си на­зив Је­зик стру­ке у ви­со­ко­­школ­ском обра­зо­ва­њу и по­чи­ње члан­ком Стра­ни је­зик стру­ке и обра­зов­на по­ли­ти­ка Ан­ђел­ке Иг­ња­че­вић. У овом тек­сту аутор се ба­ви на­ста­вом и уче­њем стра­ног је­зи­ка у функ­ци­ји стру­ке. Го­во­ри о је­зич­ким ве­шти­на­ма и лин­гви­стич­ким еле­мен­ти­ма је­зи­ка стру­ке у пи­са­ној и усме­ној ко­му­ни­ка­ци­ји, ста­ро­сним ка­рак­те­ри­сти­ка­ма, сте­пе­ну по­зна­ва­ња оп­штег стра­ног је­зи­ка,­ по­тре­ба­ма и сти­ло­ви­ма уче­ња по­ла­зни­ка, рас­по­ло­жи­вом вре­мену и опре­мље­но­сти. По­ред раз­ма­тра­ња крат­ког при­ка­за исто­риј­ског раз­во­ја стра­ног је­зи­ка стру­ке и при­ка­за глав­них ка­рак­те­ри­сти­ка стра­ног је­зи­ка стру­ке, аутор де­фи­ни­ше и зах­те­ве ко­ји се по­ста­вља­ју пред на­став­ни­ка ко­ји се ба­ви овим ви­д­ом на­ста­ве стра­ног је­зи­ка. На кра­ју члан­ка да­то је по­ре­ђе­ње обра­зов­не по­ли­ти­ке у овој обла­сти на сред­њо­школ­ском и ви­со­ко­школ­ском ни­воу у Ср­би­ји са прак­сом и тен­ден­ци­ја­ма у не­ким зе­мља­ма Европ­ске уни­је и у окру­же­њу.

С об­зи­ром да је не­мач­ки је­зик стру­ке на не­фи­ло­ло­шким фа­кул­те­ти­ма пре­тр­пео низ про­ме­на то­ком сво­је исто­ри­је у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, у члан­ку На­ста­ва не­мач­ког је­зи­ка на не­фи­ло­ло­шким фа­кул­те­ти­ма Ка­та­ри­на Кр­жељ пру­жа увид у раз­вој и ак­ту­ел­но ста­ње по­ло­жа­ја не­мач­ког је­зи­ка у на­ста­ви стру­ке на на­шем уни­вер­зи­тет­ском про­сто­ру. У да­љем тек­сту да­је крат­ки при­каз исто­ри­је на­ста­ве не­мач­ког је­зи­ка стру­ке од 18. ве­ка до да­нас, до­пу­њен при­ка­зом ње­г­о­вог зна­ча­ја и по­ло­жа­ја на уни­вер­зи­тет­ском ни­воу у Ср­би­ји данас. На­кон при­ка­за ста­ту­са, по­ло­жа­ја, ци­ље­ва не­мач­ког је­зи­ка стру­ке на др­жав­ним и при­ват­ним уни­вер­зи­те­ти­ма у Ср­би­ји и у европ­ском окру­же­њу, аутор раз­ма­тра мо­гућ­ност ин­тер­кул­тур­но кон­ци­пи­ра­не на­ста­ве не­мач­ког је­зи­ка стру­ке на не­фи­ло­ло­шким фа­кул­те­ти­ма.

У тек­сту под на­зи­вом Спе­ци­фич­но­сти на­ста­ве ита­ли­јан­ског је­зи­ка за сту­ден­те дру­штве­них и ху­ма­ни­стич­ких на­у­ка на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду Да­ни­је­ла Ђо­ро­вић ис­ти­че да је на­ста­ва ита­ли­јан­ског је­зи­ка за сту­ден­те дру­штве­но-ху­ма­ни­стич­ких на­у­ка спе­ци­фич­на по ци­љу уче­ња. Оно је усме­ре­но, пре све­га, ка овла­да­ва­њу оп­ште­на­уч­ним дис­кур­сом и тер­ми­но­ло­шким си­сте­мом од­ре­ђе­них на­уч­них обла­сти. По­ред је­зич­ких спо­соб­но­сти, под­ра­зу­ме­ва и сти­ца­ње праг­ма­тич­ке и со­ци­о­кул­тур­не ком­пе­тен­ци­је, нео­п­ход­не за укљу­чи­ва­ње у ака­дем­ски и про­фе­си­о­нал­ни жи­вот.

У за­вр­шном по­гла­вљу књи­ге, у члан­ку Шпан­ски је­зик као је­зик стру­ке на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту­У­ни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду Ма­ри­на Ни­ко­лић пред­ста­вља мо­дел јед­ног ча­са по­све­ће­ног ра­ду на тек­сту (и на­ме­ње­ном пр­вен­стве­но сту­ден­ти­ма пси­хо­ло­ги­је) у ци­љу илу­стра­ци­је на­ста­ве шпан­ског као је­зи­ка стру­ке. Про­грам на­ста­ве шпан­ског је­зи­ка са­сто­ји се из по­ха­ђа­ња два кур­са: Шпан­ски је­зик 1 и 2. Циљ на­ста­ве пред­ме­та Шпан­ски је­зик 2, ис­ти­че аутор, је­сте овла­да­ва­ње осно­ва­ма је­зи­ка стру­ке (на ни­воу Б1-Б2) у обла­сти­ма фи­ло­зо­фи­је, со­ци­о­ло­ги­је, пси­хо­ло­ги­је, пе­да­го­ги­је, исто­ри­је умет­но­сти, кла­сич­них на­у­ка, ан­дра­го­ги­је, ар­хе­о­ло­ги­је, ан­тро­по­ло­ги­је и исто­ри­је. На кра­ју по­гла­вља из­но­се се пред­ло­зи за ефи­ка­сни­ју на­ста­ву шпан­ског је­зи­ка стру­ке.

Ова мо­но­гра­фи­ја има ака­дем­ски зна­чај јер се пр­ви пут, на ­јед­ном ме­сту, оку­пља­ју аутор­ски тек­сто­­ви из обла­сти је­зич­ких обра­зов­них по­ли­ти­ка на свим ни­во­и­ма обра­зов­ног си­сте­ма. У исто вре­ме, мо­но­гра­фи­ја има и ди­дак­тич­ки ка­рак­тер, јер је на­ме­ње­на сту­ден­ти­ма ко­ји се ба­ве при­ме­ње­ном лин­гви­сти­ком и ме­то­ди­ком на­ста­ве, као и оним сту­ден­ти­ма за­ин­те­ре­со­ва­ним за област со­ци­о­лин­­гв­и­сти­­к­е и те­­о­­ри­је је­з­ич­ке п­о­­ли­ти­ке и пла­­ни­ра­ња.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa