Lingvističke aktuelnosti

Upisano u kategoriju: Članci, Broj: 29

 

УДК 811. 163.41′367.625.1

Оригинални научни рад

Примљен: 11.09.2016.

Прихваћен: 15.12.2016.

 

 

Данко М.  Шипка  

(Државни универзитет Аризоне,

Феникс, САД)*

 

REFLEXIVA TANTUM – УВОДНА РАЗМИШЉАЊА

 

 

Аутор обрађује глаголску категорију reflexiva tantum (нпр. смејати се). Анализа у когнитивнолингвистичком приступу и на материјалу 2898 глагола типа reflexiva tantum утврђује прототипско језгро категорије и метафоричка проширења која га везују за њене периферне случајеве. Анализа представљена у овом раду замишљена је као први корак у темељитијем проучавању ове глаголске категорије

Кључ­не ре­чи: глаголи, reflexiva tantum, когнитивна лингвистика, прототипско језгро, метафоричка проширења

 

 

Ка­те­го­ри­ја re­fle­xi­va tan­tum об­у­хва­та гла­го­ле ко­ји се ја­вља­ју са­мо у по­врат­ном об­ли­ку, на при­мер сме­ја­ти се, али не и *сме­ја­ти. У овој ка­те­го­ри­ји не ис­по­ља­ва­ју се си­стем­ске раз­ли­ке ме­ђу ет­нич­ким стан­дар­ди­ма срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка – срп­ским, хр­ват­ским и бо­сан­ско­му­сли­ман­ским, па ће­мо ов­де ис­пи­та­ти ста­тус по­ја­ве у је­зи­ку у це­ли­ни.

У вла­сти­тој срп­ско­хр­ват­ској лек­сич­кој ба­зи по­да­та­ка, ко­ја са­др­жи 51265 од­ред­ни­ца, од че­га 12345 гла­го­ла (ме­ђу ко­ји­ма је 2898 не­пре­ла­зних) бе­ле­жи­мо 1385 гла­го­ла из ка­те­го­ри­је re­fle­xi­va tan­tum. На ове гла­го­ле от­па­да да­кле пре­ко 10% од укуп­не ко­ли­чи­не гла­го­ла, те го­то­во 50% не­пре­ла­зних гла­го­ла.

У овој ба­зи по­да­та­ка при­пад­ност гла­го­ла тој ка­те­го­ри­ји обе­ле­же­на је уко­ли­ко по­врат­ни гла­гол не­ма од­го­ва­ра­ју­ћи не­по­врат­ни екви­ва­лент с истим те­мељ­ним зна­че­њем (нпр. од де­ша­ва­ти се не мо­же­мо ни те­о­рет­ски ство­ри­ти не­по­врат­ни гла­гол *де­ша­ва­ти) или је тај екви­ва­лент из­ра­зи­то нео­би­чан и не­ма си­стем­ски ста­тус (нпр. од изно­ји­ти се мо­же­мо те­о­риј­ски ство­ри­ти не­по­врат­ни гла­гол, као у ре­че­ни­ци: ??Тре­нер је изно­јио игра­че, али је та­ква упо­тре­ба из­ра­зи­то нео­бич­на).

Не­ки кон­зер­ва­тив­ни­ји кри­те­ри­ју­ми обе­ле­жа­ва­ња по­врат­них гла­го­ла по­ка­за­ли би њи­хов не­што ни­жи про­це­нат у укуп­ном бро­ју гла­го­ла, али то не би про­ме­ни­ло чи­ње­ни­цу да je ова гла­гол­ска ка­те­го­ри­ја ши­ро­ко рас­про­стра­ње­на у срп­ско­хр­ват­ском гла­гол­ском си­сте­му, знат­но рас­про­стра­ње­ни­ја од, ре­ци­мо, ка­те­го­ри­је plu­ra­lia tan­tum.

Об­ра­да ка­те­го­ри­је re­fle­xi­va tan­tum у срп­ско­хр­ват­ским гра­ма­ти­ка­ма ни­је про­пор­ци­о­нал­на зна­ча­ју ове ка­те­го­ри­је у је­зич­ком си­сте­му. Чак и по­зна­та по те­ме­љи­тој об­ра­ди Хр­ват­ска гра­ма­ти­ка да­је са­мо ла­кон­ску на­по­ме­ну Ску­пи­на по­врат­них гла­го­ла не­ма од­го­ва­ра­ју­ћи не­по­врат­ни гла­гол с истим те­мељ­ним зна­че­њем, нпр. бо­ја­ти се, сми­ја­ти се, на­да­ти се.(Ба­рић и др., Хр­ват­ска гра­ма­ти­ка, За­греб: Школ­ска књи­га, 1995: 232)

Ов­де ће­мо из­не­ти сво­ја увод­на раз­ма­тра­ња о овој ка­те­го­ри­ји на­да­ју­ћи се да ће се на тај на­чин под­ста­ћи рад на мо­но­гра­фи­ји о овој ка­те­го­ри­ји.

По­врат­ни гла­го­ли мо­гу, из пер­спек­ти­ве тра­ди­ци­о­нал­не гра­ма­тич­ке кла­си­фи­ка­ци­је тих гла­го­ла, има­ти ова­кве си­стем­ске од­но­се пре­ма не­по­врат­ни­ма:

 

неповратни : прави повратни

чешљати :чешљати се

 

неповратни : узајамноповратни

тући : тући се

 

неповратни : неправи повратни

вратити : вратити се

 

0 : прави повратни

0 : бусати се

 

0 : узајамноповратни

0 : препирати се

 

0 : неправи повратни

0 : дешавати се

 

Ви­ди­мо, да­кле, да све три тра­ди­ци­о­нал­не ка­те­го­ри­је по­врат­них гла­го­ла са­др­же re­fle­xi­va tan­tum, па он­да и та тра­ди­ци­о­нал­на по­де­ла не са­др­жи од­го­вор на то ко­ји гла­го­ли при­па­да­ју овој ка­те­го­ри­ји.

По­ста­вља се он­да пи­та­ње због че­га не­ки гла­го­ли при­па­да­ју ка­те­го­ри­ји re­fle­xi­va tan­tum, а дру­ги, опет, не при­па­да­ју.

Ква­ли­та­тив­на ана­ли­за по­ме­ну­тих 1385 гла­го­ла из ба­зе по­да­та­ка по­ка­зу­је да они при­па­да­ју сле­де­ћим зна­чењ­ским схе­ма­ма:

 

 

 

Опис категорије

 

 

Примери

Приближан проценат од свих

глагола типа

reflexiva tantum

а. довести или доводити себе у физичко или психичко стање x без могућности да се у то стање доведе неко други

знојити се, догегати се, дурити се…

око 66%

б. попримати или испољавати особину x која се не може изазвати код другог

цаклити се, момчити се…

око 12%

ц. учествовати у безагентским радњама x могућим само као безагентске

гранати се, дешавати се, обистињавати се…

око 8%

д. бити перципиран или промишљан од стране неког другог

доимати се, привиђати се, прохтети се…

око 1%

е. учествовати у радњама x које су могуће само у реципрочном облику

договорити се, братимити се, ценкати се…

око 9%

ф. учествовати у радњама x које су могуће само групно

чопорити се, сјатити се…

око 1%

г. учинити безобјекатску радњу x у довољној мери

исходати се, испавати се…

око 3%

 

Ка­ко re­fle­xi­va tan­tum, бу­ду­ћи бе­зо­бје­кат­ски, пред­ста­вља­ју под­вр­сту не­пре­ла­зних гла­го­ла, по­ста­вља се пи­та­ње по че­му се ови гла­го­ли раз­ли­ку­ју од не­по­врат­них не­пре­ла­зних гла­го­ла. Са­мо не­ке од ових ка­те­го­ри­ја по­се­ду­ју осо­би­не ко­је их раз­гра­ни­ча­ва­ју од не­ре­флек­сив­них не­пре­ла­зних гла­го­ла. Та­ко су ка­те­го­ри­је е. и ф. по де­фи­ни­ци­ји дво- и ви­ше­а­гент­ске, док су не­ре­флек­сив­ни не­пре­ла­зни гла­го­ли јед­но­а­гент­ски. Исто та­ко, раз­ли­ков­но обе­леж­је ка­те­го­ри­је г. је зна­чењ­ска ком­по­нен­та ‘у до­вољ­ној ме­ри’. Уз то, ка­те­го­ри­ја г. има и је­дин­стве­но фор­мал­но обе­леж­је цир­кум­фик­са­ци­је: спа­ва­ти пре­ма ис-спа­ва­ти се (*испа­ва­ти, *спа­ва­ти се), па та­ко три по­след­ње ка­те­го­ри­је мо­же­мо без про­бле­ма из­дво­ји­ти.

Ка­те­го­ри­је а.-д. не­ма­ју пак та­кве раз­ли­ков­не осо­би­не и по­тре­бан је друк­чи­ји при­ступ овој по­ја­ви.

Гла­го­ли озна­ча­ва­ју оно што се у ког­ни­тив­ној лин­гви­сти­ци на­зи­ва про­цес, па ни по­врат­ни гла­го­ли ни­су из­у­зе­так. Про­цес се за­сни­ва на од­ре­ђе­ној сце­ни, ко­ја се ске­ни­ра се­квен­ци­јал­но и има од­ре­ђен број ви­ше или ма­ње из­ра­же­них уче­сни­ка. Та­ко, на при­мер, гла­гол да­ва­ти пред­ста­вља сце­ну у ко­јој је нај­и­зра­же­ни­ја осо­ба ко­ја да­је, а на сце­ни су још и осо­ба ко­ја при­ма, те оно што се да­је. Сце­на се ске­ни­ра се­квен­ци­јал­но, што зна­чи да го­вор­ник исту сце­ну до­жи­вља­ва у ви­ше уза­стоп­них вре­мен­ских од­се­ча­ка – у јед­ном да­ва­лац има пред­мет ко­ји да­је, у дру­гом га пре­да­је при­ма­о­цу, у тре­ћем га већ има при­ма­лац, итд. Ви­ше о ста­ту­су гла­го­ла у ког­ни­тив­ној лин­гви­сти­ци мо­же се на­ћи на при­мер у: Lan­gac­ker, Ro­nald W. Con­cept, Ima­ge, and Symbol. The Cog­ni­ti­ve Ba­sis of Gram­mar, The Ha­gue: Mo­u­ton de Gruyter, 1991.

Ако по­ђе­мо од ова­квог мо­де­ла гла­гол­ског зна­че­ња, он­да мо­же­мо ре­ћи да је у осно­ви гла­го­ла ти­па re­fle­xi­va tan­tum сле­де­ћа про­то­тип­ска сце­на (или ге­шталт)

 

Уче­сник А до­во­ди се­бе у ста­ње x у ко­је не мо­же до­ве­сти дру­го­га.

 

Та­ко су он­да про­то­тип­ски гла­го­ли ка­те­го­ри­је re­fle­xi­va tan­tum они ко­ји су на­ве­де­ни као а. у прет­ход­но из­не­се­ном спи­ску, ре­ци­мо: шу­ља­ти се или сме­ја­ти се.

У це­ли­ни по­врат­них гла­го­ла, ови про­то­тип­ски гла­го­ли ти­па re­fle­xi­va tan­tum за­пра­во су ме­та­фор­ско про­ши­ре­ње про­то­тип­ских по­врат­них гла­го­ла, ти­па бри­ја­ти се или че­шља­ти се, у чи­јој је осно­ви ге­шталт:

 

Уче­сник А вр­ши рад­њу x на са­мом се­би

 

До­во­ђе­ње се­бе у не­ко ста­ње са­мо је под­вр­ста чи­ње­ња не­че­га са­мом се­би. Та­ко је на при­мер:

 

по­че­шља­ти се (про­то­тип­ски по­врат­ни гла­гол, не re­fle­xivа tan­tum) – учи­ни­ти да соп­стве­на ко­са по­при­ми од­го­ва­ра­ју­ћи об­лик

до­шу­ља­ти се (про­то­тип­ски гла­гол re­fle­xivа tan­tum) – учи­ни­ти да соп­стве­но те­ло до­ђе до од­ре­ђе­не тач­ке на­сто­је­ћи да бу­де не­при­ме­ће­но

 

Овај основ­ни ге­шталт до­во­ђе­ња се­бе у не­ко ста­ње у ко­је се не мо­же до­ве­сти дру­га осо­ба за­пра­во је, с од­го­ва­ра­ју­ћим про­ши­ре­њи­ма, пре­не­сен и на оста­ле ти­по­ве гла­го­ла ка­те­го­ри­је re­fle­xi­va tan­tum.

Осо­би­на је, за­пра­во, утвр­ђе­но ста­ње, па он­да, ре­ци­мо, у слу­ча­ју гла­го­ла цу­ри­ти се има­мо ге­шталт:

 

Уче­сник А по­при­ма осо­би­ну x, што не мо­же учи­ни­ти дру­го­ме.

 

ко­ји је опет про­ду­же­ње (по прин­ци­пу ло­гич­ког сле­да) ге­штал­та:

 

Уче­сник А до­во­ди се­бе у ста­ње x у ко­је не мо­же до­ве­сти дру­го­га.

 

с том раз­ли­ком што агенс ни­је про­фи­ли­ран на сце­ни.

Ко­рак да­ље су гла­го­ли ти­па гра­на­ти се или де­ша­ва­ти се (на­ве­де­на ка­те­го­ри­ја ц.). Ту је сце­на из гла­го­ла а. про­ши­ре­на не по прин­ци­пу ло­гич­ког сле­да не­го ме­та­фор­ски. Ре­ци­мо, у ре­че­ни­ци: Пут се гра­на. има­мо по­сла с ме­та­фо­ром ‘Пут ме­ња се­бе та­ко да се пре­тво­ри у два пу­та ко­ји иду у раз­ли­чи­тим прав­ци­ма’. Та­ко је у осно­ви ових гла­го­ла ге­шталт:

 

Уче­сник А пре­ла­зи у но­во ста­ње x, што не мо­же учи­ни­ти дру­го­ме.

 

Ка­те­го­ри­ја д., гла­го­ли ти­па до­и­ма­ти се, за­пра­во су про­ши­ре­ње сце­не у осно­ви гла­го­ла ти­па ц. с тим што је ов­де сце­на су­бјек­ти­ви­зо­ва­на до­да­ва­њем оно­га из чи­је пер­спек­ти­ве се сце­на по­сма­тра, па је у осно­ви тих гла­го­ла ге­шталт:

 

Из пер­спек­ти­ве по­сма­тра­ча уче­сник А пре­ла­зи у но­во ста­ње x.

 

По­сма­трач и уче­сник А мо­гу би­ти иста осо­ба, ка­ко је у слу­ча­ју гла­го­ла: ћефнти се, прох­те­ти се и сл. у чи­јој је осно­ви: ‘По­сма­трач из пер­спек­ти­ве по­сма­тра­ча пре­ла­зи у но­во ста­ње – же­ље­ња не­че­га’.

Гла­го­ли из ка­те­го­ри­ја е. и ф. гла­го­ли ти­па бра­ти­ми­ти се или чо­по­ри­ти се про­ши­ру­ју ге­шталт гла­го­ла ти­па а. та­ко што прин­цип са јед­ног уче­сни­ка пре­но­се на це­лу гру­пу, па им је он­да у осно­ви сце­на:

 

Гру­па уче­сни­ка сце­не А до­во­ди се­бе у ста­ње x у ко­је не мо­гу до­ве­сти дру­гу гру­пу осо­ба.

 

Ко­нач­но, про­ши­ре­ње из ка­те­го­ри­је д. слич­но је оно­ме из ка­те­го­ри­је б. Гла­го­ли ти­па испа­ва­ти се, пре­је­сти се има­ју у осно­ви сце­ну:

 

Уче­сник А до­вео се у ста­ње ко­је се ме­ри у од­но­су на не­ку гра­нич­ну вред­ност.

 

Та­ко је он­да испа­ва­ти се за­пра­во ‘до­ве­сти се у ста­ње ко­је је до­се­гло гра­нич­ну вред­ност вла­сти­тог за­до­вољ­ства тим ста­њем’, а пре­је­сти се ‘до­ве­сти се у ста­ње ко­је је пре­ко­ра­чи­ло уоби­ча­је­ну гра­нич­ну вред­ност’.

Гра­фич­ки од­но­си из­ме­ђу раз­ли­чи­тих ти­по­ва гла­го­ла ти­па re­fle­xi­va tan­tum мо­гу се пред­ста­ви­ти ова­ко (осно­ве про­ши­ре­ња да­те су кур­зив­но, а ти­по­ви гла­го­ла у ква­дра­ти­ма):

 

 

 

 

д.

доимати се

перспектива посматрача

ц.

гранати се

 

 

б.

момчити се

узрок и последица

а.

знојити се

група као јединка

е. ф.

свађати се

 

Ви­ди­мо, да­кле, да су гла­го­ли ти­па re­fle­xi­va tan­tum по­ве­за­ни углав­ном по прин­ци­пу ра­ди­јал­ног се­ман­тич­ког про­ши­ре­ња са гла­го­ли­ма ти­па а. (ујед­но и нај­број­ни­јом ка­те­го­ри­јом) у цен­тру.

Из из­не­се­них раз­ми­шља­ња и ста­ти­стич­ких по­да­та­ка про­из­ла­зи­ло би да гла­го­ли ти­па re­fle­xi­va tan­tum има­ју про­то­тип­ски цен­тар, ка­те­го­ри­ју а., ко­ја об­у­хва­та при­бли­жно две тре­ћи­не гла­го­ла овог ти­па, а да је пе­ри­фе­ри­ја ка­те­го­ри­је re­fle­xi­va tan­tum по­де­ље­на на ви­ше обла­сти на­ста­лих раз­ли­чи­тим се­ман­тич­ким про­ши­ре­њи­ма од цен­трал­не про­то­тип­ске ка­те­го­ри­је.

Ово што је из­не­се­но не од­го­ва­ра, ме­ђу­тим, на пи­та­ње где је раз­ли­ка из­ме­ђу гла­го­ла ти­па re­fle­xi­va tan­tum и не­ре­флек­сив­них не­по­врат­них гла­го­ла. Ако по­гле­да­мо гла­го­ле ти­па: сме­ја­ти се и пла­ка­ти, или тр­ча­ти и при­кра­да­ти се, ни­је на пр­ви по­глед очи­глед­но за­што пр­ви на­ве­де­ни еле­мент при­па­да ка­те­го­ри­ји не­ре­флек­сив­них не­пре­ла­зних гла­го­ла, а дру­ги иде у ка­те­го­ри­ју re­fle­xi­va tan­tum. Исто та­ко, ни­је ја­сно за­што, чак и у ге­нет­ски бли­ским је­зи­ци­ма, за исти по­јам у јед­ном је­зи­ку има­мо не­по­врат­ни не­пре­ла­зни гла­го­ли а у дру­гом гла­гол из ка­те­го­ри­је re­fle­xi­va tan­tum. Та­ко је код нас гла­гол пу­за­ти не­ре­флек­си­ван, а у пољ­ском је czo­ł­gać się ре­флек­си­ван (до­слов­но ‘пу­за­ти се’).

Гла­го­ли ти­па re­fle­xi­va tan­tum отва­ра­ју и од­ре­ђе­на пи­та­ња бит­на за ор­га­ни­за­ци­ју гра­ма­тич­ког и лек­сич­ког си­сте­ма уоп­ште. На при­мер, низ из…се у гла­го­ли­ма ка­кав је из­ви­ка­ти се (не­ма­мо *из­ви­ка­ти ни *ви­ка­ти се) мо­гли би­смо схва­ти­ти као цир­кум­фикс са дис­кон­ти­ну­и­ра­ним су­фик­сним де­лом се. Уоп­ште, по­ста­вља се пи­та­ње не би ли се би­ло бо­ље схва­ти­ти као дис­кон­ти­ну­и­ра­ни су­фикс а не као пар­ти­ку­лу.

На ова и слич­на пи­та­ња тре­ба­ло би од­го­во­ри­ти у мо­но­граф­ској сту­ди­ји о гла­го­ли­ма ти­па re­fle­xi­va tan­tum, та­квој сту­ди­ји ко­ја би узе­ла у об­зир ка­ко пси­хо­ло­шку ре­ал­ност функ­ци­о­ни­са­ња је­зич­ких струк­ту­ра, та­ко и исто­риј­ски раз­вој је­зи­ка. Ов­де пред­ста­вље­ни ре­до­ви упра­во има­ју за­да­так да под­стак­ну та­кав је­дан рад.

 

 

Danko Šipka

 

REFLEXIVE-ONLY VERBS: INTRODUCTORY REMARKS

 

Summary

 

The present paper addresses Serbo-Croatian reflexive-only verbs (e.g., smejati se ‘to laugh, literally: to laugh oneself). Using a cognitive linguistic approach and a dataset of 2898 reflexive-only verbs, the author establishes a prototypical core of these verbs and metaphorical extensions which link it to more peripheral cases of this category. The analysis presented in this paper is intended to be a first step in a more thorugh treatment of this verb category.

 



* danko.sipka@asu.edu

Bez komentara »

No comments yet.

RSS feed for comments on this post. TrackBack URL

Leave a comment

You must be logged in to post a comment.

Napravljeno pomoćuWordPressa