Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Prikazi, Broj: 29

 

 

Срето Танасић (Београд)

 

Мирјана Илић: БОЈЕ У ОКУ, СВЕСТИ И ЈЕЗИКУ. „Nais print“, Ниш, 2016, 224 стр.

 

 

Књи­га „Бо­је у оку, све­сти и је­зи­ку“ ауто­ра Мир­ја­не Илић  по­ди­је­ље­на је на сље­де­ћа по­гла­вља: I. Увод (стр. 9); II. Бо­ја (стр. 24); III. При­дев бео, бе­ла, бе­ло (стр. 37); IV. При­дев црн, цр­на, цр­но (стр. 77); V. При­дев сив, си­ва си­во (стр. 107); VI. При­дев плав, пла­ва, пла­во (стр. 126); VII. При­дев цр­вен, цр­ве­на, цр­ве­но (стр. 147); VI­II. При­дев зе­лен, зе­ле­на, зе­ле­но (стр. 170); IX. При­дев жут, жу­та жу­то (стр. 188); (X) Мо­де­ли си­сте­ма мен­тал­них про­сто­ра у зна­чењ­ским ре­а­ли­за­ци­ја­ма при­де­ва за бо­је (стр. 207), За­кљу­чак (стр. 212). На кра­ју су скра­ће­ни­це (стр. 214) и Ли­те­ра­ту­ра (стр. 216).

Пр­во по­гла­вље са­др­жи два одељ­ка: Увод: 1. Увод­не на­по­ме­не; 2. Те­о­ри­је зна­че­ња. Ов­дје је, ра­зу­мљи­во, ин­те­ре­сан­тан дру­ги дио – Те­о­ри­ја зна­че­ња. Ту се на пет­на­е­стак стра­ни­ца уво­ди­мо у те­му и про­блем је­зич­ког об­ли­ко­ва­ња бо­ја и њи­хо­вог до­жи­вља­ја у чо­вје­ко­вој сви­је­сти и зна­њу. По­ла­зи се чак од ан­тич­ке Грч­ке, гдје су по­сто­ја­ла два про­ми­шља­ња о зна­че­њу: јед­но у окви­ру Пла­то­но­вог уче­ња, дру­го у окви­ру Ари­сто­те­ло­вог уче­ња. Ипак аутор Мир­ја­на Илић нас бр­зо пре­во­ди у два­де­се­ти ви­јек до Ог­де­на и Ри­чард­са. Да­ље, аутор књи­ге нас оба­вје­шта­ва да „Те­о­ри­ја­ма зна­че­ња осим не­пот­пу­не раз­ја­шње­но­сти од­но­са је­зик – ми­сао – ствар­ност за­јед­нич­ке су и сле­де­ће ком­по­нен­те: зна­че­ње је сло­жен фе­но­мен /…/ зна­че­ње је ком­плекс де­љив на ма­ње је­ди­ни­це /…/ зна­чењ­ске ком­по­не­не­те ни­су ме­ђу­соб­но рав­но­прав­не“ (стр. 10). У на­став­ку овог ди­је­ла књи­ге укра­тко се го­во­ри о нај­бит­ни­јим ка­рак­те­ри­сти­ка­ма сље­де­ћих те­о­ри­ја зна­че­ња: ком­по­нен­ци­јал­на ана­ли­за, те­о­ри­ја про­то­ти­па, те­о­ри­ја пој­мов­не ме­та­фо­ре, те­о­ри­ја кон­цеп­ту­ал­не ин­те­гра­ци­је. Ра­зу­мљи­во је, и по­зи­тив­но, што се аутор књи­ге Мир­ја­на Илић у овом пред­став­љању ак­ту­ел­них те­о­ри­ја зна­че­ња осла­ња на ре­ле­вант­ну и ак­ту­ел­ну на­уч­ну ли­те­ра­ту­ру – до­ма­ћих и стра­них ауто­ра. На­рав­но, она опре­зно и са мје­ром из­но­си и сво­ја ви­ђе­ња и ко­мен­та­ре уз те раз­ма­тра­не те­о­ри­је – уп. „раз­ли­ку од те­о­ри­је пој­мов­не ме­та­фо­ре ко­ја је, пре све­га, се­ман­тич­ка те­о­ри­ја, те­о­ри­ја кон­цеп­ту­ал­не ин­те­гра­ци­је има ам­би­ци­ју да бу­де оп­шта те­о­ри­ја ког­ни­ци­је при­мен­љи­ва на раз­ли­чи­те до­ме­не“ (стр. 22), или: „У окви­ру те­о­ри­је кон­цеп­ту­ал­не ин­те­гра­ци­је као про­бле­ма­тич­но нам се учи­ни­ло де­фи­ни­са­ње пој­ма мен­тал­ни про­стор. /…/ По­што је реч о лек­сич­кој ана­ли­зи, а ова те­о­ри­ја се углав­ном у лин­гви­сти­ци упо­тре­бља­ва­ла у ана­ли­зи дис­кур­са, од­лу­чи­ли смо да де­фи­ни­ше­мо мен­тал­ни про­стор као мен­тал­ну пре­ста­ву о ко­ло­рит­ној да­то­сти, ви­зу­ел­ним ефек­ти­ма од­ре­ђе­не ко­ло­рит­не да­то­сти, ко­лек­тив­ним пред­ста­ва­ма ко­је се асо­ци­ја­тив­но за њу ве­жу, а све то је да­то у де­скрип­тив­ним лек­си­ко­граф­ским де­фи­ни­ци­ја­ма у реч­ни­ци­ма са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка“ (стр. 22–23).

   У сље­де­ћем по­гла­вљу Мир­ја­на Илић го­во­ри фе­но­ме­ну пој­ма бо­ја. Ту се го­во­ри о  фи­зич­ком аспек­ту бо­је, фи­зи­о­ло­шком аспек­ту бо­је, пер­цеп­ци­ји бо­је, пси­хо­ло­шком ефек­ту бо­је, за­тим о бо­ја­ма као ре­а­ли­ја­ма у фи­зич­ком све­ту у од­но­су на бо­ју/е у је­зи­ку. Све ово се при­ка­зу­је кроз при­каз до­жи­вља­ја бо­ја у по­је­ди­ним ди­је­ло­ви­ма европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је, са зна­чај­ном на­по­ме­ном да у дру­гим и дру­га­чи­јим ци­ви­ли­за­ци­ја­ма на­ла­зи­мо дру­га­чи­је, знат­но дру­га­чи­је ви­ђе­ње  бо­ја и име­но­ва­ња њи­хо­ва.

У на­ред­них се­дам по­гла­вља Мир­ја­на Илић се ба­ви по­је­ди­ним бо­ја­ма и на­чи­ном њи­хо­вог ис­ка­зи­ва­ња у срп­ском је­зи­ку, а ка­ко смо већ и ре­кли: III. При­дев бео, бе­ла, бе­ло; IV. При­дев црн, цр­на, цр­но; V.При­дев сив, си­ва си­во; VI. При­дев плав, пла­ва, пла­во; VII. При­дев цр­вен, цр­ве­на, цр­ве­но; VI­II. При­дев зе­лен, зе­ле­на, зе­ле­но; IX. Жу­та бо­ја. Оно што ка­ра­кте­ри­ше ову књи­гу је­сте ујед­на­чен ме­тод при­сту­па бо­ја­ма. Ре­ци­мо, у по­гла­вљу шест об­ра­ђу­је се пла­ва бо­ја кроз сле­де­ће сег­мен­те: 1. Реч­нич­ка зна­че­ња; 2. Пла­ва бо­ја у сво­јој основ­ној зна­чењ­ској ре­а­ли­за­ци­ји; 3. Мо­дра бо­ја у сво­јој основ­ној зна­чењ­ској ре­а­ли­за­ци­ји; 4. Зна­чењ­ска ре­а­ли­за­ци­ја ко­ја се раз­ви­ја у пе­снич­ку сли­ку; 5. О зна­чењ­ским ре­а­ли­за­ци­ја­ма при­де­ва плав, пла­ва, пла­во. У окви­ру ових сег­ме­на­та Мир­ја­на Илић све­стра­но ана­ли­зи­ра пла­ву бо­ју, сва ње­на оства­ре­ња ко­ја се у срп­ском је­зи­ку име­ну­ју, уви­јек се да­ју мо­де­ли и при­мје­ри. Све се за­вр­ша­ва при­ка­зом зна­чењ­ске ре­а­ли­за­ци­је  при­дје­ва плав у срп­ском је­зи­ку, а он из­гле­да ова­ко:

 

6.5. О значењским реализацијама придева плав, плава, плаво

 

ПЛАВ

1. Плава тинта, плави фјур, плаво море, плаво небо,

плави кристал,

плави глечери и др.

Стр. 143

 

По истом мо­де­лу опи­су­ју се све у ра­ду ана­ли­зи­ра­не бо­је, тј, основ­не бо­је. Аутор књи­ге Мир­ја­на Илић у сво­јим ту­ма­че­њи­ма по­је­ди­них при­дје­ва за од­ре­ђе­не бо­је узи­ма у об­зир до­са­да­шње ре­зул­та­те до­ма­ћих и стра­них лин­гви­ста, с по­себ­ним од­но­сом пре­ма на­шој но­ви­јој ли­те­ра­ту­ри о про­бле­му бо­ја. Тре­ба ре­ћи да она у то­ме по­ка­зу­је и ко­рек­тан од­нос пре­ма прет­ход­ни­ци­ма и ли­је­по вла­да­ње зна­њи­ма из про­бле­ма­ти­ке ко­јом се у овој књи­зи ба­ви.

У за­кључ­ном ди­је­лу аутор је из­нио не­ке нај­зна­чај­ни­је ре­зул­та­те сво­га ис­тра­жи­ва­ња. Упра­во ово по­глав­ље нам свје­до­чи о вријед­но­сти приказане књи­ге: и при­сту­пом и ре­зул­та­ти­ма до ко­јих је до­шла, Мир­ја­на Илић је у срп­ској лин­гви­сти­ци по­мје­ри­ла зна­ња о бо­ја­ма, њи­хо­вом до­жи­вља­ју у сви­је­сти и ис­ка­зи­ва­њу у је­зи­ку.

На осно­ву све­га ре­че­ног, и на осно­ву уви­да у са­др­жај књи­ге мо­же се за­кљу­чи­ти да је Мир­ја­на Илић те­ми при­шла озбиљ­но, упо­зна­ла се са ре­ле­вант­ном ли­те­ра­ту­ром и кре­а­тив­но је при­мје­њи­ва­ла у сво­ме ис­тра­жи­ва­њу. Ре­зул­та­ти до ко­јих је до­шла пред­ста­вља­ју до­при­нос на­у­ци.

 

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa