Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Članci, Broj: 28

УДК 811.163.4342.8

Оригинални научни рад

Примљен: 13.05.2016.

Прихваћен: 15.06.2016.

 

 

Данко М.  Шипка  

(Државни универзитет Аризоне,

Феникс, САД)*

 

УЗ НЕКА АКЦЕНАТСКА ОДСТУПАЊА: ХИПОТЕЗА ИНИЦИЈАЛНОГ АКЦЕНТА

 

 

У овом раду анализирају се одступања од подразумијеваног мјеста српскохрватског ак­цен­та у по­су­ђе­ни­ца­ма са за­вр­шним фо­нет­ским се­квен­ца­ма        -[во­кал]нт, -[кон­со­нант­]ор, -и-[кон­со­нант­]и­ја, -[кон­со­нант­]е­ла, и -[во­кал­]нтан. Чи­ње­ни­ца да се у не­ким слу­ча­је­ви­ма ак­це­нат стра­них ри­је­чи адап­ти­ра у под­ра­зу­ми­је­ва­ну ври­јед­ност а у не­ки­ма не об­ја­шња­ва се при­су­ством по­чет­ног сло­га ис­пред мје­ста на ко­ји би се ак­це­нат пре­но­сио у пр­вом слу­ча­ју и од­су­ство те фо­но­так­тич­ке да­то­сти у по­то­њем.

Кључ­не ри­је­чи: ак­це­нат­ски си­стем, од­сту­па­ња од мје­ста ак­цен­та, фо­но­так­ти­ка, по­су­ђе­ни­це

 

 

0. Увод

 

У овом ра­ду по­за­ба­ви­ћу се од­сту­па­њи­ма од пра­ви­ла ди­стри­бу­ци­је стан­дард­не срп­ско­хр­ват­ске ак­це­ну­та­ци­је (ра­ди се, да­кле, о оно­ме што је за­јед­нич­ко за срп­ски, хр­ват­ски и бо­шњач­ки стан­дард, зва­нич­ни и раз­го­вор­ни). Та ће од­сту­па­ња би­ти, ма­кар са­мо дје­ло­мич­но, пред­ста­вље­на у фор­ма­ли­зо­ва­ним пра­ви­ли­ма, ис­пи­та­на на гра­ђи, а на­кон то­га би­ће пред­ло­же­на хи­по­те­за ко­ја, по­но­во са­мо дје­ло­мич­но, об­ја­шња­ва раз­ло­ге тих од­сту­па­ња. Ко­нач­но, би­ће упу­ћи­ва­но на зна­чај ко­ји по­сма­тра­не по­ја­ве мо­гу има­ти за по­сма­тра­ње је­зи­ка у цје­ли­ни.

 

 

 

 

 

1. Пој­мов­на ма­па

 

Да под­сје­ти­мо, пра­ви­ла ди­стри­бу­ци­је срп­ско­хр­ват­ске стан­дард­не ак­цен­ту­а­ци­је на­ме­ћу сље­де­ћа ве­о­ма ши­ро­ка огра­ни­че­ња мје­сту ко­је ак­це­нат мо­же за­у­зе­ти у ри­је­чи:

а. ни­је­дан ак­це­нат не сто­ји на по­сљед­њем сло­гу,

б. си­ла­зни ак­цен­ти сто­је са­мо на пр­вом сло­гу,

в. јед­но­сло­жне ри­је­чи има­ју са­мо си­ла­зне ак­цен­те.

Зна­мо та­ко­ђе и то да по­сто­је од­ре­ђе­не лек­сич­ке је­ди­ни­це у ко­ји­ма до­ла­зи до од­сту­па­ња од дру­гог и/или пр­вог пра­ви­ла. Упра­во та од­сту­па­ња пред­ста­вља­ју ма­те­ри­јал ко­ји је ко­ри­штен за овај рад.

На­ве­де­на од­сту­па­ња у ре­ле­вант­ним при­руч­ни­ци­ма: Пе­цо (1971: 78, 83), Сте­ва­но­вић (1981: I, 16364), Де­шић (1992: 42), Шка­рић (1991: 234), Ба­рић и др. (1995: 71), Да­левска-Грењ (1997: 126) свр­ста­ва­ју се у не­ко­ли­ко гру­па. На осно­ву гра­ђе свих ових при­руч­ни­ка од­сту­па­ња ко­ја ни­су усло­вље­на ди­ја­ле­кат­ском ба­зом мо­гу се пред­ста­ви­ти ова­ко:

 

Категорија

Примјер

страна имена

Волтер, Дебиси

скраћенице од почетних слова

САД [есаде]

узвици

аха

појединачни случајеви експресивне лексике

таман

сложенице

бродовласник

Ген. мн. лексема са алнтернацијом а:0 а узлазним акцентом у осталим падежима

мушкараца

посуђенице

демонстрант

Табела 1

 

Ус­пут тре­ба ре­ћи да је­дан дио при­руч­ни­ка (Мра­зо­вић и Ву­ка­ди­но­вић 1988, Си­мић и Осто­јић 1989, Ста­ној­чић и По­по­вић 1992) ову по­ја­ву и не по­ми­ње.

Она­ко ка­ко су пред­ста­вље­ни у ра­ни­је по­ме­ну­тим при­руч­ни­ци­ма, ови су из­у­зе­ци у прин­ци­пу лек­сич­ке ли­сте ко­је евен­ту­ал­но мо­гу би­ти пот­по­мог­ну­те од­ре­ђе­ним до­дат­ним упут­стви­ма, да, ре­ци­мо, тре­ба па­зи­ти на име­на из фран­цу­ског је­зи­ка, на слов­не кон­со­нант­ске скра­ће­ни­це од пр­вих сло­ва сло­же­них на­зи­ва и сл. Да­кле, по­ја­ва се од­ли­ку­је (она­ко ка­ко је пред­ста­вље­на у ре­ле­вант­ним при­руч­ни­ци­ма) ма­лим сте­пе­ном фор­ма­ли­за­ци­је и ге­не­ра­ли­за­ци­је.

Ов­дје ћу се по­за­ба­ви­ти по­сљед­њом од на­ве­де­них ка­те­го­ри­ја (по­су­ђе­ни­ца­ма) с ци­љем да по­ка­жем да:

а. на­зив ка­те­го­ри­је ни­је у пот­пу­но­сти при­кла­дан,

б. по­сто­ји мо­гућ­ност фор­ма­ли­за­ци­је ди­је­ла слу­ча­је­ва из ове ка­те­го­ри­је.

Тре­ба од­мах на­гла­си­ти да ме не за­ни­ма пи­та­ње нор­ма­тив­но­сти по­ја­ве (да ли ове из­у­зет­ке тре­ба уве­сти у ор­то­еп­ску нор­му), а исто та­ко ни то да ли из­у­зе­так има и не­и­зу­зе­тач­ну фор­му. Не за­ни­ма­ју ме та­ко­ђе ме­ха­ни­зми по­стан­ка ових из­у­зе­та­ка баш у тим се­квен­ца­ма (за­што баш у тим ни­зо­ви­ма а не у не­ким дру­гим). Пи­та­ње је је­ди­но да ли се у по­сма­тра­ним ни­зо­ви­ма ја­вља та­кав из­у­зе­так од пра­ви­ла стан­дард­не срп­ско­хр­ват­ске ак­це­нат­ске ди­стри­бу­ци­је ко­ји ни­је усло­вљен ди­ја­ле­кат­ском ба­зом или та­квог од­сту­па­ња не­ма.

 

2. Де­фи­ни­ци­ја по­ја­ве

 

На­ве­де­на ка­те­го­ри­ја по­су­ђе­ни­ца са­др­жи, с јед­не стра­не, по­је­ди­нач­не при­мје­ре ко­ји се не да­ју под­ве­сти под за­јед­нич­ки фо­но­ло­шки низ или се тај фо­но­ло­шки низ ја­вља у ма­лом бро­ју при­мје­ра у тој ка­те­го­ри­ји. Ра­ди се о при­мје­ри­ма ти­па: ре­зи­ме, екс­по­зе. С дру­ге стра­не, по­сто­је при­мје­ри ко­ји се да­ју под­ве­сти под од­ре­ђе­ни фо­но­ло­шки низ, ре­ци­мо: ко­ман­дант, ин­тен­дант, се­кун­дант; ин­ку­батор, кон­со­ли­датор, ли­кви­датор; аудици­ја, еру­дици­ја, бе­не­фици­ја

Да на­зив „по­су­ђе­ни­це” за ову ка­те­го­ри­ју ни­је у пот­пу­но­сти та­чан, ла­ко је по­ка­за­ти при­мје­ри­ма ти­па: пре­ва­рант, за­бу­шант, за­је­бант, ко­ји се по­на­ша­ју исто она­ко као и го­ре на­ве­де­не по­су­ђе­ни­це. Ово је, ме­ђу­тим, са­мо ус­пут­на при­мјед­ба – ве­ћи­на при­мје­ра је­сте стра­ног по­ри­је­кла, а оно што те при­мје­ре об­је­ди­њу­је је­сте фо­но­ло­шки низ, ко­ји је из твор­бе­не, па ти­ме и лек­си­ко­ло­шке, пер­спек­ти­ве:

а. стра­ни су­фикс на стра­ној осно­ви, нпр. команд-ова­ти : ко­манд-ант,

б. стра­ни су­фикс на до­ма­ћој осно­ви, нпр. превар-ити : пре­вар-ант,

в. ни­шта (да­кле са­мо фо­но­ло­шки низ), нпр. ди­ја­мант.

Про­цес уно­ше­ња ових еле­ме­на­та у срп­ско­хр­ват­ски лек­си­кон мо­же се пред­ста­ви­ти та­ко да пу­тем ин­тер­кул­тур­ног тран­сфе­ра у тај лек­си­кон ула­зе тво­ре­ни­це (ка­те­го­рија а.) за­јед­но са сво­јим основ­ни­ца­ма, твор­бе­но не­мо­ти­ви­са­не лек­се­ме са истим ни­зом (ка­те­го­ри­ја в.) а уне­се­ни суфкс он­да сту­па у творбе­не чи­но­ве са основ­ни­ца­ма до­ма­ћег по­ри­је­кла (ка­те­го­ри­ја б.).

Ако по­ђе­мо од то­га да на ула­ску у срп­ско­хр­ват­ски лек­сич­ки си­стем се­квен­це ових лек­се­ма ак­це­нат­ски су не­при­ла­го­ђе­не, он­да је си­ту­а­ци­ја за­ни­мљи­ва уто­ли­ко што се мо­же пра­ти­ти ка­ко ак­це­нат­ски си­стем дје­лу­је на та­кве еле­мен­те, упра­во, ка­кав је фил­тер њи­хо­вог ак­це­нат­ског при­ла­го­ђа­ва­ња.

 

3. По­сту­пак и ре­зул­та­ти

 

Ка­ко је већ ре­че­но, по­сма­тра­ни при­мје­ри пот­па­да­ју под од­ре­ђе­не фо­нет­ске ни­зо­ве. Ра­ди се о сље­де­ћим ни­зо­ви­ма:

 

Низ

Примјер

Коментар

*Внт0

дилетант, претендент

краткосилазни на В, обухвата и изведенице, нпр. дилетанткиња, дилетантски

*ВКор0

радијатор, композитор

дугосилазни на В, обухвата и изведенице, нпр. радијаторски, композиторски

*иКија0

телевизија, композиција

дугосилазни на првом и, јавља се и у изведеницама, нпр. телевизијски, композицијски

*Кела0

салмонела, багатела

краткосилазни на е

*Внт{а/0}н0

константан, амбивалентан

краткосилазни на В, јавља се и у изведеницама, нпр. константност, амбивалентост

К консонант, В вокал, 0 крај језичке ријечи, * било који не-празан низ

Табела 2

 

Да­ље се мо­же при­ми­је­ти­ти да се по­сма­тра­но ак­це­нат­ско од­сту­па­ње не ја­вља у свим лек­се­ма­ма ко­је са­др­же на­ве­де­не ни­зо­ве, на при­мјер:

 

Низ

Примјер

*Внт0

гигант, галант

*ВКор0

сенатор, матадор

*иКија0

ревизија, дивизија

Табела 3

 

Ви­ди се, да­кле, да је у ди­је­лу при­мје­ра из пр­ве три ка­те­го­ри­је ак­це­нат пре­не­сен по оп­штим пра­ви­ли­ма срп­ско­хра­ват­ске ак­цен­ту­а­ци­је да­кле, ти су лек­сич­ки еле­мен­ти ак­це­нат­ски адап­ти­ра­ни.

Ако го­во­ри­мо о је­зи­ку уоп­ште, мо­гу се ту до­да­ти и они ни­зо­ви ко­ји се ја­вља­ју са­мо у слен­гу, ка­кав је:

 

Низ

Са одступањем

Без одступања

*ишка

набацишка, провалишка

бедишка, минишка

 

Циљ про­ве­де­ног ис­тра­жи­ва­ња био је упра­во то да се утвр­ди у ко­јим слу­ча­је­ви­ма се ја­вља, а у ко­јим не ја­вља од­сту­па­ње и за­што. По­сма­тра­на су са­мо пр­ва три ни­за, бу­ду­ћи да су евен­ту­ал­ни из­у­зе­ци од пре­о­ста­ла два ни­за чи­сто ле­сич­ки из­у­зе­ци.

Ис­тра­жи­ва­ње је про­ве­де­но по сље­де­ћем по­ступ­ку:

а. из соп­стве­ног обр­ну­тог рјеч­ни­ка, ко­ји са­др­жи око 120 хи­ља­да лек­сич­ких је­ди­ни­ца, из­дво­је­не су лек­се­ме ко­је са­др­же на­ве­де­не ни­зо­ве и из до­би­ве­них ли­ста од­стра­ње­не пре­фик­сал­не сло­же­ни­це (нпр. кон­со­нант), те јед­но­сло­жне ри­је­чи (ту се не мо­же ја­ви­ти од­сту­па­ње од ди­стри­бу­ци­је ак­цен­та),

б. на пре­о­ста­лим при­мје­ри­ма за­би­ље­жен је ак­це­нат по вла­сти­том је­зич­ком осје­ћа­ју, а исто­вре­ме­но је, ра­ди про­вје­ре, сни­мље­но 10 из­вор­них го­вор­ни­ка срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка (са под­руч­ја Но­вог Са­да и Са­ра­је­ва), па је за­би­ље­жен ак­це­нат она­ко ка­ко су га про­чи­та­ли,

в. на осно­ву тог ма­те­ри­ја­ла фор­му­ли­са­на су пра­ви­ла ко­ја од­ре­ђу­ју ка­да ће се у тим ни­зо­ви­ма ја­ви­ти од­сту­па­ње а ка­да не.

Ис­тра­жи­ва­ње ука­зу­је на сље­де­ће пра­ви­ло:

Ако је у на­ве­де­ном ни­зу * из Та­бе­ле 2 број сло­го­ва ве­ћи од је­дан, он­да се ја­вља од­сту­па­ње од пра­ви­ла ак­це­нат­ске ди­стри­бу­ци­је, а ако је тај број јед­нак бро­ју је­дан, он­да од­сту­па­ња не­ма, да­кле:

 

Правило

Примјери

*(акко је # В>1)+Внт0 =>акценат је на В,

иначе је пренесен на претходни слог

интендант, секундант, шпекулант, симулант

гигант, галант, формант, гарант

*(акко је # В>1)+ВКор0=> акценат је на В,

иначе је пренесен на претходни слог

иницијатор, модификатор, депилатор, инхалатор

гребатор, мандатор, креатор, фркатор

*(акко је # В>1)+иКија0=> акценат је на и,

иначе је пренесен на претходни слог

коалиција, ерудиција, бенефиција, екстрадиција

амбиција, традиција, едиција, когниција

акко ако и само ако, # број, К консонант, В вокал, 0 крај језичке ријечи, * било који не-празан низ

Табела 4

 

Исто ово пра­ви­ло ва­жи и за на­ве­де­не слу­ча­је­ве из слен­га, што се мо­же илу­стро­ва­ти већ на­во­ђе­ним при­мје­ром.

Са­мо пра­ви­ло мо­гло се по­ста­ви­ти и ма­ло ши­ре, ре­ци­мо, по­сљед­ње пра­ви­ло мо­гло се фор­му­ли­са­ти као […]ВКи­ја0 умје­сто […]и­Ки­ја0, али та­да би по­сто­ја­ла по­тре­ба за од­ре­ђе­ним лек­сич­ким из­у­зе­ци­ма. Би­ло ка­ко би­ло, су­шти­на пра­ви­ла оста­је иста у овим пра­ви­ли­ма пр­ви слог „при­вла­чи” ак­це­нат са сље­де­ћег сло­га, па се тај ак­це­нат на ње­га пре­но­си, што се не де­ша­ва кад су у пи­та­њу уну­тар­њи сло­го­ви. Упра­во то је осно­ва за фор­му­ли­са­ње оно­га што на­зи­вам „хи­по­те­за ини­ци­јал­ног ак­цен­та”.

 

4. Хи­по­те­за ини­ци­јал­ног ак­цен­та

 

Хи­по­те­за ини­ци­јал­ног ак­цен­та пред­ста­вља по­ку­шај об­ја­шње­ња пра­ви­ла фор­му­ли­са­ног у прет­ход­ном ди­је­лу. Хи­по­те­за по­ста­вља сље­де­ћу тврд­њу:

Бу­ду­ћи да је у са­вре­ме­ним срп­ско­хр­ват­ским стан­дар­ди­ма ак­це­нат у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва на пр­вом сло­гу, он­да тај пр­ви слог „при­вла­чи” не­а­дап­ти­ра­ни ак­це­нат са на­ред­ног сло­га. За раз­ли­ку од то­га, дру­ги и на­ред­ни сло­го­ви не­ма­ју „при­влач­ну си­лу”, па се у тим слу­ча­је­ви­ма ак­це­нат и не адап­ти­ра.

У при­лог овој хи­по­те­зи мо­гу се на­ве­сти сље­де­ће чи­ње­ни­це:

а. гра­ђа ана­ли­зи­ра­на у прет­ход­ном ди­је­лу,

б. оп­шти ста­ти­стич­ки по­да­ци,

в. оп­шти је­зич­ки прин­ци­пи,

г. срод­не по­ја­ве.

Гра­ђа је већ у прет­ход­ном ди­је­лу пред­ста­вље­на, па се на то­ме не­ће­мо ов­дје за­др­жа­ва­ти. Од оп­штих ста­ти­стич­ких по­да­та­ка ва­ља на­ве­сти ста­ти­сти­ку ди­стри­бу­ци­је ак­цен­та по сло­го­ви­ма је­зич­ке ри­је­чи (за­ни­ма нас је­зич­ка ри­јеч јер се ра­ди о адап­та­ци­ји лек­се­ма у лек­сич­ком си­сте­му). Шка­рић (1991: 31819) да­је сље­де­ће по­дат­ке за је­зич­ке ри­је­чи

 

Број слогова

Постотак

1 и 2

61.92

³3

38.18

 

Та­ко је он­да у пре­ко ше­зде­сет про­це­на­та лек­сич­ких ри­је­чи ак­це­нат сва­ка­ко на пр­вом сло­гу, а у оно­ме што оста­је, у до­бром ди­је­лу слу­ча­је­ва ак­цент је та­ко­ђе на пр­вом сло­гу (по­го­то­во ако се узме у об­зир чи­ње­ни­ца да је ди­стри­бу­ци­ја си­ла­зних ак­це­на­та ве­за­на за пр­ви слог).

Не­ма да­кле ни­ка­кве ди­ле­ме око то­га да је у знат­ној ве­ћи­ни слу­ча­је­ва ак­це­нат на пр­вом сло­гу. Ту он­да тре­ба по­ме­ну­ти ана­ло­ги­ју као оп­шту је­зич­ку за­ко­ни­тост ко­ја иде у при­лог хи­по­те­зи ини­цијал­ног ак­цен­та. На­и­ме, ако је у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва ак­цен­та на пр­вом сло­гу, а ако се, опет по уста­ље­ни пра­ви­ли­ма пре­но­ше­ња ак­цен­та, ак­це­нат пре­но­си за је­дан слог уна­при­јед, он­да је при­род­но да, по ана­ло­ги­ји, не­а­дап­ти­ра­ни ак­це­нат лак­ше пре­ла­зи на ини­ци­јал­но мје­сто, не­го на не­ко мје­сто у сре­ди­ни ри­је­чи.

Ко­нач­но, тре­ба по­ме­ну­ти слич­не по­ја­ве ко­је свје­до­че о то­ме да ини­цијал­ни слог при­вла­чи ак­це­нат. Од та­квих по­ја­ва ва­ља по­ме­ну­ти тзв. ко­за­рац, вр­сту пер­му­та­ци­је у ша­тро­вач­ком го­во­ру ко­ја се од­ви­ја по пра­ви­ли­ма ул­ти­ми­за­ци­је ини­ци­јал­ног сло­га, на при­мјер:

 

  1 2 3        2 3 1

ку­ра­ва -> ра­ва­ку

  1  2          2 1

ку­ћа    -> ћа­ку

 

Ак­це­нат­ско пра­ви­ло за ову пер­тур­ба­ци­ју из­гле­да та­ко да је у пер­тур­би­ра­ном ко­нач­ном об­ли­ку ак­це­нат уви­јек на ини­ци­јал­ном сло­гу, ка­ко по­ка­зу­ју при­мје­ри:

 

ку­рава -> рава­ку

роби­ја -> бија­ро

то­плана -> плана­то

мајстор -> стојмар

 

Мо­гло би се ре­ћи да се пер­тур­ба­ци­јом раз­би­ја про­зо­диј­ска струк­ту­ра, а у ко­нач­ном об­ли­ку на­но­во се ус­по­ста­вља на осно­ву „при­влач­не си­ле” ини­ци­јал­ног сло­га.

Слич­на је и по­ја­ва раз­ли­ка у мје­сту ак­цен­та у мор­фо­ло­шким па­ра­диг­ма­ма из­ме­ђу тзв. Вук-Да­ни­чи­ће­ве ак­цен­ту­а­ци­је и оне ко­ја је уоби­ча­је­на да­нас. Нпр, у Ба­рић и др. (1995: 121) на­ла­зи­мо: „градова, градо­ви­ма […] За­стар­је­ло гра­дова, гра­дови­ма”. Ак­це­нат се и ту по­вла­чи на пр­ви слог, ма­да ов­дје дје­лу­је и мор­фо­ло­шка ана­ло­ги­ја, а не са­мо „при­влач­на си­ла” пр­вог сло­га.

Тре­ба ре­ћи да у при­лог хи­по­те­зи иде и по­ре­ђе­ње по­да­та­ка из при­руч­ни­ка Пе­цо (1971: 78, 83) и Сте­ва­но­вић (1981: I, 163-64) са они­ма из овог ис­тра­жи­ва­ња. На­и­ме, та­мо се на­во­де и при­мје­ри не­а­дап­ти­ра­них дво­сло­жних ри­је­чи (ре­ци­мо до­цент), ко­је су да­нас адап­ти­ра­не (уз евен­ту­ал­не ре­ги­о­нал­не из­у­зет­ке, ре­ци­мо раз­го­вор­ног за­гре­бач­ког го­во­ра). На­ве­де­но по­ре­ђе­ње по­ка­зу­је да је адап­та­ци­ја про­цес ко­ји пр­во за­хва­та пре­но­ше­ње на пр­ви слог.

У До­дат­ку на­во­дим дио гра­ђе (при­мје­ри са се­квен­цом Внт0), ко­ји по­твр­ђу­ју хи­по­те­зу ини­ци­јал­ног сло­га. У свим на­ве­де­ним при­мје­ри­ма дво­сло­жне лек­се­ме има­ју ак­це­нат на пр­вом сло­гу, а ви­ше­сло­жне на по­сљед­њем.

Да би се хи­по­те­за ини­ци­јал­ног сло­га по­твр­ди­ла (или обо­ри­ла) по­треб­на су ком­плек­сна ис­тра­жи­ва­ња ак­це­нат­ске адап­та­ци­је по­су­ђе­ни­ца и дру­гих про­це­са у ак­цен­ат­ском си­сте­му, а овај је при­лог са­мо пр­ви ко­рак у том смје­ру. Уко­ли­ко би се хи­по­те­за по­твр­ди­ла, мо­гло би то има­ти од­ре­ђе­не по­сље­ди­це за про­у­ча­ва­ње ак­це­нат­ског си­сте­ма у цје­ли­ни, а по­себ­но мје­ста ко­ји у том си­сте­му има пр­ви слог.

 

 

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА

 

Ба­рић и др. 1995: Euge­ni­ja Ba­rić et al.,  Hr­vat­ska gra­ma­ti­ka, Za­greb: Škol­ska knji­ga.

Далевска Грењ 1997: Hanna Da­lew­ska-Greń, Języki sł­o­wi­a­ń­skie, War­sza­wa: PWN.

Де­шић 1992: Ми­ло­рад Де­шић, Срп­ски ак­цент с ла­ко­ћом, Бе­о­град: За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства.

Мра­зо­вић Ву­ка­ди­но­вић 1988: Pa­vi­ca Mra­zo­vić, Zorica Vu­ka­di­no­vić, Gra­ma­ti­ka srp­sko­hr­vat­skog je­zi­ka za stran­ce, No­vi Sad: Uni­ver­zi­tet u No­vom Sa­du.

Пе­цо 1971: Асим Пецо, Основи акцентологије српскохрватског језика, Београд: Научна књига.

Си­мић Осто­јић 1989: Ра­до­је Си­мић, Бра­ни­слав Осто­јић, Осно­ви фо­но­ло­ги­је срп­ско­хр­ват­ског књи­жев­ног је­зи­ка, Ти­то­град: Уни­вер­зи­тет у Ти­то­гра­ду.

Ста­ној­чић По­по­вић 1992: Жи­во­јин Ста­ној­чић, Љу­бо­мир По­по­вић, Гра­ма­ти­ка срп­ско­га је­зи­ка, Бе­о­град: За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства.

Сте­ва­но­вић 1981: Ми­ха­и­ло Сте­ва­но­вић, Са­вре­ме­ни срп­ско­хр­ват­ски је­зик, Бе­о­град: На­уч­на књи­га.

Шка­рић 1991: Ivo Ška­rić, „Fo­ne­ti­ka hr­vat­skog knji­žev­nog je­zi­ka”, [u:] S. Ba­bić et al. Po­vi­je­sni pre­gled, gla­so­vi i ob­li­ci hr­vat­sko­ga knji­žev­nog je­zi­ka, Za­greb: JA­ZU.

 

 

Додатак: Примјери са секвенцом Внт0

 


трабант

зајебант

бубант

педант

оксидант

мандант

командант

интендант

секундант

сергеант

инфант

сикофант

фрагант

гигант

малигант

интригант

денунцијант

комедијант

комендијант

брилијант

фолијант

варијант

провијант

бриљант

акант

бакант

абдикант

трафикант

фабрикант

десикант

политикант

критикант

практикант

музикант

зафркант

дискант

алант

галант

талант

инсталант

дилелант

апелант

интерпелант

дуелант

бифлант

сибилант

пасквилант

пашквилант

аџилант

имплант

завитлант

коагулант

спекулант

шпекулант

калкулант

симулант

манипулант

кверулант

капитулант

дијамант

рекламант

демант

плимант

дипломант

хиромант

некромант

пермант

формант

информант

прегнант

асигнант

доминант

сонант

лајтнант

гарант

декларант

варант

преварант

квадрант

хидрант

квудрант

дерант

препондерант

лиферант

кооперант

бузерант

гузерант

шифрант

дешифрант

мигрант

емигрант

емигрант

имигрант

хофирант

дрогирант

маркирант

фолирант

копирант

спирант

аспирант

мурирант

жирант

лаборант

колаборант

деодорант

игнорант

бузорант

министрант

демонстрант

ремонстрант

рестаурант

фигурант

опскурант

матурант

инкасант

трасант

десант

адресант

индосант

сакросант

циркусант

дискусант

мркшант

забушант

детант

дилетант

интерпретант

дебитант

лицитант

хоспитант

иритант

реактант

пројектант

рефлектант

октант

консултант

конзултант

презентант

репрезентант

акцептант

оптант

концертант

манифестант

протестант

секстант

инстант

ађутант

адјутант

дискутант

мутант

левант

сервант

специјализант

диверзант

рекузант

циркузант

адсорбент

апсорбент

акцент

доцент

процент

реконвалесцент

адолесцент

продуцент

декадент

цедент

антецедент

окцидент

инцидент

конфидент

дисидент

резидент

претендент

индент

респондент

кореспондент

студент

агент

регент

диригент

контигент

контингент

аргент

енергент

абстергент

амбијент

пацијент

коефицијент

инспицијент

квоцијент

градијент

ингредијент

клијент

реципијент

конципијент

оријент

абитуријент

транзијент

талент

неталент

антиталент

еквивалент

репелент

суплент

фундамент

лигамент

пергамент

парлиамент

медикамент

предикамент

филамент

парламент

орнамент

темперамент

сакрамент

индосамент

тестамент

постамент

цемент

елемент

комплемент

суплемент

конкремент

екскремент

статемент

фрагмент

сегмент

пигмент

аугмент

седимент

рудимент

регимент

комплимент

пимент

експеримент

сентимент

сортимент

момент

фермент

интегумент

аргумент

документ

монумент

инструмент

конзумент

менеџмент

континент

апстинент

абонент

депонент

компонент

опонент

експонент

арпент

транспарент

одрент

референт

кореферент

контокорент

конкурент

интересент

патент

репетент

ремитент

комитент

асистент

флуент

адвент

деликвент

делинквент

солвент

апсолвент

инвент

конвент

презент

рецензент

детерџент

рестраинт

јацинт

хијацинт

пеперминт

џоинт

лабиринт

лавиринт

форинт

репринт

абсинт

апсинт

мезотинт

калодонт

мастодонт

архонт

апсорпционт

реконт

виконт

есконт

дисконт

ремонт

фајеронт

фајронт

хоризонт

марабунт

цакунт

фајрунт


 

 

Danko Šipka

ON SOME SERBO-CROATIAN DEFAULT STRESS PLACEMENT EXCEPTIONS: INITIAL SYLLABLE HYPOTHESES

 

Summary

 

The present paper addresses the exceptions from the default Serbo-Croatian stress placement in the loanwords ending in -[vowel]nt, -[conso-nant]or, -i-[consonant]ija, -[consonant]ela, i -[vowel]ntan. The fact that in some cases the stress placement follows the default pattern while it remains non-adapted in others is explained by position of the adapted stress placement. The stress placement adapts to the default pattern if the landing position of the adaptation is the initial position.

Keywords: stress system, stress placement exceptions, phonotactics, loanwords.

 



* danko.sipka@asu.edu

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa