Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Knjige, monografije, Broj: 29

 

 

Ана Вујовић: ФРАНКОФОНИЈА У СВЕТУ И КОД НАС. Београд: Учитељски факултет, 2014, 285 стр.

 

 

Већ у са­мом уво­ду, аутор­ка да­је пре­глед ба­зич­них чи­ње­ни­ца о фран­цу­ском је­зи­ку, о ње­го­вој рас­про­стра­ње­но­сти, хе­те­ро­ге­но­сти, раз­во­ју. Пре­ко је­зи­ка, упо­зна­је нас са са­мом фран­цу­ском кул­ту­ром и мен­та­ли­те­том.

У пр­вом по­гла­вљу – „Фран­цу­ски је­зик кроз ве­ко­ве“, опи­су­је се на­ста­нак и да­љи раз­вој је­зи­ка, од ро­ман­ског до на­род­ног фран­цу­ског је­зи­ка. Та­ко се сти­же и до фран­цу­ског је­зи­ка 20. и 21. ве­ка, до ње­го­вих осо­бе­но­сти и по­ло­жа­ја. У гра­фи­ко­ни­ма су да­те про­це­не бро­ја фран­ко­фо­них го­вор­ни­ка у пе­ри­о­ду од 2000. до 2050. го­ди­не на раз­ли­чи­тим кон­ти­нен­ти­ма. Са­мим Фран­цу­зи­ма, ка­ко ис­ти­че аутор­ка, ста­ло је да де­мон­стри­ра­ју, не са­мо ле­по­ту и бо­гат­ство свог је­зи­ка, већ и ње­го­ву спо­соб­ност да се при­ла­го­ђа­ва, ме­ња, обо­га­ћу­је, ши­ри (стр. 49).

Ви­ше­је­зич­ност се де­фи­ни­ше као га­ран­ци­ја де­мо­кра­ти­је у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма (стр. 59). У том сми­слу ин­тер­кул­ту­рал­но­сти, зна­чај­ни су и на­по­ри Фран­цу­ске да у сво­је цен­тре, на сту­ди­је, при­ву­че мла­де  из це­лог све­та.

Је­дан од про­бле­ма да­на­шњег фран­цу­ског је­сте пад упо­тре­бе. Он је по­себ­но при­ме­тан у до­ме­ну на­уч­них пу­бли­ка­ци­ја. До­ми­на­ци­ја ен­гле­ског је то­ли­ко еви­дент­на да, чак и у са­мој Фран­цу­ској, по­сто­је на­уч­ни ча­со­пи­си ко­ји се пу­бли­ку­ју на ен­гле­ском је­зи­ку.

У дру­гом по­гла­вљу (Шта је то фран­ко­фо­ни­ја?), об­ра­ђен је на­ста­нак и раз­вој овог пој­ма. Сам тер­мин ство­рен је да озна­чи је­зич­ко и кул­тур­но је­дин­ство ко­је чи­не Фран­цу­ска и ње­не ко­ло­ни­је (стр. 89). По­сто­је три пој­ма ко­ја озна­ча­ва овај тер­мин: 1. фран­ко­фо­ни­ја (са ма­лим по­чет­ним ф), ко­ји ге­о­граф­ски и лин­гви­стич­ки од­ре­ђу­је све на­ро­де и гру­пе го­вор­ни­ка ко­ји де­ли­мич­но или пот­пу­но ко­ри­сте фран­цу­ски је­зик у сва­ко­днев­ном го­во­ру; 2. Фран­ко­фо­ни­ја (са ве­ли­ким по­чет­ним Ф), Ме­ђу­на­род­на ор­га­ни­за­ци­ја фран­ко­фо­ни­је (МОФ),  и 3. фран­ко­фон­ски про­стор, ко­ји ни­је са­мо је­зич­ки или ге­о­граф­ски, већ и кул­тур­но, по­ли­тич­ки, еко­ном­ски од­ре­ђен.

Да­та су и два цр­те­жа – пред­ста­ве фран­ко­фо­ни­је: тра­ди­ци­о­нал­на, у об­ли­ку кон­цен­трич­них кру­го­ва и мо­дер­на пред­ста­ва, са ви­ше цен­та­ра.

Је­дан део сту­ди­је по­све­ћен је фран­цу­ском ко­ло­ни­јал­ном цар­ству и ње­го­вом раз­во­ју кроз исто­ри­ју (хро­но­ло­шки гле­да­но). Та­ко­ђе, об­ра­ђе­не су ме­ђу­на­род­не фран­ко­фо­не ор­га­ни­за­ци­је, ве­о­ма број­не, ме­ђу ко­ји­ма су и: Фран­цу­ска али­јан­са, Све­тов­на ми­си­ја, Ме­ђу­на­род­на уни­ја но­ви­на­ра фран­ко­фо­не штам­пе, и др. Што се ти­че зва­нич­них др­жав­них ор­га­ни­за­ци­ја, на­ве­ден је ве­ли­ки број истих, уз да­тум и ме­сто осни­ва­ња.

На свим по­љи­ма ства­ра­ла­штва, пре­ма ми­шље­њу аутор­а, фран­ко­фо­ни­ја до­ка­зу­је сво­ју ви­тал­ност и кре­а­тив­ност (стр. 165).

Ка­да се го­во­ри о од­но­су фран­ко­фо­ни­је и умет­но­сти, ре­ци­мо – књи­жев­ном ства­ра­ла­штву, им­пре­сив­но је ства­ра­ла­штво фран­ко­фо­них ауто­ра, не са­мо по оби­му, већ и по ква­ли­те­ту.

Ако се освр­не­мо на ме­ди­је, они фран­ко­фо­ни су мно­го­број­ни: од ТВ ста­ни­ца, ра­дио ста­ни­ца, пре­ко пи­са­не штам­пе.

У III де­лу књи­ге, у фо­ку­су је при­су­ство и по­ло­жај фран­цу­ског је­зи­ка у на­шем ре­ги­о­ну. Све бив­ше ју­го­сло­вен­ске ре­пу­бли­ке окре­ну­ле су се Фран­ко­фо­ни­ји; ме­ђу њи­ма, је­ди­но је Ма­ке­до­ни­ја по­ста­ла пу­но­прав­ни члан, док су оста­ле, укљу­чу­ју­ћи и Ср­би­ју, за­др­жа­ле ста­тус по­сма­тра­ча.

Усме­ри­мо ли па­жњу на на­шу зе­мљу, уочи­ће­мо да се по­ло­жај фран­цу­ског је­зи­ка ме­њао кроз ве­ко­ве, у за­ви­сно­сти од ути­ца­ја фран­цу­ског је­зи­ка, као и еко­ном­ског зна­ча­ја Фран­цу­ске у да­том тре­нут­ку. Њен уплив био је ве­о­ма јак у 18. ве­ку, ка­да у срп­ски је­зик ула­зе број­не фран­цу­ске ре­чи, ко­је по­том про­ла­зе про­цес адап­та­ци­је. Кључ­ни мо­ме­нат за ја­ча­ње фран­цу­ског ути­ца­ја био је од­ла­зак на­ших пр­вих сти­пен­ди­ста у Па­риз, 1841. го­ди­не. Из­ме­ђу два свет­ска ра­та, фран­цу­ски је­зик био је пр­ви стра­ни је­зик у на­ста­ви.

У „За­кључ­ку“ аутор­ка ре­ка­пи­ту­ли­ра оно већ ре­че­но. Сле­ди ре­зи­ме на фран­цу­ском је­зи­ку („La fran­cop­ho­nie dans le mon­de et chez no­us“), а по­том крат­ки пре­глед фран­цу­ских акро­ни­ма у ве­зи са фран­ко­фо­ни­јом (да­ти су на срп­ском и фран­цу­ском је­зи­ку); Ин­декс име­на при­ка­зан је азбуч­ним ре­дом; сле­ди спи­сак ко­ри­шће­не ли­те­ра­ту­ре.

    

     Светлана Спајић (Лозница)

 

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa