Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 29

 

 

Ђорђе Оташевић (Београд)

 

Владан Јовановић: СРПСКА ВОЈНА ЛЕКСИКА И ТЕРМИНОЛОГИЈА. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2016, 306 стр.

 

 

Мо­но­гра­фи­ја Срп­ска вој­на лек­си­ка и тер­ми­но­ло­ги­ја на­ста­ла је на осно­ву ауто­ро­ве док­тор­ске ди­сер­та­ци­је, од­бра­ње­не на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду 2012. го­ди­не.

Срп­ска вој­на лек­си­ка до са­да ни­је би­ла пред­мет це­ло­ви­тог про­у­ча­ва­ња. Чак је и број ра­до­ва ко­ји се ба­ве по­је­ди­ним аспек­ти­ма срп­ске вој­не лек­си­ке и тер­ми­но­ло­ги­је вр­ло скро­ман. Због то­га је ова мо­но­гра­фи­ја ве­о­ма ко­ри­сна и зна­чај­на.

У Уво­ду (стр. 15–40) аутор да­је оп­ште на­по­ме­не, основ­не по­дат­ке о срп­ској вој­сци, на­во­ди глав­не ета­пе раз­во­ја срп­ске вој­не лек­си­ке и тер­ми­но­ло­ги­је, об­ја­шња­ва при­ступ кла­си­фи­ка­ци­ји вој­не лек­си­ке, освр­ће се­ на до­са­да­шња исра­жи­ва­ња вој­не лек­си­ке и тер­ми­но­ло­ги­је и го­во­ри о је­зи­ку стру­ке као пред­ме­ту лин­гви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња. У де­лу Оп­ште на­по­ме­не (стр. 15–21) го­во­ри се о пред­ме­ту, ме­то­ду и ци­љу ис­тра­жи­ва­ња. На­во­ди се да се у књи­зи вој­на лек­си­ка срп­ско­га је­зи­ка по­сма­тра као сво­је­вр­стан тер­ми­но­ло­шки под­си­стем уну­тар ши­рег лек­сич­ког си­сте­ма срп­ског је­зи­ка. Тер­мин вој­ни је­зик ко­ри­сти се у ши­ро­ком сми­слу, под­ра­зу­ме­ва­ју­ћи је­зич­ко-стил­ска обе­леж­ја струч­них вој­них тек­сто­ва, у ко­ји­ма се, по­ред струч­не вој­не тер­ми­но­ло­ги­је, из­два­ја­ју и дру­ги је­зич­ко-стил­ски еле­мен­ти: уста­ље­ност лек­сич­ких спо­је­ва у вој­ном тек­сту и уста­ље­ност вој­них ко­ман­ди у функ­ци­ји ди­рек­ти­ва, син­так­сич­ке ка­рак­те­ри­сти­ке као што су но­ми­на­ли­за­ци­ја, де­ком­по­но­ва­ње пре­ди­ка­та и др. Кор­пус вој­не лек­си­ке и тер­ми­но­ло­ги­је, на ко­јем је мо­но­гра­фи­ја за­сно­ва­на, за­и­ста је им­пре­си­ван. Аутор је екс­цер­пи­рао све вој­не реч­ни­ке, јед­но­је­зич­не и дво­је­зич­не, ко­ји са­др­же срп­ску вој­ну лек­си­ку и тер­ми­но­ло­ги­ју. Не­ки од њих ма­ло су по­зна­ти чак и ме­ђу тер­ми­но­ло­зи­ма. Екс­цер­пи­ра­ни су и број­ни вој­ни за­ко­ни, пра­ви­ла и при­руч­ни­ци, об­ја­вље­ни у пе­ри­о­ду од 1845. до 2008. го­ди­не. Кор­пус је упот­пу­њен ли­те­рар­ним де­ли­ма с рат­ном те­ма­ти­ком.

По­гла­вље Тер­мин и тер­ми­но­ло­ги­ја (те­о­риј­ска и прак­тич­на раз­ма­тра­ња) (стр. 41–65), са сле­де­ћим пот­по­гла­вљи­ма: 1. Тер­мин и тер­ми­но­ло­ги­ја као пред­мет лин­гви­стич­ких ис­тра­жи­ва­ња, 2. Тер­ми­но­ло­ги­ја и срод­не ди­сци­пли­не и 3. Ста­ње срп­ске тер­ми­но­ло­ги­је да­нас (у док­тор­ској ди­сер­та­ци­ји овог по­гла­вља ни­је би­ло) мо­же да по­слу­жи сту­ден­ти­ма и мла­ђим ко­ле­га­ма као до­бар увод у из­у­ча­ва­ње тер­ми­но­ло­ги­је.

Цен­трал­ни део ра­да пред­ста­вља тре­ће по­гла­вље Вој­на тер­ми­но­ло­ги­ја (стр. 66–212).

У пр­вом де­лу по­гла­вља Тер­мин у лек­сич­ком си­сте­му срп­ског је­зи­ка (стр. 66–76) раз­ма­тра­ју се при­сту­пи иден­ти­фи­ка­ци­ји вој­ног тер­ми­на и од­нос вој­не тер­ми­но­ло­ги­је и оп­штек­њи­жев­ног лек­сич­ког фон­да. При­ме­ри вој­них тер­ми­на на­во­де се пр­во по лек­си­ко­ло­шким, а за­тим по лек­си­ко­граф­ским и се­ман­тич­ким кри­те­ри­ју­ми­ма: 1) „тра­ди­ци­о­нал­на, на­род­на лек­си­ка (до­ма­ћег или стра­ног по­ре­кла) ко­ја се одав­но укло­пи­ла у срп­ски лек­сич­ки си­стем“, нпр. бо­ји­ште, бо­рац, вој­ник, вој­ска, за­се­да, оруж­је, рат, рат­ник и сл.; 2) „лек­си­ка ужег тер­ми­но­ло­шког од­ре­ђе­ња, на­ста­ла као ре­зул­тат тер­ми­но­ло­шких но­ми­на­ци­ја то­ком раз­во­ја вој­не стру­ке“, нпр. бок ‘ле­ва или де­сна стра­на вој­не је­ди­ни­це’, ва­тра ‘пу­ца­ње из ва­тре­ног оруж­ја’, на­лет ‘брз, од­се­чан на­пад бор­бе­ним ави­о­ном’, офи­цир, ди­рек­ти­ва, кон­тра­на­пад, опе­ра­ци­ја ‘пла­ни­ра­на вој­на ак­ци­ја’ и др.; 3) „не­ка­да уоби­ча­је­на лек­си­ка, стан­дар­ди­зо­ва­на још у пр­вој фа­зи раз­во­ја срп­ског тер­ми­но­ло­шког си­сте­ма … а да­нас за­ста­ре­ла“, нпр. вој­во­да, вој­ни­ца, вој­ни­чар, ка­плар, ка­ра, на­ред­ник, по­лу­ка­пе­тан, ма­у­зер, ма­у­зер­ка, ор­до­нанс, аеро­план, аму­ни­ци­ја, во­ја­чи­на, фи­ти­ља­ча и сл.; 4) „за­ста­ре­ла лек­си­ка Вој­не Кра­ји­не ко­ју са­чи­ња­ва­ју ре­чи до­ма­ћег по­ре­кла, од­но­сно до­ма­ће ре­чи ско­ва­не пре­ма стра­ним је­зич­ким обра­сци­ма“, нпр. натка­пе­тан, пот­ка­пе­тан, пу­ков­ни­ја, сат­ник и др.; 5) лек­си­ка стра­ног по­ре­кла ко­ја је у на­род­ни је­зик ушла из дру­гих је­зи­ка … а ко­јом се озна­ча­ва­ју не­ка­да ре­ле­вант­ни пој­мо­ви у вој­ска­ма не­ка­да­шњих стра­них упра­ва на до­ма­ћем тлу (аустро­у­гар­ска, тур­ска, мле­тач­ка)“, нпр. ба­ка ‘пе­шак’, бу­сат ‘оруж­је, опре­ма’, ка­та­на ‘ко­ња­ник’, му­ске­тар ‘вој­ник пе­шак на­о­ру­жан му­ске­том’, обер­лајт­нант ‘ни­жи офи­цир­ски чин, нат­пот­по­руч­ник’ и сл. Се­ман­тич­ки кри­те­ри­јум у кла­си­фи­ка­ци­ји вој­них тер­ми­на при­ме­њен је на „уже тер­ми­но­ло­шке кор­пу­се“, нпр. ро­до­ви вој­ске (ар­ти­ље­ри­ја, пе­ша­ди­ја, ин­жи­ње­ри­ја и сл.), на­о­ру­жа­ње и де­ло­ви на­о­ру­жа­ња (пу­шка, ми­тра­љез, ми­но­ба­цач итд.), тер­ми­но­ло­ги­ја так­тич­ких рад­њи (дво­кат­на од­бра­на, дим­на по­крив­ка, ма­не­вар, по­вла­че­ње, про­бој и сл.), вој­не ко­ман­де (нпр. Вољ­но!, К но­зи!, Го­товс!, Марш!, Мир­но! Остав! и сл.) итд.

У дру­гом одељ­ку Се­ман­тич­ки и гра­ма­тич­ки аспек­ти но­ми­на­ци­је и твор­бе вој­них тер­ми­на у срп­ском је­зи­ку (стр. 77–143) го­во­ри се о на­чи­ни­ма на­стан­ка тер­ми­на, о но­ми­на­ци­ји тер­ми­на пре­ма вр­ста­ма ре­чи – име­нич­ка, при­дев­ска, гла­гол­ска, о при­ро­ди и кла­си­фи­ка­ци­ји ви­шеч­ла­них тер­ми­на, те о твор­бе­ном аспек­ту у тер­ми­но­ло­ги­ји.

У тре­ћем одељ­ку О раз­во­ју срп­ске вој­не лек­си­ке у све­тлу стан­дар­ди­зо­ва­ња вој­не тер­ми­но­ло­ги­је (стр. 144–188) го­во­ри се о ста­ри­јим сло­је­ви­ма вој­не лек­си­ке и од­но­су ове лек­си­ке пре­ма са­вре­ме­ној тер­ми­но­ло­шкој лек­си­ци, те о стан­дар­ди­зо­ва­њу са­вре­ме­не вој­не тер­ми­но­ло­ги­је.

У че­твр­том одељ­ку Вој­на тер­ми­но­ло­ги­ја и реч­ни­ци (стр. 189–312) го­во­ри се о об­ра­ди вој­них тер­ми­на у ен­ци­кло­пе­диј­ском и тер­ми­но­ло­шком реч­ни­ку, као и у оп­штем реч­ни­ку срп­ско­га је­зи­ка, пре све­га у Реч­ни­ку СА­НУ и Реч­ни­ку МС.

У по­гла­вљу Је­зич­ке осо­би­не вој­них тек­сто­ва у све­тлу раз­во­ја и при­ро­де вој­ног про­фе­си­о­нал­ног сти­ла (стр. 213–249) па­жња је усме­ре­на пре све­га на сти­ли­стич­ку ана­ли­зу вој­них тек­сто­ва. Пр­во се го­во­ри о је­зич­ким спе­ци­фич­но­сти­ма струч­них вој­них тек­сто­ва из сре­ди­не 19. ве­ка, а по­том о је­зич­ко-стил­ски­м о­со­би­на­ма са­вре­ме­них вој­них тек­сто­ва.

У пе­том, прет­по­след­њем, по­гла­вљу књи­ге ко­је но­си на­слов О гра­ма­тич­ким и ко­му­ни­ка­тив­ним осо­би­на­ма вој­них ко­ман­ди (250–256) аутор ис­ти­че да вој­не ко­ман­де тре­ба по­сма­тра­ти као уста­ље­не фор­ме ри­ту­а­ли­зо­ва­ног ка­рак­те­ра ко­је вој­ном дис­кур­су да­ју обе­леж­је спе­ци­јал­ног жан­ра, сти­ла и под­је­зи­ка. На гра­ма­тич­ко-ко­му­ни­ка­тив­ном пла­ну оне пред­ста­вља­ју спе­ци­фич­не син­так­сич­ке ка­те­го­ри­је у по­љу им­пе­ра­тив­но­сти.

Мо­но­гра­фи­ја још са­др­жи За­кљу­чак (стр. 257–269), Из­во­ре (стр. 270––273), Ли­те­ра­ту­ру (стр. 274–286), Скра­ће­ни­це (287) и Ре­ги­стре: Ре­ги­стар вој­не лек­си­ке и тер­ми­но­ло­ги­је (288–300), Ре­ги­стар пој­мо­ва (301–302) и Имен­ски ре­ги­стар (303–304).

Мо­но­гра­фи­ја Срп­ска вој­на лек­си­ка и тер­ми­но­ло­ги­ја ви­ше­стру­ко је зна­чај­на. Њо­ме се пр­ви пут да­је це­ло­вит опис срп­ске вој­не лек­си­ке и тер­ми­но­ло­ги­је. Она пред­ста­вља и зна­ча­јан до­при­нос тер­ми­но­ло­ги­ји као на­у­ци. Ре­ги­стар вој­не лек­си­ке са­др­жи ви­ше сто­ти­на је­ди­ни­ца, што ће бу­ду­ћим ис­тра­жи­ва­чи­ма срп­ске лек­си­ке и тер­ми­но­ло­ги­је, не са­мо вој­не, би­ти од ко­ри­сти. Зна­чај­на је и за из­у­ча­ва­ње твор­бе ре­чи у срп­ском је­зи­ку јер су у њој де­таљ­но по­пи­са­ни и опи­са­ни на­чи­ни гра­ђе­ња вој­них тер­ми­на.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa