Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 28

Светлана Спајић (Лозн­ица­)

 

Наде­жд­а Силашк­и­: СРПСКИ ЈЕЗИ­К

­У ТРАНЗ­ИЦИ­ЈИ­ O AНГЛИЦИЗМИМА

У ЕКОНОМСКОМ РЕГИСТРУ.

Београд: ЦИД Економског факултета, 2012, 159 стр.

 

 

Ова мо­но­гра­фи­ја на­ста­ла је као ре­зул­тат ис­тра­жи­ва­ња у окви­ру про­ј­ек­та „Је­зи­ци и кул­ту­ре у вре­ме­ну и про­сто­ру“ (Ми­ни­стар­ство обра­зо­ва­ња на­у­ке и тех­нич­ког раз­во­ја РС). Сту­ди­ја се ба­ви ан­гли­ци­зми­ма у је­зи­ку еко­ном­ске на­у­ке, тј. обла­сти кон­такт­не лин­гви­сти­ке о ко­јој по­сто­ји ма­њак де­таљ­них ана­ли­за. Овим ис­тра­жи­ва­њем по­ку­ша­на је илу­стра­ци­ја „про­ме­на ко­је је еко­ном­ска тер­ми­но­ло­ги­ја на срп­ском је­зи­ку пре­тр­пе­ла по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја, за­хва­љу­ју­ћи ути­ца­ју ен­гле­ског је­зи­ка“ (стр. 29). Осим лин­гви­сти­ма, књи­га је ко­ри­сна и за­ни­мљи­ва и еко­но­ми­сти­ма, али и сви­ма дру­ги­ма ко­ји има­ју од­ре­ђе­не не­до­у­ми­це у ве­зи са овим по­љем. Са­ма мо­но­гра­фи­ја по­де­ље­на је на 9 по­гла­вља.

У „Увод­ним раз­ма­тра­њи­ма“ го­во­ри се о ен­гле­ском је­зи­ку као о lin­gua fran­ca ме­ђу­на­род­не еко­но­ми­је, ко­ји са­мим тим по­ста­је „глав­ни лек­сич­ки да­ва­лац“ (стр. 11) дру­гим европ­ским је­зи­ци­ма, ка­ко у оп­штем, та­ко и у еко­ном­ском ре­ги­стру. Про­дор је сна­жан и до­га­ђа се на свим ни­во­и­ма, па се та­ко од­но­си и на срп­ски је­зик. Ка­ко је овај ути­цај ен­гле­ског је­зи­ка сти­хиј­ског ка­рак­те­ра, та­ко је и тер­ми­но­ло­ги­ја ша­ре­но­ли­ка. Да­ље, да­та је де­фи­ни­ци­ја ан­гли­ци­зма, као и пре­сек ста­ња у срп­ском и дру­гим је­зи­ци­ма ко­ји тр­пе слич­не про­ме­не.

У­ сле­де­ћем по­гла­вљу, Си­ла­шки при­сту­па раш­чла­њи­ва­њу глав­них узро­ка упо­тре­бе ан­гли­ци­за­ма у еко­но­ми­ји (код нас и у све­ту). Је­дан од глав­них раз­ло­га ко­ји на­во­ди је­сте чи­ње­ни­ца да нај­ши­ри кор­пус ли­те­ра­ту­ре у обла­сти еко­но­ми­је до­ла­зи са ен­гле­ског го­вор­ног под­руч­ја, као што и ве­ли­ки број струч­ња­ка до­ла­зи са овог тла; са­мо је ло­гич­но, да­кле, да они са со­бом до­но­се и не­ми­нов­ност ути­ца­ја ен­гле­ског је­зи­ка. Та­ко­ђе, не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да је упо­тре­ба из­вор­ног тер­ми­на јед­но­став­ни­ја, док пре­во­ђе­ње из­и­ску­је по­дроб­но по­зна­ва­ње две сфе­ре: лин­гви­сти­ке и на­у­ке ко­ја је у пи­та­њу (у овом слу­ча­ју – еко­но­ми­је). Ме­ђу­тим, по­сто­је си­ту­а­ци­је у ко­ји­ма, иако по­сто­ји аде­кват­на за­ме­на у срп­ском кор­пу­су, и да­ље ко­ри­сти­мо ан­гли­ци­зам. Ова по­ја­ва ја­сно ука­зу­је на то да „у од­но­су на је­зич­ке раз­ло­ге, ван­је­зич­ки раз­ло­зи има­ју пре­ва­гу“ (стр. 20). У овим слу­ча­је­ви­ма, из­два­ја­ју се две тен­ден­ци­је упо­тре­бе ан­гли­ци­за­ма: ста­ту­сна (сма­тра се да је ова­кав вид из­ра­жа­ва­ња от­ме­ни­ји) и стру­ков­на (од­ре­ђе­ни број струч­ња­ка ве­ру­је да је­ди­но ови тер­ми­ни аде­кват­но од­ре­ђу­ју по­јам).

Што се ти­че вр­сте ан­гли­ци­за­ма у еко­но­ми­ји, у сту­ди­ји се они кла­си­фи­ку­ју у не­ко­ли­ко ка­те­го­ри­ја: очи­глед­не (они ко­ји су ин­те­гри­са­ни у наш је­зич­ки си­стем – би­знис, мар­ке­тинг, кеш), си­ро­ве (не­а­дап­ти­ра­ни и не­у­јед­на­че­ни – jo­int ven­tu­re, ac­co­unt ma­na­ger), скри­ве­не (те­шко уоч­љи­ви јер су об­ли­ци спр­ски, али мо­дел ен­гле­ски – пра­ви­ти но­вац, од ен­гле­ског: ma­ke mo­ney). Што се са­ме адап­та­ци­је ти­че, она мо­же би­ти ор­то­граф­ска (до­слов­на, упро­шће­на, по­гре­шна), се­ман­тич­ка, фо­но­ло­шка, мор­фо­ло­шка, кал­ки­ра­ње. Та­бе­лар­но су да­ти при­ме­ри свих на­ве­де­них адап­та­ци­ја, уз до­дат­ну ана­ли­зу сва­ког по­је­ди­нач­ног ти­па.

По­во­дом си­но­ни­ми­је у еко­но­ми­ји у срп­ском и ­ен­гле­ском је­зи­ку (што је ујед­но и на­слов че­твр­тог по­гла­вља), обра­зла­же се ка­ко је је­дан од раз­ло­га ње­ног на­стан­ка че­сто упо­ред­но по­сто­ја­ње до­ма­ће и стра­не лек­се­ме (екс­порт – из­воз); ипак, ре­ђе се по­зајм­љу­је тер­мин за по­јам ко­ји је већ од­ре­ђен до­ма­ћим тер­ми­ном. Аутор­ка да­ље кла­си­фи­ку­је си­но­ни­ме на ре­ги­стар­ске, по­ли­цен­трич­не, ети­мо­ло­шке, еко­но­мич­не, апо­коп­ске, акро­ним­ске, а сва­ку од ових гру­па илу­стру­је та­бе­лар­но.

Уже об­ра­ђу­ју­ћи тер­ми­но­ло­шку си­но­ни­ми­ју у срп­ском је­зи­ку (по­гла­вље пе­то), Си­ла­шки још јед­ном та­бе­лар­но при­ка­зу­је гра­ма­тич­ке, иди­о­син­кра­тич­не и ан­гли­ци­зо­ва­не си­но­ни­ме. У за­кључ­ку, ис­ти­че се да је „од из­у­зет­не ва­жно­сти ис­ко­ре­ни­ти све нео­прав­да­не си­но­ни­ме из еко­ном­ске тер­ми­но­ло­ги­је“ (стр. 76), пре све­га због дво­сми­сле­но­сти до ко­је до­во­де.

У по­гла­вљу у ком се, по пи­та­њу ан­гли­ци­за­ма у еко­ном­ском ре­ги­стру, по­ре­де срп­ски и хр­ват­ски је­зик, пред­ста­вље­ни су ре­зул­та­ти њи­хо­вог ком­па­ра­тив­ног ис­тра­жи­ва­ња. Ов­де се до­ти­че и пи­та­ње ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ма и је­зич­ког пу­ри­зма, где се на­во­де и ре­чи Ива­на Клај­на, по ко­ји­ма „у срп­ском је­зи­ку ни­ка­да ни­је би­ло је­зич­ког пу­ри­зма у озбиљ­ни­јим раз­ме­ра­ма“ (стр. 83). Ме­ђу­тим, кроз ана­ли­зу срп­ског и хр­ват­ског еко­ном­ског лек­си­ко­на, до­шло се до за­кључ­ка да је „у хр­ват­ском из­ра­же­на ја­ча пре­фе­рен­ци­ја пре­ма нул­тој ор­то­граф­ској адап­та­ци­ји ан­гли­ци­за­ма“ (стр. 86).

Ба­ве­ћи се ме­та­фо­ра­ма (7. по­гла­вље), „из­ра­зи­то че­стим и про­дук­тив­ним на­чи­ном твор­бе но­вих тер­ми­на“ (стр. 103), аутор ана­ли­зи­ра ког­ни­тив­не при­сту­пе пре­во­ђе­њу ме­та­фо­рич­них еко­ном­ских тер­ми­на са ен­гле­ског на срп­ски је­зик и опи­су­је глав­не стра­те­ги­је са­мог пре­во­ђе­ња. У ужем сми­слу, об­ра­ђу­ју се те­о­ри­ја пој­мов­не ме­та­фо­ре, ме­та­фо­ре у еко­но­ми­ји, пре­во­ди­вост ме­та­фо­ра, итд. (илу­стро­ва­но при­ме­ри­ма).

У 8. по­гла­вљу из­но­си се став да је „хит­но по­треб­но за­по­че­ти про­цес стан­дар­ди­за­ци­је тер­ми­но­ло­ги­је мар­ке­тин­га и ме­наџ­мен­та“ (стр. 123). У том сми­слу, ва­жно је пос­та­ви­ти кри­те­ри­ју­ме аде­кват­но­сти тер­ми­на (по­пут ин­тер­на­ци­о­нал­но­сти и не­си­но­ним­но­сти), а по­том и стан­дар­ди­зо­ва­ти тер­ми­но­ло­ги­ју (фор­ми­ра­ти те­ло ко­је би се ба­ви­ло нор­ми­ра­њем, ус­по­ста­ви­ти на­че­ла твор­бе, кре­и­ра­ти тер­ми­но­ло­шки реч­ник, итд.)

У сво­јим за­вр­шним за­па­жа­њи­ма, Си­ла­шки упо­зо­ра­ва да „еко­но­ми­ји пре­ти по­ре­ме­ћај тер­ми­но­ло­шког апа­ра­та“ (стр. 137) услед усва­ја­ња ан­гли­ци­за­ма. То нам да­ље ука­зу­је на чи­ње­ни­цу да је хит­но по­треб­но уве­сти ред у овај си­стем (да­те су за­вр­шне пре­по­ру­ке). Јед­на од пре­по­ру­ка у том сми­слу је­сте сле­де­ћа: „пре­ве­сти, кад год је то из­во­дљи­во“ (стр. 138); за­тим, еко­ном­ски струч­ња­ци тре­ба да се по­тру­де да уве­ду стро­ге кри­те­ри­је за ко­ри­шће­ње тер­ми­на у струч­ним ра­до­ви­ма, на кон­фе­рен­ци­ја­ма, ску­по­ви­ма, итд.

На кра­ју књи­ге на­ла­зи­мо Би­бли­о­граф­ску бе­ле­шку, Спи­­сак л­и­­те­ра­т­у­­ре, Ре­г­и­­стар ­по­ј­­мо­ва и ­Ре­­ги­ст­ар­ ауто­ра.

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa